Питања за теолошке експерте

[Republikanac]

Може ли ико да ми објасни зашто је Бог у Старом завету тако надркан и окрутан док је у Новом попустљив, благ и спреман на праштање?

Увек ме је то копкало а нико да ми да задовољавајући одговор.

Рецимо зашто новзаветни „Бог љубави“ у Старом завету попут најгорег холивудског психопате тражи од Абрахама да „убије свога сина“ не би ли тако доказао своју лојалност. Океј, све је било само зајебанција али је свеједно болесно...

Зашто Џошуи каже да када освоји тамо неке села и градове побије све до задњег увета, укључујући чак и жене и децу. Па због чега су деца крива? Због тога што се налазе на путу једне класичне агресорске армије?

Ето, то би мање више било то (ту је наравно и оно о смрти свих египатских прворођених синова па затим Потоп. Због чега милостиви Бог потопом уништава целу Земљу и убија милионе људи?).

А што се Новог завета тиче: због чега милијарде недужних људи треба да страдају због Исусовог Другог доласка (укључујући и потпуно недужну децу). У чему је ту фазон? Па зар не може једноставно да дође, рокне Антихриста и то је то...

[игорсима]

Може ли ико да ми објасни зашто је Бог у Старом завету тако надркан и окрутан док је у Новом попустљив, благ и спреман на праштање?

Увек ме је то копкало а нико да ми да задовољавајући одговор.

Рецимо зашто новзаветни „Бог љубави“ у Старом завету попут најгорег холивудског психопате тражи од Абрахама да „убије свога сина“ не би ли тако доказао своју лојалност. Океј, све је било само зајебанција али је свеједно болесно...

Зашто Џошуи каже да када освоји тамо неке села и градове побије све до задњег увета, укључујући чак и жене и децу. Па због чега су деца крива? Због тога што се налазе на путу једне класичне агресорске армије?

Ето, то би мање више било то (ту је наравно и оно о смрти свих египатских прворођених синова па затим Потоп. Због чега милостиви Бог потопом уништава целу Земљу и убија милионе људи?).

А што се Новог завета тиче: због чега милијарде недужних људи треба да страдају због Исусовог Другог доласка (укључујући и потпуно недужну децу). У чему је ту фазон? Па зар не може једноставно да дође, рокне Антихриста и то је то...

Ево, ја да пробам... а екперт сам у мајчину...
Постоје три лица Бога, Бог Отац, Бог Син и Бог Свети дух. Божанство је исто али га посматрамо из различитих углова.
У старом завету се прича углавном о Богу Оцу на небесима, који нас је све створио..., он је стваралац, па је самим тим и уништитељ онога што не ваља и чему је рок истекао... није нимало суптилан, барем не из угла уплашених људи... овде је Бог на небесима и показује нам како је свет уређен. Борба за преживљавање...

У новом завету се прича из угла Бога Сина и ту се углавном говори о односима међу ближњима, како да се односимо једни према другима кад смо у заједници. Овде је Бог један од нас и показује нам како да живимо живот у заједници. Љубав, праштање су победничка начела у заједници...

А то, шта ће да буде... немој много да се ложиш. Има толико верзија о томе како ће и кад то да се деси. То за четири милијарде нема нигде у Библији. Нису они знали да броје дотле... а десиће се онако како је постављено још у почетку да се деси, јер је свет овакав какав је... ствари неумитно иду свом крају... као и што сваки организам, живот се роди, живи, стари и умре...

[SMUK]

Може ли ико да ми објасни зашто је Бог у Старом завету тако надркан и окрутан док је у Новом попустљив, благ и спреман на праштање?

Јахве је исти и у СЗ и НЗ, само што су друге околности. Он је Љубав, али је и Свет и Праведан.

Рецимо зашто новзаветни „Бог љубави“ у Старом завету попут најгорег холивудског психопате тражи од Абрахама да „убије свога сина“ не би ли тако доказао своју лојалност. Океј, све је било само зајебанција али је свеједно болесно...

Не, болесно само твоје виђење овог старозаветног догађаја.

Зашто Џошуи каже да када освоји тамо неке села и градове побије све до задњег увета, укључујући чак и жене и децу

Тако се води рат по библисјком праву, а не по неким женевским конвенцијама и сличним будалаштинама. Истребити гамад до последњег!

Због тога што се налазе на путу једне класичне агресорске армије?

На путу Божије Војске!

Па због чега су деца крива?

Крива су јер су потомци најгорих сатаниста у историји који би да су одрасли били исти злотвори као и њихови родитељи.

Ето, то би мање више било то (ту је наравно и оно о смрти свих египатских прворођених синова па затим Потоп. Због чега милостиви Бог потопом уништава целу Земљу и убија милионе људи?).

Зато што су људи изабрали зло и деструкцију и то су и добили.

А што се Новог завета тиче: због чега милијарде недужних људи треба да страдају због Исусовог Другог доласка (укључујући и потпуно недужну децу). У чему је ту фазон?

Зато што су противници, свако ко није са Господом против Њега је.

Па зар не може једноставно да дође, рокне Антихриста и то је то...

Ма шта кажеш, штета што се Господ није посаветовао са тобом шта и како треба да ради.. Значи партизани су 1945 тртебали само да упадну у Загреб и рокну Павелића и то је то, па после са свим осталим усташама, домобранима, ханџаровцима да заиграју козарачко коло..

