srpskinacionalisti.com

Mogu li hrišćani da budu nacionalisti?

Форумска правила
  • Овај форум је за дискусије о Православљу; одлазак у цркву, исповест, значење Литургије, свети Оци и њихова учења, славски обичаји итд.
  • Овај форум је за размену мишљења о екуменизму, приоритетима Цркве, улози Цркве у друштву итд.
  • Овај форум НИЈЕ за обелодањивање појединачних преступа црквених лица, нити за опште пљување по Цркви.
  • Учесници су обавезни да се пристојно изражавају и културно односе према другима. Сваки преступ, независно од теме, биће санкционисан.

Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
Аватар
LiJA
Војвоткиња
Војвоткиња
 
Порука: 6702
Приступио: мар 2003
Место: Холандија

Re: Mogu li hrišćani da budu nacionalisti?

Порука LiJA 19.10.2012. 14:54

malena ::Лијо, ово је врло неукусно од тебе! Прво, тебе нисам питала, не знам зашто имаш потребу да се истрчаваш са својом истином и да парадираш са својом вером! Друго, како ти знаш шта ја мислим? Никада нисам мислила нити писала о томе да Бога нема, дакле ти лажеш! Треће, постала си џандрљиво закерало и само тражиш начин да некоме попујеш! Што ти то треба? Веруј и ради како хоћеш ко ти брани. Ја не прихватам хришћанску догму и - тачка! Шта ти или било ко други ту могу? Чак и да грешим, ниси ти та која ће ме привести "стаду", поготову после оваквих измишљотина ( цитирај мој пост где тврдим да Бога нема!). Према томе, ТИ свакако не можеш да ми одговориш на питања и немој се трудити, понашаш се као неки равославни мула . Теби до мозга не допиру промене у СПЦ, које и врапци знају, ни као могућност - задрта си и искључива. Немој више да ми се обраћаш !!

1 - Извини ако верујеш у Бога, а ја сам рекла да не верујеш. Ипак они твоји цинични коментари о Богу ме наводе на помисао да си неверник. Онај ко верује Бога помиње у мало пристојнијем тону.
2 - Из свих мојих коментара се види да критикујем екуменизам и политиканство СПЦ
3 - Не можеш ми забранити да на твој коментар реагујем. Чак и ако не дискутујем са тобом, увек могу да на твој (или било чији коментар) одговорим својим ставом
4 - не бавим се твојим увођењем у хришћанство, мада ми је увек драго да се Срби'-Србкиња врате својој вери
U katoličkoj crkvi Srca Isusovog u Zagrebu 28-12-2010 je služena misa zadušnica
za ustaškog poglavnika Antu Pavelića, uz pominjanje zločinca Jure Francetića,
komandanta nekadašnje ustaške "Crne legije".


*Na depozitu Vatikanske banke nalazi se ratno ustaško blago u vrednosti 80 miliona dolara*
sto je službeno dokumentovana 1998. godine u izveštaju Stejt departmenta !!!

Patrijarh SPC poziva Papu u bratsku posetu
Коста
Војвода
Војвода
 
Порука: 5987
Приступио: мар 2006

Re: Mogu li hrišćani da budu nacionalisti?

Порука Коста 19.10.2012. 15:24

LiJA ::... мада ми је увек драго да се Срби'-Србкиња врате својој вери

Богу Виду, Перуну и осталим нашим божанствима?

Ево iа се вратио: Ел` ти драго?

Глупачо...
Правда држи земљу и градове...
Кадры решают всё! (Иосиф Виссарионович)
Аватар
malena
Војвода
Војвода
 
Порука: 1753
Приступио: сеп 2006
Место: Београд

Re: Mogu li hrišćani da budu nacionalisti?

Порука malena 19.10.2012. 16:16

LiJA ::1 - Извини ако верујеш у Бога, а ја сам рекла да не верујеш. Ипак они твоји цинични коментари о Богу ме наводе на помисао да си неверник. Онај ко верује Бога помиње у мало пристојнијем тону.

