Српски родољуб 3.10.2017. 0:55
РАСПРАВА У РУСКОЈ ДУМИ О ОКУПАЦИЈИ МАКЕДОНИЈЕ 1912. ГОД ОД СТРАНЕ БУГАРА И СРБА, И ПОСЕБНОСТИ МАКЕДОНАЦА
Расправа Депутата Думе, А. И. Чхенхели са Павлом Миљуковим 6. јуни 1913. године
А. И Чхенхели о Миљукову: "...јучер је Балкански рат назвао ослободитељски, а сада га назива освајачки...Ви се сећате, господо, "Меморандума о независности Македоније" (реч је о меморандуму македонске колоније у Петрограду о посебности македонског народа и захтева да се Македонија формира као посебна држава - бел. наша) кои је Македонска колонија у Петрограду предала британском министеру спољних послова, сер Едварду Греју. Имам у рукама овај Меморандум. Прочитаћу вам из нега најкарактеристичнија места...Ја потпуно признајем, господо, да овај очајни крик најбољих синова Македоније не може још увек довољно силно да се чуе, он, може да се каже, претставља усамљену појав, но у меморандуму се наводи и објашњење за ову појаву. Ево шта тамо читамо:
"Сада у Македонији царује сурови терор, "слобода" (слобода је написана под наводницима) савезника нема граница! Нико од Македонаца нема право да отпутује у иностранство да протестује и да се жали пред европским државама; ко би нарушио ову наредбу, њега убијају или стављају у затвор. Савезничка армија је опколила Македонију као кинеским зидом."
Ето објашњења зашто Македонци недоволно гласно изјављују своја права. Овај меморандум, као што вам је познато, господо, био је исштампан у новинама "Р'ч" и истовремено се појавио уводник члана Думе, Миљукова. Чиме он успокојава огорчене Македонце? Миљуков (у уводнику) вели:
"Ja лично немам разлога да сумњам да су осећања исказани у овоме документу осећања свих свесних Македонаца, но не могу то да кажем и за захтеве и планове аутора меморандума."
Захтеви и планови Македонаца, као што вам је познато, се своде на независност њихове Отаџбине, како од Турака, тако и од њихових садашњих "добротвора" Словена. Члан Државне Думе, Миљуков, није сагласан са нама око ове точке и каже:
""Без поделе Македоније не може да се реализира овај начин ослобођења."
Леп начин ослобађања: са једне стране вам признају право на национално самоопредељење, а са друге стране вас распарчају, раздробе за љубав Кобурга (бугарска династија-бел. наша), за љубав Карађорђевића и других. Шта бисте ви рекли, господо, када би тако неко ослобађао, рецимо, Русе?
Ете, такав начин предлаже члан државне Думе, Миљуков. У свом фељтону, "Распри между сојузниками", он одсечно изјављује:
"Предмет поделе није мртва маса, није парче тканине што може да се дели и раздељује према аршинима и педама, веч жива, свесна о себи македонска националност!"
Он је и данас ове речи потврдио са ове говорнице. На тај начин, члан државне Думе, Миљуков, сада говори и богато илустрира исто оно што је раније толико смело рекла Македонска колонија у Петербургу; сада он не криеузнемирујуће факте; он вам је доказивао те факте угњетавања под које само што је потпала македонска народност, то вам се и данас говори и он у истом том тексту не крије, он сада ове догађаје именује истинским именом, да су савезници водили освајачки рат, да међу собом деле "не мртву масу, не парче тканине, већ живу и свесну себе македонску народност!"
Ми господо увек смо поздрављали и сада поздрављамо стремљење Македоније ка националној слободи, но одлучно одбацујемо то што се та слобода намеће преко поделе њене територије међу пљачкашким балканским државама...Ми осуђујемо и осуђујемо Балкански рат, кои је прогутао хиљаде младих живота, разорио широке масе сукобљених држава, предао те масе политичком и економском ропству солдатески и плутократији. Ми стоимо за аутономију Албаније и Македоније и за стварање јединствене демократске федеративне републике, створене објединењем свих нација и територија на Балканском Полуострву."
(А. И. Чхенкели, 6-ти jуни, 1913 г. во дебата у рускаој Думи по поводу "македонског питања", цитирано према Блаже Ристовски, "Столетиjа на македонската свест," Култура, Скопjе, 2001 година, стр. 418-421)
- Приложени фајлови
-

„Ја не волим устанак са људима који ће ме напустити при првом неуспеху, ја волим револуцију са грађанима кадрим да поднесу сва искушења једне дуготрајне борбе каква ће, услед жестоких политичких услова, бити и наша - или ћемо водити говеда у касапницу.“ - Гоце Делчев