Fond Slobodan Jovanović

[Neobavesteni]

Отварам ово као посебну тему да бих могао да информишем људе о неким веома значајним предавањима и трибинама које организује Фонд Слободан Јовановић. На челу Фонда је Матија Бећковић, а чланови су и Чавошки, Ракитић, Миле Савић... Трибине се организују на Коларцу, било их је неколико посвећених евроскептицизму и економској кризи. Следећа која ће бити организована је гостовање познатог француског интелктуалца и политичара и српког пријатеља Жан-Пјер Шевенман који ће говорити на тему: "ЕУ, мондијализација, место нација ".

Сенатор Шевенман је једна од најеминентнијих политичких фигура француске Пете републике. Биран за народног посланика од 1973. до 1997. године, био је четири пута министар у француским владама од 1982. до 2000. године.
Иако један од главних оснивача Социјалистичке партије 1971. године, чији је програм писао, Шевенман је изнад свега бранио своје политичке идеје. То га је навело да 1993. године, напустивши Социјалистичку партију, оснује сопствену политичку странку.
Истинску политичку визију и независност духа је показао у низу прилика: 1991. године је поднео оставку на место министра одбране, противећи се војном учешћу Француске у рату против Ирака. Поднео је оставку и 2000. године на место министра унутрашњих послова због неслагања са политиком децентрализације коју је премијер Лионел Жоспен водио према Корзици. Борио се против ратификовања Мастрихтског уговора 1992., а 2005. године је водио кампању против усвајања Европског устава.
Пред председничке изборе 2002. године на којима је био кандидат, основао је „Републикански пол”, покрет који је, окупљајући левичаре републиканце и суверенисте, превазилазио класичну поделу на левицу и десницу с циљем очувања француске државности оличене у „Републици”:
„Левица и десница ће у будућности наставити да постоје кроз разне облике и садржаје, али има нешто што је изнад деснице и што је изнад левице, то је Република”. Етатиста, Жан-Пјер Шевенман је увек посебно неговао идеју нације насупрот данас мондијализованој идеологији неолиберализма.
Он је и противник повратка Париза у војне структуре НАТО-а, оштар критичар агресије на Србију 1999. године и борац против независности Косова и Метохије, за коју је тврдио да је “трострука грешка”: на штету историје, на штету права и на штету саме Европске уније.

Трибина је 29,10 у 19.30 у малој сали Коларца, дођите, заиста ћете имати шта да чујете

[Коста]

Слободан Iовановић iе прецењена величина. Кад сам се малко боље информисао о `научном делу` дотичног, установио сам да iе био велики обожавалац енглеског парламентаризма. И сав његов политички ангажман био iе у том правцу: како у Србиiи накалемити енглески политички систем...

Iош кад видим Бећковића – великог Србина са капом Шерлока Холмса, и при том члана Крунског Савета непостоiеће Круне – на челу истог Фонда...

Углавном, понаiвише су се два Воiислава – Коштуница и Шешељ – ложила на дотичног Слободана. Те су издеiствовали и његову рехабилитациiу (и поред неразiашњене чињенице – шта iе значило `З` у порукама `ставити под З` Радио-Лондона коiе iе лично уређивао поменути Слободан...)

А Шешељ iе позаiмио и Слободанову крилатицу `Србиiа iе вечна док су iоi деца верна` од истог тог англофила, односно његовог Српског Културног Клуба. (нота бене, крилатица iе логички фалична – нешто iе, као, вечно док... – па нема `док` ако iе стварно вечно. Ако има `док` онда iе ограниченог траiања...)

Све у свему, читава еуфориiа око дотичног Слободана потиче из времена кад су нам сви лидери били острашћено прозападни. Укључуiући Шешеља.

Закључак: Слободан Iовановић као безрезервни англофил iе безначаiна личност. Ништа од његових наводно `величанствених` теориiа у Србиiи ниiе применљиво. Нити iе икад било.