Нисам мислила даље да полемишем о овој теми, поготову не са тобом, али морам да реагујем на још једну неистину, да не кажем безочну ЛАЖ: који цинични коментари о Богу? Цитирај један, бар.
Моји коментари - цинични или не - односе се искључиво на лицемерне вернике и догмате који себе и своју веру поистовећују са Богом ! На вас који себи дозвољавате да тумачите Његову вољу у име свих! При том вам не пада на памет да је то само по себи богохулство! Дакле, не припадам таквим људима нити желим. Бога нисам узела уста осим у питању постављеном Пецонију, чак ни у односном смислу... према томе, погрешно схваташ сваки моју критику догматских апсурда и лицемерја међу верницима. И, све схваташ лично као сваки замаљосани екстремиста!
Аватар
LiJA
Војвоткиња
Војвоткиња
 
Порука: 6702
Приступио: мар 2003
Место: Холандија

Re: Mogu li hrišćani da budu nacionalisti?

Порука LiJA 19.10.2012. 16:35

malena ::
LiJA ::1 - Извини ако верујеш у Бога, а ја сам рекла да не верујеш. Ипак они твоји цинични коментари о Богу ме наводе на помисао да си неверник. Онај ко верује Бога помиње у мало пристојнијем тону.

Нисам мислила даље да полемишем о овој теми, поготову не са тобом, али морам да реагујем на још једну неистину, да не кажем безочну ЛАЖ: који цинични коментари о Богу? Цитирај један, бар.

Овај задњи могу одмах и да цитирам. Онај коментар упућен Пецонију. А да читам све твоје коментаре сада, то ми није ни на крај памети. Цитираћу ти неки будући коментар. Биће тога, верујем
malena ::На вас који себи дозвољавате да тумачите Његову вољу у име свих!

Ево и ти сада безочно ЛАЖЕШ ... 8)
Управо сви кажемо да Божију вољу није могуће разумети у потпуности.
Дакле, не лаги ...
malena :: И, све схваташ лично као сваки замаљосани екстремиста!
[/quote]
Ни случајно. Тотално си промашила психологију разговора...
U katoličkoj crkvi Srca Isusovog u Zagrebu 28-12-2010 je služena misa zadušnica
za ustaškog poglavnika Antu Pavelića, uz pominjanje zločinca Jure Francetića,
komandanta nekadašnje ustaške "Crne legije".


*Na depozitu Vatikanske banke nalazi se ratno ustaško blago u vrednosti 80 miliona dolara*
sto je službeno dokumentovana 1998. godine u izveštaju Stejt departmenta !!!

Patrijarh SPC poziva Papu u bratsku posetu
peconi
Националиста
Националиста
 
Порука: 238
Приступио: сеп 2010

Re: Mogu li hrišćani da budu nacionalisti?

Порука peconi 19.10.2012. 17:20

malena ::
peconi ::Нема Срба без Православља


С Богом


Пецони, шта да раде православни Срби када их православне владике и Патријарх буду покатоличиле "на мала врата"? Када онај, за кога су нам 2000 година говорили да је склопио савез са ђаволом - постане наш "свети Отац"? Каква је препорука, постоји ли план? Кога слушати ? Је ли Ђаво или није? Зашто су милиони страдали јер нису хтели добровољно под његов скут? Хоће ли нас остле поново у јаме и под каме? Ко сме да говори у име народа? Да ли Бог то жели, шта Он каже да треба радити? Знаш ли нешто о томе?