[Republikanac]

Oкеј Игорсима, хвала на одговору. Мада колико сам ја схватио Нови завет ту се ради о истом Богу Оцу. Исус му се у више наврата обраћа са “Оче“, читава новозаветна концепција базира се на томе како је Исус „син Божији“ кога је Бог „жртвовао“ из љубави према човечанству, када Исус учи како да се моли молитву почиње са „Оче наш“ итд. Дакле исти старозаветни Бог.

Е сад, оно што мене мучи је шта се десило са тим старозаветним Богом. Ето рецимо сви ми знамо да људи еволуирају: у младости су надркани и курчевити касније кад мало оматоре су мудрији и блажи. Па се ја сад питам, да није можда и Бог еволуирао?

Пази, Бог који је у Новом завету милостив и спреман да опрости свима који се „покају“, Бог који по Исусу највише воли „грешнике“ у Старом завету не прашта ништа. Има један део у Старом завету где је неки Јеша мазнуо неко злато које није смео да мазне и Бог наређује да се тип спали са комплетном фамилијом! И то и поред тога што се Јеша искрено покајао. Старозаветни Бог није праштао ништа а кад је кажњавао знало се: није најебавао само директни кривац већ и комплетна фамилија некад и цели град. И уопште није био стрпљив као новозаветни Бог, спреман да људима да шансу да „изађу на прави пут“ већ ако га нешто наљутиш зна се шта ти следује и тебе и жену и децу а некад и твоје „племе“. Приде што ми никако није јасна она Божија подршка геноциду у доба кад су Израелци освајали територије и етнички чистили темељитије него сви балкански народи заједно...

[Republikanac]

Он је Љубав

Ма да, у Старом завету све пуца од љубави...

Не, болесно само твоје виђење овог старозаветног догађаја.

Да ти Бог каже да убијеш свог сина ти би то вероватно учинио, је ли тако? И тај захтев за тебе не би био болестан?

Истребити гамад до последњег!

Да, тако су и усташе говориле. А и ови из Исламске државе се изгледа придржавају „Божијих закона“.

На путу Божије Војске!

И то оправдава убијање жена и деце?

Крива су јер су потомци најгорих сатаниста у историји

Деца нису ништа крива, не лупај. Имаш ли ти децу?

Зато што су људи изабрали зло и деструкцију и то су и добили.

Сумњам да су баш сви до једног били зли и деструктивни.

Зато што су противници, свако ко није са Господом против Њега је.

Глупости. Имаш много поштених људи који ће у Апокалипси да најебу. Како сад то објаснити?

Ма шта кажеш, штета што се Господ није посаветовао са тобом

Па шта мени фали?

Значи партизани су 1945 тртебали само да упадну у Загреб и рокну Павелића и то је то, па после са свим осталим усташама, домобранима, ханџаровцима да заиграју козарачко коло...

Не, него су требали да побију све до последњег ува, и жену и децу и старце и домаће животиње. Ајде не лупај.

ПС. Смуче, моје питање је врло једноставно. Због чега толика разлика између старозаветног и новозаветног Бога. Ако знаш одговор одлично, напиши. А ако не знаш онда ћути...

ПС2: У „Судијама“ Самсон пукне неку опкладу и онда се изнервира, оде у град у рокне 30 сасвим недужних људи да би их опљачкао и тако платио дуг. И то је по Старом завету сасвим ОК. Убијати недужне људе. Зашто и због чега је то ОК то ниједан поп до сада није успео да ми објасни...

ПС2: Док у Старом завету Бог жари и пали и наређује да се кољу и деца у колевци дотле Исус у Новом говори како треба праштати, окретати други образ, волети непријатеље, давати Цезару што је Цезарово па макар тај Цезар био и највећи сатаниста на планети. Откуд толика разлика? Питао сам православне и католичке попове, питао и протестантске проповеднике и нико ми до сада није дао некакав убедљив одговор. Углавном глупости типа „таква је Божија воља“ или „такви су Божији закони“. Један тип ми је чак рекао да је он „хришћанин“ те да њега занима искључиво Нови завет док Стари игнорише. Еј, игнорише 2/3 Библије, лудило зар не?

[SMUK]

Ма да, у Старом завету све пуца од љубави...

Ниси ни прошао поред Старог завета.

Да ти Бог каже да убијеш свог сина ти би то вероватно учинио, је ли тако?

Наравно, Бог све ради са смислом и ја имам поверење у Њега.

Новозаветна потврда:

"Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан." (Мат 10:37)

И тај захтев за тебе не би био болестан?

Тај захтев је управо типологија новозветног догађаја кад је Бог жртвовао свога Сина за спасење људима.

Да, тако су и усташе говориле. А и ови из Исламске државе се изгледа придржавају „Божијих закона“.

Они се држе Алаховог закона који је фалисификат Божијег закона.

И то оправдава убијање жена и деце?

Наравно јер је Бог тако заповедио.

Деца нису ништа крива, не лупај.

Бог је рекао да су крива, а Он боље зна од тебе!

Имаш ли ти децу?

Да.

Сумњам да су баш сви до једног били зли и деструктивни.

Сви до једног!

