srpskinacionalisti.com

Издаја администрације Републике Српске

Форумска правила
Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
Serbej
Четник-почетник
Четник-почетник
 
Порука: 2
Приступио: апр 2010

Издаја администрације Републике Српске

Порука Serbej 21.4.2010. 19:28

Издаја администрације Републике Српске у односу према добровољцу Сергеју Сухареву

Ја наравно нисам писац, али покушаћу верно да пренесем, на какве подлости сам наишао.

То није жалба, није позив за помоћ, само желим да и ви то знате...

Родом сам из централног Казахстана, Рус, унук племића – са обе стране породице - који су били жртве репресије. Али није ствар у томе...

До 1992. године живео сам у Грчкој. Последње ми је пребивалиште тамо било острво Крф. Имао сам политички азил и тражио сам грчко држављанство. Увек сам волео православну религију и веровао сам у јединство православних народа.
Чак сам једно време покушавао да постанем Православним монахом, на скоро ненасељеном острву Касос на истоку Грчке. Али то није била воља Свевишњега. Мени на Крфу живот није био лош: острво није велико, али мој посао, младост и све што из тога произилази...
Али код Срба је избио рат у Босни и Херцеговини. Ја нисам могао само остати по страни и радовати се животу у време када убијају моју Правосланву браћу.
Наравно, да сам у томе време имао данашње знање, вероватно бих другачије поступио. Али тада сам мислио само на њих, на Православне које убијају. Мени је тада било јасно да је то била припрема за обрачун са Русијом, тј. мојим руским народом. Није се могло само остати на Крфу гледајући телевизију у кафеу и изражавати своје неслагање. Такође, на грчкој телевизији сам тада видео да тадашњи српски политичари из Републике Српске позивају добровољце православне вере из целога света на заштиту Православних вредности. И то је била каква-таква гаранција да нас добровољце из иностранства неће одбацивати, него да ће се према нама односити са дужном пажњом као и према својим људима у случају рањавања или погибије.
До тада ја сам већ знао како барут мирише... И пошао сам у Београд.
У Београду сам преко студената Богословије нашао владику Филарета који је родом из Херцеговине.
Тамо ме је владика Филарет упознао са командантом српских Црвених Беретки. Тако сам почео ратовати. У Црвеним Береткама после карантина и прегледа, борио сам се скоро годину дана. Затим сам прекомандован у (тада) – тајну диверзантско-јуришну падобранску јединицу. Било је много разлога за прекоманду, али су сви били оправдани. У то време у читавој Херцеговини од свих руских добровољаца било нас је троје. Неколико месеци након мог одласка из Црвених Беретки дошла су нам још двојица Руса . Ми смо међусобно сарађивали и дружили се. Локална команда у том рејону није то сматрала посебном храброшћу, изузев неких официра. Командант друге лаке пешадијске бригаде 7202, на чијој територији су деловале наше две специјалне јединице био је дубоко умешан у криминал, пљачку и издају. Срећом, ми њеуму нисмо били потчињени. Али он је нас више пута саботирао, што је наше момке коштало живота и здравља.
Село Бјела – где сам рањен, нашли смо се у клину, нас су гађали са три стране. Током зиме на ''барикади'', свежи снег у ноћи од експлозија постајо црн. Локална команда давно је хтела да заузме то село. Али ми и локална милиција са тим нисмо били сагласни. То село налази се изнад града Коњица. И наш задатак је био да проширимо наше полуокружење (Коњица), заузети све доминатне висове око града, развити деморалишући фактор код непријатеља. Наша јединица је тада успешно извела специјалну психолошку операцију. Ми смо, на тим линијама фронта, симулирали долазак руских добровољачих дивизија са комплетним наоружањем. Тако смо успели да испровоцирамо сукоб између хрватских и муслиманских јединица, што је повукло за собом скоро потпуно уништење хрватских јединица у граду Коњицу, преводећи их на нашу страну у замену за евакуацију рањених и чланова њихових породица у Хрватску, и доставу помоћи Хрватима, такође кроз нашу територију.
То је знатно поправило нашу позицију у том селу. И не без поноса могу рећи, да је то била моја идеја, коју је прихватио мој непосредни командант и ми смо то сместа разрадили.
Хрвати су знали да ћемо их ми само заменити у том рејону. Али такав је живот, они су први почели...
Рањен сам од мине тз. "изненађење", коју сам скинуо с једне хрватске кући. Требао сам да ту чудну мину да покажем осталим борцима, један дитонатор сам успео да уклоним на лицу места, други дитонатор био темпираног карактера и вешто уграђен. Нисам хтео да уносим ту сумниву експлозивну направу в српску кућу, хтео сам да је оставим напоље, па онда зовем борце да се упознају са том кућном технологијом. Био сам сигуран да сам је обезбедио, али кад сам је извадо из ђепа, она одрадила свој посао, разнела ми четири прста на десној руци и оштетила десно око.

