srpskinacionalisti.com

Почетак поста!

Форумска правила
  • Овај форум је за дискусије о Православљу; одлазак у цркву, исповест, значење Литургије, свети Оци и њихова учења, славски обичаји итд.
  • Овај форум је за размену мишљења о екуменизму, приоритетима Цркве, улози Цркве у друштву итд.
  • Овај форум НИЈЕ за обелодањивање појединачних преступа црквених лица, нити за опште пљување по Цркви.
  • Учесници су обавезни да се пристојно изражавају и културно односе према другима. Сваки преступ, независно од теме, биће санкционисан.

Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!

Колико постите у току поста?

Цео пост
18
49%
Последњу недељу поста
8
22%
Бадњи дан
5
14%
Не постим уопште
6
16%
 
Укупно гласова : 37

Аватар
с.р.б.и.ј.а.
Војвода
Војвода
 
Порука: 3916
Приступио: феб 2008
Место: Београд

Re: Почетак поста!

Порука с.р.б.и.ј.а. 14.12.2008. 1:38

Друго, можеш ли да ми појасниш како нас то свештеник разрешава поста - то ми личи на римокатоличко разрешавање грехова.


Као што Срб рече, најважније је све радити у договору са својим духовником.
Многи не знају шта заправо значи духовник и мисле да то мора бити неки монах, старац или "виђенији" свештеник.Духовник је онај кога ти Господ додели.За то се треба молити.
Ја препоручујем парохијског свештеника.
Ако редовно одлазиш на службу, примаш свештеника у свој дом, редовно се причешћујеш, онда је најприродније да твој најбољи духовник буде управо парохијски свештеник.Он те познаје , прати те у духовном узрастању и свакако уме најбоље да процени све што је теби душекорисно, па ако је потребно и да одреди епитимију.
Пост се може ублажити, па чак и разрешити у (не дај Боже) болести или каквој немоћи, али то је свакако процена и одлука твога духовника.
Завештање србству
Нека нам школе буду са вером,политика са поштењем, војска са родољубљем,држава са Божијим благословом.Нека се сваки врати Богу и себи,нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.Нека се свако ко је србски родољуб пашти да задобије Царство Небеско,којим се једино може одржати царство земаљско на дуже време. - Св.Владика Николај србски


http://www.youtube.com/watch?v=yUE6AjR5KZc
Аватар
Протомајстор
Војвода
Војвода
 
Порука: 1159
Приступио: сеп 2008
Место: Северна Србија

Re: Почетак поста!

Порука Протомајстор 14.12.2008. 1:39

Марија :: Имам утисак да се ти никад ниси исповедао.
Зашто сестро имаш тај утисак?
Констатација ми звучи строго, као да си рекла: Имам утисак да ти ниси крштен.
Мада и ја имам утисак да се нисам никада исповедио - увек је то било формално и рутински.
Најчешће сам изговарао ствари напамет по протоколу, чак и на Светој гори где сам чак читао папирић.
Нисам ја никакав зналац - нећу да се представљам лажно.
Када нешто питам, питам добронамерно зато што стварно желим да сазнам.

с.р.б.и.ј.а. ::Ако редовно одлазиш на службу, примаш свештеника у свој дом, редовно се причешћујеш, онда је најприродније да твој најбољи духовник буде управо парохијски свештеник.
На жалост нисам у тој позицији. Идем само недељом у цркву - имамо стварно моћну литургију са хором "Свети Ђорђе" и шест свештеника, а владика Јиринеј стално будно мотри на службу. Немам скоро никакав контакт са свештеником, који брине о преко 10.000 верника, према мојим сазнањима.

Пост се може ублажити, па чак и разрешити у (не дај Боже) болести или каквој немоћи, али то је свакако процена и одлука твога духовника.
То сте ми ти и Срб лепо објаснили, али ја се питам како свештеник може да покрије ту нашу обавезу?

Да ли сам ја у обавези према њему, или према коме?

Да ли ако се ја покајем због немогућности поста и то кажем свештенику (исповедим се - не мислим на ону формалну исповед), да ли ми онда уопште и треба његов благослов?
Аватар
с.р.б.и.ј.а.
Војвода
Војвода
 
Порука: 3916
Приступио: феб 2008
Место: Београд

Re: Почетак поста!

