ПОНОВНИ ПОКУШАЈИ ПАПСКОГ УНИЈАЋЕЊА У СРБИЈИ

[kingsize]

ПОКУШАЈ УНИЈАЋЕЊА У СРБИЈИ ОД СТРАНЕ РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ

Помаже Бог оци, браћо и сестре. У новинама ГЛАС од 08.12.2003. године Протојереј Радомир Поповић објавио је текст о унијаћењу од стране Римокатоличке цркве у Србији. Отац Радомир Поповић је професор на Богословском факултету СПЦ у Београду. Његов пример нека буде пример оцима да нас поуче и скрену пажњу на зло које насрће на нашу Свету Православну Веру од стране римокатолика, и осталих сатанских слугу.

ДОБРИ ОДНОСИ ИЛИ ЛОВ У МУТНОМ

Крајем месеца августа 2003. године београдска надбискупија (Станислав Хочевар) званично је, на специјалној конференцији за штампу, објавила да је Ватикан у Србији успоставио тако звани егзархат за, исто тако, тако зване “грко-католике” на подручју Републике Србије. Ово је по први пут у историји да на просторима Србије држава Ватикан и њен шеф поставља унијатског егзарха. Већина нашег народа веома мало зна о чему се овде, уствари ради.


КРШТЕЊЕ КРШТЕНИХ

Једноставно речено, реч је о отвореној и без трунке стида, политици Ватикана да на просторима србских, предањско православних земаља, и у ова смутна и по много чему неизвесна времена, ради на подржавању бивших верника православне Цркве и њихових потомака, које су, исто тако у неким прошлим и несигурним временима преверили – превели у римокатолицизам и послушност римском папи. Ради се о крштавању већ крштених, преверавању верујућих и њиховом одвајању од Цркве православне. Право име у црквеној терминологији за овакве поступке јесте прозелитизам на широка врата и стварање једне чудне, и за сам Ватикан и њихове назови мисионаре, категорије верника који се зову унијати (присаједињени папи и Риму) којих посебно има доста на граничним подручјима источне и западне Европе у последњих неколико стотина година.
Унијати су директно потчињени папи. Ватикан за ову врсту верника обично користи друге, мање изазовне називе да би само прикрили од необавештених своје праве намере. Зову их грко-католици бизантиског одреда.
Овим чином који је изведен августа 2003. године папа Војтила је уствари обновио егзархат који је на просторима Бачке у Србији постојао, у ратно време, у току Другог светског рата 1941-1945, када је Бачка била под мађарском окупацијом (“Политика”, 13. септембар 2003. Живица Туцић). У овом тренутку Ватикан је проценио да су се на овим просторима стекли повољни услови за обнову егзархата из ратних година Другог светског рата, за постављање бискупа, односно егзарха, Ђуре Џуџара (1954) у Руски Крстур и несметан рад ове, и за римокатолике, чудне црквене, или парацрквене организације!
Папин амбасадор у Београду, Евгеније Сбарбаро, бискуп, који је већ више година акредитован у Србији, дао је недавно за дневни лист “Политика” поводом ових дешавања и званичну изјаву. У изјави се констатује, на већ за римокатолицизам и његов однос према православном Истоку препознатљив стил лажне пацификације отвореног и агресивног прозелитизма. Он то чини без пардона и било каквих, а најмање хришћанских обзира. Он у изајви разговара сам са собом и својим претпостављеним, не водећи рачуна ни где се налази ни коме се обраћа. Није, међутим, могао да заобиђе следеће чињенице везане за постављање првог унијатског егзарха у Србији, како је то уствари изведено:
“Није било, каже он, консултација са властима (Влада Републике Србије), али је (само) дан пре него што је егзархат успостављен саопштено да ће то бити учињено”. Исти поступак Ватикана примењен је и када је у питању Србска православна црква: “Није било консултација ни са Србском православном црквом, али сам ја (само) четири дана пре него што је 28. августа истовремено у Ватикану и Београду објављена вест, лично био код патријарха Павла да га обавестим о томе и он ми је захвалио на вести коју сам му пренео” (“Политика”, новинарка Мирјана Кубуровић, чланак је пропраћен Сбарбаровом сликом у боји). Дакле, о таквим потезима у Србији Ватикан спроводи политику саопштавања и свршеног чина, без правог уважавања, нити србске државе, а још мање Србске цркве? Треба поводом овог поступка Ватикана и његовог шефа подсетити, да је на исти поступак Ватикана у Русији прошле године (успостава четири бискупије) реаговала и Влада Руске федерације (председник Владимир Путин) и Московска патријаршија (патријарх Алексеј Други). У Србији се нажалост тако нешто није догодило: није се огласила Влада Републике Србије, нити пак свети архијерејски Синод Србске православне цркве. Зато је папин амбасадор у Србији, Егеније Сбарбаро и могао у Београду да изјави како му је стари србски патријарх Павле “захвалио” на вести коју му је пренео!?