Глупости. Имаш много поштених људи који ће у Апокалипси да најебу. Како сад то објаснити?

Бога не занимају поштени већ они који верују у Њега и држе се Његовог закона.

Не, него су требали да побију све до последњег ува, и жену и децу и старце и домаће животиње

СВЕ! Загреб је требало 1945 сравнити са замљом да више не постоји.

Смуче, моје питање је врло једноставно. Због чега толика разлика између старозаветног и новозаветног Бога.

НЕМА РАЗЛИКЕ јер је то ЈЕДАН ИСТИ СВЕМОГУЋИ БОГ!

ПС2: У „Судијама“ Самсон пукне неку опкладу и онда се изнервира, оде у град у рокне 30 сасвим недужних људи да би их опљачкао и тако платио дуг. И то је по Старом завету сасвим ОК. Убијати недужне људе. Зашто и због чега је то ОК то ниједан поп до сада није успео да ми објасни...

ПС2: Док у Старом завету Бог жари и пали и наређује да се кољу и деца у колевци дотле Исус у Новом говори како треба праштати, окретати други образ, волети непријатеље, давати Цезару што је Цезарово па макар тај Цезар био и највећи сатаниста на планети. Откуд толика разлика? Питао сам православне и католичке попове, питао и протестантске проповеднике и нико ми до сада није дао некакав убедљив одговор. Углавном глупости типа „таква је Божија воља“ или „такви су Божији закони“. Један тип ми је чак рекао да је он „хришћанин“ те да њега занима искључиво Нови завет док Стари игнорише. Еј, игнорише 2/3 Библије, лудило зар не?

Ајде прочитај новозаветну књигу ОТКРИВЕЊЕ, па ћеш видети да су старозаветни догађаји које помињеш смешни у односу шта чека невернике у последњим временима који су пред нама.

[игорсима]

Oкеј Игорсима, хвала на одговору. Мада колико сам ја схватио Нови завет ту се ради о истом Богу Оцу. Исус му се у више наврата обраћа са “Оче“, читава новозаветна концепција базира се на томе како је Исус „син Божији“ кога је Бог „жртвовао“ из љубави према човечанству, када Исус учи како да се моли молитву почиње са „Оче наш“ итд. Дакле исти старозаветни Бог.

Бог Отац је исти, али је тема различита. У старом завету тема је Бог Отац, а у новом главна личност је Бог Син и о њему се ради, он држи своје лекције људима.
Најједноставније ти је да схватиш овако: у старом завету људима је прописано како треба да се уреди држава и како држава треба да се понаша - строго, сурово ако треба... а у новом је људима објашњено како они сами треба да се понашају, једни према другима.
Класичан пример је пример смртне казне - људи који не разумеју ову лекцију се бламирају говорећи на тему смртне казне пацифистичким језиком: како нико не треба да убија и одузима живот другом бићу а не схватају да је то наредба људима како да се понашају, а не држави. Држава је дужна да убија кад треба, зато постоји војска и полиција, судови и смртне казне.

Е сад, оно што мене мучи је шта се десило са тим старозаветним Богом. Ето рецимо сви ми знамо да људи еволуирају: у младости су надркани и курчевити касније кад мало оматоре су мудрији и блажи. Па се ја сад питам, да није можда и Бог еволуирао?

Није се Бог променио него народ, људи.
Људима си морао да даш правила и да их натераш да их поштују, да од њих направиш организовану и дисциплиновану заједници. А онда потом можеш да их учиш мало суптилније технике понашања типа љубави, вере и наде.

Ако и кад људи поново постану дивљи и сурови, вратиће се правила Бога Оца

[Republikanac]

Најједноставније ти је да схватиш овако: у старом завету људима је прописано како треба да се уреди држава и како држава треба да се понаша - строго, сурово ако треба... а у новом је људима објашњено како они сами треба да се понашају, једни према другима.

Па добро има ту неке логике. Мада ми је мало чудно да ти закони о “организацији државе“ прилично личе на законе Трећег рајха или неке сличне окрутне творевине...

прочитај новозаветну књигу ОТКРИВЕЊЕ

Ма прочитао сам и морам признати да никако не разумем зашто толико невиних људи (укључујући и децу која ко што рекох ништа нису крива) мора да страда да би Бог Љубави остварио некакав свој план и показао да је ненадјебив...

ПС. Да не буде забуне, не покушавам да се спрдам са овим питањима, она ме копкају још од тинејџерских дана а ко што рекох ниједан „експерт“ да ми да неки разуман одговор...

[SMUK]

Ма прочитао сам и морам признати да никако не разумем зашто толико невиних људи (укључујући и децу која ко што рекох ништа нису крива) мора да страда да би Бог Љубави остварио некакав свој план и показао да је ненадјебив...

Аман нема невиних! Имаш тотално погрешно схватање.

Мада ми је мало чудно да ти закони о “организацији државе“ прилично личе на законе Трећег рајха или неке сличне окрутне творевине

Не личе, прочитај мало боље; http://osnovi-teokratije.blogspot.rs/

[Србски ратник]

Ово је занимљиво питање и заиста многе људе оно интересује. То је заправо једно од главних питања у вези Библије које се поставља у историји од настанка Хришћшанства, па до дана данашњег. Е сад, чуди ме баш да Републиканац није наишао ни на једног православног свештеника који би му одговорио на то питање, пошто је став Православне Цркве и православних богослова и теолога о том питању мање-више јасан. Можда је налетео на православне свештенике који нису знали одговор. Е сад, ово што ћу написати није само мој лични став, већ и став Православне Цркве.

