srpskinacionalisti.com

Волим Русију

Форумска правила
Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Волим Русију

Порука Ruzica 30.3.2009. 18:34

Поштовани Форумаши, модератори...прегледала сам Тему: српско-руско пријатељство и схватила:
прво, за похвалу је што постоји,
друго, није баш посећена у толикој мери као друге теме јер мало наших људи говори руски,
трће, и сама не знам руски (што ми је жао) па, ако дозволите отварам НОВУ ТЕМУ - где ћемо на српском говорити о Русији и Србији... као и о другим стварима које се тичу обе државе и других...
Даље, могуће је да многи од нас - не знају много о Русији...
Покушаћу, колико могу, да приложим текстове и слике - и упознаћемо РУСИЈУ - највећу земљу на свету, и то православну и братску ...


НАШЕ ДЕЛО ПРАВОЕ
ВРАГ БУДЕТ РАЗБИТ
ПОБЕДА БУДЕТ ЗА НАМИ!

СВЯТАЯ РУСЬ
НАША ЛЮБИМАЯ ЗЕМЛЯ
САМАЯ ЛУЧШАЯ СТРАНА В МИРЕ

KOSOVO IS SERBIA! – KOSOVO JE SRBIJA!


NEVER PROVOKE THE RUSSIAN BEAR
не раздражујте руског медведа – никад!


the_russian_bear....jpg



Ruska Federacija je najveća država na svijetu.Njena površina iznosi 17.075.200 km².
Prostire se od Istočne Evrope preko Urala sve do Tihog okeana.Vijenac Kavkaskih planina formira prirodnu granicu Rusije sa Gruzijom i Azerbejxanom.Nepregledni Sibir na istoku navodnjavaju prema Sjevernom ledenom okeanu velike rijeke Ob, Jenisej, Lena i njihove pritoke.Na jugu od središnjeg Sibirskog masiva je najdublje slatkovodno jezero na svijetu, Bajkalsko.
Prirodno okruženje varira od nepreglednih zaleđenih pustara na sjeveru do suptroskih pustinja na jugu.
Rusija se obično dijeli na zapadni evropski (oko 3,5 mil. km²) i istočni azijski dio - Sibir (13,5 mil. km²). Prirodnu granicu ova dva dijela čini planina Ural koja se prostire u smijeru sjever - jug u dužini od oko 2.000 km od Severnog ledenog mora do granice sa Kazahstanom.



Evropska Rusija
Najveći dio evropskog dijela Rusije zauzima Istočnoevropska ravnica, sa nizijskim reljefom koji samo ponegdje prelazi u uzvišenja (Valdajska i Srednjeruska na zapadu, Privolžje uz srednji tok Volge) čiji vrhovi ne prelaze 200 - 400 m. Kroz ovu niziju protiče Volga (3.688 km), privredno i kulturalno najvažnija rijeka Rusije. Prevladava kontinentalna klima koja na krajnjem sjeveru prelazi u polarnu, a u uskom pojasu crnomorskog priobalja u mediteransku. Od sjevera prema jugu ređaju se pojasevi crnogorične šume, miješane šume, prelazne šumsko-stepske zone, i stepa pokrivena plodnom crnicom (černozemom). Uz obale Kaspijskog mora zbog jakog isparavanja prisutna je i polupustinja.
Na krajnjem jugu evropske Rusije granicu sa Gruzijom i Azerbejdžanom čini planina Kavkaz sa najvišom tačkom Rusije, Elbrusom (5.633 m).


Sibir
Na zapadu Sibira prostire se velika Zapadnosibirska ravnica kroz koju protiče najduža ruska rijeka Ob (sa Irtišem 5.568 km, 5. na svetu). Između rijeke Jenisej na zapadu i Lene na istoku nalazi se Srednjesibirska visoravan sa vrhovima do 1.700 m. Srednjejakutska ravnica kroz koju protiče Lena dijeli ovu visoravan od planinskih lanaca istočnog Sibira.
Na jugu i istoku Sibira do obala Tihog okeana prevladava planinski reljef sa lancima čiji su vrhovi uglavnom iznad 2.000 m (Beluha u Altajskom lancu - 4.506 m, Ključevska Sopka na Kamčatki - 4.750 m). Ovdje se nalazi i najveće i najdublje rusko jezero - Bajkalsko (31.500 km², dubina 1.637 m, najdublje na svijetu).
Klima većeg dijela Sibira je vrlo oštra kontinentalna koja na sjeveru prelazi u polarnu, a na većim nadmorskim visinima u planinsku. Prevladavaju guste crnogorične šume - tajge, sa zonama oskudne vegetacije - tundrama - i zonama trajnog leda na krajnjem sjeveru. Ruski daleki istok ima monsunsku klimu.

Granice
Na zapadu Rusija graniči sa (od sjevera prema jugu):
* Norveškom
* Finskom
* Estonijom
* Letonijom
* Bjelorusijom
* Ukrajinom
Ruska enklava Kalinjingrad graniči i sa Litvanijom i Poljskom.
Na jugu graniči sa (od zapada prema istoku):
* Gruzijom
* Azerbejxanom
* Kazahstanom
* Kinom
* Mongolijom
* Sjevernom Korejom
* Japanom (morska granica)
Na istoku graniči sa SAD-om (morska granica).

Rusija....granice.jpg
Русија - границе

rodina mati yovet...!!!.jpg
putin_and_children....jpg
-plakat-rusija-srbija.jpg
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: ВОЛИМ РУСИЈУ

Порука Ruzica 30.3.2009. 18:42

РУСКА СПОЉНА ПОЛИТИКА

Džefri Mankof daje dublju analizu motiva spoljne politike Rusije, ali dolazi do istog zaključka: Rusija je napustila Zapad. To, međutim, ne mora da znači da je na pomolu nova konfrontacija. U stvari, današnja ruska politika pokazuje pojačane tendencije, koje je moguće uočiti još od Primakovljere, i nastoji da od Rusije ponovo napravi veliku silu
Tvrde da je Rusija postala jača i samouverenja u vođenju svoje politike prema Zapadu.
“Rusija koja je sigurna u sebe i svoj položaj u svetu verovatno biti stabilniji i predvidiviji partner Zapada, čak i ako se ne bude uvek slagala sa odlukama koje se donose u Vašingtonu u Briselu”.
Osnovni element ove politike nije želja da se uputi izazov Zapadu, “već da se dokaže da Moskva još uvek ima uticaj na međunarodnoj sceni”.

Spoljna politika Rusije na Balkanu u savremenim uslovima
Rusija se suočila sa procesom globalizacije i rasta aktivnosti njenih subjekata početkom 90-h godina baš u najteže vreme svoje istorije — raspada Federacije. Nije bilo druge želje kod mlade ruske diplomatije u okviru nove ruske države osim da izgradi sasvim novi oblik odnosa sa zemljama Zapada. Nije bilo druge strategije nego postati ravnopravni član međunarodne zajednice i kao velika zemlja uticati na tok odlučivanja u Evropi.
Spoljna politika Rusije od početka 90-ih godina prošla je složeni put — od neaktivnosti, preko koncentrisanja na pokušaje označavanja nacionalnih interesa, ka aktivnom učešću u događajima na Balkanu.

Period (od 2000. g. —) spoljne politike Rusije povezan je sa imenom novog predsednika države Vladimira Putina. Suština tadašnjeg viđenja naše politike na Balkanu bi mogla da bude izražena rečima Putina u junu 2001. g.:
„Strateški značaj jugoistočne Evrope se za Rusiju definiše ne samo geopolitičkim faktorima, već i istorijkim tradicijama, kulturnom, religioznom bliskošću naših naroda, kao i geografskom blizinom ovog regiona i ruske granice. Svoju politiku za balkanski pravac Rusija uklapa u zajednički kontekst stvaranja stabilnog demokratskog sistema zejedničke evropske bezbednosti. Glavni zadatak je — postizanje u regionu čvrstog, pravičnog mira, sigurne bezbednosti i stabilnosti na bazi fundamentalnih principa međunarodnog prava i, razume se, odluka međunarodne zajednice. Pre svega, imam u vidu Dejtonske sporazume i rezoluciju Saveta Bezbednosti Organizacije Ujedinjenih Nacija 1244(1)”. Predsednik je tada javno nastupio sa inicijativom, da se sa zemljama u regionu, ali i među zemljama međusobno zaključe sporazumi o uzajamnom priznavanju suvereniteta i teritorijalnoj celovitosti. Razmišljao je tada predsednik i o učvršćivanju ruskog ekonomskog prisutstva u regionu.
Međutim, u tom periodu Balkan nije bio glavni pravac spoljne politike Rusije. Sa novim predsednikom su počeli da se projektuju, razvijaju, grade i ostvaruju opšti principi spoljne politike Rusije u 21. veku. Zaustavićemo se na njima i objasniti njih podrobnije.
Počev od 2000. g., je glavni spoljnopolitički zadatak Rusije bilo aktiviranje ruske diplomatije u svim osnovnim pravcima svetske politike, formiranje realnog spoljnopolitičkog kursa. Takav kurs je morao postati još više inicijativan i još više dinamičan, ostvarenje realnog uticaja na tok događaja u svetu u skladu sa nacionalnim interesima Rusije, proširenje kruga naših partnera i istomišljenika u svetu. Rukovodstvo zemlje je žarko želelo, da glas Rusije u svetu ima svoju težinu i preciznost, naročito po pitanju rešavanja kriznih situacija.
Ubrzo je bila sačinjena Koncepcija spoljne politike Rusije, u kojoj su se po prvi put isticali nacionalni interesi zemlje. Glavni, među nacionalnim interesima zemlje postaju: bezbednost, jačanje ruske državnosti, rast blagostanja naroda, razvoj demokratije i građanskog društva(2).
Za Rusiju je veoma važno organizovanje sistemskog odupiranja međunarodnom terrorizmu, organizovanom kriminalu, opasnosti od droge, torgovini ljudima, ilegalnoj, nezakonitoj trgovini oružjem. Rusija istupa protiv militarizacije kosmičkog prostora, širenja oružja za masovno uništenje i njegovog dospevanja u ruke terorista. Treba podvući, da se Rusija nalazi u prednjim redovima u borbi sa međunarodnim terorizmom. Predsednik Rusije V. V. Putin je pozvao OUN da učini novi korak za stvaranje pod okriljem OUN globalnog sistema suprotstavljanja novim pretnjama. Ova inicijativa je dobila jednodušnu podršku na 58-m zasedanju Generalne skupštine.
Kao pravnik, Predsednik V. V. Putin se u svim međunarodnim organizacijama zalaže za princip primata međunarodnog prava sa oslanjanjem na Statut OUN, kao i za rešavanje ključnih svetskih problema na bazi multilateralne saradnje. Sada nema ni jednog krupnog međunarodnog problema — bilo da su to pitanja suprotstavljanja novim pretnjama, regulisanja sukoba i kriza, strateške stabilnosti, ažuriranja procesa globalizacije — u čije rešavanje, na najdirektniji način nije bila angažovana i Rusija. Uzimajući u obzir događaje na Balkanu, Rusija se dosledno zalaže za to, da OUN ostane centralni organ čitavog sistema međunarodnih odnosa. Pri tome se ne umanjuje značaj različitih međunarodnih institucija, koje treba da sačinjavaju sistem međunarodnih odnosa u 21. veku. Ovde spadaju — „Osmorica” (predsedavaće 2006. g.), Evropska Unija, NATO, OEBS, regionalne organizacije na svim kontinentima.

