Почетак поста!

[Марија]

[Karadjordje]

[Zovi samo zovi]

[Марија]

[с.р.б.и.ј.а.]

Обзиром да је започео божићни пост и приближава се дан причешћа, сваки православни хришћанин припрема се за ту свету тајну кроз свету тајну покајања.Обраћање Богу кроз свету тајну покајања и исповести, једини је пут за све нас који смо се кгроз грех удаљили од Бога. : «Плата за грех је смрт» (Рим 6.23) опомиње св.апостол Павле.
А шта је грех? Многи од нас не знају да га препознају.
Грех је када неко мисли, говори, или дела нешто супротно закону Божијем или вољи Божијој.Грех је и када не мислимо, не деламо и не говоримо оно што нам Бог заповеда да чинимо.Грех је дакле, не само чињење зла, већ и не чињење добра.
Дакле кроз покајање, спремамо се за св. Тајну исповести, ступамо пред свог пароха или духовника и исповедамо грехе своје

ПОДСЕТНИК.
ПРИМЕР ИСКРЕНЕ ИСПОВЕСТИ САВРЕМЕНОГ ПРАВОСЛАВНОГ ХРИШЋАНИНА ( по благослову Владике Артемија, Еп. Рашко Призренска)

Верујем у Господа Бога, но често у мени Господ није на првом месту због светске сујете, привезаности за земаљско.
Заборављам о краткоћи живота, о томе да сам ја овде, на земљи на испитивању и да треба да се припремим и спремим за одговор пред Богом и за вечни живот.
Примећујем у себи одсуство страха Божијег.Грешим често и то ме не знемирава.Немам сузе покајаља.
Понекад се не молим, а када се молим, то бива кратко, без пажње, расејано.
У цркву не идем сваке недеље, сваког празника, без обзира што бих по здрављу маогао.На богослужења често касним .У цркви присуствујем, а не молим се, мисли ми лутају.
Ретко се кад молим за умрле сроднике, познанике.ж, за живе такоће и ретко дајем имена у цркву за помињање.
Тврд сам на прилог за цркву и сиротињу.
Придајем све већи значај новцу.
Често нарушавам постове, нарочито средом и петком.
Често осућујем друге, понекад клеветам а себе оправдавам.
Тврдоглав сам, често се гневим.
Лако се врећам и памтим увреде, а сам хоћу да мени опраштају.
Понекад говорим неистине, лажем.
Било је случајева када сам директно или индиректно присвајао туђе.
Понекад сам се опијао, пушим.Користим дрогу.
Не посећујем често болесне.
Нечисте мисли и жеље, продирале су у моје срце, прљале ме.(Осим блудних мисли, била су и дела, онанија, блуд, прељуба, содомија)При првом искушењу, готов сам био да поклизнем, сагрешим и само Господ није допустио да то учиним.
Понекад се појављује роптање на Бога.Псујем, па понекад и највеће светиње.
Падао сам у униније, чамотињу, тугомору иприближавао очајању.Само ме је Господ спасао од тако опасног стања душе.
Примећивао сам код себе жељу да се прикажем у бољем светлу пред другима.Ко се критички и неблагонаклоно односио према мени, сматрао сам га непријатељем и истом мером враћао.Ко ме је хвалио и ласкао ми, сматрао сам га пријатељем.
Више бринем о себи него о ближњима.
Гордост се појављује код мене у разним видовима, а смирења је мало.
Заборављам да је тврдоглавост и упорност последица скривене гордости.
На задобијању врлина означених у блаженствима, не трудим се.
Не уздржавам се у јелу и пићу.
Понекад проводим време у празним разговорима, подсмеху и сплеткама.
Биоскоп, позориште, телевизија, комјутер, одузимају ми превише времена.Ценећи своје спокојство, мало сам се бринуо за душу своје деце, нисам се борио са њиховим каприцима, нити уливао сазнање о страху Божијем.
Ретко читам религиозну литературу, а чешће читам сву осталу.
Откривам у себи неко нерасположење према духовним лицима, њиховим поукама и призивима да се мисли на спасење душе.Често и због њихове немарности према пастви.
Широки пут ми је сладак и пријатан, премда знам жалосни крај његов.
Сав сам земаљски и све земањско мени је драго, мада душа моја тежи Богу и тугује због мог ропства греху.
Кајем се за све, свима праштам и молим мога Спаситеља да ми опросзи и подигне из блата где лежим , да ме очисти од нечистоте греховне и спаси душу моју.
Искрено молим мог духовног оца да се помоли за мене, да би ме Господ укрепио у борби са мојим гресима и страстима.
Молим да се помолите за мене и разрешите ме од мојих грехова.Много сам заборавио, погружен у таштину живота.


И тако, предајући у руке православном читаоцу ове душекорисне поуке намењене сваком хришћанину, сваком грешнику, једна мисао и једна жеља испуњава срце моје: да их сваки читалац прими к срцу са оним жаром којим су написане и да у њима донесу онај плод који су донеле многим грешницима искрено, дубоко и потпуно покајање и с тим и кроз то – вечно спасење у Царству Оца и Сина и Светога духа.

Епископ Артемије

[Džoni PA]

Људи, може ли неко да ми каже распоред поста, којим недељама се пости на води, а којим не?

[Срб]

Среда и петак на води... субота, недеља и црвено слово на риби, а све остале дане на уљу.

[Džoni PA]

[ThunderForce]

Ја постим све на рибу... Радим мало тежи посао, па не бих физички издржао да је другачије. (Иначе Постим читав пост)

[Српски родољуб]

Постим цео пост.... Средом и петком на води, осталим данима на уљу. Рибу једем само суботом и недељом

[с.р.б.и.ј.а.]

[Протомајстор]

[Срб]

Србијо, вероватно си мислила на ублажавање поста !?

Ако свештеник и потпуно укине неком физички пост, који није примаран, онај духовни нисам чуо да је икад ико укинуо... тј. можда се може неко разрешити на месо, млеко, јаја, ако ради физички тежак посао, али и даље треба постити духовни пост (молитва, суздржавање од гнева, лоших помисли, свађе итд.)

Такође је битно да не одређујемо сами себи пост, већ да добијемо благослов од свештеника.

[Протомајстор]

Стварно нисам знао за то правило по коме можемо добити благослов од свештеника за нешто што се коси са другим важним канонима...

Али ако Срб и Србија то кажу, немам разлога да сумњам.

Онда ме ипак мучи друго питање - зашто не могу сам да учиним ту исту ствар?

Да ли је суштина овог поступка у покајању и исповеди свештенику?

[Марија]