Порука с.р.б.и.ј.а. 14.12.2008. 16:37

Протомајсторе,
ето и сам кажеш идеш недељом у Цркву на Св,Литургију.
Значи живиш лутиргујским животом.Кажеш причешћујеш се.
Све како доликује добром хришћанину.
Једино што ти недостаје је духовни разговор са парохијским свештеником.А то није никакав проблем.
После службе, приђи свештенику и замоли да обавите диховни разговор.После тога, многе недоумице биће ти јасније.
И да, свакао, да ти је потребан благослов свештеника.Све што он на земљи разреши, разрешено је.
Завештање србству
Нека нам школе буду са вером,политика са поштењем, војска са родољубљем,држава са Божијим благословом.Нека се сваки врати Богу и себи,нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.Нека се свако ко је србски родољуб пашти да задобије Царство Небеско,којим се једино може одржати царство земаљско на дуже време. - Св.Владика Николај србски


http://www.youtube.com/watch?v=yUE6AjR5KZc
Аватар
Марија
Војвода
Војвода
 
Порука: 6298
Приступио: мар 2006
Место: Земун

Re: Почетак поста!

Порука Марија 17.12.2008. 11:34

Протомајстор ::
Марија :: Имам утисак да се ти никад ниси исповедао.
Зашто сестро имаш тај утисак?
Констатација ми звучи строго, као да си рекла: Имам утисак да ти ниси крштен.

Не у том контексту ... више сам помислила да ниси упућен у исповест због израза који си употребио, а који је, чини ми се, римокатолички: исповед.
ЕУ је за малена царство а КиМ увек и довека!
Аватар
Протомајстор
Војвода
Војвода
 
Порука: 1159
Приступио: сеп 2008
Место: Северна Србија

Re: Почетак поста!

Порука Протомајстор 17.12.2008. 16:10

Тако ми кажи!

А ја помислио : Шта ли сам сада зезнуо?

Примедба на месту - исповест, а не исповед.
Аватар
Камени
Војвода
Војвода
 
Порука: 3946
Приступио: сеп 2004

Re: Почетак поста!

Порука Камени 8.1.2009. 23:14

Прође и овај пост УСПЕШНО. Који је следећи? :D
"А оне непријатеље моје који нису хтели да ја царујем њима, доведите овамо и исеците их преда мном" Лк.19, 27

"Камен који одбацише зидари, онај постаде угаони камен. Сваки који падне на тај камен разбиће се, а на кога он падне сатрће га." Лк. 20, 17-18
Аватар
Протомајстор
Војвода
Војвода
 
Порука: 1159
Приступио: сеп 2008
Место: Северна Србија

Re: Почетак поста!

Порука Протомајстор 8.12.2010. 20:56

Камени ::Прође и овај пост УСПЕШНО. Који је следећи? :D

Сада би требало да је увелико текући Часни Пост, не само телесни већ најпре духовни.
Зато најусрдније апелујем на све који себе сматрају верницима и бранитељима православља да се уздрже бар од личних дисквалификација и до Божића ублаже свој вокабулар.

Такође вас позивам да заједно прочитамо овај душекористан текст и што више се равнамо по њему. :)

с.р.б.и.ј.а. ::ПОДСЕТНИК.
ПРИМЕР ИСКРЕНЕ ИСПОВЕСТИ САВРЕМЕНОГ ПРАВОСЛАВНОГ ХРИШЋАНИНА ( по благослову Владике Артемија, Еп. Рашко Призренска)

