Манастир Рукумија – Отац Симеон

[Veroljub i Slavica]

Читам ове ваше коментаре и не могу да верујем колико се не зна о неким битним стварима везано за нашу СПЦ. Искрено, овај наш патријарх Иринеј не оставља утисак благог и доброг човека какав је био покојни патријарх Павле. Не чуди ме што тврди да нема неке велике разлике између православног и католичког крста, он тврди и да су те две вере исте,са малим разликама. Вероватно да би се лакше сјединили са њима...
Данас је заиста мали број свештених лица који служе Богу и народу онако како се то и очекује од њих. Отац Симеон, Игуман Манастира Рукумија, један је од ретких који се бори да сачува СРПСКУ ПРАВОСЛАВНУ ВЕРУ на разне начине... Код њега не могу да се причесте они који нису венчани у цркви, родитељи не могу да крсте своју децу ако нису венчани у цркви итд. Од Оца Симеона је свако добио лепу реч, утеху и добар савет. У Манастиру Рукумија свако ће добити помоћ ако је искрен и послуша савет Оца Симеона.
Ово пишем због оних који можда нису чули за Манастир Рукумију, право православно место где ће свако наћи утеху и ојачати своју веру.

[Sergian]

Читам ове ваше коментаре и не могу да верујем колико се не зна о неким битним стварима везано за нашу СПЦ. Искрено, овај наш патријарх Иринеј не оставља утисак благог и доброг човека какав је био покојни патријарх Павле. Не чуди ме што тврди да нема неке велике разлике између православног и католичког крста, он тврди и да су те две вере исте,са малим разликама. Вероватно да би се лакше сјединили са њима...
Данас је заиста мали број свештених лица који служе Богу и народу онако како се то и очекује од њих. Отац Симеон, Игуман Манастира Рукумија, један је од ретких који се бори да сачува СРПСКУ ПРАВОСЛАВНУ ВЕРУ на разне начине... Код њега не могу да се причесте они који нису венчани у цркви, родитељи не могу да крсте своју децу ако нису венчани у цркви итд. Од Оца Симеона је свако добио лепу реч, утеху и добар савет. У Манастиру Рукумија свако ће добити помоћ ако је искрен и послуша савет Оца Симеона.
Ово пишем због оних који можда нису чули за Манастир Рукумију, право православно место где ће свако наћи утеху и ојачати своју веру.

Тај о.Симеон је ван Цркве Христове. Ко је њега рукоположио за свештеника?..Па, екуменистички (јеретички) епископ.
Значи, о.Симеон није православан нити има апостолско прејемство. Ништа му не вреди то што се држи правилно неких обреда и канона када сам он није у Цркви Христовој.

[Veroljub i Slavica]

Не знам шта да кажем на Ваш коментар о Оцу Симеону али мени је заиста помогао.Када су неки празници манастир је препун људи, што из околине, што из иностранства. Иначе, то није једини манастир који посећујем. Манастир у Раковици, Вабедење, неизоставно ОСТРОГ ... Отац Симеон ми је крстио сина, и обавио црквено венчање на коме нам је кум био Веља Илић. Заиста сам збуњена Вашим коментаром....

[Sergian]

Не знам шта да кажем на Ваш коментар о Оцу Симеону али мени је заиста помогао.Када су неки празници манастир је препун људи, што из околине, што из иностранства. Иначе, то није једини манастир који посећујем. Манастир у Раковици, Вабедење, неизоставно ОСТРОГ ... Отац Симеон ми је крстио сина, и обавио црквено венчање на коме нам је кум био Веља Илић. Заиста сам збуњена Вашим коментаром....

Немојте бити збуњени већ покушајте да разумете суштину: да би неко био заиста православни свештеник - тај мора да буде рукоположен од православног епископа.

Да би уопште могао да врши Свете Тајне у којима је благодат Духа Светога - мора бити православан свештеник (не само декларативно већ суштински православан).

Отац Симеон је из браничевске епархије, из СПЦ, а то су све јеретици-екуменисти и он не може бити православни свештеник.

Самим тим свако његово обављање неких обреда (крштење, венчање, итд.) нема никакву валидност пред Богом јер јеретици немају благодат светоотајинску.