ВЕРА ЗА ЗЕМЉУ

Шта рећи на овакве акције, а с друге стране не-акције? По питању унијата на просторима Бачке, политика римских папа је непромењена од 1777. године (тих година је аустријанска монархија под царицом Маријом Терезијом у Бечу вршила насељавање православног народа у Бачкој и додељивала им земљу, чија је цена била напуштање православља и примање римокатолицизма). Тај став се по некад мењао утолико уколико је у смутним временима, а она су на нашим просторима честа појава, он појачан, безобзиран, не уважава елементарна људска права и слободе, мења само облике и начине деловања имајући увек испред себе исти циљ - све подвести “суб Петро” (под Петра), мисли се на Светог апостола Петра, који свакако није имао ни државу, ни поклисаре те државе.
Данашње понашање римокатолицизма према Цркви на Истоку подсећа на оно које је било тако упадљиво пре око једне стотине година. Наиме, ондашњи папа Лав Тринаести у својој васељенској бризи издао је познату Окружну посланицу (1894.) којом је посебно позвао словенске народе и цркве у јединство (једино јединство) са Римом. Већ следеће 1895. године, а поводом те папине енциклике, огласила се Цариградска патријаршија (патријарх Антим са дванаест митрополита) једном Посланицом* (август 1895). У опширној Посланици Цариград озбиљно упозорава православни свет о опасности од понуђене уније са папом. Сем тога децидно се наводе сви разлози због којих јединство у вери са папистима није могуће; филиокве, азима (9), чистилиште (12), крштавање обливањем (8), учење о непорочном зачећу Богородице (13), папска тако звана непогрешивост и првенство у хришћанском свету (14,19), и многе друге новине и заблуде у вери које су уведене на Западу.
Занимљива је, међутим, поред осталог, констатација у Посланици непримереног римокатоличког прозелитизма, сличног оном који се управо последњих година догађа на територији источноевропских земаља које су недавно изашле испод јарма комунизма и реалног социјализма.
Ватикан се пре стотину година, а тако је и данас, више не бави преговорима и разговорима са православном Црквом, већ, како се каже у патријарашкој Посланици: “...папска црква однедавно је напустила пут разговора и преговарања, и на опште чуђење, непојмљиво отпочела саблажњавати свест простодушнијих хришћана својим варљивим посланицама, као и слањем на Исток, у оделу и с капом на глави, као што је прописано и за православне свештенике...”. Овде се мисли на унијатске свештенике који с поља, по одевању и изгледу у потпуности изгледају као православни свештеници које обични православни верници не разликују. А употребљавају, каже се даље у Посланици, и многа друга различита средства ради постизања свог прозелитског циља (3).
Тако је било некада, али, нажалост, тако је и данас. Они који су некада (9. век) протерали Свету браћу Кирила и Методија и њихове ученике, словенске равноапостоле и просветитеље, у 20. веку (1980. год.) су их прогласили (папа Јован Павле Други) за покровитеље Европе, заједно са Светим Венедиктом из Нурсије (+547), упркос чињенице да су вековима уништавали сваки траг православља на просторима где је заживело хришћанско-мисионарско дело Св. Кирила и Методија.