OEBS. Rusija ima kritičke primedbe na rad ove međunarodne organizacije. Kako je već isticao ministar inostranih poslova S. Lavrov, OEBS dozvoljava sebi koncentraciju celokupne pažnje ove organizacije na kontroli razvoja demokratije i situaciju u oblasti ljudskih prava u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. Oblasti bezbednosti i ekonomije su praktično predate zaboravu. To nije onaj pristup, koji je utemeljen u Helsinški protokol, kada je osnivana ova organizacija. Rusija pokušava da razjasni funkcionisanje OEBS.
NATO.
Rusiji se ne dramatizuje činjenica ulaska zemalja centralne i istočne Evrope u Severo-atlantsku alijansu. Zajedno sa time, rukovodstvo zemlje nastavlja da smatra, da je širenje NATO na Istok — pogrešna odluka, koja ne doprinosi ni jačanju međunarodne stabilnosti, ni formiranju opšte-evropske arhitekture bezbednosti.

Mogućnost kriza i konflikata u regionu se nastavlja:
1. Krajnje je napregnuta situacija na Kosovu i Metohiji.
2. Posebne pažnje traži situacija u Makedoniji.
3. Politička stabilnost u BiH nije postignuta.
4. Rešavanje traži pitanje obnavljanja višenacionalnog sastava stanovništva u Hrvatskoj.

Kako rukovodstvo Rusije vidi rešavanje ovih problema? — Na osnovu sledećih principa: bezuslovno poštovanje nerušivosti granica, poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta država, obezbeđenje prava manjinama po najvišim međunarodnim standardima, razvoj bilateralne i multilateralne regionalne saradnje, odbacivanje upotrebe sile za ostvarenje političkih ciljeva, odlučna osuda nasilja i vođenje beskompromisne borbe sa manifestacijama terorizma. Da bi se učvrstili principi nerušivosti granica i višenacionalnog karaktera država regiona predlaže se održavanje međunarodne balkanske konferencije. Velika pažnja se posveđuje ekonomskoj saradnji sa zemljama regiona.
1. Rusija je kategorično osudila bujicu međuetničkog nasilja u pokrajini 17.-19. marta 2004. g., pružila humanitarnu pomoć srbskim izbeglicama, napravivši dva šatorska logora, proračunata za 2000 ljudi. Na Kosovo smo dostavili namirnice, lekove, mobilne agregate za struju, opremu za poljske kuhinje. U pokrajinu smo dopremili 102 montažne kuće. Ukupna vrednost humanitarne operacije je iznela preko milion dolara.
Moskva smatra, da proces praćenja realizacije standarda mora da se odvija pod okriljem OUN uz aktivno učešće Kontakt grupe. Jedino u slučaju pozitivne ocene realizacije standarda će biti moguće razmatranje pitanja aktiviranja političkog procesa, koji je merodavan da definiše budući status Kosova. Bilo kakva žurba, ishitrenost, bilo kakve eventualne greške mogu postati novi povod za destabilizaciju situacije u regionu(6).
Dr, Jelena Guskova, 2005.


russians_at_parade....jpg
војна парада..
kalashnikov_is_the_best....jpg
калашњиков...
a_russian_soldier....jpg
руски војник
mig_29_a....jpg
миг...
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: ВОЛИМ РУСИЈУ

Порука Ruzica 30.3.2009. 18:45

Rusija stvara vojsku za Arktik


Rusija, SAD, Kanada, Danska i Norveška već godinama svojataju dijelove Arktika.
Rusija planira stvoriti nove vojne snage za zaštitu njenih interesa u spornom području Arktika, stoji u strateškom dokumentu Kremlja koji su u petak objavili ruski mediji.
Dokument ocrtava rusku politiku spram Arktika gdje se, vjeruje se, nalazi veliki dio od 25 posto neotkrivene nafte i plina u svijetu. Spis je potpisao predsjednik Dmitrij Medvedev u rujnu a objavio ga je predsjednički Savjet za sigurnost ali su ga ruski mediji prenijeli tek u petak.
Rusija, Sjedinjene Države, Kanada, Danska, Norveška nastoje uspostaviti svoju jurisdikciju nad dijelovima Arktika.
Dokument Kremlja kaže da Arktik mora postati ruska "glavna baza strateških resursa" do 2020. U njemu se traži jačanje pograničnih snaga u regiji i osuvremenjivanje njihove opreme uz stvaranje nove skupine vojnih snaga kako bi se "osigurala vojna sigurnost pod raznim vojno-političkim okolnostima".
Do 2011. godine, kaže se, Rusija mora dovršiti geološke studije kako bi dokazala utemeljenost svojih zahtjeva za arktičkim resursima i postigla međunarodno priznanje njenih granica na Arktika. (hina/metro-portal)
Ruski vojnik na Artiku.jpg
руски војник на Арктику
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: ВОЛИМ РУСИЈУ