Дакле, овако. Стари Завет је Књига Откривења, али и историјска књига у исто време. Шта то значи? Па то значи да Стари Завет, поред своје духовне димензије (где се Бог открива човеку, где се говори о самом стварању, о првом греху, пореклу живота и многим другим важним духовним стварима) има и своју историјску димензију где се описује историја једног народа (израиљског народа), његов пут, ратови, сукоби, итд. И наравно, има и онај део који се односи на уређење старозаветне државе Израел. Дакле, православци не верују, попут протестаната рецимо, да је Стари Завет од почетка до краја богонадахнут и да је све што се тамо налази дошло од Бога и била заповест Бога. Православни Хришћани верују да су били богонадахнути само они делови Старог Завета где се Бог лично открива људима и где Он говори о себи. Богонадахнута је и прича о настанку света, пореклу човека и првородном греху. Богонадахнута су и пророчанства која су пророци објављивали. И за нас Православне Хришћане, најважнији делови Старог Завета су управо ти богонадахнути делови који говоре о тим најважнијим питањима за човека. И како рече колега игорсима у Старом Завету се открива Бог Отац, Прво Лице Свете Тројице. Е сад, наравно, ми не одбацујемо онај историјски део Старог Завета, али га не прихватамо здраво за готово и не сматрамо да је све што тамо пише богонадахнуто, као и да је то све од Бога. Ми нисмо буквалисти, за разлику од протестаната, што се јасно може видети и по коментарима нашег колеге Смука.

Историјски део Старог Завета говори о историји израиљског народа, ратовима и сукобима које су Израиљци водили са другим народима, затим говори о владарима, царевима и краљевима, интригама на двору, заверама, итд. То је све историјски део, значи људски, није богонадахнут. Тако да је ту било свега и свачега, јер су то писали људи, који су грешни, о томе шта су радили други људи. То се може назвати и људским делом Старог Завета. Е сад, зверства која су тамо описана у ратовима и сукобима су сасвим нормална за то време. Ратовање у то време било је такво: освајачка војска када освоји неки град увек истребљује све што мрда у том граду. То јесте сурово, али сви су у то време тако ратовали, не само Израиљци. Е сад, а писац који је све то забележио написао је да су Израиљци то радили по налогу Бога, међутим ми Православни Хришћани не мислимо тако, ми мислимо да је писац мислио тако, те је због тога то написао, али ми верујемо да Бог није наредио истребљење читавих народа, убијање жена, деца и стараца. У то време су сви народи мислили да када победе у неком рату да је то због помоћи Бога или ,,богова" (ако је у питању пагански народ), па је то исто мислио о старозаветни писац који је писао о овим ратовима. Међутим, ми сматрамо да није тако. Бог не тражи убијање људи и деце, Бог ако већ мора да се ратује захтева витешки рат, а не истребљивање нејачи. Међутим, ратови који су се водили тада били су сурови и победник је често истребљивао поражене. Сви су народи тако радили, а не само Израиљци. Међутим, погрешно је да неко сматра то ,,богонадахнутим" делом, па да он ради такве ствари, јер то нема везе ни са Богом, ни са Његовим заповестима, него је израиљски писац тиме хтео да оправда сурово ратовање свог народа.

Што се тиче кушања Аврамовог, треба рећи једну ствар. Бог Библије укида људска жртвовања. Значи, нема жртвовања људи у Светом Писму. Прича о Аврамовом кушању је прича о Аврамовој вери, када га је Бог ставио на тест, желећи да види колико је Аврамова вера искрена. Када се Бог уверио у снагу и искреност Аврамове вере, Он га је зауставио, није му дозволио да убије сина и заувек је укинуо људско жртвовање. Дакле, нема људског жртвовања, оно се укида и забрањује у Старом Завету. То показује да је Бог Библије Истинити Бог, Творац, Бог Љубави који је и Свет али и Праведан. Тако да не треба то да те саблажњује, просто то је била провера, а не Божији захтев за људском крвљу.

И на крају, старозаветна држава. Многи посматрају то и кажу да је то била тиранска и тоталитарна држава и оптужују Библију (и самог Бога) да заговара тоталитаризам и тиранију. Али, то није тачно. Колега игорсима је то лепо објаснио. Е сад, старозаветно поимање државе је то да је она ту да што више спречава зло (криминал, убиства, педофилију, педерастију, лоповлук, итд). Може се рећи да је свест људи тада била таква да је постојала потреба за суровим казнама и суровим законом да би функција државе била обављена тј. да би се зло што више сузбило. Као што се у Новом Завету и каже: ,,даде им се Закон по тврдоћи срца њихова". Дакле, људи су били на таквом нивоу свести, да је такав закон био нужан. Зло се морало спречавати, па чак и сурово, ако треба. Због тога у Старом Завету има пуно смртне казне и оштрих казни. Тако да је то поента. Због тога постоји разлика између старозаветног закона и новозаветне поруке љубави, мада су и Свети Оци Цркве, и богослови касније, расправљајући о држави и њеној природи, закључили да је смисао постојања хришћанске државе такође да спречава зло, на све могуће начине, па у неким тренуцима и сурово, ако је то било потребно. Под тим ,,сурово" подрзумевам смртну казну.