Ја не мислим да је то трагедија што сам био тако рањен. У рату је као у рату: или ћеш ти њега или ће он тебе. С једне стране, чак је и задовољство. После свега, таква је награда за добровољце, а то је – да пролију своју крв, али у корист заједничког циља.

Ова прича не може у потпуности описати овај рат и Србе. Желим фокусирати пажњу на своје личне проблеме. Уместо мене, то је урадио сјајно мој колега, Олег Виталјевич Валецки. Његове књиге можете наћи на Интернету.
Због кукавичлука и издаје српских и руских лидера, изгубили смо све недавне ратове на Балкану.
После рата нисам хтео да се вратим у Грчку, јер је сам то у време био у браку са Српкињом, имамо сина и кћерку. За мене, није имало смисла да одем негде, где би поново био странац, а у исто време знам да имам нови дом, за који је проливена и моја и крв и мојих другова. Ако је мене таква судбина задесила, онда барем нека моја деца одрастају у својој домовини. На крају крајева, ми смо преживели и Републике Српске је опстала. Иако у саставу Босне и Херцеговине, чије држављанство сам до сада имао.
Многи руски добровољци су се борили овде, а многи су убијени... Срби су их сахранили часно.
Ја сам на многе ствари које је чинило српско руководство после рата затворао очи. Мислио сам, наравно, изгубили су рат...
Али према нама Русима, сада већ бившим добровољцима, однос је недопустив. Преостали руски момци, нису били у могућности да нађу своје место у српском друштву. Имамо исте привилегије као и Срби, али не можемо да их користимо.
Једноставно блокирају сваки наш администраитвни корак. Нама су једноставно незванично после рата рекли – ми не знамо ко је вас добровољце звао овде, вратите се одакле сте и дошли, нама је било потребно руско оружје, а не ви... али нико нам то није рекао онда када је требало да се ратује.
Могли су и да нас не приме у своју војску . Неким руским добровољцима у фроми регуларних, издали су фалш српска лична документа, што је њима после узроковало огромне проблеме.
А сада, кад Србија и Босна и Херцеговина имају орјентацију ка ЕУ и НАТО започео је тријумф издаје, тираније и корупције.
Влада Републике Српске на неморалан начин је себи подигла плате а свим другима запосленима који примају плате из буџета смањила колико год је то могла. Па овај случај је јасан – то је за банана републике као што смо ми.
Ствари су кренуле још горе, а то боли. Формиране су комисије која код инвалида мења степен инвалидитета. По мишљењу те комисије број ратних инвалида је волшебним начином почео да се повећава. Повећава се број оних са ампутираним рукама, ногама, повећава се број оних са оштећеним видом. Уопште, те комисије су вероватно пронашле ген за регенерацију људског меса.
Ја разумем да је криза и да је држава пред банкротом, али то није решење.
Српске власти су почеле да нас изједначавају са вехабијама. Иду на руку американцима.
