Куба почиње прославу рођендана великог Фидела

[Republikanac]

Мислим да је културно-цивилизацијски боље поредити Кубу са једном Коста Риком него са Хаитијем. (Бај д веј тренутно Коста Рика муку мучи са кубанским мигрантима који беже из Кастровог „раја“).

[Контраш]

Браћа Кастро су схебали Кубу толико колико је ни највећи душмани не би схебали. Музли су Русе док су могли (између 5 и 7 милијарди долара годишње што је у оно време била огроооомна пара), касније су прешли на Венецуелу (до недавно око 6 милијарди зелембаћа годишње) и ништа нису направили. Најобичније штеточине и паразити. Ставили су идеологију изнад националних интереса што је неопростиво. На Куби до пре коју годину ниси смео ни приватни киоск да отвориш, хебо ја такву државу.

Непродуктивни кубански систем је отворио очи свим Латиноамериканцима јер се данас ни левичари више не залажу за копирање "кастризма" (осим корумпираних кретена у Венецуели али они су посебна прича). Рафаел Кореа, Ево Моралес, Табаре Васкез, до пре коју годину Лула Да Силва - сви су у фазону некаквог "националног капитализма". Реторика им је наравно и даље "социјалистичка" али реторика је једно а дела су друго...

Национал-капитализам је будалаштина своје врсте. Као капиталиста ће, коме је профит светиња и кога боли к**** и за оне најближе из свог окружења - сопствене раднике, имати минимум солидарности са општим, то јест националним интересима? Како да не...

Кад је профит у питању, капиталиста не познаје ни мајку ни оца, ни децу, по потреби сели производњу тамо где су мањи порези и јефтинија радна снага. Здраво ђаци. Мондијализам је суштина капитализма.

Онај кретен и криминалац Че Гевара (побио кажу на хиљаде недужних људи, наши комунисти су према њему пи.кин дим) је иначе једно време био задужен за кубанску економију (негде након победе револуције) а да појма о томе није имао. Кажу и да је он био тај који је пресудно утицао на Фидела да изврши општу национализацију (у ствари експропријацију) и укине сваки облик приватног власништва над средствима за производњу. Резултати такве идиотске политике су се наравно врло брзо видели...

Никакви резултати нису ни могли да се покажу због санкција, ембарга и политике исцрпљивања коју спроводи Америка над Кубом ево већ око 50 година. Тако да Куби нема шта ни да се замери, она је константно у ратном стању практично. У ратном стању нема ни развоја ни стандарда.

Тврдити да је Куба "неуспешна" зато што "нема трафике у приватном власништву" је крајње бесмислена изјава. А притом писати хвалоспеве о војно-фашистичким хунтама под америчком војном и финансијском протекцијом, као што су Чанг-Кај Шеков Тајван и Паркова Јужна Кореја, као примерима "успешног модела". Супер брате, ево чекам да кренеш и о СЕАТ-у и "економском чуду" у Франковој Шпанији

Онај кретен и криминалац Че Гевара (побио кажу на хиљаде недужних људи,

"Водич за антикомунистичке будале", тачка 8, класичан пример:

"Свако ко је икад био ухапшен од стране комунистичког режима је највероватније невин, по свим питањима. Комунисти само хапсе безазлене песнике и политичке пророке чији је циљ дивна порука коју треба да поделе свету."

Тако и у овом случају. Сви припадници силеџијско-батинашких хорди Батистине војно-фашистичке хунте су наравно невини као лептирићи. Нема везе што је Куба била приватна прћија америчких мафијаша на којој су цветале коцкарнице и куплераји, а на латифундијама рмбали робови. Битно је да је просечни Хозе из фавеле можда теоретски могао да отвори трафику на ћошку.

[Republikanac]

Национал-капитализам је будалаштина своје врсте..

САД у периоду “хамилтонове економије“, Бизмаркова Прусија, источна Азија, деголистичка Француска, данашња Кина итд. су ти успешни модели националног капитализма. Бразил у периоду Гетулија Варгаса и Жуселина Кубичека, Аргентина за време Фрондизија такође.

Као капиталиста ће, коме је профит светиња

Наравно, да је капиталисти профит светиња неће ваљда губици да му буду светиња. У социјалистичким земљама (не увек наравно) профит није био светиња па су им економије колапсирале. Ево ти отвори фирму под геслом да „профит није светиња“ па ми јави како си прошао.

капиталиста ће имати минимум солидарности са општим, то јест националним интересима? Како да не...