Порука Ruzica 30.3.2009. 18:51

RUSIJA U KRSTAŠKOM RATU PROTIV AMERIKE I NATO


Aleksandar Geljevic Dugin.jpg


Naftovodi i gasovodi su ekvivalent geopolitike. Amerika neće dopustiti gradnju naftovoda i gasovoda po maršrutama koje odgovaraju Srbiji, Rusiji i mnogopolarnom svetu. Za gasovod se moramo boriti. Južni tok je naše oružje, tvrdi dr Aleksandar Dugin, ruski geopolitičar i filozof, govoreći za Balkanmagazin o aktuelnoj situaciji u Srbiji i na Balkanu kroz prizmu nove preraspodele uticaja u svetu.
Politički ideolog Aleksandar Geljevič Dugin (1962) za sebe kaže da je predstavnik patriotskog dela ruske političke misli i osnivač savremene ruske geopolitičke škole poznatije kao "neoevroazijantstvo". Njegovo delovanje dugo je povezivano sa nacionalističkim pokretima u najvećoj državi na svetu. Među istomišljenike jedno vreme je ubrajao i Eduarda Limonova, lidera zabranjene Nacional-boljševičke partije Rusije a danas je naklonjen bivšem premijeru Jevgeniju Primakovu i aktuelnom premijeru Vladimiru Putinu.
U martu Dugin je boravio u Beogradu gde je u okviru foruma o ulozi Rusije na Balkanu, održanom na Pravnom fakultetu, govorio o problemima geopolitike u novoj Evropi, mestu balkanskog regiona u toj geopolitici, interesima pravoslavlja i njegovim vrednosnim sistemima i kako će se u svemu tome razvijati odnosi između Evrope i Rusije.
Balkanmagazin: Po Vama, realna je pretpostavka da SAD na Balkanu namerno koriste albanski faktor kako bi u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, Grčkoj... izazivale konfliktne situacije, sve da bi sprečile izgradnju rusko-evropskih gasovoda i naftovoda, koji mogu umanjili zavisnost evropske zajednice od SAD?
Aleksandar Dugin: To je sasvim ispravan način razmišljanja. Balkanska kriza, srpska kriza, čiji je vrhunac priznavanje Kosova od strane Amerike, predstavlja tempiranu bombu protiv Evrope. Kada Srbi kažu da je sve to upereno protiv njih to je, naravno, tačno. Ali, treba imati u vidu da su Amerikanci ravnodušni i hladni ljudi. Oni ne mrze Srbe, oni samo obavljaju svoj posao: uništavaju evrokontinentalni identitet i na ovim prostorima stvaraju enklavu kriminalno-ekstremističkih, nacionalističkih, ultraislamističkih snaga oličenih u velikoj Albaniji. Oni to čine kako bi destabilizovali situaciju u čitavoj Evropi i sprečili približavanje Evrope Rusiji. Da bi nam to bilo jasno ne moramo biti ni paranoici niti verovati u civilizacijske zavere. Amerikanci formiraju model koji će poslužiti njihovoj globalnoj dominaciji po svaku cenu, u datom slučaju po cenu srpskih ili ruskih interesa.
Kako ocenjujete rusku politiku na Balkanu pre i posle Putina?
- Što se tiče politike pre Putina, sovjetski period je bio evroazijski period. Možda je bio loš ali, bio je evroazijski. Period Jeljcina je bio atlantski period. Tada je Rusija odlučila da preuzme zapadni politički model i da se odrekne svog identiteta. Posle Jeljcina počinje prelazak od atlantizma ka evroazijanstvu. To je bio suštinski preokret. Putin je za 180 stepeni okrenuo Rusiju u odnosu na Jeljcinovo vreme. Iako je na tom putu Putin učinio mnogo, ipak nije sve. Glavno što on nije učinio je to da datu situaciju nije doveo do tačke sa koje nema odstupanja. Ruski geopolitički identitet se promenio, što je, između ostalog, primetno i u odnosu Rusije prema Srbiji, prema Balkanu.
Identitet koji je bio 100 odsto atlantski sada je 50 odsto atlantski a 50 odsto evroazijski. Ta neodređenost je još prisutna. Možda će u vreme Medvedeva postati još izrazitija, možda će se nešto promeniti. To niko ne zna. U svakom slučaju, Putinova Rusija je postala 50 odsto evroazijska, a to je veoma mnogo, posebno ako se uzme u obzir da je pre toga bila stopostotno evroatlantska.
Zato možemo reći da postoji izvesna dvosmislenost Putinove Rusije.Ta je dvosmislenost delimično loša, a delimično dobra. Loša je utoliko što Putin ne podržava Srbiju u potpunosti, a dobra je što je ipak podržava. Na primer, da se u Jeljcinovo vreme u OUN glasalo o priznavanju nezavisnosti Kosova Jeljcin bi nakon izvesnog vremena priznao nezavisnost Kosova, što je sa Putinom nemoguće.
U Putinovo vreme je, dakle, došlo do zaokreta ali, ne za 180 nego za 90 stepeni. Ta politika se razlikuje i od sovjetske, koja je bila dobra ali nekako slaboumna i neefikasna, i od Jeljcinove politike, koja je bila čisto stoprocentno zlo. Taj period je bio poput "smutnog vremena", kada su ruski carevi-samozvanci pozivali Šveđane ili Litvance, nakon čega je uspostavljano dvovlašće. Sada se situacija suštinski poboljšala ali, to poboljšanje nije prevazišlo kritičan momenat. Zato Srbi moraju razumeti da je sada naša država na njihovoj strani 50, čak 60 odsto, dok je narod bio i ostao 100 odsto na srpskoj strani. To je veoma važno jer, kod nas se volja države ne podudara uvek sa voljom naroda. U teškim vremenima Rusija se odriče sopstvenih interesa zarad tuđih, i to je naš problem. Sada se situacija normalizuje, Rusija se ponaša mnogo doslednije. Ono što se sada dešava u rusko-srpskim odnosima daje veliku i osnovanu nadu da će se Rusija i ubuduće ponašati onako kako treba, i da će na taj način pomoći Srbiji.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Amerika teži da kontroliše eksploataciju nafte i puteve njene dostave u Evropu sa Bliskog Istoka. Zato stvara "naftni kordon" u proamerički orijentisanim bivšim socijalističkim državama Istočne Evrope. Njihov zadatak je da blokiraju direktan pristup Evrope tim energetskim resursima. Evrokontinentalizam koji predstavlja drugi identitet Evrope ispoljavao se jedno vreme u poziciji Nemačke i Francuske odnosno Širaka i Šredera. Bila je jasno istaknuta ideja egalizma, ideja Evrope slobodne od američke kontrole.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Šta je globalizacija? Ona predstavlja globalno širenje američkog modela, američkih interesa. Globalizacija je dakle monopolarna. Nema usaglašavanja mogućnosti i strateških interesa različitih subjekata. Globalizacija predstavlja imperijalističko ili neokolonijalno nametanje jednog modela.
Evropljani, na primer, kažu: "Ne razgovaramo sa onima koji ne prihvataju liberalnu demokratiju." Eto, to je smisao globalizacije. A šta ako nekoliko milijardi ljudi ne priznaje liberalnu demokratiju? Globalizacija je donekle fleksibilna. Od Rusa se uzima balalajka, od Afrikanaca ples, od Francuza racionalnost ili elegancija, od Srba se može uzeti, recimo, rakija... ali, u suštini, u procesu globalizacije potpuno su nevažni interesi Francuza, Afrikanaca, Srba ili Rusa.
Moramo biti svesni da smo, dokle god postoji monopolarna globalizacija, suočeni sa jednim oblikom imperijalizma i novog kolonijalizma, skrivenog pod plaštom dijaloga i demokratije. U to smo se mnogo puta mogli uveriti i tokom balkanske krize, i u Iraku, i u odnosu prema Srbiji i statusu Kosova.
Amerikanci govore o globalizaciji, a u stvari zavode svoju globalnu diktaturu, u svetskim razmerama. Zato je veoma važno razumeti da su oni koji su za globalizaciju u stvari protiv istinske demokratije, protiv prava naroda, protiv prava čoveka, protiv izbalansiranog i pravednog sveta.

Naftovodi i gasovodi su ekvivalent geopolitike. Amerika neće dopustiti gradnju naftovoda i gasovoda po maršrutama koje odgovaraju Srbiji, Rusiji i mnogopolarnom svetu. Za gasovod se moramo boriti. Južni tok je naše oružje, tvrdi dr Aleksandar Dugin, ruski geopolitičar i filozof, govoreći za Balkanmagazin o aktuelnoj situaciji u Srbiji i na Balkanu kroz prizmu nove preraspodele uticaja u svetu.


Politički ideolog Aleksandar Geljevič Dugin (1962) za sebe kaže da je predstavnik patriotskog dela ruske političke misli i osnivač savremene ruske geopolitičke škole poznatije kao "neoevroazijantstvo". Njegovo delovanje dugo je povezivano sa nacionalističkim pokretima u najvećoj državi na svetu. Među istomišljenike jedno vreme je ubrajao i Eduarda Limonova, lidera zabranjene Nacional-boljševičke partije Rusije a danas je naklonjen bivšem premijeru Jevgeniju Primakovu i aktuelnom premijeru Vladimiru Putinu.
U martu Dugin je boravio u Beogradu gde je u okviru foruma o ulozi Rusije na Balkanu, održanom na Pravnom fakultetu, govorio o problemima geopolitike u novoj Evropi, mestu balkanskog regiona u toj geopolitici, interesima pravoslavlja i njegovim vrednosnim sistemima i kako će se u svemu tome razvijati odnosi između Evrope i Rusije.
Balkanmagazin: Po Vama, realna je pretpostavka da SAD na Balkanu namerno koriste albanski faktor kako bi u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, Grčkoj... izazivale konfliktne situacije, sve da bi sprečile izgradnju rusko-evropskih gasovoda i naftovoda, koji mogu umanjili zavisnost evropske zajednice od SAD?
Aleksandar Dugin: To je sasvim ispravan način razmišljanja. Balkanska kriza, srpska kriza, čiji je vrhunac priznavanje Kosova od strane Amerike, predstavlja tempiranu bombu protiv Evrope. Kada Srbi kažu da je sve to upereno protiv njih to je, naravno, tačno. Ali, treba imati u vidu da su Amerikanci ravnodušni i hladni ljudi. Oni ne mrze Srbe, oni samo obavljaju svoj posao: uništavaju evrokontinentalni identitet i na ovim prostorima stvaraju enklavu kriminalno-ekstremističkih, nacionalističkih, ultraislamističkih snaga oličenih u velikoj Albaniji. Oni to čine kako bi destabilizovali situaciju u čitavoj Evropi i sprečili približavanje Evrope Rusiji. Da bi nam to bilo jasno ne moramo biti ni paranoici niti verovati u civilizacijske zavere. Amerikanci formiraju model koji će poslužiti njihovoj globalnoj dominaciji po svaku cenu, u datom slučaju po cenu srpskih ili ruskih interesa.
Kako ocenjujete rusku politiku na Balkanu pre i posle Putina?
- Što se tiče politike pre Putina, sovjetski period je bio evroazijski period. Možda je bio loš ali, bio je evroazijski. Period Jeljcina je bio atlantski period. Tada je Rusija odlučila da preuzme zapadni politički model i da se odrekne svog identiteta. Posle Jeljcina počinje prelazak od atlantizma ka evroazijanstvu. To je bio suštinski preokret. Putin je za 180 stepeni okrenuo Rusiju u odnosu na Jeljcinovo vreme. Iako je na tom putu Putin učinio mnogo, ipak nije sve. Glavno što on nije učinio je to da datu situaciju nije doveo do tačke sa koje nema odstupanja. Ruski geopolitički identitet se promenio, što je, između ostalog, primetno i u odnosu Rusije prema Srbiji, prema Balkanu.
Identitet koji je bio 100 odsto atlantski sada je 50 odsto atlantski a 50 odsto evroazijski. Ta neodređenost je još prisutna. Možda će u vreme Medvedeva postati još izrazitija, možda će se nešto promeniti. To niko ne zna. U svakom slučaju, Putinova Rusija je postala 50 odsto evroazijska, a to je veoma mnogo, posebno ako se uzme u obzir da je pre toga bila stopostotno evroatlantska.
Zato možemo reći da postoji izvesna dvosmislenost Putinove Rusije.Ta je dvosmislenost delimično loša, a delimično dobra. Loša je utoliko što Putin ne podržava Srbiju u potpunosti, a dobra je što je ipak podržava. Na primer, da se u Jeljcinovo vreme u OUN glasalo o priznavanju nezavisnosti Kosova Jeljcin bi nakon izvesnog vremena priznao nezavisnost Kosova, što je sa Putinom nemoguće.
U Putinovo vreme je, dakle, došlo do zaokreta ali, ne za 180 nego za 90 stepeni. Ta politika se razlikuje i od sovjetske, koja je bila dobra ali nekako slaboumna i neefikasna, i od Jeljcinove politike, koja je bila čisto stoprocentno zlo. Taj period je bio poput "smutnog vremena", kada su ruski carevi-samozvanci pozivali Šveđane ili Litvance, nakon čega je uspostavljano dvovlašće. Sada se situacija suštinski poboljšala ali, to poboljšanje nije prevazišlo kritičan momenat. Zato Srbi moraju razumeti da je sada naša država na njihovoj strani 50, čak 60 odsto, dok je narod bio i ostao 100 odsto na srpskoj strani. To je veoma važno jer, kod nas se volja države ne podudara uvek sa voljom naroda. U teškim vremenima Rusija se odriče sopstvenih interesa zarad tuđih, i to je naš problem. Sada se situacija normalizuje, Rusija se ponaša mnogo doslednije. Ono što se sada dešava u rusko-srpskim odnosima daje veliku i osnovanu nadu da će se Rusija i ubuduće ponašati onako kako treba, i da će na taj način pomoći Srbiji.