Руских добровољаца више нема у Босни, разишли се, остали су само мртви.
Одлучио сам да не идем нигде. Хоће и мени да смање инвалидитет са 2. на 4. групу.
Они нису могли мени да плате инвалидитет и (себи) погодности, ако је толика криза. Али они су почели да бришу своје г...о са мојим ранама, а и не само мојим... А то г...о није погодно за подмазивање.
Требам се одупрети свим легитимним средствима против одлуке те комисије. Испитаћу лекаре са светском репутацијом за дијагнозе и мишљење о томе којој групи инвалида припадам. Узећу и војног адвоката.
У тој комисији су користили неуро-лингвистичко програмирање, а то не само да је недозвољено, него је и кривично дело. Ако сви само ћуте, ово безакоње ће се наставити.
Ја морам да победим у овом спору, због тога, да би показао осталим руским добровољцима, – да је могуће супротсавити се томе сагласно закону. На тој комисији, мени је председник комисије на своје прсте указао – рекли су да је за тебе у документима написано да ти уопште немаш прстију, а код тебе су само нокти страдали. И показао ми то на свијим прстима. А у ствари код мене по две фаланге на четири прста недостају. Значи, код мене они расту чак на једну фалангу. А оштећени вид их уопште не интересује. Нисам подлегао на ту провокацију. Мене је увредило да са њима треба трговати за то. Али ја нећу ни с ким трговати, али ни своје не дам. Ја ћу их тужити и тако ћу исправити своју грешку. Заиста, ја ни једно своје право нисам остварио, чак не уживам ни бесплатну медицинску негу и осигурање, а да не помињем друге бенефиције. Мислим да нисам заслужио такво понижење Срба - као фамозни раст прстију и све остало. Био сам (и остајем) лојалан грађанин Републике Српске, и то ми је хвала.
Ако Ви који ово читате, имате неки предлог – пишите ми. А ако има незадовољства пиште слободно председнику владе Републике Српске на e-mail : kabinet@vladars.net или министру за рад и заштиту права ратних војних инвалида на: mpb@mpb.vladars.net
Ако Ви њима напишете, тако им дајете до знања, оно што и у Русији знају, каква се самовоља у Републици Српској проводи.
Како се односе Срби према нама, који смо жртвовали све своје за њих; како Ви онда мислите да ће они убудуће да се односе према свему руском(?) Вероватно ће да изчупају споменике погинулим руским добровољцима. Тако да се не мешају када НАТО нападне на Русију. Боже мој, како то све изгледа оним добровољацима који су били у Шпанији пред почетак другог светског рата. Републиканци су тада изгубили од Франка и Хитлера, а ми смо изгубили од Америке и НАТО-а. И тада је свима било свеједно, све док им на врата нису закуцали.

Ја сам одговарам за своје речи и жао ми је што су са мном тако поступили. То је била њихова грешка и надам се да ће је иправити.
Са поштовањем и братском љубављу,
Сухарев Сергеј