Солидарност? То је прича за наивне будале. Је ли би ти са својом фирмом био „солидаран“ са било чим? Би к**** је ли тако? Али не ради се о томе да капиталиста треба да буде „солидаран“ са „националним циљевима“ (што он сем у ретким случајевима неће јел'га боли стојко) већ да држава треба да помогне и награди сваког оног ко послује у националном интересу. Значи ти имаш фирму која је извозно оријентисана, то је у националном интересу, добићеш јефтине кредите и можда још неке друге субвенције. Па ће ти онда „национал-капитализам“ бити драг и мио као брат најрођенији а ни „солидарност“ са националним интересима ти неће бити мрска. Или рецимо хоћеш да покренеш неку нову индустрију, држава процени да је то у националном интересу па те фино заштити од стране конкуренције ко малу бебу па ти још преко националне банке за развој да и неки јефтин кредит, па ти ако треба уклони све непотребне и бескорисне административне препреке па ћеш да послујеш ко бела бела и још са ореолом патриоте око главе. Дакле не ради се ту о некој аутоматској солидарности, то не постоји, већ о јакој држави која води економију у складу са националним интересима (што се током историје углавном показало као исправна политика).

Кад је профит у питању, капиталиста не познаје ни мајку ни оца, ни децу, по потреби сели производњу тамо где су мањи порези и јефтинија радна снага. Здраво ђаци. Мондијализам је суштина капитализма.

Има и тога, али неће баш сви ни у Кину, то су будалаштине. Добар део капиталиста ће остати у својим земљама уколико им се омогући остваривање задовољавајућег нивоа профита (па чак и ако је нижи од „кинеског“). Наравно уколико га држава хебе са превисоким порезима или уколико га хапси и одузима му имовину као у Венецуели капиталиста ће (и с пуним правом) или отићи или затворити фирму (уз све социјалне последице које проистичу из тога).

Никакви резултати нису ни могли да се покажу због санкција, ембарга и политике исцрпљивања коју спроводи Америка над Кубом ево већ око 50 година.

Ма да, ембарго је крив што браћа Кастро воде кретенску економску политику већ више од 50 година, како да не... Оно што јес, јес, Куба не може да легално извози своје томпусе у САД али чак и кад би могла са системом који има не би далеко догурала.

Свака земља која би покушала прекопирати промашени кубански систем би пукла ко звечка, са ембаргом или без њега. Венецуела, која преживљава највећу социјално-економску кризу у својој историји је најбољи пример за то...

Тврдити да је Куба "неуспешна" зато што "нема трафике у приватном власништву" је крајње бесмислена изјава.

Није проблем у „трафикама“ (које сад постоје након најновијих реформи) већ у слепом веровању у марксистичку догму о приватном власништву над средствима за производњу. А та догма је погубна за економију било које земље. Не верујеш? Питај Кинезе, они су за разлику од Кубанаца то укапирали још крајем седамдесетих (хебига Кина је имала Денга а Куба лудог Кастра а то је велика разлика).

А притом писати хвалоспеве о војно-фашистичким хунтама под америчком војном и финансијском протекцијом, као што су Чанг-Кај Шеков Тајван и Паркова Јужна Кореја, као примерима "успешног модела". Супер брате, ево чекам да кренеш и о СЕАТ-у и "економском чуду" у Франковој Шпанији

Тотално ме боли к**** да ли је земља под „војно-фашистичком хунтом“ или под комунистичком ја гледам резултате. И као што сам спреман да признам да је у периоду индустријализације и модернизације СФРЈ било веома позитивних резултата и да је све то што је рађено било у националном интересу (а нисам комуниста) тако и „војно-фашистичким хунтама“ признајем резултате (а нисам фашиста). И не спомињем ја само њих већ и неке друге земље и политичаре мада је факат да су „војно-фашистичке хунте“ имале највише успеха и то не толико због америчке протекције колико због јаке државе и одбацивања (нео)либералних догми (да су се држали англо-саксонског економског либерализма никаква „америчка протекција“ ту не би помогла). А што се тиче Франка он је од 1939 до 1959 водио идиотску економску политику (тзв. период „аутархије“) а онда је преломио и кренуо са развојном мешовитом привредом што је довело до „шпанског економског чуда“ (1959-1973). То „економско чудо“ је историјска чињеница а сад што се догодило под Франком, Боже мој, шта да се ради... Није свако ко признаје ту историјску чињеницу „франкиста“ као што није свако ко признаје успехе Де Голове и Помпидуове индустријске политике аутоматски „деголиста“. А наравно ни сви они који признају позитивне резултате југословенске индустријализације не могу одмах бити окарактерисани као „титоисти“, то су глупости идеолошки острашћених будала.