Верујем у Господа Бога, но често у мени Господ није на првом месту због светске сујете, привезаности за земаљско.
Заборављам о краткоћи живота, о томе да сам ја овде, на земљи на испитивању и да треба да се припремим и спремим за одговор пред Богом и за вечни живот.
Примећујем у себи одсуство страха Божијег.Грешим често и то ме не знемирава.Немам сузе покајаља.
Понекад се не молим, а када се молим, то бива кратко, без пажње, расејано.
У цркву не идем сваке недеље, сваког празника, без обзира што бих по здрављу маогао.На богослужења често касним .У цркви присуствујем, а не молим се, мисли ми лутају.
Ретко се кад молим за умрле сроднике, познанике.ж, за живе такоће и ретко дајем имена у цркву за помињање.
Тврд сам на прилог за цркву и сиротињу.
Придајем све већи значај новцу.
Често нарушавам постове, нарочито средом и петком.
Често осућујем друге, понекад клеветам а себе оправдавам.
Тврдоглав сам, често се гневим.
Лако се врећам и памтим увреде, а сам хоћу да мени опраштају.
Понекад говорим неистине, лажем.
Било је случајева када сам директно или индиректно присвајао туђе.
Понекад сам се опијао, пушим.Користим дрогу.
Не посећујем често болесне.
Нечисте мисли и жеље, продирале су у моје срце, прљале ме.(Осим блудних мисли, била су и дела, онанија, блуд, прељуба, содомија)При првом искушењу, готов сам био да поклизнем, сагрешим и само Господ није допустио да то учиним.
Понекад се појављује роптање на Бога.Псујем, па понекад и највеће светиње.
Падао сам у униније, чамотињу, тугомору иприближавао очајању.Само ме је Господ спасао од тако опасног стања душе.
Примећивао сам код себе жељу да се прикажем у бољем светлу пред другима.Ко се критички и неблагонаклоно односио према мени, сматрао сам га непријатељем и истом мером враћао.Ко ме је хвалио и ласкао ми, сматрао сам га пријатељем.
Више бринем о себи него о ближњима.
Гордост се појављује код мене у разним видовима, а смирења је мало.
Заборављам да је тврдоглавост и упорност последица скривене гордости.
На задобијању врлина означених у блаженствима, не трудим се.
Не уздржавам се у јелу и пићу.
Понекад проводим време у празним разговорима, подсмеху и сплеткама.
Биоскоп, позориште, телевизија, комјутер, одузимају ми превише времена.Ценећи своје спокојство, мало сам се бринуо за душу своје деце, нисам се борио са њиховим каприцима, нити уливао сазнање о страху Божијем.
Ретко читам религиозну литературу, а чешће читам сву осталу.
Откривам у себи неко нерасположење према духовним лицима, њиховим поукама и призивима да се мисли на спасење душе.Често и због њихове немарности према пастви.
Широки пут ми је сладак и пријатан, премда знам жалосни крај његов.
Сав сам земаљски и све земањско мени је драго, мада душа моја тежи Богу и тугује због мог ропства греху.
Кајем се за све, свима праштам и молим мога Спаситеља да ми опросзи и подигне из блата где лежим , да ме очисти од нечистоте греховне и спаси душу моју.
Искрено молим мог духовног оца да се помоли за мене, да би ме Господ укрепио у борби са мојим гресима и страстима.
Молим да се помолите за мене и разрешите ме од мојих грехова.Много сам заборавио, погружен у таштину живота.


И тако, предајући у руке православном читаоцу ове душекорисне поуке намењене сваком хришћанину, сваком грешнику, једна мисао и једна жеља испуњава срце моје: да их сваки читалац прими к срцу са оним жаром којим су написане и да у њима донесу онај плод који су донеле многим грешницима искрено, дубоко и потпуно покајање и с тим и кроз то – вечно спасење у Царству Оца и Сина и Светога духа.

Епископ Артемије
Аватар
Bora
Војвода
Војвода
 
Порука: 1028
Приступио: мај 2005
Место: Velika Srbija

Re: Почетак поста!

Порука Bora 14.12.2010. 21:32

Усрдно апелујеш или провоцираш, подмећеш, лажеш и клевећеш ?!
http://www.eparhija-prizren.org/
http://www.novinar.de/

"И даље сам Епископ рашко-призренски. Без валидне пресуде Црквеног суда, нећу се повиновати неканонским одлукама. Никакав процес против мене није покретан, вођен, нити има пресуде. Постоје само одлуке које су донели прегласавањем."- Вл. Артемије

АПЕЛ ЗА ПОМОЋ ЕПАРХИЈИ РАШКО-ПРИЗРЕНСКОЈ У ЕГЗИЛУ
http://www.eparhija-prizren.org/sr/2011 ... 06-34.html
Аватар
Протомајстор
Војвода
Војвода
 
Порука: 1159
Приступио: сеп 2008
Место: Северна Србија

Re: Почетак поста!