sergej.suh@sbb.rs
sergej.suh@mail.ru

Здраво свим форумашима! Ја сам Јуриј, мој ратни надимак је Ђурић. Ја сам такође као и Сергеј, далеке крваве 1994. године, пријавио се као добровољац у војску босанских Срба, или како ми кажемо - Војску Републике Српске. Годину и по дана сам се борио у славном одреду " Бели Вукови ". То су биле је специјалне јединице Сарајевско-Романијског корпуса ВРС, противдиверзантски одред тога корпуса војна пошта 7313 . Сергеј зна да смо увек били у јеку борбе, и да смо ми крпилии све рупе и пукотине. Био сам два пута рањен у борби, први пут у главу, озбиљна повреда уз делимичан губитак слуха. Други пут сам рањен још озбиљније, четири метка у стомак, груди, врат и руку. Чудном вољом више силе, преживео сам две клиничке смрти. Лева рука не функционише, метак je прекинуо нерв и артерија у руци нема пулса. У јетри је још остао метак, не постоји једна трећина десног плућног крила, а тамо око црева и дијафрагме нема смисла ни говорити. Један метак је прошао према срцу, и што је још горе, сада је израстао шиљак у срчаном мишићу и плућима. Потребна је компликована операција. Чак и након таквих рањавања, не залечивши се у потпуности побегао сам из санаторијума, и вратио сам се у јединицу и наставио да се борим. Био сам у борби до последњег дана рата. Мени је признат инвалидитет 2. групе , радна способност 100% онемогућена. После рата, награђен сам ''Златном медаљом за храброст ''. Стекао сам држављанство Републике Српске. То је било одмах после рата. Ако желите могу да скенирам сва документа, која потврђују моје речи. Шта ја имам данас. Пензију не исплаћују од 2005, без објашњења. Пре две године, лишен сам држављанства, без икаквог образложења и без права на жалбу. Визу за то, да се дође на то место где се могу разабрати сви ти безобразлуци, не дају. На моје писмо - захтев премијеру Милораду Додику, никакав одговор нисам добио. Све у свему, немам ништа више да кажем, одлучите сами ко је у праву а ко у криву? Ја не кривим српски народ, ја сам кривим Владу Републике Српске. Али, и народ којег смо бранили, не штедећи себе, сада би могао и нас да заштити! А колико територија под српском контролом је тајно пребацила Влада Републике Српске Муслиманима? Ако је по Дејтонском споразуму територија Републике Српске 49% од укупне територије Босне и Херцеговине, Република Српска се сада протеже на својих мизерних 37% од укупне територије (Босне и Херцеговине). Зар то није национална издаја?!
И остаци наших мртвих, по мом скромном мишљењу, треба да се врате у Русију, кући ! Ако је у почетку ожалошћеним породицама плаћан пут у Републици Српској до тамо да би могли да посете гробове својих драгих, сада често не дају визу у Амбасади Босне и Херцеговине, а и путовање се више не плаћа. У ово наше зверско време, нису сви у стању да издвоје велике суме новца за то. Ипак хвала вам што су гробови одржавани и заштићени. Шта још можемо да очекујемо – скрнављење гробова и изругивање нашим херојима?! Хероји треба да леже у херојској земљи. Тако да је време за почетак опште кампање за враћање наших момака!
ВРАТИМО ИХ КУЋИ!!!
Али овакав однос није само према нама, Русима! Хоћете ли примере? Молимо вас, из Бугарске, такође су били добровољци, од којих су двојица погинули. Један од њих је био у "Белим Вуковима", Јордан Куцаров. Погинуо је у бици на планини Трескавици 4. јула 1995. године. Други Бугар Сашо Љубенов је рањен, па заробљен и зверски убијен 10. септембра исте године од стране муџахедина из одреда ''Ел Муџахид'' код Возуће.
ПОРОДИЦАМА ПОГИНУЛИХ БУГАРА ВЕЋ МНОГО ГОДИНА НЕ МИСЛЕ ДА ДАЈУ ПЕНЗИЈУ!
Зато оба хероја почивају у својој земљи.

С поштовањем,
Јриј
ionisay@list.ru

http://www.pbrus.org/forum/topic_844
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=16432
http://www.rusidea.org/forum/viewtopic.php?t=2476
http://www.officer-prav.narod.ru/pritesnenia.htm
http://prom1.livejournal.com/414296.html
http://rne-s.livejournal.com/3629.html
http://www.nsprogram.org/forum/showthre ... #post26402
http://www.rus-imperia.info/catalog/699.html
Аватар
Sckif
Четник-почетник
Четник-почетник
 