Тако и у овом случају. Сви припадници силеџијско-батинашких хорди Батистине војно-фашистичке хунте су наравно невини као лептирићи. Нема везе што је Куба била приватна прћија америчких мафијаша на којој су цветале коцкарнице и куплераји

Стрељање ситних општинских чиновника који везе са политиком нису имали је било злочин и никакве приче о „силеџијско-батинашким хордама“ ту не помажу. Чисто иживљавање бахатог фанатика Че Геваре који је такве невине „ситне раје“ побио тушта и тма. А што се проституције тиче она на Куби никад распрострањенија с том разликом што сад можеш да добијеш пи.ке и за сапун или пасту за зубе што у мрском капитализму није био случај.

И у чему је проблем с коцкарницама? Народ био запослен, Јенкији трошили доларе... Чиста демагогија. Добро сад, и ја би више волео да су се градиле фабрике уместо коцкарница али факат је да су несрећни Кубанци са Кастром изгубили коцкарнице а да нису добили фабрике...

Битно је да је просечни Хозе из фавеле можда теоретски могао да отвори трафику на ћошку.

Просечном Хозеу из фавеле се данас Батистин период чини као златно доба...

[M-91]

Јадна је она држава чија је просечна месечна плата 20 € (тј. 585 пезоса). С тим да Кастро и његова банда имају милионе на својим рачунима, док просечан Родриго цркава од беде.

[Đorđo Napolitano]

Јадна је она држава чија је просечна месечна плата 20 € (тј. 585 пезоса). С тим да Кастро и његова банда имају милионе на својим рачунима, док просечан Родриго цркава од беде.

Кубанци су много срећнији и задовољнији животом од просечног Европљанина а и пола ствари им је бесплатно па им паре и не требају

[Republikanac]

Кубанци су много срећнији и задовољнији животом од просечног Европљанина а и пола ствари им је бесплатно па им паре и не требају

Да, много су срећни, зато чим им се укаже прва прилика шмугну са Кубе...

Теби би Ђорђо препоручио да емигрираш на Кубу па да и ти будеш "срећнији од просечног Европљанина". А неће ти требати ни много пара пошто је "пола ствари бесплатно" па ћеш и ту уштедети (да ти држава четврт пилета месечно и мало неке смеше од соје која треба да ти замени месо и пуна шака браде).

ПС. Занимљив податак: пре револуције у доба мрске и сурове експлоатације свега 1 посто Кубанаца је живело ван своје земље док се данас (у доба "социјалистичке среће" и "пола бесплатних ствари") тај број попео на 20 посто...

[Контраш]

САД у периоду “хамилтонове економије“, Бизмаркова Прусија, источна Азија, деголистичка Француска, данашња Кина итд. су ти успешни модели националног капитализма. Бразил у периоду Гетулија Варгаса и Жуселина Кубичека, Аргентина за време Фрондизија такође.

И сви наведени или старе колонијалне империје или државе са минимум 100 милиона становника и огромном територијом и ресурсима... красан пример за колонијализовану Србију са једва 7 милиона становника!

Наравно, да је капиталисти профит светиња неће ваљда губици да му буду светиња. У социјалистичким земљама (не увек наравно) профит није био светиња па су им економије колапсирале. Ево ти отвори фирму под геслом да „профит није светиња“ па ми јави како си прошао.

Профит уопште није економска категорија, људи производе јер имају потребе које треба задовољити. Или ти мислиш да је профит људска потреба?

Можда је твој циљ да папагајишемо колонијалне митове и подстичемо све облике неуроза и манија потрошачког друштва.

Моји је да ослободимо човека из окова тржишне економије и сталног инсистирања да треба да купујемо и оно што нам не треба, само зато што шачица манијака хоће да заради дебелу лову. А лова значи и власт. Фридриг Ниче - воља за моћ.

Дакле не ради се ту о некој аутоматској солидарности, то не постоји, већ о јакој држави која води економију у складу са националним интересима (што се током историје углавном показало као исправна политика).

За наведено уопште није нужна ни приватна имовина нити тржишна економија, на чему ти инсистираш.

С наведеним је и у вези и та идиотска идеја националног капитализма као и националног социјализма. Ниједна држава на свету (осим можда Русије и још пар мега држава) не може живети аутаркично, јер ниједна држава на свету не поседује све ресурсе који су јој потребни.

У крајњој линији су и протекционизам и либерализација капиталистичке будалаштине. На светском тржишту мора бити реципроцитета, иначе се долази до ситуације где имамо извознике јефтиних ресурса и извознике скупих готових производа. Шта мислиш ко добија у тој трци?

И шта и кад постигнеш "јаку државу", који је уопште смисао "јаке државе"? Држава је сама себи сврха? Као лакше ће ми бити ако ме експлоатише Србин а не Американац... ако држава није у функцији човека онда ме заболе ђоконда и за њу и за ту фашистичку филозофију о "светости и вечности државе".

