Да ли ћете гласати за нови Устав?

[Коста]

[Милашин]

[vemavuk]

[Милашин]

Мислим да сам врло јасно схватио поруку и постове. Наравно да риба смрди од главе, али се мирис шири по читавој кући до свих њених становника. Основно је питање да ли лидер, посланик, функционер, члан одбора који је припадник одређене политичке странке и опције (значи човек заштићен као бели медвед), наступа с позиције љубави за своју земљу тј бескомпромисних патриотских позиција, или је због неких "питања" спреман мало да осцилује у свом плану и програму. По некој мојој оцени, већина посланика ипак мало више воли фотељу и ковертицу него ово место одакле смо, и зато се дешава то што се дешава. А ако немаш власт још и боље мања је одговорност.

[vninkovic]

[DjordjeB]

Расправа о највишем правном акту
Maрковић: Устав није нов
подржати због државних интереса, тврди творац важећег устава

Текст новог устава Србије по садржају је углавном преправљени и измењени текст важећег устава из 1990. године, оцењује творац још увек актуелног највишег правног акта, проф. др Ратко Марковић. Ово је, иначе, прва јавна Марковићева оцена о тексту усвојеног устава, а изнесена је на прекјучерашњем скупу Београдског форума за свет равноправних, који окупља углавном осниваче СПС-а. На овом скупу мишљења о предлогу новог устава Србије изнели су и академици Михаило Марковић и Коста Чавошки, председник Београдског форума Живадин Јовановић и други.

Ратко Марковић је уочио само три новине у уставу: ликвидирана је друштвена својина, декларација о људским правима допуњена је и садржајнија, а измењен је и механизам за промену устава. Све остало је, тврди Марковић, само корекција већ постојећих одредби:

– Овим уставом неће започети уставно „ново доба”, што би рекао Слободан Јовановић. Тешко се може рећи и да је ово нов устав и да је бољи од постојећег. Везан је за дневнополитичку ситуацију, јер је то уједно и гласање за останак Космета у Србији... – објаснио је Марковић, уз препоруку грађанима, што је и нека врста закључка скупа, да устав, упркос недостацима, треба подржати због државног и националног интереса.

Креатор два досадашња устава (осим актуелног, учествовао је и у писању такозваног жабљачког устава СРЈ из 1992.) тврди да се, проучавајући понуђени текст, може говорити само о евентуално другачијим решењима у оквиру већ постојећих института и наводи да су преузимана решења садржана у уставу француске Пете републике (1958), као и из устава Шведске и Шпаније. Марковић подсећа да су, када је предложен Устав из 1990, на државној телевизији у ударном термину представници власти четири сата о томе расправљали са представницима опозиције – Марковић у име СПС-а, а Војислав Коштуница и Леон Којен у име ДС-а.

„Разлози доношења устава који није нов”, по Марковићу су: да се учини отклон од Милошевића и његовог времена и да се стекне важан поен у предстојећој изборној борби.

Говорећи о преамбули устава, проф. Марковић тврди да она није нормативног карактера, а да је одредница о суштинској аутономији за КиМ „превише детаљисања за једну преамбулу”, док реч „суштинска”, упозорава професор, може бити тумачена као да је реч о суверености.

Марковић тврди да је схема власти преузета из Устава из 1990, а да је укинута могућност опозива председника републике на референдуму. Влада је у новом уставу „ојачала”, каже Марковић – уведени су веома тешки услови за изгласавање неповерења и добила је веће надлежности.

Марковић је оценио да је новим уставом предвиђена могућност стварања нових територијалних аутономија, „што је вероватно компромис са ДСС-ом који је инсистирао на регионализацији”.

Академик Коста Чавошки је истакао да се готово у свему слаже са Марковићем и упозорио да предложени устав „врви од правописних и граматичких грешака, као и језичких рогобатности”, наводећи као један од примера члан 137. где се у једном ставу помиње аутономна покрајина у једнини, док је у другом ставу истог члана множина – аутономне покрајине.

Чавошки је указао и на, како је рекао, „правне глупости” у тексту предлога највишег правног акта. Према његовим речима, по тексту устава тужиоци нису у могућности да се жале Врховном суду Србије, јер није предвиђено да могу да утичу на повећање казне. Он је указао и на још једну нетачност у новом уставу – „избор и коришћење личног имена слободни су”, што, како сматра, не одговора истини, јер нико није био слободан да бира име кад се родио. На крају, Чавошки понавља да је стављање Космета у преамбулу „чиста подвала” на коју не треба насести.

Михаило Марковић, академик, указао је да „шест година нису могли да дођу до решења, а онда, када су Американци рекли – прво избори, па Косово – једногласно су га усвојили”. Марковић сматра да је то „дил”, којим ће бити ојачати подршка „демократском блоку” да би он добио изборе, а потом ће „велике силе донети решење какво желе”.

Живадин Јовановић је, на крају, истакао је да је текст устава „већим делом изјава лојалности западу, у време када највећи притисци на Србију долазе са запада”. У тексту препознаје „рукопис ’демократског блока’ и ставове опозиције”, а упозорава да се нигде не наводе критеријуми за увођење нових аутономија, нити се прецизира ко би о томе на референдуму одлучивао.

Бојан Билбија

Лични коментар: Пошто сам поменутом скупу био присутан, одговрно тврдим да се радило о критичкој расправи а не ниокаквим "препорукама" и да не стоји тврдња да је "закључак скупа" да устав "треба подржати због државног и националног интереса" нетачна. Једноставно, никаквог "закључка скупа" није ни било, јер то није ни био циљ скупа. А преовлађујуће мишљење је било да се ради о још једној подвали.

[Zvornički Četnik]

[njemen]

[vemavuk]

[Старина Новак]

[DjordjeB]

[Коста]

[Банат]

[игорсима]

[Банат]