Чавезов наследник Мадуро победио у Венецуели

[Раде Дерикоња]

Погрешно си ти све разумео, опрости. Не знам да ли си читао дела од њега где визионарски говори о догађајима који ће се тек збити, уочи Другог светског рата (нпр. " Драма савременог човечанства" )?
Не идеализујем га, имао је и он својих заблуда али бољег идеолога од њега није било, по мени.
И то не знам одакле ти да се он ставио на страну фашизма који је, како кажеш, нанео много зла човечанству. А који је био други избор у тим околностима? Да стане на страну комунизма?

И ко то од националиста није уопште имао сарадњу са фашистима а борио се против комуниста? Нико. Чак и комунисти су имали сарадњу са нацизмом, и то отворену до 22.јуна 41.године.
Равногорци су сарађивали због муниције, Ђујићеви четници имали отворену сарадњу, итд. Једино су Недић и Љотић чинили ради спасавања шта се спасти може од државе и народа. Онда тако можемо осудити и Милоша Обреновића који је био у полувазалном положају, а другог пута није било да би Србија опстала, итд.итд. Треба бити објективан и хладне главе, с обзиром на ненормално тешке геополитичке околности тог времена.

А ово за политичку линију мислим не на идеолошку већ конкретно на политичку линију: сви су од националиста (али нажалост касно) схватили да је прави непријатељ уствари комунизам и да се требало борити против комуниста и усташа а не нападати Немце у Србији и изазивати одмазде.
А то што данас нико од познатих политичких актера не прати идеолошки идеје ЗБОРА, то је само показатељ да и даље лутамо у тами као народ и држава.

[Republikanac]

Е Ратниче, па ја ти фино рекао да не лупеташ а ти опет ударио о Марксу и Лењину. Ало дечко, јесил' ти нешто заостао у развоју па не капираш, какав црни марксизам, где сам се то ја ухватио марксистичких теза да је „фашизам најгори облик капитализма“, и да су фашисти „десница“ (фино сам неколико пута поновио: ни левица ни десница, присутни елементи обе идеологије)? Мислим, разумем жељу да се победи у дискусији али брате није ми јасно толико лупетање и изваљивање глупости...

Као рецимо ова: „Да, то није спорно, али то су била појединачна скретања улево али системи су били капиталистички. Остали су такви. Ми овде говоримо о систему који је од почетка социјалистички (фашизам), и који никад није ни ишао ка неком капитализму.“

Дечко, пре него што дођеш код мене да се нешто као паметариш информиши се мало, па данас је то барем лако. Мусолини је првих година своје власти водио крајње либералну економску политику, чак му је и министар економије био неки либерал а не његов фашиста. Крајем двадесетих долази до благих заокрета ка корпоративизму који свој дефинитивни облик добија тек 1934 године (када је читава економија подељена на 22 еснафа што би рекао Мита или ти „корпорације“ што су говорили Италијани). Дакле, рећи да је „фашизам од почетка био социјалистички“ је невиђена глупост. Изједначавати уопште корпоративизам са некаквом „социјалистичком левицом“ је друга глупост у коју нећу дубље улазити јер сам барем милион пута објаснио који је минимум минимума да би се нешто уопште и звало „левица“ (и коњ би досад схватио)...

Немачки национал-социјалисти нису чак били ни корпоративисти а за разлику од италијанских нису ништа ни национализовали ( у Немачкој није постојало ништа слично италијанском „Институту индустријске обнове“, чувеном ИРИ-ју) тако да је тек њих изједначавати са левицом тешка будалаштина (то што су у свом имену имали реч „социјалистичка“ не значи и да су били левица). Анти-капиталистичка реторика, .ебање мајке „плутократији“ итд? А чуј, то је тридесетих година прошлог века било у моди, наравно и ти си свестан да се углавном радило о демагогији (осим код „штрасериста“ али они су ликвидирани 1934-е. Мада би наравно дотичну реторику могли донекле да припишемо и "левим елементима" нацизма којих је сигурно било као и у италијанском фашизму). ОК, имали су нацисти четворогодишње привредне планове, но имала је Јужна Кореја након Другог светског рата и петогодишње па опет нико нормалан не тврди да се ради о „левици“...