Или ти је циљ "држава благостања"? То јест златан кавез, у који ћеш да закључаш све припаднике сопственог народа и да оградиш границе пушкарницама и жицом како ти мигранти из трећег света не би обили праг у жељи да поделе са тобом то благостање, уосталом изазвано нереципрочним развојем и пљачком њихових ресурса.

Све ово што сам написао спада у домен научне фантастике, то се у Србији никад неће десити обрни-окрени. Само сам хтео да илуструјем сву имбецилност тих "националних" капиталистичких пројеката. Те слепачке, малограђанске и ситносопственичке приче не вреде ни за неодевени фалус.

Национализам је у 19-ом веку служио за борбу против феудалне расцепканости и укрупњавање тржишта. Он је имао своју улогу док је било малог и средњег капитала. У ери глобализма и мултинационалног капитала нема места за национализам. Тако да нису комунисти укидали национализам као што причају неке рекционарне јајаре, национализам је нестао сам од себе у капитализму јер је испунио своју сврху.

Национализам у 20-ом веку и данас има сврху само ако ће помоћи масама да се ослободе колонијалне окупације, у сваком другом смислу то је потпуни промашај и анахронизам.

И у чему је проблем с коцкарницама? Народ био запослен, Јенкији трошили доларе... Чиста демагогија. Добро сад, и ја би више волео да су се градиле фабрике уместо коцкарница али факат је да су несрећни Кубанци са Кастром изгубили коцкарнице а да нису добили фабрике...

Па добро, за тебе је кад немаш посао боље радити и у куплерају него не радити уопште, легитиман став, немам ништа против. Ја бих ипак себи скупио за шмајсер па упадао по банкама и кућама слуга режима. Ем је бржа зарада ем не мораш да трпиш ничије иживљавање и губитак части за сићу.

Свака земља развија оно што може и треба на основу природних предности које има. Куба има дуван, шећерну трску и воће. То је то. Није као да се од Кубе очекивало да производи три реда кокса по секунди.

Просечном Хозеу из фавеле се данас Батистин период чини као златно доба...

Чим се и просечном Хансу укаже прилика кидне из Немачке. Већи је одлив Немаца из Немачке него Срба из Србије, мора да то значи да је у Србији у ствари милина у материјалном смислу наравно...

Знам и по пар Амера који су киднули за Кину, кажу никад се не би враћали више на Запад. Толико о том аргументу.

Свако мисли да преко плота расту долари на дрвећу уместо крушака, нарочито ова неиживљена сиротиња што мисли да је прогрес кад имаш 50 кабловских канала, андроид телефон и МекДоналд ресторан. Јбг разумем и њих што им је пун љурац борбе и сиромаштва.

О некој земљи можемо имати праву слику не на основу онога како тамо живи виша класа, него како живи сиротиња. Просечни Хозе би требало да погледа слике Кубе из 50-их, кад је владао дотични Батиста, а и да погледа слике просечне сиротиње у Америци која животари по камп приколицама. Онда би просечни Хозе схватио да је кубански и здравствени и образовни систем Шангри-Ла у односу на оно што има колега Џон Смит из камп приколице.

Него ваљда просечни Хозе као и просечни Срба мисле да је америчка власт спремна да подели све чари америчке горње класе са чобанима из Србије и Кубе. Само им ти фале и само њих чекају као озебло сунце

[Zola]

Јадна је она држава чија је просечна месечна плата 20 € (тј. 585 пезоса). С тим да Кастро и његова банда имају милионе на својим рачунима, док просечан Родриго цркава од беде.

Кубанци су много срећнији и задовољнији животом од просечног Европљанина а и пола ствари им је бесплатно па им паре и не требају

Фанатици капитализма у свету и Србији се одмах ухвате за неку стварно смешну цифру од тих нпр 20 евра просечне плате само неће да кажу да је у тим друштвима такође смешна цифра и за неке њихове инфостанове,струју итд.Код нас ајде да узмемо као просечна плата 45.000 и раде двоје значи 90.000 а кад платиш све те услуге и храну опет мораш да идеш у минус с тим што 90% људи наравно немани тих 90 хиљада него највеи број располаже са максимум 50 хиљада..И наравно битна ствар што су срећнији је то што постоји извесност радног места а у нашем друштву попут осталих уговори су на по 3 месеца и можеш да будеш шутнут на улицу без икакве заштите,али и то се не свиђе фанатицима капитализма да причају.