Што се тиче мноштва народа који посећује тај манастир: то није никакав доказ његове догматско-канонске исправности.
И римског Папу прате милиони људи где год се појави па му то ништа не вреди јер је тешки јеретик (отпадник од Цркве Христове).

[Veroljub i Slavica]

Да ли то, по Вашем мишљењу значи да мој син није крштен јер два пута, колико знам, нико не може да се крсти.Мене су у манастир Рукумија, одн. код Оца Симеона упутиле сестре из манастира Раковица...
Знам да се Отац Симеон изузетно залаже за православље и да се декларишу као СВЕТОСАВЦИ. Бори се против новотарија и промена које покушавају да нам уведу у СПЦ и не верујем да ће прихватити било шта ново, одн. оно што никада није било у СПЦ. Не видим ништа лоше у томе, напротив...
Како то да несметано врши службу...

[јесаул]

Читам ове ваше коментаре и не могу да верујем колико се не зна о неким битним стварима везано за нашу СПЦ. Искрено, овај наш патријарх Иринеј не оставља утисак благог и доброг човека какав је био покојни патријарх Павле. Не чуди ме што тврди да нема неке велике разлике између православног и католичког крста, он тврди и да су те две вере исте,са малим разликама. Вероватно да би се лакше сјединили са њима...
Данас је заиста мали број свештених лица који служе Богу и народу онако како се то и очекује од њих. Отац Симеон, Игуман Манастира Рукумија, један је од ретких који се бори да сачува СРПСКУ ПРАВОСЛАВНУ ВЕРУ на разне начине... Код њега не могу да се причесте они који нису венчани у цркви, родитељи не могу да крсте своју децу ако нису венчани у цркви итд. Од Оца Симеона је свако добио лепу реч, утеху и добар савет. У Манастиру Рукумија свако ће добити помоћ ако је искрен и послуша савет Оца Симеона.
Ово пишем због оних који можда нису чули за Манастир Рукумију, право православно место где ће свако наћи утеху и ојачати своју веру.

Тај о.Симеон је ван Цркве Христове. Ко је њега рукоположио за свештеника?..Па, екуменистички (јеретички) епископ.
Значи, о.Симеон није православан нити има апостолско прејемство. Ништа му не вреди то што се држи правилно неких обреда и канона када сам он није у Цркви Христовој.

Каквом мером меримо онаквом ће нам се мером мерити.

Сергиан пази се да не гураш из лађе спасења јер би ти се лако могло десити да испаднеш.

Кад си већ толико прозорљив па сагледаваш границе Цркве молимте одговори ми на једно питање. Када се држао Први васељенски сабор да ли су на њему били и епископи који су исповедали арујанску јерес и сам Арије? Како су они то могли да буду као јеретици на сабору?

Не жури са одговором јер је то питање за све нас. Не одбацуј олако и не осуђуј. Наравно да ћемо се сложити да епископ браничевски проповеда јерес откривене главе и наравно да је онај ко прекине оштење са њим пре саборске одлуке православан, али мало боље погледај каноне па ћеш видети да ни онај ко је са њим у јединству до саборске одлуке не отпада од Цркве.

[Sergian]

Каквом мером меримо онаквом ће нам се мером мерити.

Слажем се.

Сергиан пази се да не гураш из лађе спасења јер би ти се лако могло десити да испаднеш.

Хвала на савету али јасно је да СПЦ одавно није лађа спасења.

Кад си већ толико прозорљив па сагледаваш границе Цркве молимте одговори ми на једно питање. Када се држао Први васељенски сабор да ли су на њему били и епископи који су исповедали арујанску јерес и сам Арије? Како су они то могли да буду као јеретици на сабору?

Ево овако: нисам прозорљив нити одређујем границе благодатности већ просто износим став Отаца, односно учење Цркве Христове. Оспори ме аргиментовано, ако можеш.
Било би ми драго ако имаш догматско-канонске аргументе.

Што се тиче аријанских епископа на Првом васељенском сабору, ту нема ништа спорно.
Нормално су присуствовали Сабору јер та јерес још није била осуђена саборно.
Оног момента кад је била јавно саборски разобличена и осуђена - са аријанцима се прекида молитвено општење и они потпадају директно под анатему Цркве.

