Severna Koreja

[master]

[Сербо Макеридов]

Тако имаjу сталну тензиjу, рат jе увек на помолу. Али кад погледамо Jужну Кореjу тамо jе омладина заражена американизмом, као и jапанска. Jедина сврха у животу им jе да купе нови аjфон, смартфон, лаптоп и слично.

[master]

[Контраш]

[Сербо Макеридов]

mаstеr: Наравно да се не треба вратити у камено доба, нисам то ни мислио, али цивилизациjа и технолошки развитак мораjу бити у служби традиционалних вредности.

[ЈАРОМИР]

Сигурнио су да су ови са сјевера здравији у духовном смислу, њихови сународници са југа су тотално дегенерисани, као и Јапанци или Њемци у Европи. Економски нису на нивоу наведених земаља, али оне су управо тако направљене да покажу сјајну страну америчке "демократије," а СК су уведене стравичне санкције као нама 90-их.

[master]

[Republikanac]

Јужна Кореја је класичан пример успешности „економског национализма“ са једне стране и „планског капитализма“ са друге. Америчка помоћ, коју овде неки спомињу, имала је веома малу улогу у процесу индустријализације Јужне Кореје. Кључну улогу имали су „Планска економска комисија“ и генерал Парк-Ћунг-Хи.

Јужна Кореја је уз сву америчку помоћ након корејског рата била једна од најзаосталијих земаља света. Године 1961 је економски рецимо била на нивоу Сомалије. Онда је генерал Парк извршио државни удар. Генерал је иначе био прави националиста који се није задовољавао са тиме да његова земља буде вукојебина. То незадоваљавање статусом вукојебине иначе и јесте прави национализам а не хебавање мајке националним мањинама или бусање у прса са религијом како то многи код нас мисле. Дакле, генерал је био решен да од своје земље направи нешто. Ригорозним мерама искорењена је корупција а „Планска економска комисија“ је петогодишњим привредним плановима (да, да, добро сте чули поборници либералног капитализма, петогодишњим привредним плановима) планирала индустријализацију земље, сектор по сектор. Тамо где је било потребно држава је субвенционисала, штитила од стране конкуренције а богами и кажњавала. Форсирана је политика стварања „националних шампиона“ ( шта ли би на ово рекли наши љубитељи бајки о „малим и средњим предузећима“) јер је генерал знао да једино велике и снажне компаније, способне да се носе са најјачим међународним корпорацијама, могу Јужној Кореји да донесу статус индустријске велесиле. Осамнаест година генералове владавине било је довољно да од вукојебине сомалијског нивоа Јужна Кореја постане високоразвијена индустријска земља.

Јужнокорејско искуство нас није само научило да су за успех на власти потребни људи са визијом и искрене патриоте већ и то да је „плански капитализам“ уз јаку државу која га подупире далеко успешнији и од неолиберализма и од социјализма. Оно за шта је Англо-Саксонцима било потребно 150 година Јужни Корејанци су направили за свега пар деценија. А да је генерал слушао неолибералне економисте као наши политичари идиоти вероватно би и данас били вукојебина а не тринаеста економија света...

Што се Северне Кореје тиче она је негде на нивоу Маове Кине из 60-их година прошлог века и не знам коме би таква земља могла да буде узор. Мени је најзанимљивије то што кад „загусти“ севернокорејски режим врло радо прима хуманитарну помоћ од јужнокорејске „браће“ а потом када криза прође прете да ће да баце нуклеарну бомбу на Сеул. Кретени...

[Контраш]

[Сербо Макеридов]

И капитализам и комунизам су исто зло.

[Republikanac]

Koнтраш, промашио си поенту. Нису Јужнокорејанци постали то што су постали зато што су били амерички савезници (иако је и то помогло али не толико колико ти мислиш) већ зато што су одбили да се развијају по принципима (нео)либералног капитализма. У јужнокорејској “развојној држави“ лежи 90 посто њиховог економског чуда.

Иначе, све се бојим да су јаке јужнокорејске мултинационале биле у јенкијевском интересу. Или јапанске. Јенкијима индустријска конкуренција сигурно није била у плану, они су иначе све те земље источне Азије видели као пољопривредно оријентисане само што паметни (и националистички оријентисани) Азијати нису делили такво мишљење...

Северни Корејанци? Нису они глупи, далеко од тога, али хебе их погрешна идеологија и кретенски режим. Кад би се угледали на Кину за три-четири деценије би постали економска сила.

Класна борба? У 21. веку? Ма дај, немој да захебаваш...

ПС. И Заир ти је некад био амерички савезник. Па где је Заир а где Јужна Кореја...

[sorabikus]

[Republikanac]

Контраш, ово је за тебе, права посластица. Преносим ти део разговора између Михајла Марковића и Чомског, онај где левичар Марковић хвали Јужну Кореју и практично је сматра примером који треба следити. Испод је и линк где можеш да прочиташ комплетан текст.

„Ja ću se uvek opirati onoj politici koja teži da ovlasti državne birokrate da upravljaju privredom samo zato što su bili lojalni funkcioneri neke partije“, nezadovoljno je reagovao Čomski.
„Potpuno se slažem“, rekao sam. „Ograničene arogantne i svemoćne aparatčike ne podnosim koliko i ti. Ali, svet nije u položaju da mora jedino da bira između Brežnjeva i direktora sovjetskog Gos plana (Državne planske komisije) s jedne strane i Buša i Grinspena, s druge. U Južnoj Koreji, recimo, imaju sasvim pristojan sistem državnog kapitalizma, i u njemu Plansku komisiju sastavljenu od obrazovanih ljudi, doktora nauka koji vrlo racionalno određuju strategiju daljeg razvoja. Oni se čak ne ustručavaju da donose petogodišnje planove. Jednim takvim planom izgrade čeličnu industriju, drugim automobilsku industriju, trećim elektroniku, itd. Za tridesetak godina njihov prosečni nacionalni dohodak po glavi stanovnika je skočio sa tri na preko dvadeset hiljada dolara.“

http://www.pecat.co.rs/2010/02/comski-i ... omu-epohe/

[Контраш]

Кинези су специфични, имају огромно унутрашње тржиште, то се не може поредити ни са чим. А плус су и многе Западне компаније да би смањиле трошкове пребацивале своју производњу у Кину, тако су Кинези дошли до технологије.

Рецимо да је Јужна Кореја пример како се држава може развити кад је оставиш на миру и даш јој повољне кредите. То је био случај и са СФРЈ. Северна Кореја није имала тај луксуз. Мада могло би се причати и о томе колико су те државе источне Азије типа Јапан, Кореја, Тајван, Филипини - земље ограниченог суверенитета. Само у Кореји Амери имају 28 500 војника. Ради поређења 32 800 имају у Авганистану.

Зато брзи развој тих држава за мене има пре свега геополитички контекст. Заир је у том смислу небитан.

Иако сам ја за неки облик демократског социјализма, наравно слажем се боље и некакав државни капитализам (кејнзијанизам) него ова каубојштина.

[Контраш]