Koliko ekonomska saradnja sa Rusijom u oblasti energetike može Srbiji nadoknaditi manjak investicija i ekonomsku saradnju sa Zapadom?
- Mislim da je današnji privredni i ekonomski potencijal Rusije više nego dovoljan da bi obnovio srpsku privredu. Srbija je pokazala da može opstati i u kritičnim uslovima blokade, jer je poljoprivredni sektor veoma razvijen. Srbija sama sebi može obezbediti minimum, a ruske investicije ovde mogu stvoriti uslove za procvat u ekonomskom smislu. Dovoljan je samo projekat "Gasproma" i svi će Srbi biti siti i bogati kao Rusi.
Jedan ste od vodećih proučavalaca tradicije i religije. Kako sa tog aspekta tumačite savremene odnose Istoka i Zapada?
- Pojmovi Istok i Zapad mnogo su više civilizacijski nego geografski. Zapad označava linijsko vreme, istoriju i modernu. Istok označava tradiciju, ciklično vreme i ličnost. Iz ovih definicija je jasno da je reč o asimetričnim pojmovima. Današnje vreme je, naravno, vreme pobede Zapada, sa njegovom paradigmom moderne, sa njegovom paradigmom linijskog vremena koje dostiže svoj vrhunac, a to je postmoderna.
Sada se između Istoka i Zapada (onog Zapada koji se nekada sukobljavao sa Istokom) odigrava veoma tanana tranzicija, odnosno prelazak. Nekada je to bio model: Zapad protiv Istoka, modernizacija tradicionalnog društva, kolonizacija. U ovom trenutku dešava se nešto veoma interesantno: od horizontalne opozicije dve civilizacije, Istok-Zapad, prelazimo na vertikalnu opoziciju Sever-Jug, globalni Sever i globalni Jug. Po mom mišljenju sada Zapad postaje Sever, to jest on više nije samo suprotnost Istoku već počinje da dominira u globalnim razmerama.
Pojavljuje se, dakle, neki globalni Zapad, koji se danas više ne naziva Zapad nego Sever. Smatram da je taj momenat prelaska od moderne na postmodernu, od civilizacije koja se bori sa ostacima tradicionalnog društva, to jest od Istoka na civilizaciju koja je već odnela pobedu i učvrstila svoju monopolarnu hegemoniju, u isto vreme prelazak od modela "Istok-Zapad" na model "Sever-Jug", i od modela moderne na model postmoderne, koji možemo nazvati Sever, i koji u planetarnim razmerama obuhvata, ustvari, sve ono što još nije postalo postmoderna, to jest sve ono što je u tom pogledu zaostalo. Tako nastaje veoma složena struktura: umesto horizontalne strukture Istok-Zapad dobijamo vertikalnu Sever-Jug. Dakle, Sever je ustvari Zapad ali u jednom razvijenijem stadijumu, to je nova paradigma. Po mom mišljenju upravo to predstavlja suštinu savremene geopolitičke, a istovremeno i filozofske problematike, budući da mnoge stvari koje se događaju u preseku ovih dveju paradigmi u potpunosti menjaju sve: menjaju strukturu politike, menjaju strukturu mišljenja, menjaju strukturu kulture. Reč je o promeni paradigmi koje određuju čovekovo bitisanje u sistemu međunarodnih odnosa. U drugoj polovini 20. veka između Istoka i Zapada postojao je balans. Nakon Drugog svetskog rata bio je Istok i Zapad i svi ostali - nesvrstani. Sada se na naše oči ruši struktura OUN, Istok i Zapad više nemaju onaj značaj koji su imali u drugoj polovini 20. veka, nastaje monopolarni, takozvani bogati Sever, gde Sjedinjene Američke Države i evroatlantske snage postaju jedini subjekt svetske politike. Svima ostalima dodeljena je uloga objekta: Istoku u celini, i Rusiji, i Srbiji, i svim drugim zemljama. Eto, tako po mom mišljenju danas izgleda naša međunarodna situacija.
Gde se nalazi Rusija u odnosu na SAD i Evropu?
- To je krupno i složeno pitanje. Rusija nije formirala svoj geopolitički identitet. Ja sam pobornik evroazijanstva, to jest pobornik ponovnog uspostavljanja izbalansiranog geopolitičkog modela u svetu u kome bi Rusija imala ulogu siromašnog Severa. To znači da bi Rusija bila avangarda svih onih naroda koji se ne slažu sa dominacijom SAD. Ovakav evroazijski model naš narod u potpunosti podržava, jer on logički proističe iz ruske istorije. U vreme komunizma i Sovjetskog Saveza u Rusiji je čak i modernizacija praćena antizapadnim parolama. Zato smatram da Rusija mora stati na čelo krstaškog pohoda siromašnog Juga protiv bogatog Severa. O tome je svojevremeno govorio Trubecki u članku "Evroazijanstvo", u knjizi "Evropa i čovečanstvo". Trubecki je postavio opoziciju Evropa-čovečanstvo, jer je tada Evropa bila bogati Sever, a svo ostalo čovečanstvo siromašni Jug. Današnja situacija je drugačija ali, ideja evroazijanstva i dalje je aktuelna. Rusi i danas moraju stati na čelo otpora globalnog Juga.
Iako više nismo tako siromašni, svesni smo da se ne možemo ubrojati u tu "zlatnu milijardu", u taj bogati Sever, koji će eksploatisati celu planetu. Moje mišljenje deli većina ruskog naroda i samo manjina ruske elite, jer ruska politička elita teži da postane deo bogatog Severa. U tome je protivrečnost savremene ruske politike.
Većina ruskog naroda, ipak, traži svoj sopstveni evroazijski put. Na pitanje "Da li je Rusija deo zapadne civilizacije ili je posebna evroazijska civilizacija?" tokom poslednjih 10 godina 71 do 73 odsto stanovništva stalno odgovara da Rusija predstavlja samostalnu civilizaciju, a to znači da je naše mesto u evroazijskom projektu. Međutim, ukoliko isto pitanje postavimo eliti mislim da će više od 75 odsto njih odgovoriti da je naše mesto zajedno sa Zapadom.
To je protivrečnost ruske politike, i tu dilemu zapažamo i u Putinovom ponašanju. Sam Putin smatra da je Rusija evropska zemlja, dok ruski narod smatra da je Rusija samostalna civilizacija.
Govoreći o Evropi, Vi koristite termine "atlantska", "kontinentalna", "stara" Evropa. Šta pod tim podrazumevate?
- Evropa ima dva identiteta. Prvi evropski identit je evroatlantski, i to je Evropa koja svoje vrednosti formira prema SAD i posmatra ih kao glavnog geopolitičkog sponzora, kao glavnu najmoćniju silu u vojnostrategijskom, u ekonomskom i u finansijskom smislu. To je, dakle, evroatlantska Evropa, koja se temelji na sličnosti evropskih i američkih vrednosti.
Postoji i evrokontinentalni identitet Evrope. Ta Evropa, u celini uzevši, takođe, prihvata američke vrednosti, ali shvata da su njeni sopstveni interesi drugačiji, i ekonomski, i politički pa čak i geopolitički interesi. Za tu kontinentalnu Evropu bilo bi veoma primamljivo da ima neposredan pristup energetskim resursima na Bliskom Istoku i u evroaziji.
Americi to, međuti, nikako ne odgovara. Amerika teži da kontroliše eksploataciju nafte i puteve njene dostave u Evropu sa Bliskog Istoka. Zato stvara "naftni kordon" u proamerički orijentisanim bivšim socijalističkim državama Istočne Evrope. Njihov zadatak je da blokiraju direktan pristup Evrope tim energetskim resursima. Evrokontinentalizam koji predstavlja drugi identitet Evrope ispoljavao se jedno vreme u poziciji Nemačke i Francuske odnosno Širaka i Šredera. Bila je jasno istaknuta ideja egalizma, ideja Evrope slobodne od američke kontrole.
Ta tendencija i dalje dominira u javnom mnjenju Francuske i Nemačke. Drugo je što su njihovi današnji politički lideri evroatlantisti koji svoju, apsolutno proameričku, politiku uvijaju u evropsku retoriku. Ove dve Evrope protivreče jedna drugoj. Atlantska Evropa akcenat stavlja na podudarnosti svojih interesa sa američkim, a kontinentalna Evropa ističe različitost interesa. Smatram da je to veoma važna formula. Radi se o tome da Evropa i savremena Rusija imaju različite sisteme vrednosti ali zajedničke interese, i obrnuto - Evropa i Amerika imaju jednake sisteme vrednosti ali različite interese. Upravo se na toj relaciji vodi borba za evropski identitet. Evroatlantisti naglašavaju sličnost vrednosti, a evrokontinentalisti razlike u interesima. Ukoliko je naglašenija razlika u interesima Amerike i Evrope kao samostalnog geopolitičkog subjekta, utoliko je Evropa bliža Rusiji, pri čemu nam mora biti jasno da je reč o dvema Evropama, o dva različita sistema vrednosti.