Порука: 1
Приступио: апр 2010

Re: Издаја администрације Републике Српске

Порука Sckif 22.4.2010. 7:18

Приветствую всех на форуме, я русский , сербский понимаю плохо, так что извините, пишу на родном языке.
Что сказать по этому поводу? Действительно дело очень плохое, когда власти забывают о своих ветеранах, Сергей и Джудич в этой беде не одиноки, думаю и сами сербы воевавшие за свою страну в таком -же положении, не важно кто за кого воевал , главное все хотели блага для своей страны. Ребята вам надо объединятся , сейчас между вами не должно быть разногласий не важно мусульманин ты или православный, вы все ветераны этой воины, а власти вас предали и лишили тех малых льгот которые вы имели. Вера не препятствие для объединения, все вы сербы, даже те русские воевавшие за вашу страну , стали сербами, по духу по образу жизни, все живете в Боснии и Герцеговине, и вопрос этот общий.
Жизнь богу, славу отечеству, любовь людям , а честь ни кому.
Serbej
Четник-почетник
Четник-почетник
 
Порука: 2
Приступио: апр 2010

Re: Издаја администрације Републике Српске

Порука Serbej 22.4.2010. 17:46

СПИСАК ПОГИНУЛИХ СТРАНИХ ДОБРОВОЉАЦА
1. Сергей Владимирович Мелешко, род. 29.09.65 в г. Минеральные Воды, служил в 1-м РДО, погиб от противотанковой мины 30.09.92 в г. Билеча.

2. Андрей Николаевич Нименко, род. 10.09.72, служил во 2-м РДО, погиб 03.12.92 в Вышеграде (гора Орлиная) во время операции по освобождению района Почивала.

3. Василий Викторович Ганиевский, род. 16.01.60 в Краснодарском крае, г. Крымске, служил в Казачьем отряде, погиб 12.01.93 в с. Твртковичи (Вышеград) при операции по захвату долины Ораховцы.

4. Геннадий Петрович Котов, род. в 1960 г. в Волгограде, командовал Казачьим отрядом, попал в засаду, погиб 09.02.93 на Дринской позиции, Вышеград.

5. Константин Михайлович Богословский, род. 04.02.73, служил во 2-м ОРДО, геройски погиб 12.04.93 на горе Загловолок, около Вышеграда, защищая знаменосную позицию.

6. Владимир Васильевич Сафонов; род. 12.05.49 в Ленинграде, служил во 2-м ОРДО, погиб 12.04.93, защищая позицию на горе Столац.

7. Дмитрий Попов, род. 12.11.57 в Ленинграде, служил во 2-м ОРДО, погиб 12.04.93, защищая позицию на горе Столац.

8. Сергей Баталин, служил в Казачьем отряде военным доктором, умер в 1993 году в Вышеграде от психической усталости.

9. Михаил Викторович Трофимов, род. 16.02.63 в г. Дивногорске, Красноярского края, командовал 2-м РДО, был ранен около Дуранового дома в с. Датели, позиция около Прачи, район Пале, и умер в больнице Коран в Пале 07.07.93.

10. Дмитрий Чекалин, служил в составе 2-го РДО, геройски погиб во время операции на Маевицы 10.03.93.

11. Александр Александров, род. в 1961 г., командовал отрядом Александрова, погиб 21.05.93 в разведке на Хреше около Сараево.

12. Виктор Аркадьевич Десятов, род. 12.01.55 в г. Екатеринбурге, воевал в 3-м РДО, геройски погиб, спасая беременную женщину из-под обстрела снайпера 06.01.94 на Еврейском гробле в Сербском Сараево.

13. Анатолий Сергеевич Астапенков, род. 17.11.68 в г. Пермь, служил во Власенитском штурмовом отряде, отряде Александрова, 2-м и 3-м РДО, погиб на позиции Златише в Сербском Сараево 20.01.94.

14. Александр Юрьевич Бочкарев, род. 06.04.71, служил в 3-м РЛДО, погиб 10.02.94 на Еврейском гробле в Сербском Сараево.

