Страница 1 од 1

"pravila" molitve u crkvi

ПорукаПослато: 26.1.2012. 16:02
bogdanfontana
јел може неко да ми објасни како се моли у цркви по неком правилу пошто видим да већина у цркви иде од икоме до иконе прекрсти се пипне под и тако пар пута.

Re: "pravila" molitve u crkvi

ПорукаПослато: 27.1.2012. 12:16
Patriota86
Питај свештеника или вероучитеља.

Re: "pravila" molitve u crkvi

ПорукаПослато: 27.1.2012. 18:24
Протомајстор
bogdanfontana ::јел може неко да ми објасни како се моли у цркви по неком правилу пошто видим да већина у цркви иде од икоме до иконе прекрсти се пипне под и тако пар пута.
Има неколико варијанти.
Довољно је целивати само ону централну икону. То је икона празника којем је посвећен тај храм. Када је "Црвено слово" онда се она замени иконом тадашњег празника - на пример, данас је постављен Свети Сава у свим српским црквама.
Важно је знати да се икона не љуби у лице већ у стопала, или у руке уколико је светац приказан до пола.

Станеш усправно пред иконом гледајући према олтару, прекрстиш се, затим се поклониш пружајући десну руку к поду, али да притом не савијеш колена, опет се прекрстиш и затим целиваш, оставиш прилог, прекрстиш се, онда се окренеш полукружно и благо се поклониш према народу тихо говорећи: "Христос посреди нас (међу нама)". Онда заузмеш своје место ако је Богослужење, уколико није идеш ка следећој икони при чему изостављаш последњи корак (поклон народу).

Можеш све урадити и без поклона икони, при чему се прекрстиш свега једном пре целива.
Но многи раде и сасвим проширену варијанту: Крст - поклон - крст - поклон - крст - целив - крст - поклон - крст - поклон народу.

Када сам био у Хиландару, тамо се ради исто тако, само што се пред Тројеручицом ради велики поклон (метанија) која подразумева да се из усправног положаја бациш доле додирујући под рукама ногама и челом налик на муслиманско клањање.

Ако није нешто јасно - питај.

Re: "pravila" molitve u crkvi

ПорукаПослато: 27.1.2012. 23:12
vodnik
Православље се даје на кашичицу, велика је наука Христова! Можеш доста тога наћи у православним књигама које можеш купити у црквеним продавницама, а ако си са Фонтане на Нбгд, можеш у цркви Св. Великомученика Димитрија набавити "Парохијски гласник храма" који у просеку излази два пута месечно у коме се описују и објашњавају предстојећи празници а те гласнике колико сам приметио има у свим црквама.
Метанија



МЕТАНИЈА (грч: μετάνοια), покајање попраћено земним поклонима, па је отуда сваки облик поклона попримио назив метанија. Чинити метаније, тј. метанисати, значи клањати се, поклонити се. Метанији увек предстоји и следи осењавање крсним знаком. Метаније су телесни израз наше вере, моливе и уопште душевног стања покајања, смирености, скрушености и побожности. У пракси се најчешће сусрећу појединачне метаније, или по три у низу.

Постоје две врсте метанија:

* Мала метанија - поклон телом до појаса, када се стојећи сагнемо у струку тако да прстима руке додирнемо под, и поново се усправимо. Ова врста метаније се чини често, приликом целивања икона по уласку у храм, а и после током самог богослужења. Исто тако, веома често се сусреће и погрешна пракса вршења овог облика поклона, када верник не додирне прстима земљу, него врши некакво театрално "пребрисавање" ваздуха испред себе или са стране.
* Велика метанија - потпуни поклон целим телом, када клекнемо на оба колена, ставимо обе руке на под, и челом додирнемо под, након чега устајемо.