Тако да ето, нема суштинске разлике између Откривења Старог и Новог Завета (осим, што се у Старом Завету открива Бог Отац, а у Новом Завету Бог Син- Господ Исус Христос), разлика је само у историјском делу Старог Завета, где постоје многа зверства која су писци приписали као да је Бог то све одобравао и наређивао. А наравно да није тако, то је закључак тих писаца који је свакако погрешан.

Мада ми је мало чудно да ти закони о “организацији државе“ прилично личе на законе Трећег рајха или неке сличне окрутне творевине...

А по чему то личе? По смртној казни? Па она постоји и данас у многим државама, чак чини ми се и у Русији, као и у државама које за себе тврде да су ,,демократске". Па шта сад, јел ти сад све оне личе на Трећи Рајх? Тако да сад већ мало претерујеш, јесте закон био такав, јесте постојала смртна казна (која постоји и данас и то у многим државама), али то не значи да је старозаветна држава личила на Трећи Рајх. Претерао си што се тога тиче.

[Republikanac]

Хвала Србски ратниче на труду, доста си тога фино објаснио.

Мени су и православни попови говорили да не схватам Стари завет буквално те су само одмахивали руком на нека моја питања али ја морам признати да нисам био задовољан са таквим приступом.

Океј, слажем се да не треба схватати буквално многе ствари из Старог завета. Али то да један део Старог завета није био „богонадахнут“ док други јесте ми се чини мало опортунистичким. Дакле оно што нама одговара је Божија реч а оно што нам не одговара није. Када Бог каже „побијте све до последњег увета“(карикирам) па чак и домаће животиње онда то није „богонадахнуто“ а када каже нешто што се мање-више слаже са нашим моралним принципима онда јесте. Хм...

Ја морам да признам да не знам много о службеним канонима Православне цркве (организована религија ми никада није била привлачна јер забрањује оно што ја највише волим да радим а то су питања, преиспитивања, сумње у догме итд.). Али ово што си ти написао даје за право никоме другоме до – муслиманима! Пази муслимани (они прави не тамо неки фанатизовани кретени) верују да је Библија света књига али да се током времена „корумпирала“ то јест да је свако ту додавао и узимао како је хтео па да стога Библија не представља „праву реч Божију“. Или што би ти рекао није „богонадахнута“. С друге стране они мисле да је Куран супериоран управо зато што је од прве до последње речи „богонадахнут“. Нема додавања, нема одузимања, нема произвољних интерпретација, нема један део јесте „Божија реч“ а други није већ је све од првог до задњег слова од Бога изречено. Овај став о „богонадахнутости“ само неких делова Старог завета им даје за право ( а не мислим да је то намера иједног хришћанина а поготово православаца)...

Што се Аврама тиче све је то што си рекао ОК и све сам ја то знао али оно са чиме ја имам проблем је сам тај захтев. Замисли сад да теби неко каже „Србски ратниче да би доказао своју лојалност и љубав према мени мораш да рокнеш свога сина“. Колико год тај неко био супериорно биће у односу на тебе или човечанство ти би га вероватно послао у три лепе пичке материне, је ли тако? Значи сам тај захтев је болестан и граничи са психопатским иживљавањем. Океј, Бог се предомислио и поштедео је Аврамовог сина али свеједно не схватам зашто је тај екстрем уопште и био потребан (добро, ја сам само обичан смртник па можда и због тога али то ме неће спречити да постављам неугодна питања)...

Што се жртвовања људи тиче ниси у праву. Далеко после Аврама неки Јеша се у Старом завету обавезао да ће „принети Богу као жртву прву особу на коју наиђе“ уколико му Бог помогне да добије неку битку. Кад је Јеша поразио непријатеља прва особа на коју је након тога наишао била је његова ћерка. Типу је наравно било жао али ју је свеједно спалио као жртву Богу. И Бог га у томе није спречио а писац који сву ту трагедију описује (богонадахнут или не) има пуно разумевања за лудог Јешу...

Што се мог поређења са Трећим рајхом тиче мислио сам не толико на правне норме колико на уопште „богонадахнути“ дух ондашњег времена где су Израелци били“ Аријевци“ а сви остали стока с којом се није требало мешати ни по коју цену и коју је требало побити до последњег детета у колевци а ни „неаријевске“ домаће животиње нису биле поштеђене...

Елем, да закључим: огромне су разлике између Бога из Старог завета и Бога из Новог завета. Толике да има и људи (као један мој пријатељ нпр.) који тврде да то није исти Бог и да је разноразним фалсификатима новозаветни Бог (који је наравно онај „прави“) изједначен са оним старозаветним. Ја се с таквим мишљењима не слажем, мислим да јесте исти (сви новозаветни списи упућују на то) и зато сам и збуњен и већ годинама покушавам да нађем неко рационално објашњење. Но можда то и јесте моја највећа грешка јер рационално размишљање и религија никада не иду заједно (приде што ја патим од болести анализирања свега и свачега и онога што треба и онога што не треба)...

