Republikanac :: Хвала Србски ратниче на труду, доста си тога фино објаснио.
Нема на чему.
Republikanac :: Мени су и православни попови говорили да не схватам Стари завет буквално те су само одмахивали руком на нека моја питања али ја морам признати да нисам био задовољан са таквим приступом.
Није у реду ако су ти одмахњивали руком, али чињеница је да Стари Завет није само Књига Откривења, већ и историјска књига. Имаш рецимо и делове Старог Завета где се Бог уопште и не помиње, већ се само говори о израиљској историји.
Republikanac :: Океј, слажем се да не треба схватати буквално многе ствари из Старог завета. Али то да један део Старог завета није био „богонадахнут“ док други јесте ми се чини мало опортунистичким. Дакле оно што нама одговара је Божија реч а оно што нам не одговара није. Када Бог каже „побијте све до последњег увета“(карикирам) па чак и домаће животиње онда то није „богонадахнуто“ а када каже нешто што се мање-више слаже са нашим моралним принципима онда јесте. Хм...
Није то опортунистички, него је то просто чињеница да је Стари Завет и историјски спис. Као што рекох, у неким деловима Старог Завета Бог се и не помиње (на пример Књига о Јестири). Ратови који су се тада водили били су сурови и крвави и често су се завршавали тако што победник истребљује поражене. Тај историјски део, који се бави ратовима и крвавим сукобима, наравно да не мора бити богонадахнут. И није. Зна се шта је богонадахнути спис- то је када се Бог открива, када комуницира, рецимо са пророцима.
Republikanac :: Али ово што си ти написао даје за право никоме другоме до – муслиманима! Пази муслимани (они прави не тамо неки фанатизовани кретени) верују да је Библија света књига али да се током времена „корумпирала“ то јест да је свако ту додавао и узимао како је хтео па да стога Библија не представља „праву реч Божију“. Или што би ти рекао није „богонадахнута“. С друге стране они мисле да је Куран супериоран управо зато што је од прве до последње речи „богонадахнут“. Нема додавања, нема одузимања, нема произвољних интерпретација, нема један део јесте „Божија реч“ а други није већ је све од првог до задњег слова од Бога изречено. Овај став о „богонадахнутости“ само неких делова Старог завета им даје за право ( а не мислим да је то намера иједног хришћанина а поготово православаца)...
Ау, човече, шта ти пишеш. Па муслимани тврде да је Стари Завет ,,фалсификован", када сам ја то тврдио? Никада. И никада и нећу тврдити. Ми верујемо да је све што је описано у Старом Завету тако и било, дакле нема фалсификата, нема контрадикторности, итд. А муслимани тврде да је искварено, фалсификовано, контрадикторно. То је велика разлика. Ја само пишем овде да је Стари Завет Књига Откривења, али и историјска књига. Откривење Бога у Старом Завету и описивања тога је богонадахнуто, а описивање битака, ратова и освајања градова, као и мишљење јеврејског аутора да се то све ради по Божијем налогу-све је то историјско препричавање догађаја које не мора бити богонадахнуто. Али, не тврдим нигде да је фалсификовано, контрадикторно или не знам шта већ. Црква од самих својих почетака учи своје вернике да не упадну у замку и да схвате и разликују откровењски и историјски део Старог Завета, да се не би преварили при читању. Тако да си ти све тотално омашио- ништа од овога што сам ја написао не даје за право муслиманима, јер ми не одбацујемо Стари Завет, нити тврдимо да је фалсификован или било шта друго што тврде муслимани. Такође, ми ништа не додајемо и не узимамо Старом Завету, једноставно машиш поенту. А поента је да треба разликовати откровењски (за нас суштински важан) део Старог Завета од историјског дела Старог Завета. И то је то.
Иначе, видим да ти заправо не познајеш историју муслиманског става према Светом Писму: у самом почетку, Мухамед је сматрао да ништа у Светом Писму није фалсификовано, да је све тамо тачно и да нема разлике од онога што учи Куран. Дакле, у почетку су муслимани веровали да нема никаквих ,,фалсификата" и да је све у реду и тако је било све до Мухамедове смрти. Е, како је исламско учење касније одударало од онога што пише у Старом и Новом Завету, муслимани су се предомислили и рекли да су Стари и Нови Завет ,,фалсификовани" и ,,прерађени".
Да, познато ми је да муслимани верују да је сам Аллах, преко Џибрила, издиктирао Мухамеду текст Курана и да је све од речи до речи у том тексту Божија реч. Муслимани чак иду даље па верују да је Куран, на арапском језику, вечан и да вечно постоји заједно са Аллахом (ово их чини суштинским поитеистима, јер верују у два божанства). Зато муслимани говоре да је само на арапском језику Куран најисправнији, јер одржава слику оног Курана који вечно постоји, заједно са Аллахом. Наравно, ми Православни Хришћани никада нисмо гајили такву врсту идолопклонства, зато ми врло добро разликујемо делове Старог Завета који су откровењски од делова који су историјски и које су писали обични, грешни људи. Наравно, ништа не одбацујемо и не лупетамо да је то ,,фалсификовано" (као што раде муслимани), али ипак правимо ту разлику. Док Нови Завет прихватамо у целини, јер он је само Откровење, а мало има историје. Зато је толико мањи од Старог Завета.