[Republikanac]

Контраш, нисам знао да су Сингапур и Тајван земље са 100 милиона становника и бивше колонијалне силе. А то што Србија има 7 милиона становника уопште није разлог за невођење бриге о националним економским интересима или за непостојање некаквог кредибилног развојног плана. Колико је Финска имала становника кад је практиковала политику „развојне државе“ која је, узгред буди речено, веома личила на сличну политику азијских земаља...

Спомињеш профит? Па профит је основни мотив рада сваког предузећа. И пази, ово не кажем ја већ Михаило Марковић у оном оригиналном Програму СПС-а. А ти ваљда цениш мишљење покојног професора ако већ не цениш моје. Исто тако одбацујући марксистичку глупост о „производњи за задовољавање људских потреба“ у коју, колико видим, ти још увек верујеш, професор у истом програму запажа да „људске потребе управо најбоље долазе до изражаја на тржишту“. Што заједно са оном реченицом да је „приватно власништво над средствима за производњу током историје доказало своју ефикасност“ и да се „не треба спутавати“ демантује све оне примитивце који су СПС проглашавали комуњарском и марксистичком странком...

Тржишна економија? Нисам ни ја за класичну, ултра-либералну тржишну економију из 19 века али држава мора да буде пријатељски настројена према тржишту и да поштује основне тржишне законитости. Примери бројних развојних капиталистичких држава показују да је сасвим могуће помирити економско планирање и државну интервенцију (дирижизам) са тржиштем. Исто тако примери земаља који су укидали тржиште показују да су резултати били катастрофални (Куба, Венецуела итд.)

Питаш се који је смисао јаке државе? Па да земљу у неком средњорочном року развије и тако достигне оне развијене. Без јаке државе то је или немогуће или је потребно далеко више времена. А кад земља буде развијена и човеку, за кога се ти с правом бринеш, биће боље. Развој је једини излаз из сиромаштва, све друго је демагогија.

„Национални капитализам“ не значи ни аутархију ни стари протекционизам (који у данашњим условима није ни могућ мада селективни протекционизам јесте и он се практикује у многим земљама). Национални капитализам данас значи да је држава посвећена економском развоју и „сустизању развијених“ (што би требало и да буде циљ сваког поштеног националисте) те да се разним мерама труди да капиталисте (домаће и стране) наводи ка том циљу. Рафаел Кореа и Ево Моралес (који су као што и сам знаш левичари) га практикују у својим земљама (с тим што га они не зову тако) и не иде им лоше, нарочито Моралесу. А иначе све су развијене земље у барем једној фази свога развоја практиковале неку врсту националног капитализма.

У ери глобализма нема места за национализам? Глупости круга двојке. И најглобализованије земље умеју лавовски да бране своје економске интересе. Мислиш можда да Кинези или Јужни Корејанци баш све препуштају правилима Светске трговинске организације? Да, кад би се зезали (и једни и други рецимо и те како штите своју аутомобилску индустрију од стране конкуренције да не спомињем сад како Кинези страним инвеститорима увек условљавају пренос технологије што је класични пример националистички мотивисане економске политике). И многе друге земље помажу своје домаће привреднике, практикују „скривени протекционизам“, страним инвеститорима постављају одређена ограничења или их „наводе“ да улажу тамо где држава мисли да треба (а не где им се ћефне) итд. Само земље са колонијалним менталитетом мисле да „у ери глобализма нема места за национализам“...

Радити у куплерају и радити у коцкарници су две различите ствари, не може се то двоје никако поистоветити. И није никаква срамота бити крупије у касину док бити курва јесте...

Спомињеш кубанско воће и шећерну трску? И то је штеточина Кастро схебо као и све остало. Дуван се још држи мада је далеко од старе славе (Доминиканци су велика конкуренција). Здравство? Ни бледа слика некадашњег. Добро и квалитетно за странце (који плаћају у девизама), за обичан народ баш и не. Образовање? Свака шуша може да добије факултетску диплому, то је тачно. И шта с тим? Не видим да то нешто доприноси кубанском развоју или да нешто драстично утиче на повећање стандарда. А што се сиротиње тиче она живи вероватно и горе од сиротиње у другим латиноамеричким државама (рецимо на црном кубанском тржишту за кило говедине може да оде и цела плата што је незамисливо у другим земљама Латинске Америке. Да не причам сад о неким другим „луксузима“ као што су сапун или дезодоранс...).

Поредити Немце и Јенкије, који из чисте обести знају да „срећу“ потраже и у неким другим земљама, са кубанским емигрантима је крајњи цинизам.