[Михајло]

[Драган од Опленца]

Али зато је љубичица ненадмашан и у теорији, а поготово у пракси. Све друге народе и народности бивше нам Југославије могу да разумем јер су се борили и изборили за своје интересе кроз титоизам. Али српски титоисти су радили против интереса свога народа у Југославији. Нема већих глупака од српских титоиста. Тај антисрпски вирус и дан данас држи под заразом Косту и остале фосилне титоисте комуњарце борце против великосрпске хегемоније. Али великосрпска хегемонија узвраћа ударац. Демократска странка је у социјалистичкој интернационали. Председник Борис Тадић навија за Србију! чак је и наздравио уз шампањац за победу! Освајамо Европу и стварамо Великосрпску ЕУ уз српски НАТО!

[Ljoticevac]

E izvini Edi, a jel smem da se nasmejem na tvoj visokoumni komentar il da ubacim smajli samo sa aplauzom?
A da ti ne kazes da je zatrpavanje teme ili dobacivanje. Kao recimo ovde:
viewtopic.php?f=2&p=399270#p399270

[Коста]

[Ljoticevac]

A kako onda branis stav Srpske radikalne stranke koja ima kao stranacku himnu Spremte se spremte da daje ulice vojsci koja je te iste Cetnike razoruzavala i predala komunistima.
Gde je tu logika?

[Михајло]

Нећемо се ми сложити, Коста. Ја сам дотичну реченицу разложио и објаснио, а ко хоће да пориче — шта год да пориче — широко му поље.

[Коста]

[Ljoticevac]

То већ има логике.
Ал би било онда лепо да промените страначку химну ил да је уопште немате а не као Драшковићеви да и даље обмањујете људе. Има нас којима је та песма драга. Додуше након, баш тих, 70 година нас и нема пуно ал нам је драга.

Томини то такође врло добро знају и знају да се Срби више ложе на Тита него на Дражу па су и променили ноте. И то је поштено.

А пичкице би требале да се одлуче ко су и шта су. Можда и добијете глас више. И глас Титоиста и њихових потомака се исто броји као и глас Дражиноваца. А ти сад види којих је више у овом што је остало од Србије.
Воле Срби братство јединство, Југославију и те форе.
Ја неби на вашем месту продавао Лесковачку пљескавицу у Пекингу и Пекиншку патку у Лесковцу.
Понуди ти Србима Партизане, Тилета, Југу и да видиш како иде посао.

[игорсима]

[Михајло]

Србија је као држава одређена, између осталог, и својим границма. Ако планета оде, поставља се питање где су онда границе? Зато оно: „Ако престану да постоје територије...“.

[ВОЈВОДА ОД КРАЈИНЕ]

Да се надовежем на полемику Косте и Едија.
Мислим да би након најновијих открића из подручја квантне механике и астрофизике сваки појам вечности требали заобилазити. Велико је питање шта ће бити са "временом" и "вечношћу" када сви атоми свеукупне материје у космосу буду "бесконачно" далеко један од другога, односно да ли без простора (референтне тачке) и посматрача (нас) време уопште постоји.
Овде је очигледно реч о метафори па тако нема потребе говорити о философској или логичкој противречности дате језичке конструкције.
Свака "вечност" која се помиње (велика количина временских јединица, замислива просечном човеку) у циљу постизања одређене ефектности (метафора), морала би бити условљена. Дакле, постављен је услов:"...док су јој деца верна". Уколико "вечно" буде верне деце и Србија ће "вечно" постојати. Свака замислива "вечност" је условљена. Јасно је да ипак неће "вечно" постојати деца одана Србији, као ни било којој држави или идеологији.
Можда би најправилније било када би парола гласила: "Србија ће постојати/"живети" док су јој деца верна".
Не замерите, код мене се философски црв буди у кишне дане.

[Михајло]

Да не побегне суштина: поента је да ова реченица позива на верност Србији, и то наводи као једини начин њеног очувања. На жалост, Србима се не даје добар пример ове привржености сопственој земљи, почев од саме власти.

[Врангел]