Како је убица турски полицајац (представник државе Турске), а убијени је руски амбасадор (представник државе Русије), овим је држава Турска (други пут за кратко време) пуцала на државу Русију. То је дефиниција рата.
(да л' је подговорен, ко га је подговорио, што га је подговорио . . . ме уопште не занима нити налазим за битно). Оно што је најбитније, што је једино и битно - а због чега се и јављам за реч - је да одам признање том муслиманском полицајцу јер је он спреман свој живот да да за оно у шта верује. Е, зато ће они (муслимани, турци, арапи, албанци, бошњаци . . . па ако хоћете и хрвати) да победе нас. Јер смо ми спремни само анонимно да лајемо, да се иживљавамо на неважним и немоћним, да исмевамо, арлаучемо и кењ.амо. А не смемо, јер немамо муда, да бијемо змију у главу.
То је био турски националиста. Ови што се издају за српске су најобичније пичкице. Нема их нигде кад треба нешто да се ради, а први су кад треба да лају.
Да тај турски полицајац и њему слични мало попричају са србима, па никад не би могли да схвате како се Готовина, Орић, Харадинај, Тачи, Кацин... и даље шеткају наоколо. Никад.
п.с. Да л' сам ја марсовац, гласам ли за штрумпфове или сноркијевце . . . је неважно. Важно је да ли је истина ово што сам рек'о.