Како то да сви они лидери које сам побројао нису за тебе „левица“? Па ти рече да само левица претерује у економској регулацији, уплитању државе у привреду и слично. Сад значи испада да није тако. Па хоћеш ли да пишкиш или ћеш да какиш (иначе се слажем с тобом, ти људи нису били левичари)...

[M-91]

Подела на левичаре и десничаре је застарела. Главна подела данас је на суверенисте и марионете НСП.

[Српски родољуб]

Републиканац, опрости што ћу мало скренути с теме, али морам те питати, пошто си економиста. Зашто данас фирме масовно ангажују приватне сервисе који се баве обезбеђењем, чишћењем и одржавањем просторија? Рецимо, зар није банци исплативије да има своје особље које обезбеђује и чисти, него да склапа уговор са фирмом те делатности? Или јесте?

[Republikanac]

Па јефтиније им је јер стално запослени радници подлежу законима и регулативама Министарства рада (социјално, здравствено итд.) а ови други не...

[Republikanac]

Еј Ратниче, ево и Марко Рубио (конзервативац, републиканац, сенатор и бивши председнички кандидат) критикује модерни амерички капитализам. Нестрпљиво очекујем да хи, хи, и њега прогласиш за "левичара"...

https://www.marketwatch.com/story/capit ... 2019-05-20

[Србски ратник]

o Марксу и Лењину.

Очигледно је да си се од њих највише информисао о овој теми, а после си на то додао јо пар других аутора и тако је настала ова прича коју сада причаш.
Међутим, она пада у многим стварима.

Елем, само ћу овде цитирати текст који сам поставио, који ти наравно ниси ни прочитао, где се јасно показује да фашизам и његови појавни облици (национал-социјализам, фалангизам и сви слични покрети) јесу само облици социјализма:

Poreklo fašizma je poznato, on je nastao u Italiji u godinama nakon Prvog svetskog rata. Benito Musolini postaje premijer Italije i uspostavlja fašizam kao svoju filozofiju, ali je bitno reći da su i Musolini i svi drugi najznačajniji pripadnici fašističkog pokreta došli iz redova Italijanske socijalističke partije.

Musolini je dočekan sa oduševljenjem ne samo u Italiji već i na zapadu. Zapadna štampa, posebno New York Times, je veličala Musolinija i za njega govorila da je on pravi primer lidera koje novo doba planskog upravljanja društvom zahteva.

Početkom četrdesetih godina prošlog veka američki socijalisti su imali sledeći izbor: da li će prigrliti korporativizam i New Deal, ili će zadržati stare principe. Drugim rečima, oni su morali da odluče da li će prihvatiti fašizam kao neku vrstu prelaznog rešenja na putu ka njihovom konačnom cilju – socijalističkoj utopiji. Velika se borba vodila a iz te borbe kao pobednik je izašao fašizam.

Sve to što se tada događalo je ništa drugo do samo ponavljanje onoga što se, jednu deceniju ranije, dogodilo u Italiji kada su italijanski socijalisti shvatili da se njihov antikapitalistički program može najbolje ostvariti u okviru autoritarne države. Džon Majnard Kejnz je tada odigrao ključnu ulogu u pogledu obezbeđivanja pseudonaučnih dokaza1 protiv “relikta prošlosti” slobodne tržišne ekonomije, a sve u korist “ekonomije modernog doba”, tj. centralno-planske ekonomije.