Порука Протомајстор 14.12.2010. 22:52

Усрдно апелујем.
Аватар
Bora
Војвода
Војвода
 
Порука: 1028
Приступио: мај 2005
Место: Velika Srbija

Re: Почетак поста!

Порука Bora 18.12.2010. 23:46

Протомајстор ::Усрдно апелујем.


Ти си усрдно безобразан ... Али добро то је твој проблем за који ћеш морати да даш одговор једнога дана ... Узгред, поздравио те отац Кипријан, то је онај монах за кога си слагао да је рашчињен... На твоју несрећу још није, али ко зна шта ће нам ови твоји ватиканци још пресудити ...
http://www.eparhija-prizren.org/
http://www.novinar.de/

"И даље сам Епископ рашко-призренски. Без валидне пресуде Црквеног суда, нећу се повиновати неканонским одлукама. Никакав процес против мене није покретан, вођен, нити има пресуде. Постоје само одлуке које су донели прегласавањем."- Вл. Артемије

АПЕЛ ЗА ПОМОЋ ЕПАРХИЈИ РАШКО-ПРИЗРЕНСКОЈ У ЕГЗИЛУ
http://www.eparhija-prizren.org/sr/2011 ... 06-34.html
Аватар
Камени
Војвода
Војвода
 
Порука: 3946
Приступио: сеп 2004

Re: Почетак поста!

Порука Камени 27.12.2011. 15:47

Марија ::Уз Божију помоћ, цео Пост, јер не вреди постити прву и последњу недељу, како већина чини.
Свештеник из Земуна је то најбоље објаснио рекавши да је то као када градите мост па изградите само почетак и крај, а средина остане празна.

Такође је рекао да је боље постити цео пост на риби, него мрсити.



Постим на риби и стварно није тешко. А да не говоримо колико је пост здрав за тело.

Кад би само трећина Срба живела ПРАВОСЛАВНО, пост, исповест, добра дела, љубав према ближњима, СРБИЈА би била три пута богатија, срећнија и многобројнија и сви проблеми око нас би нам били три пута мањи.
"А оне непријатеље моје који нису хтели да ја царујем њима, доведите овамо и исеците их преда мном" Лк.19, 27

"Камен који одбацише зидари, онај постаде угаони камен. Сваки који падне на тај камен разбиће се, а на кога он падне сатрће га." Лк. 20, 17-18
Аватар
Евсигније
Националиста
Националиста
 
Порука: 493
Приступио: феб 2008
Место: Врбас

Re: Почетак поста!

Порука Евсигније 28.12.2011. 14:59

Исповедна молитва из средњевековне Србије, поставио сам је у молитвама, па свима топло препоручујем. Не сећам се да сам икад прочитао нешто лепше на тему исповести.

http://forum.srpskinacionalisti.com/viewtopic.php?f=12&t=11506&p=504069#p504069

Свако добро од Господа свима
Тако, будући млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих. (Отк, 3,16)
http://www.youtube.com/user/Evsignije
Милчићи
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 165
Приступио: мај 2011

Re: Почетак поста!

Порука Милчићи 18.3.2013. 9:10

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ: ВЕЛИКОПОСНА ПОСЛАНИЦА
Верним синовима и кћерима
Српске Православне Цркве
Епархије рашко-призренске У ЕГЗИЛУ

„Не престајем захваљивати за вас,
и спомињати вас у својим молитвама,
да Бог Господа нашега Исуса Христа,
Отац славе, даде вам Духа премудрости...“
(Еф. 1, 16 – 17).

Црква Христова, браћо и сестре, све што чини и ради, чини и ради Духом Светим који у њој обитава и који је „упућује на сваку Истину“ (Јн. 16, 13). Зато, по речи самога Господа, онај ко Цркву не слуша и не испуњава њене заповести, изједначује се са незнабошцем, престаје бити члан Цркве и уд Тела Христовог. Непослушност Цркви и јесте, уствари, хула на Духа Светога, која се неће опростити људима ни овога ни онога света (Мт. 12, 32). Црква Христова, вођена и руковођена Духом Светим, све што чини, чини ради једног циља и са једним циљем: ради спасења свих људи, свих оних који то желе и који слушају глас њен.