Не жури са одговором јер је то питање за све нас. Не одбацуј олако и не осуђуј.

Види брате: ...мени је то све јасно још пре 12-13 година, тако да ми је то постало помало рутински да све исто наново објашњавам.
И зато можда нисам довољно тактичан али онај ко искрено тражи истину - схватиће суштину написаног.

Наравно да ћемо се сложити да епископ браничевски проповеда јерес откривене главе и наравно да је онај ко прекине оштење са њим пре саборске одлуке православан, али мало боље погледај каноне па ћеш видети да ни онај ко је са њим у јединству до саборске одлуке не отпада од Цркве.

Да, то је 15. правило Прво-Другог Сабора које наводиш. А ко да осуди саборно ту јерес? Јел мислиш да екуменисти сами себе осуде?!..

Схвати брате: екуменизам је збир свих давно осуђених (од Светих Отаца) јереси!..
Ту нема шта више да се саборује већ само се констатују осуде и анатеме (новопасхалци, новокалендарци, иконоборци а сада су то протестанти, римокатолици у унији са Цариградском патријаршијом, гажење Символа вере о Једној Светој Саборној и Апостолској Цркви кроз теорију грана, итд.итд.).

[јесаул]

Управо тако Сергиане. Нема ко да саборски осуди. Иније баш да је то иста јерес као већ осуђене јереси. Екуменизам у најчистијој форми јесте али то је она форма која је у општењу са осуђеним јеретицима. Али признаћеш да постоји више појавних облика екуменизма. Једна од тих је и признавање црквености осуђеним јересима, без да се одступа од "Праославља". Ту је суштина у хули на догмат о једној светој и апостолској Цркви. Нисам сигуран да је таква јерес до са саборно осуђена.

Немој ми само рећи да су епископи аријанци до тренутка саборске осуде били епископи Цркве а од тренутка осуде су престали дабуду епископи Цркве. Али је овде битније питање шта је са оним свештеницима и лаицима који су под канонском јурисдикцијом неког епископа који још није саборно осуђен као јеретик.

Што се тиче тога да ли је СПЦ Црква па ваљда је јасно да институција која се зове СПЦ није исто што и Црква, али немој ми само рећи да они који чине СПЦ као институцију нису чланови Цркве.

[Sergian]

Управо тако Сергиане. Нема ко да саборски осуди. .

А и нема потребе да се саборски поново осуђује нешто што је, давно, неколико пута у историји осуђено. Треба само констатовати те анатеме и поклонити се учењу Цркве.
А ако се опет доводи у питање и расправу: да ли је екуменизам јерес или није, и то је хула а камоли кад би се дао негативан одговор. Јер, Дух Свети је неколико пута то потврдио.

Иније баш да је то иста јерес као већ осуђене јереси. Екуменизам у најчистијој форми јесте али то је она форма која је у општењу са осуђеним јеретицима. Али признаћеш да постоји више појавних облика екуменизма. Једна од тих је и признавање црквености осуђеним јересима, без да се одступа од "Праославља".

Рекох брате: то је збир већ давно осуђених јереси.
Ево да почнемо од новопасхалаца: они су осуђени на Првом васељенском Сабору а касније су сви остали сабори потврђивали ту анатему. На том Сабору није само осуђено мењање пасхалије као такве већ се осуђују и они који не мењају пасхалију али духовно опште са новаторима. Исто то се односи на новокалендарце и на оне који молитвено опште са њима и признају их као Цркву Христову. Дух свети је Дух Истине а не дух Лажи, јер је ово Сатанин дух.
А ова СПЦ молитвено општи и са новопасхалцима и са новокалендарцима и признаје им црквеност (благодатност), од 1924.године (Грци, Румуни, Цариград), односно од 1925.године (Финска архиепископија).
А и канони који се тичу односа према јеретицима и расколницима су веома јасни: свако ко се моли са таквима - исто постаје што и они: расколник и јеретик. Јасно је и комарчијој савести...
Дакле, само због тога потпадају под анатеме Цркве Христове које су баш оштре према овим одступницима.