Po Mizesu, fašizam je samo italijanska varijanta socijalizma prilagođenog posebnim uslovima prenaseljene Italije. Niti je fašizam bio proizvod Musolinijevog uma, niti je nestao sa padom Musolinija. Spoljne politike fašista i nacista, još od samog početka, bile su međusobno suprotstavljene. Činjenica da su nacisti i fašisti tesno sarađivali u periodu nakon abisinijskog rata, i bili saveznici u Drugom svetskom ratu, nije uklonila razlike između njihovih suprostavljenih stavova, isto kao što ni savezništvo između Rusije i SAD nije uklonilo razlike između sovjetskog i američkog ekonomskog sistema. I fašizam i nacizam su prihvatili sovjetski princip diktature i nasilja nad disidentima. Svi oni koji smatraju da fašizam i nacizam pripadaju istoj klasi političkih sistema – toj istoj klasi moraju pridodati i sovjetski sistem.

Па даље:

Pre više od pola veka, u knjizi o “svemogućoj državi”,2 Mizes primećuje da kada socijalisti kritikuju

nacizam onda oni za njega kažu da je on kapitalistički sistem. U vremenu fanatičnog antikapitalizma i bezrezervne podrške socijalizmu ni na jedan drugi način nećete više diskreditovati neku vlast nego kada je nazovete prokapitalističkom.

Međutim, kaže Mizes, ove “optužbe” na račun nacizma potpuno su neutemeljene. Tačno je da je u nacističkoj Nemačkoj postojao profit, tačno je i da su neka preduzeća pravila veći profit nego u godinama pre dolaska nacista, ali je to potpuno beznačajan podatak ako se ne zna kakva je dalja sudbina tih profita bila. Celokupna potrošnja je bila strogo kontrolisana. Nijedan kapitalista ili preduzetnik, niti bilo ko drugi, nije imao slobodu da svoj novac potroši onako kako on to sam želi, već je svako morao trošiti samo u skladu sa svojim statusom ili pozicijom “služenja narodu”. Sav višak (nepotrošeni dohodak) je morao biti deponovan u banku ili investiran u kupovinu državnih obveznica ili akcija nemačkih korporacija, koje su bile pod potpunom kontrolom vlasti. Svaki pokušaj “gomilanja” novca je bio strogo zabranjen, a svi oni koji su kršili tu naredbu tretirani su kao izdajnici. Uvoz luksuznih proizvoda je bio zabranjen. Niko nije mogao kupiti više hrane ili odeće od onoga što mu sleduje. Rente su bile zamrznute. Nameštaj, kao i mnogi drugi proizvodi, bio je nedostupan. Putovanja u inostranstvo su bila dozvoljena samo onima koji su putovali po državnom zadatku, a jedini izuzetak su bila putovanja u Švajcarsku i Italiju, i to iz političkih razloga.

Dakle, ako je lična potrošnja strogo ograničena i kontrolisana od strane vlasti, i ako je celokupan nepotrošeni dohodak, na jedan ili drugi način, morao biti vraćen nazad vlastima, onda je potpuno jasno da su ti “visoki profiti” bili ništa drugo do suptilni metod oporezivanja. Potrošači su bili primorani da kupuju skupe proizvode i samim tim svi biznisi su bili nominalno profitabilni, a što veći profiti – to veći državni fondovi. Sav nepotrošeni novac se vlastima vraćao ili putem poreza ili putem prinudnih pozajmica, ali svi oni koji su se barem malo razumeli u ekonomiju veoma su dobro znali da će sve te pozajmice jednog dana morati biti poništene. Takav ekonomski sistem je ništa drugo do sistem trošenja postojećeg kapitala jer bez štednje i akumulacije kapitala dotrajalu tehnologiju nije moguće zameniti novom tehnologijom.

Marksisti nikada nisu prihvatili činjenicu da su i nacisti ništa drugo do socijalisti. Za marksiste je nacizam “najveće zlo od svih kapitalističkih zala”, a sa druge strane za naciste je ruski sistem bio gori čak i od bilo koje kapitalističke eksploatacije i nazivali ga “jevrejskom đavoljom mahinacijom za dominaciju nad neznabošcima”. Ali, kaže Mizes, moralo bi biti jasno da su oba sistema, i ruski i nemački, sa ekonomske strane posmatrano, bili socijalistički sistemi. U raspravama da li je neka stranka ili neki sistem socijalistički – samo je ekonomsko stanovište ono koje je od suštinske važnosti. Pod socijalizmom se oduvek podrazumevao sistem ekonomske organizacije društva. To je sistem u kome državna vlast ima potpunu kontrolu nad proizvodnjom i distribucijom, a kako je socijalizam mogao postojati samo u okviru neke pojedinačne države – onda sa punim pravom možemo zaključiti da su i Rusi i Nemci bili potpuno u pravu kada su svoje sisteme nazivali socijalističkim.

