malena ::Па, када ме већ питаш, покушаћу да објасним како се ја осећам када је у питању хршћанска религија. Наравно, колико је то могуће у једном посту, без намере да омаловажим нечија осећања и веровања. Убеђена сам да изнад свих "земаљских богова" - постоји једно врховно, свепрожимајуће свебиће, које је извор живота и свег постојања. Ја то биће сматрам за Бога. Оно што већина хришћана и осталих сматра Богом је нека врста Су-Бога, биће које су људи својим веровањем створили, дали му неке божанске и неке људске особине, па зато тврде да Он гледа шта радимо, осуђује, кажњава , награђује...... Сматрам да такво биће, тај назови Су-Бог постоји, да је веома моћан али није врховни Бог. Онај ко верује у Су-Бога треба да се понаша у складу са својим веровањем, јер ће му се заиста догодити оно што мисли, осећа и чини. Ја сам убеђена да се Бога не треба плашити ако је он свепрожимајућа љубав, и ако верујем да је Он у свему и све у Њему. Свакако, уз услов да настојим бити смирена, захвална и обзирна према свима према којим могу бити обзирна: онима који не угрожавају мој живот, слободну вољу, право на избор, на рад и тд. То би, укратко, била суштина онога што знам и осећам.
Дакле, не верујеш у Христа Бога (Библијског). Него у неког Бога који произилази из твојих осећања?
Онда ок, то је твоје мишљење и ја га ценим. Дражи су ми људи који не верују у Христа и причају да је окултизам нешто добро, него они који причају једно а раде друго. Као што то ради данашњи врх наше Цркве и поједини људи који их подржавају у томе. Данашњу Цркву не подржавам, јер не раде онако како је записано у Светом Писму (Библији).
Уосталом, Исус је рекао шта је његова Црква: ''Где су двоје или троје сабрани у моје име, тамо сам и ја са њима.''