Стога, сваки онај који се труди на своме спасењу, који хоће да буде човек и савршени Хришћанин, он је дужан да се труди целог свога живота, а посебно током овог Светог и Великог Часног Поста, да прође у Цркви и са Црквом, ове четири СТЕПЕНИЦЕ које воде спасењу: Пробуђење, Покајање, Очишћење, и – Причешће. Размотримо сваку од њих.

ПРОБУЂЕЊЕ: Докле год душа у телу греши, она је успавана, те не зна ни за себе ни за Створитеља свога. Она је опијена грехом као опојним пићем, и као опијена лежи у телу као у болесничкој постељи. Успавана и опијена душа не зна за друго задовољство осим онога што кроз тело долази. Што телу прија и њој прија; што телу не прија и њој не прија. Такву душу не води разум него тело, а тело је само по себи слепа земља. И тако слепац слепца води, док се оба не стровале у смртну пропаст. Зато је, браћо, пробуђење душе почетак спасења. Бог хоће да се сви људи спасу, па због тога Он дејствује да се успаване душе пробуде. Успаваним душама не треба молитва, ни пост, ни поштење, ни покајање, ни исповест, ни рај, ни спасење душе. Успавани људи о томе и не мисле, нити им то треба, нити се за то старају. Њима је главни циљ тело, и само тело, за њих душа и не постоји. Сва им је брига за земаљским насладама, и уживањима овога света, у други свет они и не верују да постоји, и докле год спавају не могу ни веровати. Благо вама, браћо, који сте пробуђени. Као пробуђени ви сте увидели и осетили, да су телесна задовољства горка и бљутава према узвишеним насладама духовним. Чувајте се, да не паднете назад на телесне бљувотине и горчине, које душу трују, опијају и успављују, а најзад и умртвљују. Пробуђење је прво правило живота, прва степеница на путу спасења.

Друга нам је степеница, браћо, ПОКАЈАЊЕ. Покајање долази после пробуђења. Док се човек не пробуди од сна греховнога не може се ни покајати. Покајање има четири ступња. Оно може бити мало, може бити средње, може бити велико, и може бити савршено или Јеванђелско. Незадовољство самим собом јесте мало покајање. Стид од самог себе, од својих недела и грехова, јесте средње покајање, гњев на самога себе због својих недела и грехова, јесте велико покајање. А мржња самога себе јесте савршено или Јеванђелско покајање. Чујте, браћо, и запамтите ово: ако пробуђени грешник брзо не корача од мањег покајања ка већем, он ће се лако заборавити и поново грехом опити и успавати. Прави је покајник онај ко цео свој живот прегледа и тражи по њему грехове своје, и признаје их, исповеда их и одбацује их. Као што ловац јури за зверовима тако и покајник неуморно јури за својим гресима, да би их открио и уништио. Од покајања душа гори и бриди и плаче и рида и смирава се пред Богом и сваком Божијом твари. И сматра себе нечистом а сваку другу твар чистијом од себе.

И тако, браћо, покајање је друга степеница по реду а прва после пробуђења душе човекове. Благо вама пробуђени, а два пута благо вама покајани. Блажени сте ви, браћо моја, што сте познали корист покајања и окусили златне плодове покајања. Но немојте ни стати ни сустати докле год покајање своје не учините савршеним. А где год сретнете пробуђену душу која пита: шта сад да радим? – укажите љубав своју и покажите јој свети пут покајања. Покајање повлачи за собом на првом месту искрену и непрестану молитву, јутром и вечером у дому а празником и у храму. Покајана душа не може без молитве да живи. Молитва је непрестана веза са Богом, са Пресветом Богородицом, са светим анђелима и светитељима. Молитва је најпоузданији канал кроз кога нам долази Благодат Светога Духа, и усељава се у душе покајника. И од Светога Духа рађају се даље све хришћанске врлине: пост и уздржање, и чистота телесна и душевна, љубав и смирење, трпљење и милосрђе, и све остале свете врлине које красе душу и праве је боголиком и светом и исправном у оба света.

Трећа нам је степеница ОЧИШЋЕЊЕ. Очишћење, браћо следује покајању, и то великом и савршеном покајању. Мало покајање је као кад се човек почеше по рани која гори и сврби. Очишћење је исцељење ране. Чим се неко истински покаје за учињене грехе, он одмах добија две жеље: Прво, да некако избрише из своје прошлости црне грехе, и друго, да их никад више не понови. Како ће човек избрисати грехе из оних дана који су прошли и који се не могу повратити? Прошли дани нису у нашој власти. Они су у власти Божијој. И само једини Свемогући Бог може опрати и убелити наше минуле црне дане. Једини Бог може опростити грехе и избрисати их из нашег живота. А то Бог чини када се ми искрено кајемо.