15. Александр Владимирович Шкрабов, род. 04.04.54 в Латвии, командовал 3-м РДО, геройски погиб во время боя 04.06.94 в северо-западной части Сербского Сараева.

16. Петр Анатольевич Малышев, род. 25.06.67 в Москве, служил во 2-м и 3-м РДО, погиб 03.10.94 в северо-западной части Сербского Сараева.

17. Роман Серафимович Малышев, род. 20.02.70 в г. Вятка, служил в 3-м РДО и в отряде "Белые волки", геройски погиб 25.10.94 на Мойшевичком броду в северо-западной части Сербского Сараева.

18. Юрий Петраш, род. в Белоруссии, служил в отряде "Белые волки", погиб 11.10.95 в районе горы Хум (г. Тырново).

19. Сергей Александрович Миранчук, род. в январе 1970 года в г. Одесса, служил в сербских отрядах в Сербском Сараево, раненым захвачен в плен, где был замучен 18.06.95.

20. Борис Владимирович Пеуменко, род. в 1963 году, служил в 3-м РДО, погиб на Еврейском Гробле в Сербском Сараево в 1994 году.

21. Александр Силевёрстов, род. в 1963 году, служил в 3-м РДО, погиб на Гырбавице в Сербском Сараево в 1994 году.

22. Елена Силеверстова, род. в 1963 году, работала медсестрой в больнице Касиндол в Сербском Сараево, погибла на Гырбавице в Сербском Сараево в 1994 году.

23. Валерий Евгеньевич Быков, род. в 1962 году, служил во 2-м и в 3-м РДО, погиб на Добрыне в Сербском Сараево в 199.5 году.

24. Олег Дмитриевич Бондареп, род. 04.04.69 в Киеве, служил в сербских отрядах в Сербском Сараево, погиб 20.11.95 на Озренской улице в Сербском Сараево.

25. Валерий Дмитриевич Гаврилин, род. в 1963 году в Белоруссии, служил во 2-м и в 3-м РДО, погиб 05.05.95.

26. Алексей Тамилин, род. 09.07.61 в с. Борщев Житомирской обл., служил в отряде "Белые волки", погиб 14.12.94 в районе г. Тырнова.

27. Дмитрий Адриан, род. в Румынии, служил в отряде "Белые волки", погиб 03.05.95 в районе г. Тырнова.

28. Олег Славин, служил в отряде "Белые волки", "Волки с Дрины", погиб 24.07.95 в районе Жепы.

29. Иордан Куцарев, родился в Болгарии, служил в отряде "Белые волки", погиб в 1995 году.

30. Юрий Павлович Пелипицик, род. 03.03.67 в Кишиневе, служил в сербских частях в г. Ильяш, Сербское Сараево, погиб 15.07.95 на Мойшевичком броду в северо-западной части Сербского Сараева.

31. Мечислав Желинский, род. в Польше, служил в сербском отряде "Волки с Дрины", погиб в 1995 году в районе г. Санский Мост.

32. Александр Георгиевич Тептин, род. 12.09.69, служил в Штурмовом отряде г. Власеница, в отряде Александрова, во 2-м ВДО, пропал без вести 07.06.93 в районе села Датели (Дуранов дом) во время диверсионной операции.
Аватар
Валера
Војвода
Војвода
 
Порука: 6585
Приступио: сеп 2005
Место: =РУСИJА=Москва=

Re: Издаја администрације Републике Српске

Порука Валера 24.4.2010. 5:33

Хаос у Федерацији БиХ VIDEO
Datum: 21.04.2010 21:00
Autor: Нада Бранковић
СAРAЈЕВО - Зграда Владе ФБиХ у Сарајеву јуче је била под опсадом око 15 хиљада представника борачке популације, чији се протест претворио у сукоб и масовни физички обрачун са полицијом у којем су повријеђене десетине људи.

Ветерани су протестовали због увођења имовинског цензуса за добитнике ратних признања.

