Taoizam i pravoslavlje - komparacija religiozno filosofskih ideja na primeru jedne pesme:
Da u svetskim razmerama ponekad, ali samo ponekad, postoji duhovno jedinstvo pokušaćemo da prikažemo na primeru taoizma i pravoslavlja. Izvršićemo malu komparaciju religija na jednoj demonstraciji sličnosti misli različitih religija u jednoj pesmi.
Svakako treba razumeti da je sledeća demonstracija izuzetak a ne pravilo. Bilo bi pogrešno u celosti poistovetiti taoizam i pravoslavlje, jer su razlike duboke i nespojive. Ali mi hoćemo da nadjemo neke duhovne sličnosti.
Sličnost koju vam pokazujemo je napravljena na osnovu pravoslavnog asketskog kodeksa primenjenog na jednu od pesama kineskog mudraca i osnivača taoizma Lao Ce-a iz zbirke njegovih pesama i pouka Tao Te Djing.
Ne bi bilo teško "proglasiti" Lao Ce-a pravoslavnim monahom, sudeći makar po ovoj pesmi. Mada, ovu pesmu je lako pripisati i budizmu, i mnogim drugim asketskim verama. U ovom radu smo se usredsredili na komparaciju taoizma i pravoslavlja.
Originalna Lao Ce-ova taoistička pesma glasi:
.
XIII
Milost i nemilost prouzrokuju strah;
Ono što cenimo i ono čega se plašimo u našem je telu.
.
Šta to znači: »Milost i nemilost prouzrokuju strah«?
Oni koji milost primaju odozgo
Plaše se kada je primaju
I plaše se kada je izgube.
.
Šta to znači: »Ono što cenimo i ono čega se plašimo u našam je telu«?
Mi se plašimo zato što imamo telo,
Kad ne posmatramo telo kao telo čega se imamo plašiti?
.
Stoga onome kome je carstvo dragoceno kao on sam
Može se dati carstvo,
A onaj koji voli carstvo kao samog sebe
Dostojan je da upravlja njime.
-sada ćemo pokušati da istu pesmu prevedemo na jezik pravoslavnih monaha i na ideje koje vladaju u pravoslavlju, objašnjavajući neke misli i pojmove. Videćete da je saglasje ideja potpuno.
13
.
Milost i nemilost (Božija) prouzrokuju strah;
Ono što cenimo (na Nebu) i ono(g) (Djavola) čega se plašimo u našem je telu (greha).
.
Šta to znači: »Milost i nemilost (Božija) prouzrokuju strah«?
Oni koji milost (Božiju) primaju odozgo (blagodet Svetog Duha)
Plaše se kada je primaju (da li su je dostojni)
I plaše se kada je izgube (jer možda neće povratiti nazad).
.
Šta to znači: »Ono što cenimo i ono čega se plašimo u našam je telu (srcu)«?
Mi se plašimo zato što imamo telo (srce podložno grehu),
Kad ne posmatramo telo kao telo (i odreknemo se telesnog) čega se imamo plašiti?
.
Stoga onome (rabu Božijem) kome je carstvo (Božije) dragoceno kao on sam
Može se dati carstvo (Nebesko - Sveti Duh),
A onaj koji voli carstvo (Gospoda Boga) kao samog sebe
Dostojan je (krotkošću srca svoga) da upravlja njime (Svetim Duhom)
.
(Amin)
. . .