Kako komentarišete globalizaciju i geostrateški položaj Evrope?
- Šta je globalizacija? Ona predstavlja globalno širenje američkog modela, američkih interesa. Globalizacija je dakle monopolarna. Nema usaglašavanja mogućnosti i strateških interesa različitih subjekata. Globalizacija predstavlja imperijalističko ili neokolonijalno nametanje jednog modela.
Evropljani, na primer, kažu: "Ne razgovaramo sa onima koji ne prihvataju liberalnu demokratiju." Eto, to je smisao globalizacije. A šta ako nekoliko milijardi ljudi ne priznaje liberalnu demokratiju? Globalizacija je donekle fleksibilna. Od Rusa se uzima balalajka, od Afrikanaca ples, od Francuza racionalnost ili elegancija, od Srba se može uzeti, recimo, rakija... ali, u suštini, u procesu globalizacije potpuno su nevažni interesi Francuza, Afrikanaca, Srba ili Rusa.
Moramo biti svesni da smo, dokle god postoji monopolarna globalizacija, suočeni sa jednim oblikom imperijalizma i novog kolonijalizma, skrivenog pod plaštom dijaloga i demokratije. U to smo se mnogo puta mogli uveriti i tokom balkanske krize, i u Iraku, i u odnosu prema Srbiji i statusu Kosova. Amerikanci govore o globalizaciji, a u stvari zavode svoju globalnu diktaturu, u svetskim razmerama. Zato je veoma važno razumeti da su oni koji su za globalizaciju u stvari protiv istinske demokratije, protiv prava naroda, protiv prava čoveka, protiv izbalansiranog i pravednog sveta.
Pobornici globalizacije, među kojima su i neki filozofi, smatraju da je globalizacija moralna ali da je direktno suprotna socijalnoj pravdi. Ustvari, ona predstavlja antidemokratsku pojavu globalnih razmera. Mislim da je borba protiv globalizacije zadatak svakog pristojnog čoveka, svakog naroda koji drži do sebe. Treba joj se suprotstaviti u svim aspektima, dokle god ona predstavlja to što predstavlja danas. U teoriji možda postoji neka druga alterglobalizacija ali, ono sa čime se mi danas suočavamo je formiranje jedne globalne imperije, to je amerikanizacija, to je kolonijalizacija, to je imperijalizam.
Da li će treći svetski rat izbiti zbog nafte?
- Ne, treći svetski rat neće izbiti zbog nafte i, uopšte, ratovi ne izbijaju zbog nafte, već zato što se geopolitičke protivrečnosti do te mere zaoštravaju da se ne mogu rešiti drugačije osim ratom. Nafta ili gas su samo jedan od faktora, to nikada nije glavni uzrok. Mislim da sazrevaju uslovi za treći svetski rat i da on zaista može izbiti jer smo videli da je pred Drugi svetski rat Liga naroda izgubila funkciju, kao što je to sada slučaj sa OUN. Sudbina Organizacije ujedinjenih nacija ista je kao sudbina Lige naroda. OUN nema nikakav odgovor na kosovsku krizu jer Amerikanci ovu instituciju postepeno razgrađuju. Zaoštravaju se protivrečnosti između monopolarnog i potencijalno multipolarnog sveta. Monopolarni svet je ono što danas postoji, što je aktuelno. Multipolarni je ono čega danas nema ali, što bi moglo postojati. Da li će svet biti monopolaran ili multipolaran neće odlučiti reči, pozivi i obraćanja javnosti, koje ustvari i nema, to neće rešiti ni međunarodno pravo, koje uopšte ne funkcioniše. Sudbinu sveta rešiće treći svetski rat.
Koja je alternativa trećem svetskom ratu?
- Alternativa je početak "hladnog rata". I to što pre. Više se ne može postaviti pitanje: "Rat ili mir". Pitanje je samo: "hladni ili vreli rat". Ukoliko Rusija i njeni partneri budu imali dovoljno snage i mogućnosti da se sada snažno suprotstave Amerikancima mislim da "vrelog rata" neće biti, jer se niko neće sukobiti sa Rusijom koja poseduje nuklearno oružje. Biće uspostavljen bar privremeni paritet. Međutim, ako Rusija i druge zemlje multipolarnog kluba sada popuste Amerikancima i učine im ustupke, Amerikanci će započeti "vreli rat", jer se već spremaju za to, treniraju u Iraku, u Avganistanu, u Srbiji.
Sve te represivne, imperijalističke, agresivne sile poput KFOR-a mogu se zaustaviti samo silom. Zato mislim da bi Srbi trebali da zatraže formiranje ruskih vojnih baza. Treba od Rusije da zatraži "S300" i "S400" i da otpočne ponovno osvajanje svojih teritorija.
To bi, naravno, izazvalo konflikt i probleme ali, u suprotnom, problemi će biti još teži. Zamislimo da dva čoveka počinju da se tuku. Jedan bije a drugi još ne shvata da ga biju. Šta je u datom slučaju put do mira? Da li kada napadač prebije žrtvu do smrti ili kada se žrtva probudi i počne uzvraćati udarce?
Mislim da je upravo uzvraćanje udaraca šansa da se tuča prekine. Naravno, nije u pravoslavnom duhu tući drugog čoveka ali, tako je u životu: treba uzvratiti udarac. Dok Rusija ne stupi u snažan konflikt sa Sjedinjenim Državama - što je Vladimir Putin započeo svojim govorom u Minhenu - treba ići dalje, treba prosto izazivati Ameriku. Što se pre Rusija umeša, manja je šansa da dođe do trećeg svetskog rata. Ne treba smetnuti s uma da je epoha "hladnog rata" epoha najdugotrajnijeg mira u Evropi. Dakle, treba što pre stupiti u "hladni rat" i pokvariti odnose sa Zapadom.
Приложени фајлови
Aleksandar Geljevic Dugin.jpg
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: ВОЛИМ РУСИЈУ

Порука Ruzica 30.3.2009. 21:12

Mreza - puteva ruskog gasa.jpg
Мрежа путева руског гаса


TRASA ISPOD CRNOG MORA

U naredna dva meseca italijanski "Eni" i ruski "Gasprom" trebalo bi da završe studiju maršrute dva kraka "Južnog toka" od Bugarske ka Italiji. Zasad je poznato da će od ruskog Novorosijska gasovod ići ispod Crnog mora do Bugarske. Više od 900 kilometara cevi biće položeno na dno mora pre nego što se cevovod podeli u dva pravca. Prema oceni energetičara, pomoć italijanskih kolega, koji imaju iskustva sa podvodnim gasovodima biće ključna za Ruse.
Sličan deo gasovoda napravljen je i u slučaju postojećeg "Plavog toka", koji je zasad najdublji podvodni cevovod na svetu. Od ukupno 446 kilometara gasovoda, oko 360 kilometara nalazi se na dubini od 2.100 metara ispod površine Crnog mora.