Током сукоба ветерана и полиције у Сарајеву запаљење су полицијска кућица, једна просторија у згради Владе, а демонстранти су гађали и Aмбасаду СAД.

Протест је почео тачно у 12 часова и пет минута пред зградом Владе ФБиХ у Сарајеву, када се окупило неколико хиљада бораца који захтијевају поништавање измјена и допуна сета борачких закона, односно усвајање закона о општем цензусу за све буџетске кориснике.

Након што се премијер ФБиХ Мустафа Мујезиновић није појавио пред борцима у 13 часова, како је било захтијевано, на платоу у Aлипашиној улици настао је потпуни хаос. Борци су уз бурно негодовање кренули према згради Владе ФБиХ, која је била ограђена и окружена јаким полицијским снагама.

Припадници специјалне полиције поставили су ограду коју су одмах по доласку борачка удружења из Тузланског кантона срушила и дошла до пред сама врата Владе ФБиХ.

Полицајци су користили сузавце да би умирили демонстранте, чуле су се и двије експлозије, вјероватно од топовских удара које је бацила полиција. Кордони полиције су се повукли у страну послије краткотрајног гурања са учесницима протеста који су демолирали зграду засипајући полицајце флашама, летвама и каменицама.

Демонстрантима се прво обратио предсједник Организације погинулих бораца и шехида ФБиХ Изет Ганић, који је позвао окупљене да скуп протекне мирно и достојанствено.

Предсједник Савеза носилаца највећих ратних признања ФБиХ Џевад Раџо изјавио је да борци траже да сви у ФБиХ једнако сносе кризу.

- Захтјев бораца је да ратне штете и породичне накнаде не могу бити предмет цензуса и да све накнаде буду неопорезиве - рекао је он новинарима.

Представници демобилисаних бораца ФБиХ Мунир Карић обратио се демонстрантима у име сва четири удружења која су организовала протесте и позвао представнике кантоналних организација у зграду Владе на састанак.

Ситуација се касније донекле смирила, али до договора са Владом није дошло, па су протестанти потврдили да пред Владом остају до даљег.

Мујезиновић је рекао да је "заиста бесмислено његово обраћање разулареној маси која уништава зграду Владе ФБиХ и све оштрије се сукобљава са полицијом".

- Уредба је по захтјеву борачких удружења одмах испуњена и достављена им на вријеме, уз обећање да протеста неће бити. Међутим, видјели смо шта се догодило - каже Мујезиновић.

Он је упозорио да се на овај начин апсолутно угрожава стенд-бај аранжман са ММФ-ом и обавијестио припаднике борачке популације да ће у року од три дана сазвати посебну тематску сједницу Владе ФБиХ.

Јучерашње протесте организовали су Савез носилаца највиших ратних признања, Савез ратних војних инвалида и Организација шехида и погинулих бораца, те Савез демобилисаних бораца. Полицијски извјештај наводи да је у Сарајево из других дијелова ФБиХ пристигло чак 75 аутобуса ратних ветерана и протестаната.

Борачке организације проистекле из Aрмије РБиХ блокирале су јуче магистрални пут М-17 у мјесту Салаковац и локални пут Мостар - Невесиње у мјесту Драчевице, те у Мостару организовале мирне протесте.

И испред зграде Владе Средњобосанског кантона јуче се окупило од 300 до 400 припадника борачке популације, који су мирним протестом подржали централни скуп.
http://www.glassrpske.com/vijest/2/novo ... VIDEO.html


Кризис.
Буди Србин! Пиши Ћирилицом!
Господе, помилуј, сачувај, спаси и заштити благодаћу Твојом јунаке србске Радована и Ратка! Господе благослови, заштити и спаси нас верне слуге Твоје!
Амин!
Востани, Сербије! Давно си заспала,
У мраку лежала; сада се пробуди,
И Сербље возбуди!

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 3 гостију