Римокатолички и православни богослови су, на управо завршеном састанку у Бечу, најавили напредак у приближавању те две хришћанске цркве, које би ускоро могле да постану "сестринске“ и да признају папу за врховног поглавара.
Учесници састанка у Бечу
Представнике Српске православне цркве на овом екуменском скупу у Бечу предводио је владика бачки Иринеј Буловић.
Сусрет у Бечу је наставак прошлогодишњег скупа на Кипру који је окончан без завршног документа јер представници православних цркава који су учествовали у раду Мешовите међународне комисије за богословски дијалог између православне и римокатоличке цркве, нису прихватили документ Римске курије о примату Ватикана у вођењу поменутог заједништва.
Папа признат одавно
На самиту у Равени у октобру 2007. сви учесници, осим Руса који су напустили заседање, ватиканском папи који је и епископ Рима, признали су право првог међу једнаким поглаварима и епископима помесних православних цркава.
Представници две највеће хришћанске цркве су претходне седмице у Бечу разговарали о превазилажењу Велике шизме из 1054. године и постизању поновног пуног јединства две највеће хришћанске деноминације, јавља Ројтерс.
Експерти су се у Бечу сложили да би ове римокатоличка и православна црква могле постати "сестринске цркве“ које признају Римског папу као своју титуларну главу уз задржавање својих различитих црквених структура, литургије и обичаја, који су се развили током последњег миленијума.
Јован Зизјулас
"Нема облака неповерења између наше две цркве. Наши претходници, посебно вође две цркве, католичке и православне стране, припремили су пут за пријатељске и братске разговоре. Уверавам вас да је тај дух превладао у нашим разговорима. Зато желим да вас увервим да, уколико тако наставимо, Бог ће наћи начина да се превазиђу све преостале тешкоће и да две цркве, најстарије цркве, цркве које деле исту саборну (екуменску) прошлост, исту традицију, исти смисао за цркву, доведе до пуног јединства“, рекао је митрополит пергамски Јован Зизјулас.
Архиепископ Карл Кох је цитирао коментар папе Јована Павла о томе да су две цркве два плућна крила хришћанства, рекавши да оне морају вежбати да дишу заједно.
"Ово је тешка али неопходна тема јер смо заједно живели у различитости али такође и у јединству током првог миленијума, с тиме што други миленијум, у коме смо се удаљили једни од других, лежи између нас“, казао је архиепископ Кох.
У Бечу је одржана 12. седница Заједничке комисије за богословски дијалог између католика и православних. Комитетом копредседавају митрополит Јован Пергамски и председник Папског савета за унапређење хришћанског јединства епископа Курт Кох.
Рад сваке локалне православне цркве је заступљен са два посланика. Московску Патријаршију представља председник Савета цркве за односе са јавношћу епископ Иларион Волоколамски и професор православног хуманитарног универзитета Тихон. Такође, као заменик директора Одбора за образовање Руске Православне Цркве архимандрит Кирил. Пре почетка састанка учеснике је поздравио надбискуп кардинал Кристоф Сонмпорн и епископ царигардски за Беч и Аустрију, митрополит Михаил.
Покрет ка јединству је добио јасан замах доласком на престо руског патријарха Кирила у фебруару 2009. Оба поглавара, и руски Кирил и римски папа су конзервативни богослови, којима је стало да раде заједно на томе да се глас хришћана чује у Европи, континенту за који обојица мисле да га треба вратити хришћанским коренима.
Они се још увек нису сусрели на врху, али извештачи из Европе очекују заказивање датума за њихов први разговор на врху.
Руси нису једини у игри али им њихова величина даје неку врсту снаге вета која се мора узети у обзир у овој прилици. Ватикан има добре односе са Васељенским патријархом у Истанбулу а Српски православни патријарх је позвао папу у Београд.
Ова наша ђубрад поповска на челу са два Злиринеја (Буловић и патријарх) нас полако стављају под скуте демонског Ватикана и нацистичког папе!Већ су почеле да се дешавају неке ствари и у нашој цркви,попут педофилије (случај Качавенда).Попови живе у енормном богатству и раскоши,ни мало у духу православља и правог искушеничког живота(част ријетким изузецима)