Помаже Бог, сестро.
Праштај. али заиста нисам достојан да дајем духовне савете. Ја сам само раб Божији, грешник као и Ти и заиста би било неумесно да некога саветујем.
Твоје питање "шта радити када Православне Србе поједине владике буду увеле у папизам", ја бих преформулисао у шта ако.За одговор на то питање, верујући су одлазили у забачене манастире, одлазили су код подвижника да чују одговор. Нису долазили код градских свештеника и владика о којима говориш, него код достојних духовника.
Дакле, могу само да ти пренесем неке од одговора тих честитих свештеника, јер ове друге ја не познајем.
Сви они говоре да ће се Православни спасити папизма поштујући Божије заповести и држати се Божијих закона. Сви остали ће бити заведени и скренути са пута.

Милиони нису страдали од верујућих људи већ од безбожника и богобораца.У Светом Јеванђељу нигде не пише да се убија у Христово име.На крају крајева и сам Бог нам даје слободну вољу речима " Ко поверује, биће спашен". Избор је на нама.
Ето, немој ово схватити као савет, већ само као одговор на Твоје питање. Надам се да си задовољна одговором.

Мир Ти и радост од Бога
"Ја сам рођен на Чисти понедељак, 1943. године" - Ратко Младић
-Цар Душан-
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 739
Приступио: апр 2012
Место: Србија

Re: Mogu li hrišćani da budu nacionalisti?

Порука -Цар Душан- 19.10.2012. 17:55

Коста ::Богу Виду, Перуну и осталим нашим божанствима?

Ево iа се вратио: Ел` ти драго?

Глупачо...

Будаку, зрео си да попасеш један пласт сена.
Доставићу ти га на кућну адресу.
Аватар
malena
Војвода
Војвода
 
Порука: 1753
Приступио: сеп 2006
Место: Београд

Re: Mogu li hrišćani da budu nacionalisti?

Порука malena 19.10.2012. 18:11

Лепо ми је рекао Коста да се не расправљам са нижим бићима, а ја га не слушам... Коста друже, потпуно си у праву, ово је горе од рокенрола! Акам се сас будале потпуно непотребно:roll:
Аватар
Đorđo Napolitano
Војвода
Војвода
 
Порука: 1786
Приступио: мар 2012

Re: Mogu li hrišćani da budu nacionalisti?

Порука Đorđo Napolitano 19.10.2012. 18:14

Našao sam nešto slučajno na vikipediji, radi se o filetizmu, i piše da je osuđen kao jeres, može li neko da prokomentariše od vernika
http://sh.wikipedia.org/wiki/Filetizam
rođen da me svi iskorišćavaju, ne zato što sam naivan i glup, već zbog toga što sam nekotrolisano human -K.G.
Sergian
Војвода
Војвода
 
Порука: 1336
Приступио: сеп 2009

Re: Mogu li hrišćani da budu nacionalisti?

Порука Sergian 19.10.2012. 18:44

Етнофилетизам је у питању. То је јерес осуђена на Васељенским Саборима.
Страно је хришћанству и зато је јерес. Има доста о томе на нету, нпр. http://www.istokpravoslavni.org/files/S ... etizam.pdf
"Мрдни собом, Бог ће тобом!"
Аватар
Đorđo Napolitano
Војвода
Војвода
 
Порука: 1786
Приступио: мар 2012

Re: Mogu li hrišćani da budu nacionalisti?

Порука Đorđo Napolitano 19.10.2012. 19:23

Sergian ::Етнофилетизам је у питању. То је јерес осуђена на Васељенским Саборима.
Страно је хришћанству и зато је јерес. Има доста о томе на нету, нпр. http://www.istokpravoslavni.org/files/S ... etizam.pdf

Dobro, a kakva je tačno razlika između etnofiletizma i nacionalizma? Ili je to isto?
rođen da me svi iskorišćavaju, ne zato što sam naivan i glup, već zbog toga što sam nekotrolisano human -K.G.
Sergian
Војвода
Војвода
 
Порука: 1336
Приступио: сеп 2009

Re: Mogu li hrišćani da budu nacionalisti?