Ево, овде је фино наведено која су разлике између ова два облика социјализма:

Rusija se nije slučajno opredelila za birokratski oblik socijalizma, isto kao što se ni Nemačka nije slučajno opredelila za tzv. zwangswirtschaft oblik socijalizma. Rusija je najveća država na svetu, najbogatija prirodnim resursima, a uz sve to i retko naseljena. Rusija se bez većih problema mogla odreći spoljne trgovine i opredeliti se za autarkičnu privredu. U državama siromašnim prirodnim resursima socijalizam bi se veoma brzo pretvorio u opšti haos, ali u prebogatoj Rusiji socijalizam nije morao rezultirati haosom, već samo ekstremnim siromaštvom.

Za razliku od Rusije, Nemačka je bila industrijska zemlja i zavisila od uvoza hrane i sirovina. Da bi uvozila – morala je izvoziti, i upravo zbog toga Nemačka nije mogla prekopirati ruski sistem. Da je Nemačka pokušala tako nešto, istog trenutka bi došlo do potpunog sloma spoljne trgovine, istog trenutka bi razorila sve ono što je stvoreno u kapitalizmu a narod gurnula u potpunu mizeriju. Ruski model socijalizma se ne bi mogao takmičiti sa stranom konkurencijom i zato su se nemački socijalisti morali opredeliti za nemački model socijalizma. Bitno je reći da je nemački model socijalizma manje efikasan od kapitalističkog sistema, ali je, a to je potrebno posebno naglasiti, ipak znatno efikasniji od ruskog modela socijalizma. Ili preciznije rečeno: nemački model socijalizma je bio manje neefikasan od ruskog modela socijalizma.

Nemački sistem je imao još jednu veliku prednost u odnosu na sovjetski sistem: formalne nacionalizacije imovine nije bilo. Preduzetnici su znali da fašizam ne može dugo potrajati. Oni su veoma dobro znali da će Hitlerova vladavina, pre ili kasnije, doživeti krah i zato su se trudili da, dok se taj krah ne dogodi, što bolje upravljaju svojim preduzećima kako bi koliko-toliko sačuvali uloženi kapital.

Dakle, razlike između ta dva modela socijalizma nisu nastale kao posledica različitih filozofskih pogleda, već su samo neizbežna posledica različitih ekonomskih uslova u te dve države. Jednostavno, ruski model socijalizma se u Nemačkoj nije mogao primeniti. Ruski model socijalizma je moguće primeniti samo u prirodnim resursima bogatim državama.

И то је то. Дакле, два облика социјализма, имали су неке разлике, али у суштини оба система су социјалистичка. Иначе, аутор је економиста, човек једноставно зна та пише.
Што се тиче тог Рубиа, рекох ти већ, ако је неко конзервативац не мора да значи да је он истовремено десничар. Изгледа да ти ту маиш поенту, за тебе неко је десничар ако је националиста или конзервативац, а не какав однос има према економском питању. Ту ти грешиш, а ту су исто грешили и марксисти.

ПС: И да, уопште ми није намера да ,,победим у дискусији", не патим од тога да кад негде грешим прихватима да грешим; овде се, једноставно, не ради о томе, тако да мислим да нећу више да водим ову дискусију са тобом пошто се ти упорно држи свог погрешног става.

[Србски ратник]

Погрешно си ти све разумео, опрости.

Не, напротив. Љотић је имао логику сличну логици марксиста (а и свох колективиста) - све то му се није свиђало он је трпао у исти ко. Тако су по њему и комунизам и капитализам рецимо ,,плод индивидуалистичке мисли", иако једно са другим немају везе. А притом да не говорим да је комунизам једна екстремна колективистичка идеологија.
То ти говори да Љотић о индивидуализму није много знао тј. није то исправно разумео.

