Па баш зато што има нафту Венецуела би требала да за све земље Латинске Америке будe појам а не да се сада Венецуеланци диве једној вукојебини као што је Никарагва и чуде како тамо (и то још под сандинистима) нема несташица...
Американци? Па нису им Американци узели нафту, нафта је у рукама државе од 1975-е. ПДВСА је, пре него што је лоповска банда дошла на власт, била друга нафтна компанија света.
И колико ја знам нису их Американци саветовали да безвезе спискају све паре и да трећину покраду, сами су то урадили. Могли су фино да уложе у инфраструктуру и производни сектор и данас би били на коњу.
Американци немају везе са венецуеланском хаваријом. Нити су их дирали, нити економски блокирали нити бомбардовали. Чак шта више, купујући венецуеланску нафту свих ових година и плаћајући у готовини још су садашњем режиму и помогли да се одржи на власти.
Лоренсо Мендоса? Па његова фирма „Полар“ још једино нешто и ради у Венецуели. Да нема њега Венецуеланци би давних дана поцркали од глади. Ко би их то хранио? Држава? Па ето држава контролише 52 посто прехрамбене индустрије и не производи ништа. И онда им Мендоса крив. А човек фино каже да он не може да покрије 100 посто тржишта нити је икад могао. Чак је понудио држави и дил: да му дају концеције на сва та силна државна предузећа која ће он онда да подигне и стави у погон. Одхебали су га наравно али питање производње у својим компанијама нису решили...
Иначе, Мендоса је изузетно популаран јер Венецуеланци знају да још увек нешто једу захваљујући њему а не режиму. Око 90 посто становништва је против национализације „Полара“ због чега се Мадуро и његови криминалци и не одлучују на тај корак. А волели би, „Полар“ је гигант, имало би се тамо шта украсти...
Циснерос више није никакав играч, углавном је у Венецуели продао све што је имао и свој капитал изнео из земље.
Бесплатно школовање постоји у Венецуели још од педесетих година прошлог века, оно није тековина псеудо-револуције. А што се тиче квалитета данашњег школовања ту нисам експерт али претпостављам да режим форсира медиокритете као уосталом и у свим другим сегментима друштва. И једна занимљивост: сви венецуелански државни функционери и „велики социјалисти и револуционари“ школују децу у приватним школама, многи и у иностранству (углавном у мрској Америци).
Регулисане цене производе несташице? Па наравно, нико није луд да послује са губицима. У Венецуели је годишња инфлација око 300 посто а имаш цене које држава не мења и по неколико година. Па ни ти и поред свог „левичарског алтруизма“ не би пословао са губицима и тако отпловио у банкрот (што се и догодило хиљадама компанија. Но ко зна, можда су хе, хе и ту Јенкији криви).
У Венецуели је иначе главни проблем што се не производи ништа а пара за увоз више нема. Производни апарат је уништен што национализацијом и експропријацијом што наметањем тих нереалних регулисаних цена и терања приватника у банкрот. Бај д веј: венецуелански приватници нису ништа другачији од боливијских, никарагванских или еквадорских. Воле да зараде и воле добар живот и све те режимске теорије како они сами свесно схебавају своје фирме само зато да би наудили влади су најобичније глупости у које само наивни левичари (који иначе појма о економији немају) могу да верују.
Државни капитализам? У Венецуели тога нема. Државни капитализам је систем који имамо у Кини, Норвешкој и Сингапуру (а некад и у Француској). Ово у Венецуели само је мешавина популизма, бандитизма и огромне дозе неспособности и ништа више од тога.
И за крај: Мадуро је пре пар сати девалвирао националну валуту за скоро 40 посто и повећао цену бензина за – 6,000! Повећао је и плате за 50 што у једној земљи за коју се ове године предвиђа инфлација од 700 посто и није нешто Бог зна шта нарочито...