Идемо даље...
СПЦ је погазила апостолска правила која се тичу односа власти према Цркви и обратно. Правила и канони су јасни: власт која узурпира Цркву ради својих интереса, а поготово ако је у питању безбожна власт, онда та Црква престаје бити Црква Христова. То се десило са СПЦ око 1950.године након смрти патријарха Гаврила Дожића када је постављен од стране комуниста Викентије Проданов за патријарха. А после је Герман наставио ту традицију и од СПЦ су направили обичну "црвену зборницу" која везе нема са Православљем.
Слична ситуација се десила у Русији од 1918.године, односно од 1927.године након Декларације црвеног патријарха Сергија али тога се нису придржавали истински православни руски епископи који су отишли у катакомбе. Дакле, и по овом питању је СПЦ ван Цркве Христове.

Идемо даље...
СПЦ је 1965.године постала члан Светског савета цркава (ССЦ), организације чији статут подразумева да се сви чланови те организације (а то је сада преко 350 секти и култова, чак и отворено магијских култова!) признају равноправно као "једнако спасоносни путеви који су као гранчице на дрвету" а сама организација (ССЦ) је "стабло дрвета".
То је тзв. "теорија грана", јеретичка и стравично богохулна теорија која крши основни Догмат о Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви, и то је еклисиолошка јерес јер се тиче самог учења Цркве. Они тако негирају да постоји Црква Христова већ да ће тек постојати кад се "све гранчице уједине под једним дрветом" (а без обзира на њихово исповедање вере).
Кршење овог Догмата су осудили Свети Оци на Саборима када је установљено православно Вјерују, тј. Символ вере. ("Свако ко се дрзне да похули на ове божанствене догмате из Вјерују...нека је анатема, анатема, анатема..."...итд.итд.). Дакле, и ово је јасно комарчијој савести. И то је савим довољно.
А да не трошим енергију на објашњавање папске и монофизитске, и иконоборачке, јереси која се увукла у СПЦ преко јединства са Цариградском патријаршијом која римокатолике признаје као "сестринску цркву", и скида им анатеме сматрајући Свете Оце "оштрим људима без љубави" (!!!) а поглавари Цариграда (попут Мелетија, Атинагоре, Димитрија и Вартоломеја) се усмрдели навелико, поготово ова прва три након смрти су им морали херметички да затварају сандуке па опет су сви осетили стравичан смрад од њихових телеса.
А Свете Оце је Бог прославио светим благоуханим Моштима, као и наше старокалендарске поглаваре и монахе, а и то је доказ ко има љубави Божије а ко нема.
Што се тиче монофизитства у СПЦ: оно се увукло након признавања монофизита и њихових "светих тајни" 1990.године у Шамбезију, а и других богохулстава се може видети у СПЦ и све је то последица екуменизма.

Ту је суштина у хули на догмат о једној светој и апостолској Цркви. Нисам сигуран да је таква јерес до са саборно осуђена.

Све очигледне јереси и кршење Догмата су осуђени на Саборима, оног момента кад се донесе тај Догмат истовремено се и донесе осуда на кршење те догме.
Једино у случају кад нека јерес није очигледна, као на пример Филиокве, у почетку, јер је била двосмислена или на пример ако неки јеретик не открива целу јерес него мало-помало, е онда се од њега тражи да до краја открије и тако се расуђује да ли је то јерес или није.
А ово из Символа вере је очигледно јер отворено кажу да "Цркве Христове нема" и да ће "тек постојати јединством са осталима".

Немој ми само рећи да су епископи аријанци до тренутка саборске осуде били епископи Цркве а од тренутка осуде су престали дабуду епископи Цркве.

Да, били су до тог тренутка епископи Цркве а након саборске осуде су престали бити епископи Цркве.

Али је овде битније питање шта је са оним свештеницима и лаицима који су под канонском јурисдикцијом неког епископа који још није саборно осуђен као јеретик.

Ако није епископ саборно осуђен као јеретик - онда нису ни његови свештеници и лаици, осим у слчају да неко од њих има неко своје погрешно учење које је осуђено.

Што се тиче СПЦ: осуђени су сви епископи саборно са разних Васељенских сабора јер исповедају збир тих осуђених учења.

Што се тиче тога да ли је СПЦ Црква па ваљда је јасно да институција која се зове СПЦ није исто што и Црква, али немој ми само рећи да они који чине СПЦ као институцију нису чланови Цркве.

Чланови СПЦ нису чланови Цркве Христове од 1924.године.