Не знам да ли си читао дела од њега где визионарски говори о догађајима који ће се тек збити, уочи Другог светског рата (нпр. " Драма савременог човечанства" )?

,,Драма" је препуна антисемитских завереничких бљувотина и практично сем тврдње да су строге санкције према Немачкој изазвале бес, револт и исфрустрираност Немаца да подрже опцију Хитлера и нацизма (то му је једино било тачно) тешко шта је ту тачно.
Рецимо, Љотић ту пие како су Јевреји креатори ,,светске драме", они су њени ,,редитељи" и њихов циљ је ,,светски рат" у коме ће се Јевреји ,,завладати светом". Дакле, типична завереничка антисемитска глупост тада доминантна у Европи, антисемитизам је био присутан широм Европе а и у Русији, био је чак прихваћен малтене као легитиман политички став, а тек после холокауста антисемитизам се забрањује у западној Европи.
Љотић још тврди да је комунизам ,,јеврејски изум" и да је ,,светска револуција" у ствари глобална диктатура Јевреја, што је опет тешка небулоза имајући у виду да је комунизам, после светског рата, суштински иако не званично, прихватио антисемитизам као идеологију. СССР је у време најгорег стаљинизма практично био антисемитска држава, сети се само ,,завере јеврејских доктора". Совјетска антијеврејска пропаганда прихватила је све предрасуде и елементе нацистичка антисемитске пропаганде. Стаљин је повео борбу против ,,ционизма и космополитизма", СССР никад није признао Израел и до краја је подржавао арапску антиционистичку борбу.
И ту је дакле Љотић промашио.

А ово за политичку линију мислим не на идеолошку већ конкретно на политичку линију: сви су од националиста (али нажалост касно) схватили да је прави непријатељ уствари комунизам и да се требало борити против комуниста и усташа а не нападати Немце у Србији и изазивати одмазде.

Што се рата тиче, мислим да је Дражина позиција била најбоља по србске интересе. Али, нажалост, комунистички фанатизам је победио јер Дража никад није успео да консолидује свој покрет, није успео да обузда сеоске ,,војводе" није успео да спречи злочине, итд, итд.
Све су то фактори због којих је равногорски покрет изгубио рат. А да је победио, верујем да би ми били једна сређена, европска демократска и успешна капиталистичка земља.

Што се тиче Љотића, мислим да, иако данас иде прича да је циљ био ,,спашавање народа", мислим да је он стао на немачку страну из идеолошких разлога. Без обзира на све мане које му је налазио, Љотић је ипак идеолошки био више близу Хитлеру и Немцима него комунистима и равногорцима. И из идеолошких разлога је пристао на ту сарадњу. На пример, у једном тексњту он говори да је Хитлер ,,оруђе Божјег Промисла" и изражава веру у његову победу, и то у време када Немачка почиње да губи рат.

А то што данас нико од познатих политичких актера не прати идеолошки идеје ЗБОРА, то је само показатељ да и даље лутамо у тами као народ и држава.

Не, него једноставно те идеје не пију воду. Неодрживе су. И то су схватили сви. Сем мањих политичких групица нико се не залаже за то. Као што се нико више не залаже за обнову комунизма у Србији, сем НКПЈ покојног Бранка Китановића.

[Republikanac]

бла, бла, трућ...

O па пријатељу ти си се добрано глобализовао, понављаш те америчке мантре ко папагај.

За Американце (тј. америчке ултра-конзервативце) је све што није налик њиховом капитализму социјализам. Па они чак и западноевропске земље сматрају „социјалистичким“. Чак и на домаћем терену знају да буду параноични у том погледу. Знаш ли шта се догодило кад је Рузвелт створио систем Социјалне сигурности? Скочили су ултра-конзервативци и оптужили га да уводи социјализам у Америку. Еј бре, Рузвелт социјалиста, смешно зар не, али смешно је данас но онда су то поједини Јенкији изговарали мртви озбиљни.