[SMUK]

Ово је занимљиво питање и заиста многе људе оно интересује. То је заправо једно од главних питања у вези Библије које се поставља у историји од настанка Хришћшанства, па до дана данашњег. Е сад, чуди ме баш да Републиканац није наишао ни на једног православног свештеника који би му одговорио на то питање, пошто је став Православне Цркве и православних богослова и теолога о том питању мање-више јасан. Можда је налетео на православне свештенике који нису знали одговор. Е сад, ово што ћу написати није само мој лични став, већ и став Православне Цркве.

Он није питао за став Православне цркве.

Дакле, православци не верују, попут протестаната рецимо, да је Стари Завет од почетка до краја богонадахнут и да је све што се тамо налази дошло од Бога и била заповест Бога. Православни Хришћани верују да су били богонадахнути само они делови Старог Завета где се Бог лично открива људима и где Он говори о себи
али га не прихватамо здраво за готово и не сматрамо да је све што тамо пише богонадахнуто, као и да је то све од Бога. Ми нисмо буквалисти, за разлику од протестаната, што се јасно може видети и по коментарима нашег колеге Смука.

Колега Смук се држи онога како је речено: "СВЕ је ПИСМО од Бога дано, и корисно за учење, за карање, за поправљање, за поучавање у правди"

Елем, да закључим: огромне су разлике између Бога из Старог завета и Бога из Новог завета. Толике да има и људи (као један мој пријатељ нпр.) који тврде да то није исти Бог и да је разноразним фалсификатима новозаветни Бог (који је наравно онај „прави“) изједначен са оним старозаветним.

Бог је исти и у СЗ и НЗ Јахве свемогући нема другог. То што прича твој пријатељ је опасно гностично учење.

Ја се с таквим мишљењима не слажем, мислим да јесте исти (сви новозаветни списи упућују на то) и зато сам и збуњен и већ годинама покушавам да нађем неко рационално објашњење. Но можда то и јесте моја највећа грешка јер рационално размишљање и религија никада не иду заједно (приде што ја патим од болести анализирања свега и свачега и онога што треба и онога што не треба)..

Ти са секуларног становништва сагледаваш Библију, кад је будеш сагледавао очима верника нећеш имати проблема.

[ДејанНационалистa]

Али ово што си ти написао даје за право никоме другоме до – муслиманима! Пази муслимани (они прави не тамо неки фанатизовани кретени) верују да је Библија света књига али да се током времена „корумпирала“ то јест да је свако ту додавао и узимао како је хтео па да стога Библија не представља „праву реч Божију“. Или што би ти рекао није „богонадахнута“. С друге стране они мисле да је Куран супериоран управо зато што је од прве до последње речи „богонадахнут“. Нема додавања, нема одузимања, нема произвољних интерпретација, нема један део јесте „Божија реч“ а други није већ је све од првог до задњег слова од Бога изречено. Овај став о „богонадахнутости“ само неких делова Старог завета им даје за право ( а не мислим да је то намера иједног хришћанина а поготово православаца)...

У потпуности грешиш. Фанатици су ти који Куран тумаче дословно, док ти које називаш "правима" Куран тумаче произвољно.

Што се Аврама тиче све је то што си рекао ОК и све сам ја то знао али оно са чиме ја имам проблем је сам тај захтев. Замисли сад да теби неко каже „Србски ратниче да би доказао своју лојалност и љубав према мени мораш да рокнеш свога сина“. Колико год тај неко био супериорно биће у односу на тебе или човечанство ти би га вероватно послао у три лепе пичке материне, је ли тако? Значи сам тај захтев је болестан и граничи са психопатским иживљавањем. Океј, Бог се предомислио и поштедео је Аврамовог сина али свеједно не схватам зашто је тај екстрем уопште и био потребан (добро, ја сам само обичан смртник па можда и због тога али то ме неће спречити да постављам неугодна питања)...

Одговорио ти је СМУК - "Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан." (Мт. 10, 37). Неке ствари се не могу објаснити некоме ко је пуки буквалиста.

Што се жртвовања људи тиче ниси у праву. Далеко после Аврама неки Јеша се у Старом завету обавезао да ће „принети Богу као жртву прву особу на коју наиђе“ уколико му Бог помогне да добије неку битку. Кад је Јеша поразио непријатеља прва особа на коју је након тога наишао била је његова ћерка. Типу је наравно било жао али ју је свеједно спалио као жртву Богу. И Бог га у томе није спречио а писац који сву ту трагедију описује (богонадахнут или не) има пуно разумевања за лудог Јешу...

Ко је тај "Јеша"?

Што се мог поређења са Трећим рајхом тиче мислио сам не толико на правне норме колико на уопште „богонадахнути“ дух ондашњег времена где су Израелци били“ Аријевци“ а сви остали стока с којом се није требало мешати ни по коју цену и коју је требало побити до последњег детета у колевци а ни „неаријевске“ домаће животиње нису биле поштеђене...

А шта мислиш зашто им је Господ онда слао пророке у Старом завету? Зато што му се свиђало оргијање изабраног народа, које ти саркастично (а опет тако карактеристично за све "просвећене" особе) називаш "богонадахнућем"?

[Србски ратник]

Хвала Србски ратниче на труду, доста си тога фино објаснио.

Нема на чему.