Порука Sergian 19.10.2012. 22:07

Па, није то исто. Национализам (хришћански, благословени) је исправан и неопходан, а етнофилетизам је термин за једну врсту паганског национализма (нација изнад Цркве, изнад Христа).

Рецимо, овде сам нашао од Дугина изврстан текст о правом, здравом, хришћанском национализму: http://www.facebook.com/note.php?note_i ... 3933911256
"Мрдни собом, Бог ће тобом!"
peconi
Националиста
Националиста
 
Порука: 238
Приступио: сеп 2010

Re: Mogu li hrišćani da budu nacionalisti?

Порука peconi 20.10.2012. 10:06

Помаже Бог, браћо и сестре.
Нека ми буде опроштено, ово није једини сајт, нити је ово једина тема у којој се верујућим Православним Србима оспорава право на национализам.
Да би ово разјаснили, потребно је да говоримо српским језиком.Национализам није српска реч, већ француска, западњачка. Српска реч би била родољубље.
Ако заменимо те две речи, долазимо до закључка да је родољуб човек који воли свој род, односно љуби.
То је у сагласности са Божијом заповести "љуби ближњег свог, као самог себе".
Наш проблем је то што смо, као прво, узели страну реч за дефиницију осећања припадности одређеном народу.
Реч национализам, иако има слично значење, је током година укаљана од стране којекаквих безбожника и ђавоиманих људи, тако да прве асоцијације буду мржња према осталим народима.То успешно искоришћавају савремене НВО које, зарад својих неких интереса, плаше недовољно образован српски народ.
Дакле, национализам није кад мрзиш друге народе, већ да свој народ волиш више од осталих.
Као друго, требало би да, имајући све горе наведено у виду, да заменимо те две речи и да се зовемо српски родољуби, односно да користимо своје, српске речи.

Праштајте. С Богом
"Ја сам рођен на Чисти понедељак, 1943. године" - Ратко Младић
Sergian
Војвода
Војвода
 
Порука: 1336
Приступио: сеп 2009

Re: Mogu li hrišćani da budu nacionalisti?

Порука Sergian 20.10.2012. 10:32

Опроштено ти је Пецони, праштај и ти нама.
У праву си за све што си написао овде у претходном коментару. Поздрав и свако добро.
"Мрдни собом, Бог ће тобом!"
-Цар Душан-
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 739
Приступио: апр 2012
Место: Србија

Re: Mogu li hrišćani da budu nacionalisti?

Порука -Цар Душан- 3.11.2012. 13:59

peconi ::Помаже Бог, браћо и сестре.
Нека ми буде опроштено, ово није једини сајт, нити је ово једина тема у којој се верујућим Православним Србима оспорава право на национализам.
Да би ово разјаснили, потребно је да говоримо српским језиком.Национализам није српска реч, већ француска, западњачка. Српска реч би била родољубље.
Ако заменимо те две речи, долазимо до закључка да је родољуб човек који воли свој род, односно љуби.
То је у сагласности са Божијом заповести "љуби ближњег свог, као самог себе".
Наш проблем је то што смо, као прво, узели страну реч за дефиницију осећања припадности одређеном народу.
Реч национализам, иако има слично значење, је током година укаљана од стране којекаквих безбожника и ђавоиманих људи, тако да прве асоцијације буду мржња према осталим народима.То успешно искоришћавају савремене НВО које, зарад својих неких интереса, плаше недовољно образован српски народ.
Дакле, национализам није кад мрзиш друге народе, већ да свој народ волиш више од осталих.
Као друго, требало би да, имајући све горе наведено у виду, да заменимо те две речи и да се зовемо српски родољуби, односно да користимо своје, српске речи.

Праштајте. С Богом

Јако лепо објашњење. Свака част Пецони!
Аватар
Ружица
Војвода
Војвода
 
Порука: 2098
Приступио: јан 2012
Место: Београд

Re: Mogu li hrišćani da budu nacionalisti?

