srpskinacionalisti.com

Sveti Jovan Krstitelj

Форумска правила
  • Овај форум је за дискусије о Православљу; одлазак у цркву, исповест, значење Литургије, свети Оци и њихова учења, славски обичаји итд.
  • Овај форум је за размену мишљења о екуменизму, приоритетима Цркве, улози Цркве у друштву итд.
  • Овај форум НИЈЕ за обелодањивање појединачних преступа црквених лица, нити за опште пљување по Цркви.
  • Учесници су обавезни да се пристојно изражавају и културно односе према другима. Сваки преступ, независно од теме, биће санкционисан.

Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
Аватар
abaton
Војвода
Војвода
 
Порука: 1004
Приступио: авг 2003

Sveti Jovan Krstitelj

Порука abaton 20.1.2004. 8:48

"Гле, како кротко иде! То је јагње Божије, које узе на себе грех света. Бог је хтео да ја сведочим за Њега, и ја велим да је Дух свети на Њему и да је Он Божији Син!" Речи су које је изговорио Јован Крститељ када је први пут угледао Исуса Христа.
Свети Јован, као историјска личност је постојао и не само да је био Христов савременик него је био и његов рођак јер је Јованова мајка Јелисавета била рођена тетка мајци Исуса Христа. Отац Јованов је био свештеник Захарије који је био нем, а њему је анђео Гаврило најавио рођење његовог сина.

Јован је рођен 24.јуна(по новом календару) и тај дан се празнује као Ивањ-дан. На дан када када га је требало обрезати и дати му име, сви су предлагали да дете назову по оцу, међутим отац Захарије је своју жељу за именом детета записао на таблицу и тог тренутка је проговорио. Отац Захарије је тада прорекао да ће његов син бити пророк који ће припремити свет за долазак Бога на земљу.

Јован се јако млад отиснуо од куће и кренуо у пустињу како би тамо водио усамљенички живот, трагајући за Богом и бивајући из дана у дан Њему више посвећен. Јео је ово што се у пустињи могло наћи: инсекте, мед од дивљих пчела. Сама појава Јованова је у народу уливала страх пошто је био висок, одевен у хаљину од камиље длаке опасану канапом. Његове речи су биле још страшније пошто је указивао на људске мане и пороке. Убрзо се прочуо као пророк, па су многи долазили да чују његове речи или да га упитају за савет.
Тако га једном неки човек упита: "Шта да радимо да задобијемо милост божију?". Он му је одговорио: "Ко има две хаљине, нека другу да ономе који нема ни једну, а ко има доста хране нека подели са оним који нема шта да једе". Саветовао је порезнике да не наплаћују од народа више од онога што је у законима прописано. Војницима је подучавао да не тиранишу народ него да га од тираније штите. Ученим људима тога доба је поручивао да се нехвале тиме што су деца од Аврамовог рода, јер "Бог од камена може створити Аврамово дете". Јован се у својим проповедима и наступима није изјашњавао као Месија или Спасилац, него је најављивао долазак "Онога који ће спасити Свет". Крштења Јованова у реци Јордан су била одраз индивидуалног покајања појединца, а никако опрост грехова, "То може урадити једино онај који иза мене долази и који је од мене јач", говорио је Јован. Када је први пут срео Исуса Христа, препознао је у њему Спасиоца и Сина Божијег и рекао:"Гле, како кротко иде! То је јагње Божије, које узе на себе грех света.Бог је хтео да ја сведочим за Њега, и ја велим да је Дух свети на Њему и да је Он Божији Син!" . Исус је у то доба кренуо да путује и проповеда па је за њиме пошло много људи, међу њима и Јованови ученици. Једнога дана је Исус дошао на реку Јордан и потражио Јована како би да он крстио. Јован је био зачуђен, али му Исус објасни да тако треба, те га Јован крсти.
Јован је у животу свакоме говорио истину у очи, а то га је на крају коштало главе. Истина је горка и љута, "Саопштити некоме истину у очи је једнако као сипати му у очи љуту паприку", биле су Јованове речи. Када је краљ Ирод на престо поред себе довео своју снају Иродију, а отерао са двора своју жену која је била ћерка Арапског краља, Јован је оштро протествовао, па је бачен у тамницу. Ирод је мислио да ће Јована ово уплашити па га је пустио на слободу. Међутим Јован је наставио са још жешћим осудама на рачун краљевог разврата. Иродија је силно због овога мрзела Јована па је на прослави рођендана своје ћерке Соломије посаветовала њу да јој као рођендански поклон отац Ирод поклони главу Јованову. Он је тако и учинио те је Јован 11.септембра(по новом календару) завршио свој живот, а као сећање на тај дан слави се Усековање. Тај дан се строго пости и неједе се ништа што је црвено, јер то подсећа на крв Јована Крститеља. Свети Јован се назива и Јован Претеча, пошто је припремао људе за долазак Сина Божијег на земљу и као такав представља последњег пророка. Свети Јован је оличење карактера, правичности, чврсте воље, одважности, истине и поштења.

На иконама је Јован приказан као светац који своје леве руке има штап са крстом итканину са натписом "Покајте се јер долази Царство Небеско".

Због тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан Бојогављења, Црква је од старине посветила дан по Богојављењу спомену његовом. За овај дан везује је још и догађај са руком Претечином. Јеванђелист Лука пожелео је да пренесе тело Јованово из Севастије, где је велики пророк и посечен био од Ирода, у Антиохију, своје родно место. Но успео је само да добије и пренесе једну руку која се у Антиохији чувала до десетог века, па је после пренета у Цариград, одакле је и нестала у време Турака. Свети Јован прославља се неколико пута у години, но највише свечара има овога дана, 7. јануара. Међу личностима јеванђелским, које окружавају Спаситеља, личност Јована Крститеља заузима сасвим засебно место, како по начину свога доласка у свет, тако и по начину живота у свету, и по улози крштавања људи за покајање и крштења Месије, и тако најзад по своме трагичном изласку из овог живота. Он је био такве моралне чистоте да се, ваистину, пре могао назвати ангелом, како га Свето Писмо и назива, него ли смртним човеком. Од свих осталих пророка свети Јован се разликује нарочито тиме што је он имао ту срећу да је могао и руком показати свету Онога кога је пророковао. За руку светог Јована прича се да ју је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала раширена, а понекад и згрчена. У првом случају означавала је родну и обилну годину, а у другом неродну и гладну.

Слика
Слика

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 55 гостију