Метаније су присутне у свакодневном животу Православног верника током целе године, мада се у време великих покајничких подвига током постова, а нарочито Часног поста, оне умножавају, поготово велике метаније. Насупрот томе, током великих празника Цркве, као и на недељним Литургијама, не практикују се велике метаније. Своје место и улогу у покајничком расположењу палог верника коме је потребно духовно исцелење, метаније најбоље показују кроз редовно присуство у свим покајничиким канонима Цркве. Примера ради: "Ко год би се сирне седмице оскврнио месом или првога понедељка Великога поста - сиром, четири године да се каје, и метанија три стотине (на дан)", "Ко умире од глади, те једе у Великом посту месо, три године да има покору и метанија сто и предесет на дан; а буде ли у том посту окусио сира или јаја, две године да има покору и шездесет шест метанија на дан." (Никодим Сакеларије, Црквено законоправило, стр. 256).
Историјат

Вршење земних поклона, Хришћани су преузели из времена Старог Завета. Још у време пре нове ере, један од израза велике вере, покајништва, или уопште поштовања, били су и земни поклони - метаније. Падање ничице пред Господом Богом приликом Његовог јављања (4 Мој 16,20-22), пред Анђелима (1 Мој 19,1), људима (1 Мој 48,12), и бројни други примери, говоре у прилог древности овог израза.

Интересантан је пример мале метаније из Светог Писма: "И узевши Јездра књигу закона пред народом, са славом седе пред свима; и када он објашњаваше закон, сви стајаше право; и благослови Јездра Господа Бога Свевишњега, Бога Саваота, Сведржитеља. И сав народ рече: Амин! И приневши врх руке и додирнувши земљу, поклони се Господу." (1 Јез 9,45-47)

http://www.pravoslavlje.net/index.php?t ... 1%98%D0%B0

Re: "pravila" molitve u crkvi

ПорукаПослато: 28.1.2012. 9:37
Протомајстор
* Мала метанија - поклон телом до појаса, када се стојећи сагнемо у струку тако да прстима руке додирнемо под, и поново се усправимо. Ова врста метаније се чини често, приликом целивања икона по уласку у храм, а и после током самог богослужења. Исто тако, веома често се сусреће и погрешна пракса вршења овог облика поклона, када верник не додирне прстима земљу, него врши некакво театрално "пребрисавање" ваздуха испред себе или са стране.

Ово "театрално пребрисавање ваздуха" употребљавају свештеници и црквењаци на које се највише угледамо надајући се да знају шта раде.
Потребно је што више се погнути па ко може да дохвати под нек дохвати, а већина не може без савијања колена. У једном канону стоји да је савијање колена забрањено недељом, а тада углавном и идемо у цркву.
А опет, колико знам, нигде не пише да се треба и како се треба клањати пред иконом. Да се то учи на Богословском факултету, сви би се исто клањали по узору на клирике. Овако они се ни не крсте једнако, а камоли шта друго. :roll:
Стога Богданефонтане - опуштено.

Re: "pravila" molitve u crkvi

ПорукаПослато: 28.1.2012. 23:48
vodnik
Колико знам поклона нема за време литургије, а има књига да се нађе где је детаљније објашњено...

Re: "pravila" molitve u crkvi

ПорукаПослато: 31.1.2012. 19:19
bogdanfontana
Протомајстор ::
bogdanfontana ::јел може неко да ми објасни како се моли у цркви по неком правилу пошто видим да већина у цркви иде од икоме до иконе прекрсти се пипне под и тако пар пута.
Има неколико варијанти.
Довољно је целивати само ону централну икону. То је икона празника којем је посвећен тај храм. Када је "Црвено слово" онда се она замени иконом тадашњег празника - на пример, данас је постављен Свети Сава у свим српским црквама.
Важно је знати да се икона не љуби у лице већ у стопала, или у руке уколико је светац приказан до пола.

Станеш усправно пред иконом гледајући према олтару, прекрстиш се, затим се поклониш пружајући десну руку к поду, али да притом не савијеш колена, опет се прекрстиш и затим целиваш, оставиш прилог, прекрстиш се, онда се окренеш полукружно и благо се поклониш према народу тихо говорећи: "Христос посреди нас (међу нама)". Онда заузмеш своје место ако је Богослужење, уколико није идеш ка следећој икони при чему изостављаш последњи корак (поклон народу).

Можеш све урадити и без поклона икони, при чему се прекрстиш свега једном пре целива.
Но многи раде и сасвим проширену варијанту: Крст - поклон - крст - поклон - крст - целив - крст - поклон - крст - поклон народу.

Када сам био у Хиландару, тамо се ради исто тако, само што се пред Тројеручицом ради велики поклон (метанија) која подразумева да се из усправног положаја бациш доле додирујући под рукама ногама и челом налик на муслиманско клањање.

Ако није нешто јасно - питај.

puno hvala