Дојче Веле: Хришћани у Ираку жртве
Њихови позиви у помоћ су све драматичнији: хришћани у Ираку нашли су се између два фронта. Инвазија сунитских исламиста бројне је приморала на бекство. Побољшање стања није ни на видику, процењују експерти.
Хришћанима и припадницима других мањина у Ираку прети „потпуни нестанак“ због напредовања терористичке групе Исламска држава Ирака и Сирије (ИСИС), каже Матијас Фогт, експерт при Међународној католичкој мисији „Миссио“ у Ахену. Тај исламолог у новембру је боравио у Мосулу и у граду Каракоüу, који је претежно насељен хришћанима. Мосул је у међувремену под контролом ратника ИСИС-а.
Између 300.000 и 350.000 хришћана данас живи у Месопотамији. Процене су различите, али је ипак јасно следеће:
од 1,4 милиона хришћана, колико их је било 1987. године, земљу је напустио велики број избјеглица, већином због последица Другог заливског рата 2003. године. Више од 2.000 ирачких хришћана од тада је убијено, процењује католичка организација „Кирцхе ин Нот“ на својој интернет-страници. Према истим подацима, више од трећине ирачких избеглица у иностранству су хришћани.
Цркве затворене, куће опљачкане
Откако су исламисти заузели Мосул, стотине хиљада избеглица напустило је тај други по величини ирачки град. Међу њима су и хришћани, као и припадници других религијских мањина, попут језида и шиитских група, наводи организација „Миссион“, позивајући се на партнерске организације са лица места. Свештеници и часне сестре побегли су у оближња хришћанска села, која су до сада важила за сигурна. Све цркве у Мосулу су затворене, наводи поменута организација. „Нама су представљени невероватни извештаји у којима се наводи да су терористи ИСИС-а у Мосулу заклали стотине људи и да лешеви леже на цестама. Куће су опљачкане“, каже експерт организације „Миссион“ Фогт.
Ситуацију додатно отежава то што курдске паравојне формације не дозвољавају избеглицама да пређу границу у курдске аутономне области и то из страха од терориста који би могли да се умешају међу избеглице. „И у Каракош, хришћанско место које се налази неколико километара источно од Мосула, у међувремену су упали исламски терористи и прете тамошњим становницима. Стање се описује као драматично. Манастири су опкољени, а монаси и монахиње који у њима живе, електронском поштом шаљу драматичне позиве у помоћ“, каже Фогт.

„За хришћане у Ираку је стање било лоше још и пре дешавања протеклих седмица“, потврђује Камал Сидо, експерт за Блиски исток при Друштву за угрожене народе у Гетингену. Он каже да је то нарочито био случај са арапским, шиитским и сунитским деловима Ирака. Изузетак је, према његовим речима, био једино север Ирака, где доминирају Курди. До 2007. године веровао сам да је егзодус хришћана из Ирака завршен, каже Сидо у разговору за ДW. Ипак, неки хришћани су наиме остали на југу и у централном Ираку – у Мосулу као и у главном граду, Багдаду.
Двоструко протеривање
Инвазијом исламиста из Сирије стање се недвосмислено још једном погоршало. Зато су вероватно и „последњи хришћани напустили Мосул“. Они су побегли у подручје североисточно од Мосула, удаљено око 30 километара од градског центра. То подручје је од 2003. године контролисано од стране курдских снага безбедности, уз подршку хришћанских паравојних формација. Тамо су већ живеле бројне избеглице. „Сада избеглице, које су побегле између 2003. и 2007. године, пружају помоћ избеглицама, које су побегле 2014.“ Регион око Мосула већ вековима важи као центар хришћанства у Ираку.

Бонски теолог Томас Ширмахер упозорава на опасност од конфликата који прете подручјима на северу Ирака у којима владају Курди, а које је уточиште за велики број избеглица. Додуше, курдска подручја су, како каже Ширмахер, идеално место за хришћане јер је тамо мирно и у складу са правном државом“. Због огромног броја избеглица, сада се мења и структура моћи. „Зато су Курди веома забринути да ће једног дана постати мањина на том подручју“, каже Ширмахер у интервјуу за ДW. Према његовим речима последица таквог стања су непријатељства и дискриминација. „Тако су хришћани двоструко прогоњени.“
(Дојче Веле)