Plava žica iz Sibira

Izvozna mreža ruskih gasovoda
SPORAZUMOM potpisanim sa Rusijom Srbija je obezbedila energetsku sigurnost u decenijama koje dolaze. Tako će se i naša zemlja pridružiti velikoj grupi evropskih zemalja, koje svoje potrebe za gasom i naftom zadovoljavaju direktno iz ruskih izvora, bez posrednika.
Kako Rusiji uspeva da dopremi gas i naftu celom Starom kontinentu? Jednostavno, jer je prebogata energentima.
- Rusija ima izvanredno dobro izgrađenu infrastrukturu od severozapadnog Sibira ka unutrašnjosti, koju čini više od 20 magistralnih gasovoda, dužine oko 5.000 kilometara - kaže za "Novosti" Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije i jedan od najpoznatijih stručnjaka za gasnu privredu kod nas. - Razgranata i grandiozna infrastruktura daje im veliku moć.
Vuletić podseća da su Rusi još pre pedesetak godina gradili gasovode ogromnih prečnika, te da sada, samo Evropi, godišnje isporučuju od 150 do 160 milijardi kubnih metara gasa. Iako zvuči neverovatno, sadašnja potrošnja Srbije od 2,5 miliona kubika gasa godišnje jednaka je količinama koje Rusi računaju kao transportni gubitak na celu evropsku isporuku.
Naš sagovornik ističe da je Rusija apsolutni lider u svetskoj energetici, iako je njihova proizvodnja gasa jednaka američkoj. Ipak, Amerikanci potroše sve što proizvedu, pa zato nisu - izvoznici. Rusija, pak, ima viškove nafte, gasa i uglja.
Kako naglašava Vuletić, gas mora da se transportuje cevovodima ili da se prevede u tečno stanje, pa dalje prevozi, što, opet, stvara velike troškove. Zato gasovodi i jesu velike investicije, ali koje donose dugoročne prednosti i profit.
- Rusija je energetska sila ne samo po tome što ima velike rezerve energenata već je i specifična po tome da sve što iskoristi, veoma brzo nadoknadi pronalaženjem novih nalazišta - kaže energetski stručnjak Dragan Nedeljković, urednik sajta "Energoportal".
Nedeljković ističe da je i po dokazanim rezervama gasa Rusija apsolutni lider. Ova zemlja ima 47,65 triliona kubika gasa u rezervi, dok drugi na listi Iran poseduje 28,13 triliona kubika u zalihama. Sledeći na listi su Alžir sa 4,5 i Kazahstan sa tri triliona kubika.
Da je glavna finansijska prednost korišćenja gasa u odnosu na druge energente cena po kojoj se nabavlja - saglasna su oba sagovornika "Novosti".
- Poredeći naftu i gas dobija se odgovor na to šta je isplativije. Oba energenta eksploatišu se na istom mestu, ali se nafta mora prebaciti u rezerovar, zatim u tanker. Sledi transport i opet pretakanje, transport do rafinerije, prerada i tek onda gotov proizvod. Svaka faza ima i svoju cenu.
Kako ističe Vuletić, prirodni gas vadi se iz zemlje i ubacuje u cevovod i jedini zadatak je odvajanje propana i butana, eventualno sumpora, ako ga ima. U tom stanju se dovodi do krajnjeg korisnika.
O značaju prolaska gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju i gradnji podzemnog skladišta gasa Vojislav Vuletić kaže da je nesporno da će Srbija od toga imati koristi.
- Čim se nešto nalazi na vašoj teritoriji i nekom činite uslugu da preko tog cevovoda dopremite nešto što njemu treba, on to mora da plati - objašnjava Vuletić. - Mi sada Mađarima plaćamo oko 30 dolara na svakih 1.000 kubika gasa za tranzit, što je vrlo visoka cena. Ako ovaj gasovod bude imao 400 kilometara i 10 milijardi kubika gasa, naplaćivaćemo drugima 30 dolara. Onda to može da bude i 300 miliona dolara godišnje zarade. Ali, sve zavisi od cena, a to je kod energenata nepredvidivo.
Sigurnijim snabdevanjem gasom Srbija dobija mogućnost da se, posle godina neulaganja, i gasifikacija konačno pokrene sa mrtve tačke. Iako građani misle da prolazak magistralnog gasovoda znači i ulazak gasa u domaćinstva, to i nije baš tako jednostavno. Jer, od magistralnog gasovoda do kućnog priključka, treba da prođe put od glavne merno-regulacione stanice, preko mreže do distributivne stanice i potom do kućnog sata. A, za sve to treba dodatnih ulaganja.
Prema rečima generalnog sekretara Udruženja za gas, prolaskom gasovoda problem gasifikacije Srbije neće biti rešen.
Od 1976. do 2000. godine stiglo se od Horgoša do Niša i tek kada budemo izgradili kompletnu infrastrukturu može da se računa na masovniju gasifikaciju. Sada, naime, nema gasovoda u istočnoj, južnoj i zapadnoj Srbiji. Svetao primer je Vojvodina, koja je dobro pokrivena.
- Dok ne dođemo i u Leskovac sa mrežom, nema ni industrijske potrošnje, a dok nemamo industrijsku potrošnju, nema ni uključivanja domaćinstava - mišljenje je Vuletića.
- Ipak, najkvalitetnije vrednovanje potrošnje goriva je u širokoj potrošnji. Jer, ugalj dok stigne do korisnika ima stepen iskorišćenosti od 15 odsto, dok gas dostiže i 80 odsto. To je šest puta više, a država treba da brine o takvim prednostima.


ALEKSEJ MILER, PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA "GASPROMA"
SRBIJA ĆE BITI GLAVNI EVROPSKI ČVOR

PREDSEDNIK Upravnog odbora "Gasproma" Aleksej Miler izjavio je, povodom potpisivanja sporazuma o saradnji između Ruske Federacije i Srbije, da saradnja Srbije sa "Gasprom grupom" otvara Srbiji mogućnost da postane jedan od glavnih energetskih čvorova ne samo na Balkanu već i u celoj Evropi.
- Ovaj posao će Srbiji omogućiti da u potpunosti razreši sva svoja energetska pitanja. Srbija postaje veliki evropski centar za tranzit i skladištenje gasa i u isto vreme za sebe obezbeđuje sigurno snabdevanje prirodnim gasom, naftom i naftnim prerađevinama - rekao je Miler, navodi se u saopštenju "Gasproma".
Prema njegovim rečima, "Gasprom" je u mogućnosti da obezbedi finansijska sredstva za velike energetske i infrastrukturne projekte na teritoriji Srbije, a ima i jedinstvenu bazu resursa sirovina da obezbedi energente. On je naglasio da će tokom narednih decenija Srbija biti potpuno obezbeđena energentima i da će, takođe, dobiti finansije, resurse i tehnološku osnovu za razvoj i napredovanje svojih industrijskih i energetskih potencijala na Balkanu.
Miler je ukazao da sporazum donosi obostranu korist, jer pomaže kompaniji "Gasprom" da ostvari svoje poslovne ciljeve.
- Podjednako je važna i činjenica da će naše partnerstvo olakšati diversifikaciju izvoznih puteva i dalje poboljšati pouzdanost ruskih isporuka gasa evropskim potrošačima - rekao je Miler.

“GASPROM” SNABDEVA POLA EVROPE
AUSTRIJA i Turska 78 odsto gasa uvoze iz Rusije, a Nemačka 40, dok Češka i Mađarska uzimaju čak 75 i 76 odsto od Rusa. Prema podacima "Britiš petroleuma", apsolutni zavisnici od ruskog gasa su Bugarska, Finska, Grčka, Letonija, Litvanija, Slovačka i Srbija. Poljaci, Hrvati i Rumuni koriste oko 65 odsto gasa iz Rusije, a Slovenci polovinu svojih potrebnih količina.
- Francuzi iz Rusije nabavljaju tek 27 odsto, koliko i iz Holandije, dok najveći deo, čak 41 odsto, iz Norveške - ocenjuje se u studiji BP. - Među najmanje zavisnima od ruskog gasa su Holandija sa 16 i Švajcarska sa 12 odsto.
Kada se uporede godišnje količine ruskog gasa uvezene u Evropu, najviše gasa iz Rusije stiže u Nemačku, čak 36,54 milijarde kubika. Sledeća je Italija sa 22,92 milijarde kubika, dok je treća Turska sa 19,65 milijardi kubika. Posle ovih lidera, sa svega devet milijardi kubika gasa preuzetog od Rusa stoji Francuska, a Mađarska uvozi 8,32 milijarde kubika ruskog gasa. Po oko sedam milijardi kubika godišnje iz Rusije dobijaju Česi, Slovaci i Poljaci.
Srbija je sa 2,15 milijardi kubika u donjem delu liste i mi smo na sličnom nivou kao Grčka, Bugarska, Litvanija i Rumunija.

BUGARI ZADOVOLjNI USLOVIMA SPORAZUMA
PROJEKAT gasovoda "Južni tok" trebalo bi da se ostvari 2013. godine, jer je i to određeni rok za puštanje u rad - rekao je Petar Dimitrov, bugarski ministar ekonomije i energetike.
On je zadovoljan podelom vlasništva nad gasovodom u Bugarskoj na jednake delove između državne kompanije "Bulgargas" i ruskog giganta "Gasproma".
- Ni u jednom drugom ugovoru koji je "Gasprom" sklopio posle promena vlasti u komunističkom bloku uslovi nisu bili tako povoljni - rekao je bugarski ministar ekonomije i energetike.