Мени су и православни попови говорили да не схватам Стари завет буквално те су само одмахивали руком на нека моја питања али ја морам признати да нисам био задовољан са таквим приступом.

Није у реду ако су ти одмахњивали руком, али чињеница је да Стари Завет није само Књига Откривења, већ и историјска књига. Имаш рецимо и делове Старог Завета где се Бог уопште и не помиње, већ се само говори о израиљској историји.

Океј, слажем се да не треба схватати буквално многе ствари из Старог завета. Али то да један део Старог завета није био „богонадахнут“ док други јесте ми се чини мало опортунистичким. Дакле оно што нама одговара је Божија реч а оно што нам не одговара није. Када Бог каже „побијте све до последњег увета“(карикирам) па чак и домаће животиње онда то није „богонадахнуто“ а када каже нешто што се мање-више слаже са нашим моралним принципима онда јесте. Хм...

Није то опортунистички, него је то просто чињеница да је Стари Завет и историјски спис. Као што рекох, у неким деловима Старог Завета Бог се и не помиње (на пример Књига о Јестири). Ратови који су се тада водили били су сурови и крвави и често су се завршавали тако што победник истребљује поражене. Тај историјски део, који се бави ратовима и крвавим сукобима, наравно да не мора бити богонадахнут. И није. Зна се шта је богонадахнути спис- то је када се Бог открива, када комуницира, рецимо са пророцима.

Али ово што си ти написао даје за право никоме другоме до – муслиманима! Пази муслимани (они прави не тамо неки фанатизовани кретени) верују да је Библија света књига али да се током времена „корумпирала“ то јест да је свако ту додавао и узимао како је хтео па да стога Библија не представља „праву реч Божију“. Или што би ти рекао није „богонадахнута“. С друге стране они мисле да је Куран супериоран управо зато што је од прве до последње речи „богонадахнут“. Нема додавања, нема одузимања, нема произвољних интерпретација, нема један део јесте „Божија реч“ а други није већ је све од првог до задњег слова од Бога изречено. Овај став о „богонадахнутости“ само неких делова Старог завета им даје за право ( а не мислим да је то намера иједног хришћанина а поготово православаца)...

Ау, човече, шта ти пишеш. Па муслимани тврде да је Стари Завет ,,фалсификован", када сам ја то тврдио? Никада. И никада и нећу тврдити. Ми верујемо да је све што је описано у Старом Завету тако и било, дакле нема фалсификата, нема контрадикторности, итд. А муслимани тврде да је искварено, фалсификовано, контрадикторно. То је велика разлика. Ја само пишем овде да је Стари Завет Књига Откривења, али и историјска књига. Откривење Бога у Старом Завету и описивања тога је богонадахнуто, а описивање битака, ратова и освајања градова, као и мишљење јеврејског аутора да се то све ради по Божијем налогу-све је то историјско препричавање догађаја које не мора бити богонадахнуто. Али, не тврдим нигде да је фалсификовано, контрадикторно или не знам шта већ. Црква од самих својих почетака учи своје вернике да не упадну у замку и да схвате и разликују откровењски и историјски део Старог Завета, да се не би преварили при читању. Тако да си ти све тотално омашио- ништа од овога што сам ја написао не даје за право муслиманима, јер ми не одбацујемо Стари Завет, нити тврдимо да је фалсификован или било шта друго што тврде муслимани. Такође, ми ништа не додајемо и не узимамо Старом Завету, једноставно машиш поенту. А поента је да треба разликовати откровењски (за нас суштински важан) део Старог Завета од историјског дела Старог Завета. И то је то.
Иначе, видим да ти заправо не познајеш историју муслиманског става према Светом Писму: у самом почетку, Мухамед је сматрао да ништа у Светом Писму није фалсификовано, да је све тамо тачно и да нема разлике од онога што учи Куран. Дакле, у почетку су муслимани веровали да нема никаквих ,,фалсификата" и да је све у реду и тако је било све до Мухамедове смрти. Е, како је исламско учење касније одударало од онога што пише у Старом и Новом Завету, муслимани су се предомислили и рекли да су Стари и Нови Завет ,,фалсификовани" и ,,прерађени".

Да, познато ми је да муслимани верују да је сам Аллах, преко Џибрила, издиктирао Мухамеду текст Курана и да је све од речи до речи у том тексту Божија реч. Муслимани чак иду даље па верују да је Куран, на арапском језику, вечан и да вечно постоји заједно са Аллахом (ово их чини суштинским поитеистима, јер верују у два божанства). Зато муслимани говоре да је само на арапском језику Куран најисправнији, јер одржава слику оног Курана који вечно постоји, заједно са Аллахом. Наравно, ми Православни Хришћани никада нисмо гајили такву врсту идолопклонства, зато ми врло добро разликујемо делове Старог Завета који су откровењски од делова који су историјски и које су писали обични, грешни људи. Наравно, ништа не одбацујемо и не лупетамо да је то ,,фалсификовано" (као што раде муслимани), али ипак правимо ту разлику. Док Нови Завет прихватамо у целини, јер он је само Откровење, а мало има историје. Зато је толико мањи од Старог Завета.