Тако и ово просеравање да је фашизам=левица=социјализам. То су америчке форе а за циљ имају само једно: да докажу да су сви који су иоле „лево“ фашисти. То су с.ања која они користе за своје унутрашње обрачуне и која наравно немају благе везе ни са каквим озбиљним анализама и теоријама.

Дакле да закључим: амерички и британски “laissez faire” капитализам није једини облик капитализма (иако је данас доминантан). Постоје и постојали су у прошлости и други облици и људи који су предводили те друге и другачије капитализме нити су били левица нити су желели успоставу било каквог социјализма. Неке примере тих другачијих капитализама дао сам у у протеклим постовима па не би да се понављам. Корпоративизам је био један од тих других и другачијих капитализама са можда више левих елемената него неки други капиталистички системи али ипак недовољно да би га прогласили социјализмом. Корпоративизам није исто што и социјализам осим можда за луде јенкијевске ултра-конзервативце али ко што и рекох, за њих је социјализам све што не личи на њихов капитализам...

[Раде Дерикоња]

"Органска мисао у Срба у 19.и 20.веку".... Задругарство још из 19.века, ниђе везе са марксизмом.... Антисемитизам је онда и у Православљу, јел тако?.. Код свих Св.Отаца (у њиховим делима) који говоре о светској jеврејској владавини Антихриста пред крај..затим књига Откровење грми о томе, то је све саставни део хришћанског учења а не нека бујна машта Димитрија Љотића.
Притом, Љотић који је пре рата био за неутралност а Стојадиновић за Хитлера, итд.итд.
Дражина позиција: више него конфузна и са пуно недоследности и нелогичности али ипак на крају он дође на позицију Љотића...могу данима све то да образлажем али нећу да губим време, видим да ниси баш историјски (и верски) поткован. Праштај.

[SMUK]

затим књига Откровење грми о томе

O čemu grmi Otkrivenje? Valjalo bi ponuditi stihove, a ne pričati napamet.

[Republikanac]

.
Што се тиче тог Рубиа, рекох ти већ, ако је неко конзервативац не мора да значи да је он истовремено десничар.

Марко Рубио је члан Републиканске странке а ти сад чик погоди где се на идеолошком спектру налази јенкијевска Републиканска странка...

СССР никад није признао Израел

СССР је признао државу Израел 17 маја 1948, три дана након њеног стварања. Једна од првих земаља света која је то учинила.

[Раде Дерикоња]

Откровење грми о задњим годинама пред крај света, о финалном стварању зверског политичког глобалистичког система (Светска Влада), о Антихристу, о борби између добра и зла и коначној победи добра, о славном Другом Христовом доласку, о Страшном суду, итд.

[SMUK]

Откровење грми о задњим годинама пред крај света, о финалном стварању зверског политичког глобалистичког система (Светска Влада), о Антихристу, о борби између добра и зла и коначној победи добра, о славном Другом Христовом доласку, о Страшном суду, итд.

Pitao sam da se ponude stihovi iz Otkrivenja koji govore o "svetskoj jevrejskoj vladavini Antihrista".

[Раде Дерикоња]

Такви експлицитни стихови не постоје нити сам их поменуо да постоје као такви у Откровењу.
Буди бар једном човек а не увек фарисеј који другоме пеца сваку реч. Експлицитно сам поменуо Свете Оце у њиховим делима да помињу о јеврејској светској владавини Антихриста а да у књизи Откровење грми о томе (имплицитно, не помињући конкретно јевреје већ зверски глобалистички владајући систем).
И све ово нема везе са тобом и твојом религијом, тиче се односа према Православљу.

Иначе, можда се не ради о неким јеврејима који планирају да завладају светом, можда је то заиста "антисемитска завереничка бљувотина" у главама великог броја Св. Отаца и идеолога попут Д.Љотића, можда су ти који праве план о Светској Влади неки обични сељаци из села Доње Бријање код Лесковца, још ништа се не зна, све је само претпоставка.