[malena]

Читам ове ваше коментаре и не могу да верујем колико се не зна о неким битним стварима везано за нашу СПЦ..............

Шта то не знамо ?? Које су то "битне ствари везане за нашу( ???) СПЦ које не знамо ?? Шта сте ви установили, на шта конкретно мислите? Које су то неистините тврдње изнете о СПЦ на овом форуму ? Ја нисам приметила да не знамо битне ствари. Можда не знамо све о сваком црквеном лицу али о томе шта се догађало и догађа у СПЦ, о то ме шта ради Иринеј, многе владике па и многи верници - све је то претресено у многобројним темама на овом подфоруму ко зна колико пута ! Додуше, можда ми је нешто "врло битно" промакло....подестите нас, молим.

[nenadkg]

А ова СПЦ молитвено општи и са новопасхалцима и са новокалендарцима и признаје им црквеност (благодатност), од 1924.године (Грци, Румуни, Цариград), односно од 1925.године (Финска архиепископија).
А и канони који се тичу односа према јеретицима и расколницима су веома јасни: свако ко се моли са таквима - исто постаје што и они: расколник и јеретик. Јасно је и комарчијој савести...

То да су Грци и Румуни јеретици, зато што користе Грегоријански календар, је смешно.
Ни Јулијански ни Грегоријански календар нису направили Православци, поготово не Јулијански, њега су направили пагани.
То што ми користимо Јулијански календар је пука случајност, јер се он користио у Римском царству, у време када се развијало Хришћанство.
Мислим да је питање старог и новог календара више политички, него верски проблем, јер он представља утицај нечега што је створила Католича црква, на Православне цркве.

[Sergian]

То да су Грци и Румуни јеретици, зато што користе Грегоријански календар, је смешно.Ни Јулијански ни Грегоријански календар нису направили Православци, поготово не Јулијански, њега су направили пагани.
То што је ми користимо Јулијански календар је пука случајност, јер се он користио у Римском царству, у време када се развијало Хришћанство.
Мислим да је питање старог и новог календара више политички, него верски проблем, јер он представља утицај нечега што је створила Католича црква, на Православне цркве.[

Глупости... ..Нити сам рекао да је неко јеретик због григоријанског календара, нити је тачно да је питање календара "политичко а не верско питање", нити је тачно да је то "пука случајност", итд.

Прво: питање календара није догматско, то није јерес ако се промени календар већ раскол. Јеретици су ови наведени постали касније због екуменизма.

Друго: то што су пагани користили тај календар, то не значи да је погрешно само по себи, тај календар је коришћен још из древних времена а само је назван по Јулију Цезару јер га је овај увео у праксу. Ниједан календар није тотално астрономски тачан због децималног броја који је немогуће тачно заокружити али је овај најтачнији календар јер се заснива на хелиоцентричној теорији за разлику од григоријанског календара који полази од геоцентричне теорије (тј. да се Сунце окреће ко Земље... )...

Треће: то јесте верско питање јер су Свети Оци коначно благословили овај календар, Духом Светим, и свако ко се тога не држи - јесте расколник.

[nenadkg]

Колико знам календар који је направио Милутин Миланковић је тачнији и од Јулијанског и од Грегоријанског календара.
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8 ... 0%B0%D1%80

[Ground Control]

јер су Свети Оци коначно благословили овај календар, Духом Светим, и свако ко се тога не држи - јесте расколник.

Ма, ти си најјачи Стручњак за дејствовање Светог Духа. Е, људи моји... Религија уместо да поновно повезује покидане везе, се фалсификује и претвара у "религију" која окупља ликове у борби за прејемство око Светога Духа

[Sergian]

Колико знам календар који је направио Милутин Миланковић је тачнији и од Јулијанског и од Грегоријанског календара.
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8 ... 0%B0%D1%80

...Али није богословски оправдан. Јер, не уважава слављење Пасхалије увек након јудејске пасхе, а то је веома битан разлог.

А чак ни тај календар није астрономски прецизан, јер кажем ти: немогуће је направити тотално тачан календар због децималног остатка у цифри која представља време окретања Земље око Сунца.
И зато не треба ту фантазирати већ слушати глас Цркве Христове са Васељенских Сабора.