Порука Ружица 26.10.2014. 21:28

Подужи текст... али га вреди прочитати и...
О хришћанском национализму
27. март 2014.
Културу не ствара један човек. Она је наслеђе многих људи, духовно међусобно уједињених. Свака двојица пријатеља у свом општењу образују известан културни ниво, и стварају извесне културне садржаје. Тако ствари стоје и у свакој породици, у сваком друштву, у свакој организацији, у сваком сталежу и код сваког народа.
Људи се не уједињују случајно један са другим: њих узајамно привлачи сличност материјалних и духовних интереса; из те сличности јавља се општење; дуготрајно општење увећава узајамну сличност, а ако општење има стваралачки карактер, узраста онда и узајамно привлачење, снажи се узајамна веза. Тако постепено настаје јединствена и за све заједничка култура.
Најдубље сједињење људи рађа се из духовне једнородности, из сродног душевно-духовног устројства, из сличне љубави према једноме и заједничком, из јединствене судбине, која људе повезује у животу и смрти, из једнога језика, и из заједничке молитве. Управо такво је национално јединство људи.

Национално осећање не само да не противуречи хришћанству, него од њега добија свој виши смисао и утемељење; јер оно ствара јединство људи у духу и љубави, и срца везује за оно највише на земљи – за дарове Светога Духа, који су даровани сваком народу и који сваки од њих преображава у историји и културном стварању. Ето због чега је хришћанска култура на земљи остварива управо као национална култура и због чега национализам не подлеже осуди, него радосном и стваралачком примању.

Сваки народ има инстикт, који му је дат природом (а то значи – и Богом), и дарове духа, које у њега излива Творац свега. Код сваког народа инстикт и дух живе на свој начин и стварају драгоцену својеврсност. Такође, сваки народ на свој начин ступа у брак, рађа се, болује и умире; по своме ленчари, труди се, газдује и одмара се; по своме тугује, плаче и очајава; по своме се смеши, смеје и радује; на свој начин хода и игра, на свој начин пева и ствара музику; по своме посматра, сазире и слика; по своме истражује, сазнаје, расуђује и доказује; по своме сиротује, твори милостињу и прима госте; по своме гради домове и храмове; по своме се моли и поступа херојски; по своме ратује… Он се по своме узноси и не пада духом; по своме се организује. Сваки народ има другачије, сопствено осећање правде и правичности; други му је карактер, другачија дисциплина; другачија представа о моралном идеалу; другачији политички снови; другачији државотворни нагон. Речју: сваки народ има другачије и особено душевно устројство и духовно-стваралачки акт. И сваки народ има нарочиту, национално-зачету, национално-порођену и национално-одстрадану културу.
Тако је због природе и историје. Тако је и у инстинкту, и у духу, и у свему културном стваралаштву. Тако нам је свима дато од Бога.