Лепоте Русије...
russian_girl.jpg
руска девојка
a_russian_beauty_in_blue,,,.jpg
ksenia_sukhinova_miss_world_2008_1....jpg
ksenia_sukhinova_miss_world_2008_1....jpg (32.12 КиБ) Прегледано 14002 пута
ksenia_sukhinova_miss_world_2008_3...jpg
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: ВОЛИМ РУСИЈУ

Порука Ruzica 30.3.2009. 21:17

Монументални споменици Русије:
marshals_zhukov_and_rokossovsky 1945 Moskva.jpg
Маршал Жуков
monument_allies_moscow.....jpg
monument_moscow.....jpg
monument_to_defenders_of_russian_land....jpg
Приложени фајлови
monument_1000_russia.jpg
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: ВОЛИМ РУСИЈУ

Порука Ruzica 30.3.2009. 21:23

Павославна Русија...

little_russian_girl_orthodox....jpg
orthodox_baptism - krstenje.jpg
крштење...
after_orthodox_baptism - krstenje....jpg
крштење
russian_family_at_the_feast_table....jpg
руска породица
inside_russian_orthodox_church....jpg
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Аватар
Валера
Војвода
Војвода
 
Порука: 6585
Приступио: сеп 2005
Место: =РУСИJА=Москва=

Re: Волим Русију

Порука Валера 31.3.2009. 12:55

=D>
Буди Србин! Пиши Ћирилицом!
Господе, помилуј, сачувај, спаси и заштити благодаћу Твојом јунаке србске Радована и Ратка! Господе благослови, заштити и спаси нас верне слуге Твоје!
Амин!
Востани, Сербије! Давно си заспала,
У мраку лежала; сада се пробуди,
И Сербље возбуди!
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: Волим Русију

Порука Ruzica 31.3.2009. 17:05

Хвала "Валера"... подржи ме...

ZVANICAN NAZIV: Ruska Federacija
GLAVNI GRAD: Moskva
POVRSINA: 17.075.000 km2
STANOVNISTVO: 150.000.000 (Rusi)
RELIGIJA: pravoslavna
MONETA: rublja
REZIM:predsednicki

Danasnja Rusija predstavlja 3/4 teritorije i nesto vise od 1/2 stanovnistva nekadasnjeg SSSR-a. Jednim delom evropska, drugim delom azijska, ostala je, uprkos unutrasnjim problemima, velika svetska sila. Obuhvata istocni deo Evrope i zapadni deo Azije. Siroka prostranstva Istocno-evropske (Ruske) i Zapadnosibirske nizije razdvaja duga preko 2.500 km planina Ural. Juzno od Ruske ravnice se izdi`e planina Veliki kavkaz, a juzno od Zapadnosibirske ravnice Altaj i Sajanske planine. Granice na severu i istoku Rusije su morske, a na jugu i zapadu su pretezno kopnene.
Etnicka struktura stanovnistva Rusije je slozena. Surova klima uslovila je i slabu naseljenost na velikim prostranstvima, pa je svega 10 st. na km2 . Najveca naseljenost i koncentracija gradova je na jugozapadu. Rusi predstavljaju 80% stanovnistva, a ostalo 22 miliona ljudi su mnogobrojne manjine skoncentrisane prvenstveno oko Volge: Baskiri, Tatari, Ceceni,Cuvaci.

Ruska Federacija se deli na 86 administrativnih jedinica, od kojih su sedam "krajevi" (ruski: jedn. край, mn. края).
1. Altajski kraj
2. Habarovski kraj
3. Krasnodarski kraj
4. Krasnojarski kraj
5. Permski kraj
6. Primorski kraj
7. Stavropoljski kraj

Administrativne jedinice Rusije

Federalne jedinice

Republike Adigeja | Altaj | Baškortostan | Burjatija | Dagestan | Ingušetija | Jakutija | Kabardino-Balkarija | Kalmikija | Karačajevo-Čerkezija | Karelija | Komi | Marij El | Mordovija | Severna Osetija | Tatarstan | Tuva | Udmurtija | Hakasija | Čečenija | Čuvašija
Krajevi Altajski kraj | Zabajkalski kraj | Kamčatski kraj | Krasnodarski kraj | Krasnojarski kraj | Permski kraj | Primorski kraj | Stavropoljski kraj | Habarovski kraj
Oblasti Amurska | Arhangelska | Astrahanska | Belgorodska | Brjanska | Vladimirska | Volgogradska | Vologdska | Voronješka | Irkutska | Ivanovska | Jaroslavska | Kalinjingradska | Kaluška | Kemerovska | Kirovska | Kostromska | Kurganska | Kurska | Lenjingradska | Lipetska | Magadanska | Moskovska | Murmanska | Nižegorodska | Novgorodska | Novosibirska | Omska | Orenburška | Orelska | Penzenska | Pskovska | Rostovska | Rjazanska | Sahalinska | Samarska | Saratovska | Smolenska | Sverdlovska | Tambovska | Tomska | Tverska | Tulska | Tjumenjska | Uljanovska | Čeljabinska
Federalni gradovi Moskva | Sankt Peterburg
Autonomne oblasti Jevrejska autonomna oblast
Autonomni okruzi Jamalija | Nenecija | Hantija-Mansija | Čukotka

Federalni okruzi

Centralni | Južni | Severozapadni | Dalekoistočni | Sibirski | Uralski | Povolški


Crveni trg u Moskvi ....jpg
Црвени трг
basta ispred Kremlja.jpg
башта испред Кремља
basta ispred Kremlja.jpg (37.46 КиБ) Прегледано 13684 пута
Crveni trg - orjentacija.jpg
Црвени трг - орјентација
Detalj..noc....jpg
детаљ у ноћи...

Fontana u Moskvi.jpg
фонтана у Москви
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: Волим Русију

Порука Ruzica 31.3.2009. 17:19

МОСКВАMoskva (ruski Maskva) je glavni i najveći grad Rusije.Nalazi se na rijeci Moskvi i obuhvata površinu od 878,7 km2.
Broj stanovnika se stalno povećava i prema procjenama iz 2004. ima ih - 11,2 miliona.
Moskva ima status grada federalnog značaja.Uz nju takav status ima još samo Sankt Peterburg.nalazi se u središnjem federalnom okrugu.Administrativno se djeli na 10 okruga koji se dalje djele na mnogobrojne područne uprave.U središtu grada nalazi se Kremlj,utvrđeni kompleks koji je do 1703.bio političko središte Ruskog carstva,a od 1918,Sovjetskog Saveza te 1991. Ruske Federacije.Uz istočni zid Kremlja prostire se Crveni trg,mjesto mnogih državnih ceremonija.Na trgu se nalaze i dvije vjerovatnonajpoznatije moskovske građevine-crkva Sv.Vasilija i Lenjinov mauzolej.
Moskva leži na rijeci Moskvi. 49 mostova povezuje dijelove grada ispresijecane kanalima rijeke.
Glavni i jedan od najpopularnijih područja “noćnog života” je oko Tverske ulice. Tverska ulica je jedna od najprometnijih shoping ulica u Moskvi. U južnom dijelu Tverske ulice nalazi se Crveni trg koji je jedan od skupih mjesta s dosta luksuznih kafića i restorana.
Cvece Moskvi.jpg
ЦВЕЋЕ...МОСКВА
Boljsoj opera i teatar ....JPG
Бољшој театар и Опера
jedna od 8 zelezn. stanica u Moskvi.jpg
једна од 8 железничких станица у Москви
kremlj... gif.gif
Кремљ
MMOSKVA PODZEMNA ZELEZNIC A.jpg
Московска подземна железница
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: Волим Русију

Порука Ruzica 31.3.2009. 17:28

Sankt Peterburg

Sankt Peterburg nalazi se na ušću Neve u Baltičko more.Relativno je mlad grad,nastao u kasnom srednjem vijeku,nakon što je Rusija na čelu sa Petrom Velikim osvojila Ingermanland i tako u tom dijelu izbila na more.Osnivanjem grada car je prestolnicu Ruskog carstva prebacio iz moskve u Sankt Peterburg.Grad je prvobitno dobio ime po osnivaču caru Petru.Rusko ime za njega je Sankt Peterburg.Ime grada ima zapadnjčki prizvuk što je rezultat uvođenja reformi po ugledu na zapadne zemlje koje je provodio Petar Veliki.Za vrijeme Sovijetskog režima grad je dobio ime Lenjingrad po Vladimiru Injiču Lenjinu,koje je zamjenjeno starim imenom poslije pada komunizma.
Sankt Peterburg.jpg
Санкт Петрбург
Sankt Peterburg.jpg (25.56 КиБ) Прегледано 13666 пута
Sankt Petersburg.JPG
Санкт Петрбург
Sankt Petersburg.JPG (73.03 КиБ) Прегледано 13669 пута
babuske....jpg
бабушке...
ne samo babuske....jpg
и не само бабушке
ne samo babuske....jpg (33.01 КиБ) Прегледано 13654 пута
creed - molitva.jpg
молитва...
flame_wall.gif
пламен...
flame_wall.gif (34.38 КиБ) Прегледано 13647 пута
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Аватар
Валера
Војвода
Војвода
 
Порука: 6585
Приступио: сеп 2005
Место: =РУСИJА=Москва=

Re: Волим Русију

Порука Валера 31.3.2009. 18:37

Ружица ви добро знате Москви. У Москви, Лужков уведен у наставни план и програм школе "Москвоведение". Ти би да прима спољне кредит за тај курс.
Били сте у Москви?
Буди Србин! Пиши Ћирилицом!
Господе, помилуј, сачувај, спаси и заштити благодаћу Твојом јунаке србске Радована и Ратка! Господе благослови, заштити и спаси нас верне слуге Твоје!
Амин!
Востани, Сербије! Давно си заспала,
У мраку лежала; сада се пробуди,
И Сербље возбуди!
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: Волим Русију

Порука Ruzica 31.3.2009. 20:02

Не, никад нисам била у Москви, нити у Русији, а веруј, то ми је животна жеља... из много разлога!