Што се Аврама тиче све је то што си рекао ОК и све сам ја то знао али оно са чиме ја имам проблем је сам тај захтев. Замисли сад да теби неко каже „Србски ратниче да би доказао своју лојалност и љубав према мени мораш да рокнеш свога сина“. Колико год тај неко био супериорно биће у односу на тебе или човечанство ти би га вероватно послао у три лепе пичке материне, је ли тако? Значи сам тај захтев је болестан и граничи са психопатским иживљавањем. Океј, Бог се предомислио и поштедео је Аврамовог сина али свеједно не схватам зашто је тај екстрем уопште и био потребан (добро, ја сам само обичан смртник па можда и због тога али то ме неће спречити да постављам неугодна питања)...

Па био је потребан да би се видело колико је Аврамова вера искрена. Само ради тога је то било. И Бог се никада није ,,предомислио", јер Он никада није ни желео да Аврамов син буде жртвован, већ је то била само провера Аврамове вере. О томе се ради.

Што се жртвовања људи тиче ниси у праву. Далеко после Аврама неки Јеша се у Старом завету обавезао да ће „принети Богу као жртву прву особу на коју наиђе“ уколико му Бог помогне да добије неку битку. Кад је Јеша поразио непријатеља прва особа на коју је након тога наишао била је његова ћерка. Типу је наравно било жао али ју је свеједно спалио као жртву Богу. И Бог га у томе није спречио а писац који сву ту трагедију описује (богонадахнут или не) има пуно разумевања за лудог Јешу...

Ма Бог од тренутка Аврамовог кушања укида и не тражи људске жртве, када каже да се жртвује ован, а шта је ко касније радио сасвим је друга ствар. Важно је да од овог тренутка Бог никада није тражио људске жртве. Никада.

Што се мог поређења са Трећим рајхом тиче мислио сам не толико на правне норме колико на уопште „богонадахнути“ дух ондашњег времена где су Израелци били“ Аријевци“ а сви остали стока с којом се није требало мешати ни по коју цену и коју је требало побити до последњег детета у колевци а ни „неаријевске“ домаће животиње нису биле поштеђене...

Ниси ти ништа, нажалост, разумео. Никада у старозаветној држави, Израиљци нису имали статус некакве ,,више расе" или слично, никада. Ни други народи нису имали статус ,,стоке". Тога нема. Једино што је Израелце чинило посебнима у односу на друде народе је њеихова вера, која је била вера у Једнога Бога, Творца свега, за разлику од паганских народа који су обожавали лажне идоле, итд. Зато постоји забрана мешања Израелаца са другим народима, јер се сматрало да би се мешањем загадила њихова вера и да би се они одрекли те вере. Старозаветна држава била је пре свега верска држава, а не расна, расистичка или не знам каква. Није се ту величао израелски народ због своје крви, расе или не знам чега, већ се величала израелска религија, која је била вера у Истинитог Бога. Нити су други народи протеривани због било чега другог, већ само због њихове вере. Зато је било забрањено мешање. Међутим, у Старом Завету је веома био раширен прозелитизам и сваки припадник неког другог народа који би прихватио израелску веру, могао је слободно да живи у израелској држави и да има сву слободу и сва права као и Израелци. И постоје многи примери да су други народи прелазили у израелску веру и слободно живели у Израелу.
Дакле, свако је добродошао ко прихвати израелску веру и израелског Бога, без обзира ком народу или раси припада. Стари Израиљ је и по том питању праслика новозаветне Цркве Христове Православне: и у Православну Цркву је добродошао свако ко прихвата православну веру и Живог и Истинитог Бога, без обзира ком народу или раси припада.

Тако да никакве сличности између старозаветне државе и Трећег Рајха нема.

Елем, да закључим: огромне су разлике између Бога из Старог завета и Бога из Новог завета. Толике да има и људи (као један мој пријатељ нпр.) који тврде да то није исти Бог и да је разноразним фалсификатима новозаветни Бог (који је наравно онај „прави“) изједначен са оним старозаветним. Ја се с таквим мишљењима не слажем, мислим да јесте исти (сви новозаветни списи упућују на то) и зато сам и збуњен и већ годинама покушавам да нађем неко рационално објашњење. Но можда то и јесте моја највећа грешка јер рационално размишљање и религија никада не иду заједно (приде што ја патим од болести анализирања свега и свачега и онога што треба и онога што не треба)...

Ма не, закључак ти је тотално погрешан. Нема никакве разлике у откривењском делу Старог и Новог Завета. Јер се Један Исти Бог открива и у Старом и у Новом Завету. Дакле, нема разлике. Једина разлика је у томе што Стари Завет, поред откривењског, има и свој историјски део. Али то само треба разликовати и на правилан начин томе приступити и то је то. Тачно је да су неки секташи (типа Маркиона) правили ту разлику и дошли до закључака које си ти навео, али то је зато што нису правилно приступали читању Старог Завета.

[Србски ратник]

А шта мислиш зашто им је Господ онда слао пророке у Старом завету? Зато што му се свиђало оргијање изабраног народа, које ти саркастично (а опет тако карактеристично за све "просвећене" особе) називаш "богонадахнућем"?

Тачно. Па управо у Старом Завету има много примера где Бог кажњава Израиљце због напуштања Његових Закона. Наравно, и пророци су били слати да би опомињали заблуделе Израиљце да се врате на Божији Пут да не би пропали.