И то је добро. То је прекрасно. И никад није било осуђено у Светом Писму. Различите су траве и цвеће у пољу. Различито је дрвеће, вода облаци. “Друга је слава сунцу, а друга месецу, а друга звездама; и звезда се од звезде разликује у слави“ (1. Кор. 15, 41). Богат је и прекрасан врт Божји; изобилан врстама, блиста у облицима, сија и радује нас многоликошћу. И сваком народу приличи да постоји, и да се украшава, и да Бога слави на свој начин. И у самој тој разноликости – већ се поје и узноси слава Творцу. И треба бити духовно слеп и глув да се то не би схватило.
Мисао да се угаси та многоликост хвале, да се разори то богатство историјског врта Божијег, да се све сведе на мртав једнолики калуп, на „униформу“, на једнакост песка, на безличност после духовне разноликости која је у свету већ просијала, могла би да се роди само у болесној души, од злобних, завидних грчева, или у мртвом и слепом мудријашењу. Таква плитка и простачка, противкултурна и сверазорна идеја била би сушта пројава безбожништва. Извући је из Хришћанства, из Еванђеља, из Православља – била би сасвим немогућа.
Јер је хришћанство даровало свету идеју личне, бесмртне душе, индивидуалне по свом дару и одговорности, особене по гресима, самоделатне у покајању и љубави, то јест идеју метафизичке својеврсности човека. Према томе – идеја метафизичке својеврсности народа је само верно и доследно развијање хришћанског схватања. Преподобни Серафим Саровски говорио је да се Бог о човеку стара тако као да је он у Њега – једини… То је речено о личном човеку. А о индивидуалном народу? Зар се Бог о њему уопште не стара? Одбацује ли га, осуђује и одриче на пропаст? Сваки крин одева у нарочите и прекрасне хаљине; сваку птицу небеску памти и храни је; и све власи на глави човековој пребраја – а својеврсност народног живота проклиње, као начело зла, и одбацује, као грех и мрскост?
Може ли се Хришћанин држати таквог погледа на ствари?
Сваки народ Богу служи како уме – читавом својом историјом, читавом културом, свим трудом и појањем својим. Један народ служи стваралачки, и духовно цвета; други – нестваралачки, и духовно куња.
Постоје и такви народи који престају да служе и постају шљака историје; постоје и такви који се у свом малом и оскудно-беспомоћном служењу гасе, не достигавши процват. А постоје и такви који своју службу могу да достигну само ако их други воде, ако их води духовно снажнији народ…
И национализам је стога уверење и страствено осећање, истинито по својој бити и драгоцено у стваралачком смислу:
- да је мој народ добио дарове Духа Светога;
- да их је примио својим нагонским чувствилиштем, и на свој начин их стваралачки преобразио;
- да је као последица тога његова снага изобилна и призвана на велика, културотворна дела у будућности;
Да зато мом народу приличи „самостајање“, као залог величине (Пушкин), и независност национално-државног постојања.
И у том осећању, истинитом и дубоком, хришћанин је у праву и не подлеже осуди. То осећање обујима сву душу његову и оплодотворава његову културу.
Национално осећање је љубав према историјско-духовном облику и стваралачком акту народа.
Национализам је вера у благодатну силу свог народа и зато – у његов призив.
Национализам је воља за његов стваралачки процват у даровима Духа Светога.