Republikanac :: Што се Аврама тиче све је то што си рекао ОК и све сам ја то знао али оно са чиме ја имам проблем је сам тај захтев. Замисли сад да теби неко каже „Србски ратниче да би доказао своју лојалност и љубав према мени мораш да рокнеш свога сина“. Колико год тај неко био супериорно биће у односу на тебе или човечанство ти би га вероватно послао у три лепе пичке материне, је ли тако? Значи сам тај захтев је болестан и граничи са психопатским иживљавањем. Океј, Бог се предомислио и поштедео је Аврамовог сина али свеједно не схватам зашто је тај екстрем уопште и био потребан (добро, ја сам само обичан смртник па можда и због тога али то ме неће спречити да постављам неугодна питања)...
Па био је потребан да би се видело колико је Аврамова вера искрена. Само ради тога је то било. И Бог се никада није ,,предомислио", јер Он никада није ни желео да Аврамов син буде жртвован, већ је то била само провера Аврамове вере. О томе се ради.
Republikanac :: Што се жртвовања људи тиче ниси у праву. Далеко после Аврама неки Јеша се у Старом завету обавезао да ће „принети Богу као жртву прву особу на коју наиђе“ уколико му Бог помогне да добије неку битку. Кад је Јеша поразио непријатеља прва особа на коју је након тога наишао била је његова ћерка. Типу је наравно било жао али ју је свеједно спалио као жртву Богу. И Бог га у томе није спречио а писац који сву ту трагедију описује (богонадахнут или не) има пуно разумевања за лудог Јешу...
Ма Бог од тренутка Аврамовог кушања укида и не тражи људске жртве, када каже да се жртвује ован, а шта је ко касније радио сасвим је друга ствар. Важно је да од овог тренутка Бог никада није тражио људске жртве. Никада.
Republikanac :: Што се мог поређења са Трећим рајхом тиче мислио сам не толико на правне норме колико на уопште „богонадахнути“ дух ондашњег времена где су Израелци били“ Аријевци“ а сви остали стока с којом се није требало мешати ни по коју цену и коју је требало побити до последњег детета у колевци а ни „неаријевске“ домаће животиње нису биле поштеђене...
Ниси ти ништа, нажалост, разумео. Никада у старозаветној држави, Израиљци нису имали статус некакве ,,више расе" или слично, никада. Ни други народи нису имали статус ,,стоке". Тога нема. Једино што је Израелце чинило посебнима у односу на друде народе је њеихова вера, која је била вера у Једнога Бога, Творца свега, за разлику од паганских народа који су обожавали лажне идоле, итд. Зато постоји забрана мешања Израелаца са другим народима, јер се сматрало да би се мешањем загадила њихова вера и да би се они одрекли те вере. Старозаветна држава била је пре свега верска држава, а не расна, расистичка или не знам каква. Није се ту величао израелски народ због своје крви, расе или не знам чега, већ се величала израелска религија, која је била вера у Истинитог Бога. Нити су други народи протеривани због било чега другог, већ само због њихове вере. Зато је било забрањено мешање. Међутим, у Старом Завету је веома био раширен прозелитизам и сваки припадник неког другог народа који би прихватио израелску веру, могао је слободно да живи у израелској држави и да има сву слободу и сва права као и Израелци. И постоје многи примери да су други народи прелазили у израелску веру и слободно живели у Израелу.
Дакле, свако је добродошао ко прихвати израелску веру и израелског Бога, без обзира ком народу или раси припада. Стари Израиљ је и по том питању праслика новозаветне Цркве Христове Православне: и у Православну Цркву је добродошао свако ко прихвата православну веру и Живог и Истинитог Бога, без обзира ком народу или раси припада.
Тако да никакве сличности између старозаветне државе и Трећег Рајха нема.
Republikanac :: Елем, да закључим: огромне су разлике између Бога из Старог завета и Бога из Новог завета. Толике да има и људи (као један мој пријатељ нпр.) који тврде да то није исти Бог и да је разноразним фалсификатима новозаветни Бог (који је наравно онај „прави“) изједначен са оним старозаветним. Ја се с таквим мишљењима не слажем, мислим да јесте исти (сви новозаветни списи упућују на то) и зато сам и збуњен и већ годинама покушавам да нађем неко рационално објашњење. Но можда то и јесте моја највећа грешка јер рационално размишљање и религија никада не иду заједно (приде што ја патим од болести анализирања свега и свачега и онога што треба и онога што не треба)...
Ма не, закључак ти је тотално погрешан. Нема никакве разлике у откривењском делу Старог и Новог Завета. Јер се Један Исти Бог открива и у Старом и у Новом Завету. Дакле, нема разлике. Једина разлика је у томе што Стари Завет, поред откривењског, има и свој историјски део. Али то само треба разликовати и на правилан начин томе приступити и то је то. Тачно је да су неки секташи (типа Маркиона) правили ту разлику и дошли до закључака које си ти навео, али то је зато што нису правилно приступали читању Старог Завета.