Слободан Самарџија: Москва гледа пут Пјонгјанга
У априлу ове године Русија је отписала дуг Северној Кореји вредан 10 милијарди долара (!) у замену за право да изгради пругу и цевовод који би омогућио транспорт руског гаса до Јужне Кореје, пренела је агенција Асошијетед прес. Како се очекује, још једна милијарда долара биће уложена у заједничке пројекте две земље. Истог дана када је у Генералној скупштини УН доношена резолуција којом се осуђује руско присаједињење Крима, Русија и Северна Кореја потписале су акт о трговинско-економској сарадњи.
.jpg)
Покренута свакодневним претњама са запада, Русија као да је тек сада открила да се већи део њене територије ипак налази на недовољно искоришћеним просторима источно од Урала, и да би управо уз тамошње границе требало тражити стратешке савезнике за будућност. Јер, свесне губитка глобалне моћи, САД су почеле да се понашају као рањена звер у кавезу и упућују претње на све стране. Европа се мучи како да се извуче из политичко-економских невоља које је сваким даном чини све слабијом и неуједињенијом. Африка упорно покушава да се избави из турбуленција у које су је увалиле бивше колонијалне силе, земље Јужне Америке као да свака за себе воде неку своју политику...
Испада да се главне ствари данас дешавају у Азији, и у Москви су тога потпуно свесни. После недавног историјског пословног споразума који су постигли са Пекингом, а који достиже фантастичну суму од 400 милијарди долара, као и стварања Евроазијског економског савеза (ЕАЕС) са Белорусијом и Казахстаном, следећа станица је – Пјонгјанг. Престоница Северне Кореје – најизолованије државе на свету.
Северна Кореја, или тачније, Демократска Народна Република Кореја (ДНРК), простире се на око 120.540 квадратних километара, има око 24 милиона становника од којих више од 3.250.000 живи у Пјонгјангу и спада у етнички и лингвистички најхомогеније земље у свету, са веома малим уделом кинеске, вијетнамске, јужнокорејске и европске популације.
Отопљавање односа између Москве и Пјонгјанга, са мањим и већим паузама, почело је пре око годину дана. Неколико високих руских државних чиновника боравило је у наведеном периоду у Северној Кореји усаглашавајући са домаћинима могућности сарадње на економском и политичком плану. Подсетимо, обе државе у овом тренутку на удару су западних кругова, додуше из различитих разлога. Русија због ситуације у Украјини, а Кореја због неодустајања од свог нуклеарног програма.
Могућност јачања економских веза са Русијом за Северну Кореју је велики плус, слажу се аналитичари. Јер, после распада Совјетског Савеза далекоисточна комунистичка држава остала је без главног снабдевача прехрамбеним и другим производима. Поменимо да је дневна норма прехрамбених производа по становнику далекоисточне земље смањена на свега 410 грама. Помоћ која стиже преко ОУН доспева тек до 840 Корејаца, а број гладних је 1,6 до 1,7 милиона, саопштио је недавно у Пјонгјангу представник Светског прехрамбеног програма УН Дирк Стеген.
Додајмо да ДНРК умногоме зависи од помоћи која јој стиже и са стране Кине. Сарадња са Русијом тумачи се стога као јак замајац за развој корејске индустрије и смањење утицаја Пекинга на политику Пјонгјанга.
Оно што је карактеристично за обнављање сарадње Северне Кореје и Русије јесте то што се послови уговарају углавном по принципу инвестиција руских предузећа у Кореји у замену за бесплатно коришћење налазишта вредних метала, циркона, графита, фосфора, никла, мермера гранита... па чак и злата. Уз то, комплетна размена обрачунаваће се у руским рубљама, што је политика коју Москва све интензивније спроводи и у пословању са другим партнерима. У сваком случају, како су саопштили руски преговарачи, повољне услове пословања које су обезбедили са Корејцима нема данас ни једна друга земља, па чак ни Кина. Ово ће умногоме допринети вишеструко активнијој трговинској размени између две земље.
У Вашингтону, наравно, нису одушевљени „источним заокретом Москве”. Наиме, и они гледају на простор Далеког истока као стратешки изузетно важан. Амерички ослонац овде су Јапан, Филипини, Јужна Кореја, Малезија... Али неке од поменутих земља имају територијалне спорове са Кином који се вуку већ деценијама, и у САД не намеравају да много одступају у том погледу. Али оно на шта ће морати да рачунају јесте то да ће своје снаге, политичке и војне, морати све више да деле на два потпуно удаљена краја света. Уколико намеравају да остану светска сила број један, то подразумева ангажовање не само у Европи, већ и на Далеком истоку.
У међувремену Русија, која води врло јасну европску политику, трага за новим партнерима. Изградња гасовода преко Северне до Јужне Кореје у знатној мери би „олабавила” проблеме које намећу у Европи када је реч о снабдевању овим енергентом. Приче о способности Американаца да преко Атлантика дотурају Европљанима, такозвани, течни гас испоставиле су се дебело преувеличане, гледано и из технолошког и из ценовног угла.
Треба поновити да Северна Кореја већ годинама настоји да развија сопствену ракетну и нуклеарну технологију. И у томе показује сигуран напредак, што додатно уноси немир у срца америчких бирократа.
Када је реч о Москви, тамошњи планери размишљају прагматично. Европа јесте најближи сусед и највећи пословни партнер, али уцене које одатле стижу поводом украјинске кризе просто наводе на то да се нова тржишта траже тамо где до сада нису функционисала. Па макар и у „најусамљенијој земљи на планети” – Северној Кореји.
(Политика)
Колико је само Џукацвили послао људи у смрт, колико Мао, колико Пол Пот?
, распашће се НАТО под ударом челичне песнице истинског комунизма Северне Кореје. Живели другови!!
