Солжењицин о референдуму у Украјини 1991.

[Юрков]

Будимо добре комшије (Део 4)



Обраћање пред референдум у Украјини, објављено у листу "Труд" од 08.10.1991.

Са ошамућеношћу наш народ се извлачи испод, напокон, срушеног комунизма. Људи са правом чекају - колико још треба чекати? - пристојан, не мукотрпан живот. Али, за сада смо - у хаосу несрећа. До сада још увек није предата људима обрадива земља, чак ни мале парцеле. До првобитности је запуштена наша индустрија и затрован цео животни амбијент. А неки сналажљивци, у међувремену, успевају тихо да продају или бесповратно залажу наша још преживела богатства, нашу будућност - шта ће нама остати? А најважније, нашој деци? А за оне који раде - све около само скупља и скупља, до зида. А какав је свеопшти раст дрскости, каква поквареност душа!

Када у овој несрећи не бисмо својим рукама сваљивали на људе нова угњетавања, нове неправде у будућности. Ево, после барикада у Москви, после московског августовског слома комунизма – за републике се по први пут отворила реална могућност да постану самосталне државе... Дај боже свакој новој држави да срећно стане на ноге. (Заједница независних држава – то су празне речи, она неће заживети). Ипак, неће бити добро ако први кораци у независности буду праћени угњетавањем делова популације - новообразованих националних мањина. Већ сада, са различитих места стижу жалбе - негде на масовна насиља, негде су почели да избацују са посла на националној основи, а касније, неће ли лишити мањине права да образују своју децу на матерњем језику, како су их комунисти лишили? Наше заједничко горко советско искуство довољно нас је убедело да никаквим државним смислом не може бити оправдано насиље над људима. Свима мора бити обезбеђен неометани миран живот.

Одлично што је референдум објављен на територији бивше УССР. Али само ако буде спроведен праведно. И ја позивам све од којих то зависи и ко може да утиче:
- да питање на гласачком листићу буде врло јасно (а не као на прошлом мартовском у СССР), дајући гласачу истинску слободу избора, без нејасног кривотворења;
- да по светским стандардима не буде ни притиска на гласаче, нити фалсификовања, и по могућности - посматрање неутралних комисија;
- да се резултат референдума узима у обзир посебно за сваку област: свака област мора да одлучи где она припада.

Различите области имају сасвим различите историјске корене, различити састав становништва и не може се судбина становника области решавати узимајући аритметичку средину 50-милионске републике. Они који у Лавову и Кијеву напокон руше статуе Лењина - зашто се клањају као свештеницима, лажним лењинистичким границама на крвавом освиту совјетске власти у многим местима исцртаним само како би се купила стабилност комунистичког режима? При решености Украјине да се у потпуности одвоји, на шта несумњиво има право, - тако опште бројање гласова у оквиру тих граница може имати непоправљиве последице за судбину вишемилионског руског народа. Тиме се стварају будуће напете зоне.

Обезбеди некривотворено вољно гласање - и све му подчинити. Дајте истиниту слободу избора свима - а онда, без обзира на резултат, то ће бити поштовано самоопредељење, и ми ћемо срдачно честитати Украјини на обнови њеног државног и културног пута.

Комшије треба да будемо увек. Будимо добре комшије.