DjordjeB 14.10.2006. 16:15
Расправа о највишем правном акту
Maрковић: Устав није нов
подржати због државних интереса, тврди творац важећег устава
Текст новог устава Србије по садржају је углавном преправљени и измењени текст важећег устава из 1990. године, оцењује творац још увек актуелног највишег правног акта, проф. др Ратко Марковић. Ово је, иначе, прва јавна Марковићева оцена о тексту усвојеног устава, а изнесена је на прекјучерашњем скупу Београдског форума за свет равноправних, који окупља углавном осниваче СПС-а. На овом скупу мишљења о предлогу новог устава Србије изнели су и академици Михаило Марковић и Коста Чавошки, председник Београдског форума Живадин Јовановић и други.
Ратко Марковић је уочио само три новине у уставу: ликвидирана је друштвена својина, декларација о људским правима допуњена је и садржајнија, а измењен је и механизам за промену устава. Све остало је, тврди Марковић, само корекција већ постојећих одредби:
– Овим уставом неће започети уставно „ново доба”, што би рекао Слободан Јовановић. Тешко се може рећи и да је ово нов устав и да је бољи од постојећег. Везан је за дневнополитичку ситуацију, јер је то уједно и гласање за останак Космета у Србији... – објаснио је Марковић, уз препоруку грађанима, што је и нека врста закључка скупа, да устав, упркос недостацима, треба подржати због државног и националног интереса.
Креатор два досадашња устава (осим актуелног, учествовао је и у писању такозваног жабљачког устава СРЈ из 1992.) тврди да се, проучавајући понуђени текст, може говорити само о евентуално другачијим решењима у оквиру већ постојећих института и наводи да су преузимана решења садржана у уставу француске Пете републике (1958), као и из устава Шведске и Шпаније. Марковић подсећа да су, када је предложен Устав из 1990, на државној телевизији у ударном термину представници власти четири сата о томе расправљали са представницима опозиције – Марковић у име СПС-а, а Војислав Коштуница и Леон Којен у име ДС-а.
„Разлози доношења устава који није нов”, по Марковићу су: да се учини отклон од Милошевића и његовог времена и да се стекне важан поен у предстојећој изборној борби.
Говорећи о преамбули устава, проф. Марковић тврди да она није нормативног карактера, а да је одредница о суштинској аутономији за КиМ „превише детаљисања за једну преамбулу”, док реч „суштинска”, упозорава професор, може бити тумачена као да је реч о суверености.
Марковић тврди да је схема власти преузета из Устава из 1990, а да је укинута могућност опозива председника републике на референдуму. Влада је у новом уставу „ојачала”, каже Марковић – уведени су веома тешки услови за изгласавање неповерења и добила је веће надлежности.
Марковић је оценио да је новим уставом предвиђена могућност стварања нових територијалних аутономија, „што је вероватно компромис са ДСС-ом који је инсистирао на регионализацији”.
Академик Коста Чавошки је истакао да се готово у свему слаже са Марковићем и упозорио да предложени устав „врви од правописних и граматичких грешака, као и језичких рогобатности”, наводећи као један од примера члан 137. где се у једном ставу помиње аутономна покрајина у једнини, док је у другом ставу истог члана множина – аутономне покрајине.
Чавошки је указао и на, како је рекао, „правне глупости” у тексту предлога највишег правног акта. Према његовим речима, по тексту устава тужиоци нису у могућности да се жале Врховном суду Србије, јер није предвиђено да могу да утичу на повећање казне. Он је указао и на још једну нетачност у новом уставу – „избор и коришћење личног имена слободни су”, што, како сматра, не одговора истини, јер нико није био слободан да бира име кад се родио. На крају, Чавошки понавља да је стављање Космета у преамбулу „чиста подвала” на коју не треба насести.
Михаило Марковић, академик, указао је да „шест година нису могли да дођу до решења, а онда, када су Американци рекли – прво избори, па Косово – једногласно су га усвојили”. Марковић сматра да је то „дил”, којим ће бити ојачати подршка „демократском блоку” да би он добио изборе, а потом ће „велике силе донети решење какво желе”.
Живадин Јовановић је, на крају, истакао је да је текст устава „већим делом изјава лојалности западу, у време када највећи притисци на Србију долазе са запада”. У тексту препознаје „рукопис ’демократског блока’ и ставове опозиције”, а упозорава да се нигде не наводе критеријуми за увођење нових аутономија, нити се прецизира ко би о томе на референдуму одлучивао.
Бојан Билбија
Лични коментар: Пошто сам поменутом скупу био присутан, одговрно тврдим да се радило о критичкој расправи а не ниокаквим "препорукама" и да не стоји тврдња да је "закључак скупа" да устав "треба подржати због државног и националног интереса" нетачна. Једноставно, никаквог "закључка скупа" није ни било, јер то није ни био циљ скупа. А преовлађујуће мишљење је било да се ради о још једној подвали.