Национализам сагледава свој народ пред Лицем Божијим, сагледава његову душу, његове таленте, његове недостатке, његову историјску проблематику, његове опасности и његове саблазни.
Национализам је систем поступака, који проистичу из те љубави, из те вере, из те воље и из тог сагледавања.Ето, због чега истински национализам није мрачна, антихришћанска страст, него духовни огањ, који човека узводи према жртвеном служењу, а народ духовном процвату.
Хришћански национализам је усхићење од сазирања свог народа у плану Божијем, у даровима Његове Благодати, у путевима Царства Његовог.
То је благодарење Богу за те дарове; али то је и брига и туга за свој народ, ако народ није на висини тих дарова.
У националном осећању је – извор духовног достојанства: националног, а преко тога и свог – личног.
У њему је извор јединства – јер нема дубљег и трајнијег јединства од онога у духу и пред лицем Божјим.
У њему је и источник праве свести – тог осећања своје правоте у најдубљој, последњој димензији, осећање своје безусловне привезаности и везаности, свог дома и своје истинске смелости.
Национализам учи и смирењу – у сагледавању слабости и сломова свог народа (сетимо се Хомјаковљевих покајних стихова о Русији).
Национализам човеку отвара очи и за националну самосвојност других народа; он учи да се не презиру други народи, него да се поштују њихова духовна достигнућа и њихово национално осећање; јер и они учествују у даровима Божијим и они су их преобразили на свој начин.
Тако осмишљен национализам учи човека, да је безнационалност духовна искорењеност и бесплодност; да је интернационализам духовна болест и извор саблазни; и да је наднационализам доступан само правом националисти.
Јер створити нешто, прекрасно за све народе, може само онај ко се учврстио у стваралачком акту свог народа. „Светски геније“ увек је и пре свега национални геније; а покушај да се постане „велики“ из интернационализма и пребивајући у његовој атмосфери, давао је и даваће само тобожње, показне „знаменитости“ или планетарне злочинце.
Залуд је говорити да националиста „мрзи и презире друге народе“. Мржња и презир уопште не чине суштину национализма; они се могу приписати свему, ако је душа човекова зла и завидива.
Истина, постоје националисти, који се предају тим осећањима. Али, изопачити се може све и злоупотребити се може све. Може се злоупотребити гимнастика, отров, слобода, власт, знање, реч; изопачити се може љубав, уметност, суд, политика, чак и молитва; па ипак нико не мисли да забрани и искорени све то зато што неки људи изопачене форме примају као једино могуће, а здраве форме уопште не примећују…
Може ли се волети своја Црква а да се не презиру друг вероисповести? Наравно, може се. И гле, овај хришћански племенити дух могућ је и у национализму.
Може ли се волети своја породица а да се не гаје, као последице тога, осећања мржње и презира према другим породицама? И гле, тај хришћанско-братски дух могућ је и код национално мислећих људи. Управо тај дух и лежи у основи хришћанског национализма.
При правилном поимању национализма – религијско осећање и национално осећање не откидају се једно од другог, и не супротстављају се једно другом; него се стапају и образују некакво животно стваралачко јединство, из кога и у чијем окриљу израста национална култура.
То не значи да народ постаје предметом религијског обожавања и нити се идеја Бога изводи на ниво земаљске нације. Народ није Бог и обожавање истог је – богохулно и грешно. И Бог је изнад свих земних подела – расних, језичких, душевних и историјских. Али, народ мора бити постављен пред лице Божије и његове силе морају бити облагодаћене одозго. И ако се то савршило и ако је то признато онда живот његов добија религиозни смисао, а религија себи налази достојно жилиште у националном духу. Све постојање и сва историја се осмишљавају као самостално и самосвојно служење Богу: примање дарова Светога Духа и увођење истих у националну културу. Према томе: народ није Бог, али сила духа његовог – од Бога је. Пут његове историјске борбе и његовог страдања – јесте пут усхођења ка Богу. И тај пут је – драг и свештен за националисту.
И осећајући то, он исповеда да је домовина свештена, да њоме треба живети, да се за њу вреди борити пред лицем Божијим и, ако треба, и умирати.
Хришћански национализам живот свог народа и достојанство свог народа промерава религијским мерилом: идејом Бога и Христа, Сина Божијег. Управо то премеравање хришћанског националисту учи безусловној преданости и безусловној верности: и оно га учи наднационалном сагледавању људске васелене и васеленском братству људи. Истинска васеленскост не само да не пориче национализам, него израста из њега и оснажује га, јер истински националиста у васеленско братство може да ступи само као живи представник свог народа и његовог националног духа.
Онај духовни акт, којим народ ствара своју културу, јесте акт национални; он ниче у националној историји, има нарочито национално устројство, ставља свој печат на садржај националне културе. Човек може да то не примећује; народ може бити несвестан тога. Али, то остаје и траје.

И код сваког народа постоји известан степен духовне зрелости, на коме он постаје свестан особености свог националног духа и своје националне културе и схвата да су му одозго дати Дарови и да их је он примио, усвојио и на свој начин ваплотио. Тада нација схвата свој религијски смисао, а национална култура се учвршћује на оба (дотада неосвешћена) религијска корена. Религиозна вера осмишљава национализам, а национализам себе узводи Богу.
Такве су основе хришћанског национализма.
Иван Иљин
http://www.vaseljenska.com/misljenja/o- ... ionalizmu/
Заклињем се са три прста са овога Светог Крста живот дајем за спас Србства!
ПретходнаСледећа

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 4 гостију