Америчке приколице? За просечног Хозеа, који живи у малом станчићу неке оронуле зграде саграђене четрдесет и неке, оне су рај небески, прави дворци. Просечан Хозе би дао и десну руку само кад би могао да се дочепа једне америчке приколице. Просечни Хозе исто тако са носталгијом гледа на 50-е када је Куба била друга земља Латинске Америке по БДП-у по глави становника (одмах иза Аргентине), када није морао да троши плату за кило меса (и да још страхује да ће га ухапсити јер је куповина меса на црно забрањена) и када се младе Кубанке нису хебавале за пасту за зубе...

[Đorđo Napolitano]

Кубанци су много срећнији и задовољнији животом од просечног Европљанина а и пола ствари им је бесплатно па им паре и не требају

Да, много су срећни, зато чим им се укаже прва прилика шмугну са Кубе...

Теби би Ђорђо препоручио да емигрираш на Кубу па да и ти будеш "срећнији од просечног Европљанина". А неће ти требати ни много пара пошто је "пола ствари бесплатно" па ћеш и ту уштедети (да ти држава четврт пилета месечно и мало неке смеше од соје која треба да ти замени месо и пуна шака браде).

а зашто ти не идеш у Америку?

[Republikanac]

а зашто ти не идеш у Америку?

Па зато што не верујем да су просечни Американци „срећнији од просечних Европљана“ (као што ти мислиш за Кубанце). А нису ми нешто ни симпатични...

[M-91]

Куба је у овом тренутку једна од најсиромашнијих земаља Латинске Америке. Једино су Хаити и евентуално Хондурас гори од ње. Боливија и Гватемала је на пример шију у погледу стандарда, о овим другим земљама типа Мексика, Бразила.... да не причам.

Иначе, да Кубанцима сијају очи у мраку, Мајами би био обасјан више него Њујорк ноћу. Ко је играо GTA Vice City зна о чему причам.

[Контраш]

А то што Србија има 7 милиона становника уопште није разлог за невођење бриге о националним економским интересима или за непостојање некаквог кредибилног развојног плана.

Непостојање развојног плана није последица неке унутрашње идеолошке острашћености или неспособности и безидејности кадрова. Ти чак и да имаш тај план не би могао да га спроведеш зато што ти то спољни, окупационо-колонијални фактор не дозвољава.

Тако да ти упиреш прст у потпуно погрешну страну. Ем немаш суверену државу, ем ни на светском плану нема неке алтернативе. Све се своди на питање ко ће бити калиф уместо калифа.

Ова, твоја и моја дискусија ни нема везе са економијом већ са базичним, људским вредностима. А из следећег ћеш да видиш и зашто.

]Спомињеш профит? Па профит је основни мотив рада сваког предузећа. И пази, ово не кажем ја већ Михаило Марковић у оном оригиналном Програму СПС-а. А ти ваљда цениш мишљење покојног професора ако већ не цениш моје. Исто тако одбацујући марксистичку глупост о „производњи за задовољавање људских потреба“ у коју, колико видим, ти још увек верујеш, професор у истом програму запажа да „људске потребе управо најбоље долазе до изражаја на тржишту“. Што заједно са оном реченицом да је „приватно власништво над средствима за производњу током историје доказало своју ефикасност“ и да се „не треба спутавати“ демантује све оне примитивце који су СПС проглашавали комуњарском и марксистичком странком...

Да је "профит основни мотив рада сваког предузећа" је један од највећих капиталистичких митова. Профит није економска категорија већ ИДЕОЛОШКА. Капиталистички манијаци деци од основне школе пуне главу да смисао постојања предузећа није да људима обезбеде храну, пиће, одећу, обућу, оружја, оруђа и друге потрепштине, него да својим власницима обезбеде једну отуђену вредност која нема никакву општедруштвену функцију ни значај.

У преводу Марковић нам објашњава како је једини циљ предузећа да троше ресурсе, секу шуме, чупају природна богатства, загађују земљу, воду и ваздух само да би једној групи људи обезбедила лагоднији живот у односу на остатак људи који не учествују у власничкој структури.

Машала! У праву си ти, СПС никакве везе нема са Марксизмом. Не само да речено представља отворени компромисерски ревизионизам већ и потпуно напуштање марксистичког концепта друштва. Мада их не кривим, СПС је морао да се прилагођава промењеним околностима на светској сцени.

Што се тиче тржишта, потражња се за већину производа данас изазива вештачки. Ко би на пример уопште имао потребу за Кока-Колом да нас не бомбардују рекламом 24 часа. Сва та прича о тржишту се у 99% случајева своди на маркетинг.

У ери глобализма нема места за национализам? Глупости круга двојке. И најглобализованије земље умеју лавовски да бране своје економске интересе. Мислиш можда да Кинези или Јужни Корејанци баш све препуштају правилима Светске трговинске организације?