Sibir , severni deo Azije,prostire se od Urala na zapadu, do Tihog okeana na istoku. Prostire se na povrsini od 11 miliona kilometara kvadratnih, pa je veci od Kanade,Kine ili SAD , koje su posle Rusije najvece zemlje sveta. Sibir se deli na dve oblasti razlicite po reljefu: zapadni Sibir, izmedju Urala i reke Jeniseja , koji cini Zapadnosibirska nizija, najveca nizija na zemlji, i istocni Sibir, istocno od Jeniseja koji cine pobrdja, visoravni i planine. Siri pojas Sibira koji se nalazi pored Tihog okeana naziva se Daleki istok. Najostriju klimu sa dugim i ostrim zimama ima istocni Sibir.Tu je u Verhojansku, zabelezena najniza temperatura na severnoj polulopti 78 S ispod nule.Sneg ponekad pada i u avgustu. U juznom Sibiru leta su vrlo topla. U najvecem delu Sibira padavine se izlucuju pretezno u ljetnjoj polovini godine, pa zimi ima malo snega.
Cetiri stanice koje u drugom po velicini sibirskom gradu sa 1,2 miliona stanovnika nista ne resevaju ali za pocetak sasvim dovoljno.


Najhladniji grad na svetu....jpg
Јакутск - најхладнији град на свету
Jakutsk - predeo...jpg
Јакутск - предео
Jakutija... decak....jpg
Дечак из Јакутска
sibirien_baikalsko jezero.jpg
Балкалско језеро...
Приложени фајлови
our_motherland_is_russia...jpg
Наша Русија...
our_motherland_is_russia...jpg (29.69 КиБ) Прегледано 13630 пута
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: Волим Русију

Порука Ruzica 31.3.2009. 20:14

Belogorad” blizu slavnog Kurska

„Slavu” je stekao za vreme Drugog svetskog rata najvećom tenkovskom bitkom u istoriji civlizacije 1943. godine - bitkom za Kursk (koji se nalazi u blizini ruskog Beograda). Smešten je u jugozapadnom delu najveće zemlje na svetu, na obali reke Severski Donjeck, samo 40 kilometara od granice sa Ukrajinom. Ujedno, to je i administrativni centar cele istoimene oblasti i u njemu živi oko 400 hiljada stanovnika.
Postoje dve verzije kako je ruski Beograd, („Belogorad”), dobio ime. Prema prvoj, ime ovog grada nema nikakve veze sa prestonicom Srbije. Ono je samo metafora koja oslikava bogatstvo ove oblasti krečnjakom. Međutim, istoričar Predrag J. Marković ima drugačije mišljenje.
- Postoje neke priče da je ovaj ruski grad dobio naziv po našem Beogradu. U ovom delu Rusije nekad je živelo dosta iseljenika iz Srbije. Moguće je da su oni, usled nostalgije, ovaj grad nazvali Beogradom – smatra Marković.
Od 1954. godine ovaj ruski grad je industrijski i administrativni centar novoustanovljene Beogradske oblasti. Epicentar znanja je Beogradski univerzitet sa fakultetima za tehnologiju, poljoprivredu i ekonomiju. U gradu postoji i pozorište nazvano po glumcu iz 19. veka Mihajlu Šepkinu kao i internacionalni, putnički aerodrom.

Belgorad.jpg
Belgorad.jpg (40.04 КиБ) Прегледано 13628 пута






Rostovski kremlj, Najljepši primjer stare ruske arhitekture
Autor: Nataša Tešić

Rostovski kremlj ili Mitropolitov dvor bivše je sjedište mitropolita Ruske pravoslavne crkve na središnjem trgu grada nekad poznatog kao Rostov Veliki, na obalama jezera Nero.
Kremlj je ruska riječ za dvorac, tvđavu ili zamak i odnosi se na mnoštvo utvrđenih centralnih građevinskih objekata u istorijskim ruskim gradovima. Mitropolitov dvor u Rostovu podignut je kao rezidencija mitropolita i nije predviđao odbrambenu arhitekturu, stoga su i zidovi Rostovskog kremlja dekorativni, a ne zaštitni.
Mitropolitova rezidencija je jedna od najbolje očuvanih građevina stare ruske arhitekture danas. Ona kombinuje remek djela staro ruske arhitekture sa pravoslavnim crkvenim slikarstvom. Rostovski kremlj od 1998. godine je pod zaštitom UNESCO-vog programa Svjetske baštine.
Rostov, grad muzej
Rostov je jedan od najstarijih gradova u Rusiji i važno turističko središte u području poznatom kao Zlatni prsten sjeveroistočno od Moskve. Nalazi se u Jaroslavljskoj oblasti i ima status grada muzeja.
Dok je službeno ime gradu bilo Rostov, Rusima je bio bolje poznat kao Rostov Veliki. Ovo ime je dato da se razlikuje od Rostova na Donu, koji je sada mnogo veći grad. Rostov se prvi put pominje 862. godine kao važno naselje. Do 13. vijeka postaje glavni grad jedne od najprominentnijih ruskih kneževina.
Postao je dio Moskovske kneževine krajem 15. vijeka. Iako je izgubio nezavisnost, Rostov je još uvijek bio crkveno središte velikog značaja, jer je još od 988. bio sjedište jedne od prvih ruskih eparhija. U 14. vijeku, rostovski episkopi su postali vladike, a krajem 16. vijeka mitropoliti. Grad su razorili Mongoli u 13. i 14. vijeku, te Poljaci 1608. godine.
Zahvaljujući toj činjenici, Rostov je danas malo više od jednog usnulog sela. Mitropolitova stolica je premještena u Jaroslavlj krajem 18. vijeka. Jedan od tih mitropolita, Jona Sisojevič (1607-1690) zaslužan je za glavnu zanimljivost Rostova Velikog, Rostovskij Kremlj, koji mnogi smatraju najfinijim od svih dvoraca izvan Moskve.
Središnji trg krasi veliki hram
Rostovski kremlj izgrađen je za života mitropolita Jona Sisojeviča. Arhitekta je bio majstor Petar Dosaev. Rezidencija je izgrađena u formi dvorca, iako je do tog vremena era građenja kremlja već bila prošlost. Kremlj ima 11 tornjeva, dva velika zvonika, brojne palate, nekoliko manjih zvonika, koji svi zajedno čine veličanstven arhitektonski spomenik.
Nakon što je mitropolija preseljena iz Rostova u Jaroslavlj, Rostovskij kremlj je izgubio na svom značaju i počeo je propadati. U 19. vijeku hram kremlja je restauriran, a nakon oštećenja izazvanog snažnom olujom 1953. godine ponovo je izvršena rekosntrukcija.
Središnji trg u Rostovu zauzima veliki Hram Bogorodičinog Vaznesenja (1508-1512). On se uzdiže na mjestu gdje je nekada stajala crkva iz 12. vijeka i veoma je slična istiomenoj crkvi u Moskvi.
Ovo je monumentalna građevina sa pet kupola izgrađena u jednostavnom i elegantnom obliku. Visina hrama sa krstom iznosi 60 metara, ostatak kompleksa je sazidan od cigli, a osnova i ivice su od bijelog kamena. Brojni dekorativni elementi, stubovi, horizontalni pojasi i reljefi zajedno sa kupolama hramu pružaju poseban bajkovit izgled.
Zvonik Vaznesenja većim dijelom je izgrađen u 17. vijeku na jugoistočnoj strani Hrama Bogorodičinog Vaznesenja i ima dva tornja sa četiri zvonika. Njegova zvona su među najvećim i najslavnijim u Rusiji, a svako ima svoje ime.
Po ukazu mitropolita Jona bilo je 13 zvona koja su imala svoju muzičku skalu i mogla proizvesti harmonijsku zvonjavu. Danas je sačuvana kolekcija od 15 zvona. Najveće zvono, izliveno 1688. godine, teži 32 tone, a zove se Sisoje u čast mitropolitovog oca.
Glavne građevine su Crkva Hristovog Vaznesenja iz 1670. godine, Crkva Spasitelja na Senjah iz 1675. godine, Crkva Svetog Grigorija Bogoslova iz 1680. godine i Crkva Svetog Apostola Jovana iz 1683. godine.
Sa strana Rostovskog kremlja su dva velika manastira, oba gledaju prema jezeru Nero. Nadesno od kremlja je manastir posvećen Abrahamu, a utemeljen je u 11. vijeku i jedan je od najstarijih u Rusiji.
Njegova crkva, čiju je gradnju započeo Ivan Grozni 1553. u spomen na osvajanje Kazana, bila je nadahnuće brojnim crkvama u tom području, posebno u Jaroslavlju.

Sobor Vasilija Blazenog.JPG
Сабор Василија Блаженског
Sobor Vasilija Blazenog.JPG (20.46 КиБ) Прегледано 13628 пута
Rostov - grad muzej.jpg
Ростов - град музеј
Rostov - grad muzej.jpg (58.08 КиБ) Прегледано 13619 пута
ruski grb - gif.gif
руски грб
ruski grb - gif.gif (19.37 КиБ) Прегледано 13617 пута
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Аватар
Млцни
Четник-почетник
Четник-почетник
 
Порука: 35
Приступио: јан 2009
Место: Россия, Московская область, Раменское

Re: Волим Русију

Порука Млцни 31.3.2009. 22:43

Ruzica я родом из Старого Оскола, Белгородской области. Белгород, скорее всего, назвали так из-за множества меловых гор в Белгородской области и вокруг Белгорода. По языковому строению Белгород и Белград в русском языке идентичны: Бел - белый, град то же самое, что и город.
ЖИВЕЛА СРБИJА-ЖИВЕЛА РУСИJА!!!
Следећа

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 2 гостију