Vranac ::Било је тога и код нас
Било је тога и у Чилеу 1973-е и у многим другим земљама. Мада су наравно поређења незахвална јер нпр. ситуација код нас деведесетих и ситуација у Венецуели је потпуно различита. Они немају ни санкције ни ратове, једноставно су у були због неспособности и корупције политичког врха.
Оно што је мени овде најзанимљивије је да је Мадуро врло лако могао главу да изгуби. Да се нашао неко са пиштољем и мудима могао је без проблема да га пошаље на онај свет. Овако се све завршило на псовкама, гурању и ту и тамо некој ћушки.
А како је до свега дошло? Мадуро је видео народ на улици и помислио да су то његове присталице. Затражио је да се заустави блиндирана лимузина, изашао из ње и умешао се међу људе. Кад је схватио да му људи хебу матер уплашио се и заједно са пар телохранитеља почео да трчи према лимузини која је одмакла неких педесетак метара и оставила га практично самог. Разјарени народ је искористио прилику да му се нахебе миле мајке а у једном тренутку кретен није издржао, окренуо се према маси и одгурнуо једну жену. У тих четрдесет-педесет секунди је како већ и рекох веома лако могао и главу да изгуби. У сваком случају тежак пропуст кубанских безбедњака који иначе чувају идиота...
gatorlale :: А несташице хране што се сад дешава у Венецуели то свако паметан зна да се изазива вештачки из врхова безбедносно-политичких
Не, у те приче верују само про-режимски идиоти (и да не буде забуне, није проблем само несташица хране већ скоро свих производа). То је иначе званична мантра која се понавља на државним медијима до изнемоглости а служи да убеди оно мало преосталих режимских присталица да „револуција није крива за трагедију“. Свако паметан у Венецуели зна да је пропаст економије (ове године пад од 12 посто уз инфлацију од 1000) последица уништења производног сектора кроз експропријацију и национализацију и аграрне „реформе“ која је тотално разорила пољопривреду. Ту су приде и контрола цена (где се приватници терају да послују са губитком) и „класни рат“ који се подстиче из самог врха власти (где се сви приватници, и мали и велики, проглашавају за „лопове“ и где их се често пута у име „револуционарне правде“ малтретира). Наравно, све то довело је и до огромног одлива капитала, тако да многи успешни венецуелански предузетници данас послују у Панами, Колумбији или САД а не у својој земљи. Ту је наравно и огромна корупција као и чињеница да су се милијарде и милијарде долара од нафте из „златног периода“ (2004-2014) улудо спискале а добар део је наравно и покраден и данас се налази у страним банкама...
Иначе...Венецуеланска влада директно контролише 50 посто прехрамбене индустрије и скоро 100 посто увоза тако да су приче о некаквом „економском рату“ против „социјалистичке револуције“ глупости. Од 1,500 национализованих компанија 75 посто није у оперативном стању док оних преосталих 25 посто производи мање него док су били у приватним рукама. И ко је сад ту крив?
Поента: тврдокорни марксистички социјализам помешан са неспособношћу, јефтиним популизмом и огромном дозом корупције скоро увек има исти резултат – пропаст...
ПС. Мадуро се бај д веј одржава на власти искључиво због подршке војног Генералштаба (који је исто тако корумпиран до јаја приде што су многи генерали у нарко бизнису, у Венецуели их зову „нарко генерали“) и неспособности пи.касте опозиције (где има доста и прикривених сарадника режима, у Венецуели их народ зове „колаборационистима“).
"Не постоји срећан просјак ни богата колонија", Слободан Милошевић.
пре 1804
после 1804
А несташице хране што се сад дешава у Венецуели то свако паметан зна да се изазива вештачки из врхова безбедносно-политичких да би се извело нешто друго,а знамо сви шта.Може то и овде врло лако да се изазива и догоди.