Па и нема, то ти не кажем ја него мултинационални капитал. Тај капитал нема ни маму, ни тату ни земљу. Русија управо због тога има тешке проблеме са својом олигархијом која је највећи конзумент и промотер западњачких болештина. Кина се још колико-толико копрца зато што још увек нема ту критичну количину буржујчина у систему, и невиђено подсећа на СФРЈ са краја '80-их.

Ако се то деси, па се још помеша окоштала бирократска структура са тајкунима, очас посла ће се Кина претворити у нову Америку.

А што се сиротиње тиче она живи вероватно и горе од сиротиње у другим латиноамеричким државама.

Рекло би се да "мало" претерујеш, звучиш као да ти је Мекејн писао извештај. Који ти је извор информисања?

Све и да је тако, Куба је као што рекох у изолацији скоро 50 година. Који је изговор катастрофалне беде и фавелизације остатка Латинске Америке?

Него шта зна раја шта је капитализам.

[Republikanac]

Пази овако Контраш… Шта је урадио Лењин када се након грађанског рата суочио са девастираном Русијом? Покренуо тзв. „Нову економску политику“, је ли тако? А шта је била „Нова економска политика“? Разлаз са ортодоксним марксисзмом и увођење капиталистичких односа у привреди (нарочито на селу). Држава је задржала стратешке индустрије у власништву али је приватницима дозвољено да формирају фирме са до 20 запослених, сељацима је дозвољено да буду капиталисти (укинут је принудни откуп и уведен порез који је могао да се плаћа у натури), извршена је промена Закона о раду и плате су везане за продуктивност итд. Лењин је тај систем назвао „државним капитализмом“ док је данас општи консензус да се радило о некој врсти мешовите привреде.

Резултати су били више него позитивни па је уништена Русија након свега четири године достигла привредни ниво из 1913. Чак се у оно време размишљало и како да се привуку стране инвестиције.

Шта је урадио велики Денг када је 1978 закључио да „социјализам није дао очекиване резултате“ и да „није развио Кину“. Копирао Лењина! Држава је задржала контролу над свим оним што Англо-Саксонци зову „commanding heights of the economy“ а у другим секторима (лака индустрија, трговина итд.) дозвољено је постојање приватног капитала. На селу је извршена аграрна реформа и сељацима је дозвољено да буду капиталисти и да остварују профит (који ти толико мрзиш). Касније је Денг послао на хиљаде кинеских стручњака у Сингапур да проучавају тамошњи државни капитализам што је само поспешило даљи развој. Денг нови систем није назвао државним капитализмом као Лењин већ „социјалистичком тржишном привредом“. Након његове смрти наследници су мало одлучније гурнули Кину ка капитализму (приватизовано је пола државних предузећа које Денг није хтео да приватизује) но добро, то сад није битно. Резултате Денгових реформи знаш и сам, Кина је постала економски гигант а 400 милиона Кинеза средња класа. Аграрним реформама дошло се до нивоа пољопривредне производње који омогућује Кини да прехрани своје становништво што је огроман успех с обзиром да су под Маом умирали од глади.

Е сад, зашто су и Лењин и Денг увели капиталистиче односе у привреди (бај д веј Лењина је тзв. „Лева опозиција“ на челу са Троцким оштро критиковала због тога)? Зато што су много волели капитализам? Наравно да не. Учинили су то из простог разлога зато што су увидели да ће, настави ли се са „ортодоксним социјализмом“, стање бити све горе и горе. И прагматично су закључили да је једини начин да се дигне привреда убризгавање одређене дозе капитализма.

А наш Кастро? Е па видиш могао је и он попут Лењина да покрене НЕП или попут Денга да пређе на „социјалистичку тржишну привреду“. Могао је и данас би био слављен као велики реформатор (иако закаснели) а не као неспособњаковић. Али није. Хтео човек да остане „идеолошки чист“, на принципима Сијера Маестре и социјализма из 60-их година прошлог века. Хтео да буде већи католик од Папе и као и свим „већим католицима од Папе“, да му идеологија буде изнад националних интереса. И зато је Куба и дан-данас вукојебина на којој људи живе бедније него у било којој другој латиноамеричкој земљи (додуше ха, ха, остварен је сан о „једнакости“, сви су мање више једнако сиромашни). Ембарго? Оштетио је Кубу, нема сумње (Куба би лепо зарадила продајом својих томпуса на јенкијевском тржишту). Али луди и неспособни Кастро им је нанео више штете него три ембарга...

Колико је Кастро неспособан сведочи и следећи податак: у доба постојања СССР-а добили су на поклон од Руса око 150 милијарди долара (па ти сад Контраш рачунај колико је то данашњих пара). Од Венецуеле су у у задњих 15 година измузли барем 70. И шта су, осим солидног здравственог система, (који је данас у фази отворене декаденције) са свим тим силним милијардама направили? Ништа, апсолутно ништа. Још су приде уништили и оно што је ваљало. Класични паразити и штеточине...