“СРЕЋНИ ДАНИ”

“И ово је, констатује се даље у Посланици, све учињено званичном сарадњом римских епископа и на начин кији најмање служи на част светињи епископског достојанства. И поред тога словенске православне цркве, каже се даље, чувају и чуваће до краја века православну веру. Узалуд папска Окружница обећава словенским црквама срећне дане и величину”. На крају Посланице следи озбиљно упозорење које за данас православне и данас важи и има снагу: “Пазимо и чувајмо се од многих апостола који, долазећи у облику оваца, покушавају да варају и маме простодушније срцем међу нама, разним сумњивим обећањима... и обраћају на унију...”


ПРОТОЈЕРЕЈ РАДОМИР В. ПОПОВИЋ, БЕОГРАД

[abaton]

[kingsize]

[abaton]

Stavila sam link da bi drugi mogli da vide razmisljanje katolickog svestenika(alenin-Aleksandar).
Naravno da mozemo i ovde raspravljati ,jer je tema u redu.

[Владимир]

Cербы!!!

From message I understood (разумею) that папа Войтыло is engaged in proselytism (прозелитизмом) in Serbia and he want to disseminate greek-catholic faith (греко-католическую веру) in православной Serbia.

It cannot be conceived that Serb is униат.
It’s interesting how Serb became униатом? How he exchanges his faith? I don’t see Serb униата.
In Russia peoples think that униаты can be among west Ukrainians but not among Serbs.

До свидания.

[Milovan]

Kao sto nevolim muslimane tako nevolim ni zatucane katolike.Zbog cega?Zna se da je vatikan uvek bio umesan u prljave poslove.I u prvom svetskom i drugom i sad devedesetih.Oni su imali uticaj i u tome da Nemacka prizna samostalnost Hrvatskoj itd.Mislim oni su uvek bili protiv nas,nase pravoslavne vere,oduvek su zeleli da zauzmu i istok.U tom putu mi smo im smetali.Smetacemo im i dalje to nek znaju!

I pet puta vise postujem protestante nego katolike.
Sta vi mislite o tome?

[CCCC]

Да би се одржао у Христу, а тиме и у правој вери, човек мора своју вољу и свој живот да усаглашава са вољом Божјом. Врхунац тога јесте пуноћа знања и лично обожење.

То се, на жалост, већ одавно не догађа међу западним хришћанима. Тамо је током векова постепено преовладао људски чинилац, и уместо да се човек саображава Богу, он је Бога усаглашавао са собом.
Велики Инквизитор латинског хришћанства тврди да је морао да коригује Христову науку, јер би, да је остала православна, по његовом мишљењу морала да пропадне. Најпре су се папистички хришћани уморили од Христа, па су његову власт ограничили само на небо, а земаљску јурисдикцију над хришћанима ставили су у реуке римског папе. У томе црквеном деизму је корен свих каснијих падова западног човека.


Протестанти су само наставили да разграђују хришћанство са тих папистичких основа. Они су најпре одбацили Свето Предање, то богочовечанско искуство Цркве, да би касније остварили своју крајњу намеру, изражену кроз уста Лесинга (18. век), који каже: "Лутер нас је ослободио ропства предању; али ко ће нас ослободити још тежег ропства Светом Писму!"

Када протестанти данас кажу да они верују "само" Светом Писму, биће велика грешка ако им поверујемо да они заиста верују и у Свето Писмо, јер га они не тумаче апостолски, из вековног искуства Цркве, него сваки од њих свој лични ауторитет ставља изнад Апостола, изнад Цркве и изнад историје!

Протестантизам је расхришћањено и расцрквљено хришћанство.

Значи шта папа покушава да уради унијаћењем (одвлачењем православних у католичанство), то протестанти раде преко Савеза Светских Цркава,тј. екуменизмом.
ЧУВАЈ СЕ И ЈЕДНИХ И ДРУГИХ ПОДЈЕДНАКО!!!

[Владимир]

Serbs have the great influence on Russian people and Russian culture because you are православные but you hasn’t cajты for Russian people on Russian. Why ???? I think it’s mistake. So I read your cajт on Serb’s jезик with difficult.
In Russian we have many mussulman’s cajты for Russian on Russian jезик. We fight against them and crash them. We have catholic cajты for Russian on Russian jезик. Russians are catholic веры people we don’t think them Russian, they afraid us and hide themselves.

[abaton]