Очишћење од грехова, дакле, врши сам Бог Духом Својим Светим. Он то ради, и с љубављу чини свима онима који то од Њега пожеле. Али је благи Бог и на нас наложио труд сразмерно нашој моћи и нашем разуму. Захтева Он од нас да се трудимо у молитви, у чистоти телесној и духовној, у богомислију, у сећању на смрт и на Страшни Суд Божији, у помислима на вечно блаженство праведника и на горке муке грешника у паклу, и у свему осталом што је у Јеванђељу заповеђено а од Светих Отаца Цркве објашњено и примерима показано. Све то, али баш све, од најмањег до највећег, служи очишћењу душе од грехова. Ко пропусти нешто, томе ране греховне лако не зарастају. И докле год ране на души не зарасту, дотле се морамо кајати и чистити, па хтели не хтели на те ране мислити. Но и поред свих трудова и мучења наших око очишћења душе, ми се никад не би могли очистити без Божије благодатне силе. Због чега је и потребна непрекидна молитва у срцу и на устима: Боже, очисти ме грешнога и помилуј ме! То је правило од којег се не одступа. Блажени су, браћо, пробуђени, два пута су блажени покајани, а трипут су блажени очишћени.

А сад, браћо, да завршимо четвртом степеницом. То је ПРИЧЕШЋЕ. Кад се пробуђена и покајана душа очисти од греха она се разгорева неисказаном љубављу према Створитељу својему. И не жели ни за минут деобе од Њега, но пламти жељом, да с Њим буде свеједнако сједињена. Ово сједињење може бити кроз мисли, кроз речи и кроз дела, то јест: умом, осећајем и вољом. ПРИЧАСТИЈЕ или ПРИЧЕШЋЕ значи сједињење. Оним чиме можемо љубити Бога, - оним се можемо с Њим и сјединити. А речено је: љуби Господа Својега свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим (Мт. 22, 37). Но ми се не можемо сјединити с Богом докле се год не одвојимо од свега земаљског, свега пролазног и смртног. Умом се ми сједињујемо са Богом када се трудимо да мислимо о свакој твари без злобе, онако како и сам Бог мисли. Још више се умом сједињујемо са Богом кад непрестано мислимо о Богу, о Његовим својствима, о Његовој моћи, Његовој мудрости, благости и вечности. Срцем се сједињујемо са Богом кад нам је срце испуњено љубављу, према Њему и према свему ономе што Бог воли. Но нечисто срце нити може Бога видети нити волети. Само срце очишћено од сваке пристрасности према било чему земаљском и пролазном, и ослобођено од надриљубави смртне, може Бога видети и Бога волети. Душом се ми сједињујемо са Богом онда када радосно извршујемо све заповести Божије. Но врхунац нашег сједињења са Богом јесте Причешће Телом и Крвљу Сина Божијега. У томе је све, и то је све. Бог се, браћо, јавио у телу, да би се ми телесни могли с њим сјединити причешћујући се Његовим Телом и Његовом Крвљу. Од ове љубави зар може бити веће?

Благо онима који се са благодарношћу и с покајањем причешћују. Благо онима који се растану са овим светом пробуђени, покајани, очишћени и причешћени. Пробуђење – то је увиђање рана на души. Покајање – то је расецање и отварање тих рана. Очишћење – то је потпуно исцеђење и исцељење рана греховних. А Причешће – то је уливање у себе новог живота, новог здравља и нове силе. Над тиме се треба трудити целог живота, а посебно током овог светог и великог Часног Поста који нас води и уводи у радост Васкрсења Христовог и нашег.

Желећи свима ове благодатне и спасоносне дарове, Ми Вас све поздрављамо и желимо да нам свима овај Часни Пост буде бања препорода на исцељење душе и тела и на Живот Вечни.

Ваш у Васкрсломе Господу
+ Епископ АРТЕМИЈЕ
Претходна

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 8 гостију