Мени је иначе најсмешније то што знам да сви ови наши левичари који га дркају на кубански систем не би тамо издржали ни месец дана. Било би „Мама хоћу кући, овде ништа не ваља“...

СПС никакве везе нема са Марксизмом

Тачно тако, ја о томе говорим већ годинама. Слобизам је био нека врста српског деголизма а не бољшевизма како су то тврдили идиоти (и поред свих „левих скретања“ након оне несрећне коалиције са ЈУЛ-ом те позивања на „демократски социјализам“). Као и изворни деголизам и слобизам је веровао у сувереност, независност и одбрану националних интереса, јединствену републику, полу-председнички систем са „јаким“ председником,контролу државе над стратешким ресурсима, фаворитизовао је велике фирме а не мале и средње, веровао је у тржишну привреду али не и у ултра-либерализам 19-ог века, сматрао је да радници треба да учествују у „процесу одлучивања и подели чисте добити“ што је једна од централних теза изворног деголизма (они су то звали „партиципација“), имао је и леве и десне елементе.

Који је изговор катастрофалне беде и фавелизације остатка Латинске Америке?

Корупција, неспособни политичари, лоша редистрибција националног доходка, колонијални менталитет, чињеница да се огроман део елите школовао на Западу и оданде донео погрешне (нео)либералне идеје...

ПС. Ево ти још мало цитата професора Марковића: „ Економско искоришћавање је у тржишној привреди имплицитно и оно се не може потпуно укинути“. „Вредност капитала се операционално може одредити само на тржишту“. „Држава не може на себе да преузме старање о сваком појединцу“. „У тржишној привреди добит је могућа само на основу одређеног минимума продуктивности рада“. „Анти-тржишно одређивање људских потреба се најчешће обављало на произвољан и бирократски начин“. „У Јужној Кореји постоји сасвим пристојан систем државног капитализма, они се чак не устручавају да доносе ни петогодишње планове. Једним таквим планом изграде челичане, другим аутомобилску индустрију, трећим електронику итд. За тридесетак година њихов БДП по глави становника скочио је са три на преко двадесет хиљада долара“.

ПС2. За било какав брзи развој Србије потребно је да се земља ослободи окупације и менталитета колоније, ту се слажем са тобом. Дакле све оно о чему ја говорим је могуће само у случају да на власт дође патриотска елита којој ће економски развој бити приоритет и која ће бити ослобођена англо-саксонских (нео)либералних догми (што не значи наравно да се одређена позитивна искуства либерализма не би користила).

[mali soso]

ПС. Занимљив податак: пре револуције у доба мрске и сурове експлоатације свега 1 посто Кубанаца је живело ван своје земље док се данас (у доба "социјалистичке среће" и "пола бесплатних ствари") тај број попео на 20 посто...

И 70% Немаца живи ван Немачке,

... него како коментаришеш ову занимљивост:

Куба (коју су схебали браћа Кастро) версус четничко-капиталистичка Србија (колико знам БДП је $40-ак млрд) ...

...

Kuba je, unatoč teškoj ekonomskoj i financijskoj blokadi Sjedinjenih Država, reformama uspjela ostvariti znatan gospodarski rast i od 2011. godina, kada je nominalni BDP zemlje iznosio 69 milijardi dolara, 2013. je dostigla 78 milijardi, dok CIA predviđa da je Kuba prošle godine imala nominalni BDP u iznosu od 128,5 milijardi dolara.

Uspoređujući BDP s paritetom kupovne moći, onda je BDP Kube 2013. iznosio 234 milijarde dolara, čime se zemlja svrstala na 58. mjesto u svijetu i iza sebe je ostavila mnoge napredne zemlje, čak i neke zemlje Europske unije. Podaci Svjetske banke govore slično, što znači da Kuba sa svojih skoro 12 milijuna stanovnika ...
...

Узми у обзир да четничка Србија има 40-ак % мање становника, тј. умањи кубански БДП за толико да би добио однос "per capita", а ето ... немој узимати у обзир социјалне разлике, однос највећа-најнижа плата исл. у „сиромашној” Куби, где су те разлике сигурно много мање него у Србији.

Мислим да је културно-цивилизацијски боље поредити Кубу са једном Коста Риком него са Хаитијем. (Бај д веј тренутно Коста Рика муку мучи са кубанским мигрантима који беже из Кастровог „раја“)

То на овим западним, слободним средствима (дез)информисања?
По овим горе подацима (Светска банка, ЦИА и ММФ) Куба је дебело брије.