Republikanac 9.1.2016. 13:18
Контраш, нисам знао да су Сингапур и Тајван земље са 100 милиона становника и бивше колонијалне силе. А то што Србија има 7 милиона становника уопште није разлог за невођење бриге о националним економским интересима или за непостојање некаквог кредибилног развојног плана. Колико је Финска имала становника кад је практиковала политику „развојне државе“ која је, узгред буди речено, веома личила на сличну политику азијских земаља...
Спомињеш профит? Па профит је основни мотив рада сваког предузећа. И пази, ово не кажем ја већ Михаило Марковић у оном оригиналном Програму СПС-а. А ти ваљда цениш мишљење покојног професора ако већ не цениш моје. Исто тако одбацујући марксистичку глупост о „производњи за задовољавање људских потреба“ у коју, колико видим, ти још увек верујеш, професор у истом програму запажа да „људске потребе управо најбоље долазе до изражаја на тржишту“. Што заједно са оном реченицом да је „приватно власништво над средствима за производњу током историје доказало своју ефикасност“ и да се „не треба спутавати“ демантује све оне примитивце који су СПС проглашавали комуњарском и марксистичком странком...
Тржишна економија? Нисам ни ја за класичну, ултра-либералну тржишну економију из 19 века али држава мора да буде пријатељски настројена према тржишту и да поштује основне тржишне законитости. Примери бројних развојних капиталистичких држава показују да је сасвим могуће помирити економско планирање и државну интервенцију (дирижизам) са тржиштем. Исто тако примери земаља који су укидали тржиште показују да су резултати били катастрофални (Куба, Венецуела итд.)
Питаш се који је смисао јаке државе? Па да земљу у неком средњорочном року развије и тако достигне оне развијене. Без јаке државе то је или немогуће или је потребно далеко више времена. А кад земља буде развијена и човеку, за кога се ти с правом бринеш, биће боље. Развој је једини излаз из сиромаштва, све друго је демагогија.
„Национални капитализам“ не значи ни аутархију ни стари протекционизам (који у данашњим условима није ни могућ мада селективни протекционизам јесте и он се практикује у многим земљама). Национални капитализам данас значи да је држава посвећена економском развоју и „сустизању развијених“ (што би требало и да буде циљ сваког поштеног националисте) те да се разним мерама труди да капиталисте (домаће и стране) наводи ка том циљу. Рафаел Кореа и Ево Моралес (који су као што и сам знаш левичари) га практикују у својим земљама (с тим што га они не зову тако) и не иде им лоше, нарочито Моралесу. А иначе све су развијене земље у барем једној фази свога развоја практиковале неку врсту националног капитализма.
У ери глобализма нема места за национализам? Глупости круга двојке. И најглобализованије земље умеју лавовски да бране своје економске интересе. Мислиш можда да Кинези или Јужни Корејанци баш све препуштају правилима Светске трговинске организације? Да, кад би се зезали (и једни и други рецимо и те како штите своју аутомобилску индустрију од стране конкуренције да не спомињем сад како Кинези страним инвеститорима увек условљавају пренос технологије што је класични пример националистички мотивисане економске политике). И многе друге земље помажу своје домаће привреднике, практикују „скривени протекционизам“, страним инвеститорима постављају одређена ограничења или их „наводе“ да улажу тамо где држава мисли да треба (а не где им се ћефне) итд. Само земље са колонијалним менталитетом мисле да „у ери глобализма нема места за национализам“...
Радити у куплерају и радити у коцкарници су две различите ствари, не може се то двоје никако поистоветити. И није никаква срамота бити крупије у касину док бити курва јесте...
Спомињеш кубанско воће и шећерну трску? И то је штеточина Кастро схебо као и све остало. Дуван се још држи мада је далеко од старе славе (Доминиканци су велика конкуренција). Здравство? Ни бледа слика некадашњег. Добро и квалитетно за странце (који плаћају у девизама), за обичан народ баш и не. Образовање? Свака шуша може да добије факултетску диплому, то је тачно. И шта с тим? Не видим да то нешто доприноси кубанском развоју или да нешто драстично утиче на повећање стандарда. А што се сиротиње тиче она живи вероватно и горе од сиротиње у другим латиноамеричким државама (рецимо на црном кубанском тржишту за кило говедине може да оде и цела плата што је незамисливо у другим земљама Латинске Америке. Да не причам сад о неким другим „луксузима“ као што су сапун или дезодоранс...).
Поредити Немце и Јенкије, који из чисте обести знају да „срећу“ потраже и у неким другим земљама, са кубанским емигрантима је крајњи цинизам.
Америчке приколице? За просечног Хозеа, који живи у малом станчићу неке оронуле зграде саграђене четрдесет и неке, оне су рај небески, прави дворци. Просечан Хозе би дао и десну руку само кад би могао да се дочепа једне америчке приколице. Просечни Хозе исто тако са носталгијом гледа на 50-е када је Куба била друга земља Латинске Америке по БДП-у по глави становника (одмах иза Аргентине), када није морао да троши плату за кило меса (и да још страхује да ће га ухапсити јер је куповина меса на црно забрањена) и када се младе Кубанке нису хебавале за пасту за зубе...
Жилко, смрдиш.