Раскол у СПЦ

[Боки_СРС]

Колико сам чуо, раскол ће избити на јесењем заседању СА Сабора на коме новотарци (екуменисти) планирају да рашчине вл. Артемија. По мојој процени, за њим (вл. Артемијем) ће поћи још 5-6 владика, више од половине часног монаштва и већина верног народа.

Чуо сам и да већ одавно постоји и неко пророчанство оца Гаврила из манастира Бошњане о овом расколу па ко зна више нека каже...

[игорсима]

Искрено, али ИСКРЕНО се надам да раскола неће бити јер се и овако лагано удаљавам од Цркве.
Раскол би ме само навео да убразам корак.

Мислим да раскол не одсликава суштину проблема - не може Артемије да буде Црква или део Цркве. Ако је и могао, пропустио је ту шансу на прошлом Сабору. Тада је требао да их пусти да га расчињују а не да се повлачи. Тада је показао да није за велика дела.

Неће за њим нико ићи. А ако буде ишао - то ће бити намештени раскол да се изнутра што више растури Црква. И једна и друга страна ће радити против Цркве.

Раскол ником не треба сем нашим непријатељима. Не може се њиме ништа добро постићи.
Није Црква странка.


У суштини, ствари су довољно лоше и без раскола. Раскол не може да поправи ствари. Просто - не може.


Суштина је следећа:
Ако је већина владика пустила српство (онакво каквим га ми замишљамо) низ воду и усвојила начела Новог Светског Поретка, онда је то просто нешто што ћемо морати да прихватимо.
И да наставимо да се боримо за "своју" Србију и "свој" српски народ без благослава Цркве.

Нама се просто не исплати да се боримо да Црква остане на нашој страни - не исплати нам се да на нашој страни остане део Цркве која је у расколу.

Уколико дође до тог скретања Цркве у екуменизам и прогрес - нама остају три могућности
- Основати своју Цркву
- Борити се без благослова Цркве, бити јој непослушан (одбацити Цркву)
- Одустати од борбе.

Наравно, увек можемо и да пређемо у будисте или тако нешто...

[Протомајстор]

Слажем се већином с оним што је Игорсима написао. Раскол је најгори расплет и тамо где је већина народа, уопште не значи да је тамо истина, јер искрено народ је стока!
Истина је тамо где је већина владика, а већина наших владика прати свеправославну линију чију осовину чине Грци и Руси.

Што се тиче "новотарија", то је такође став целе православне Цркве, а не изум наших теолога.
Народ је запео да задржи неке литургијске елементе који су нам заправо наметнути од римокатоличке цркве и који су заживели за време турског ропства. Наши највећи теолози су се тада школовали у Кијеву који је био главни центар за унијаћење.

Ево вам пример, да би схватили о чему се ради.
У Београду имате Саборну цркву коју би тешко неко могао да разликује од римокатоличке. Тако је скоро по целој Србији. То је зато што су Аустроугарске власти забрањивале изградњу храмова у византијском стилу, а Турци нису ни дозвољавали подизање нових храмова.
Међутим, од ослобођења у 19. веку поново се дижу цркве и то наравно предањске. Ово никоме не смета, јер лако може да упореди цркву св. Марка, или храм св. Саве са Саборном црквом у Београду, Новом Саду, Карловцима и Сарајеву. Нико није напао ово "новотарство", али зато напада оно што и не познаје.
На пример, приликом исповести свештеник изговара разрешну молитву која није уопште у духу православља, већ је очита интерполација из католичанства.
Но народ мисли да је исправно оно на што је његова баба навикла. Тако нам бабе ревнитељке имају гробљанске култове који се разликују од села до села и да се оне питају имали бисмо у сваком селу по 7 раскола, јер свака најбоље зна шта се "ваља".

Црква неће у раскол, јер владику Артемија нико није подржао када је требало, а то значи на Сабору и ту је причи крај. Да је тада победила његова струја, ја бих се њој приклонио без икаквог размишљања.

[LiJA]

[игорсима]

[bogotrazitelj]

Помаже Бог браћо
Питање раскола је озбиљно питање и више је у вези са Животом Вечним и спасењем душе него са националним питањем, са којим јесте у посредној вези.
Треба се запитати зашто су људи, а Срби посебно, губили главу кроз векове да не продају веру и приме римо католичку "веру". Зашто је Православна Црква(а Црква је и народ и свештенство) вековима радила све да се не утопи у Римску "цркву" - било је неколико покушаја уније са Римом (Линоска и Флорентинска код Грка, Брест Листовска код Руса) али није прошла ни једном, увек због мањине владика и већине народа и монаштва(врх Цркве и Државе је увек био за унију као начину решавања проблема државе пре свега).
Пре свега због тога што су знали да се улази у унију са јеретицима који су због своје јереси у немогућности да се спасу. Ако би ми ушли у унију са римокатолицима , по народној "с ким си такав си" брзо би постали као они , а као јеретици би и ми изгубили могућност спасења душе. То су одувек знали у народу верном и монаштву, знали су да је душа важнија од свега и нису давали веру за вечеру.
По канонима постоји потпуно право да се одвојимо од оних који вуку у јерес, а једини разлог када се може говорити о тућем греху је да би се упозорила браћа на опасност.

[Камени]

[Протомајстор]

Изнео сам свој став о "новотаријама", али кад је у питању приближавање наше и РКЦ, ту се потпуно слажем са већином верних Срба.
Немамо ми шта да преговарамо са јеретицима, кад се нисмо још усагласили ни на нивоу Православља.
На пример, питање календара, па литургичке теме, а о догматским темама попут питања бесмртности душе да и не говоримо.
Прво треба организовати 8. Васељенски сабор и решити нагомилана питања током 1200 година. На том Сабору, православни поглавари прво треба да констатују да се отцепила РКЦ, да прихвати Паламина учења па све до данашњих питања македонске, црногорске и других нових цркавица које себе сматрају православним.
Ми треба да се бавимо сами собом, а не да преваспитавамо Ватикан. Ми управо то и радимо, без обзира што се овде страхује како они преваспитују нас. Ватикан је у последњих 100 година учинио јако много корака ка приближавању Православљу, пре свега у промени своје Литургије.

А народ (који је стока са Фарме - гласа за Тадића) ће сигурно решити потенцијалне испаде којих верујем неће бити.
Почетком 19. века епископ Далматински Венедикт Краљевић је потписао Унију, након чега је покушан атентат на њега. Он се лепо покупио и побегао у Трст. Додуше, он није био Србин.
Последње искушење је било за време НДХ, када је нашим владикама нуђено да буду поглавари тзв. хрватске православне цркве, но они су сви одреда пре бирали Јасеновац него унијаћење.

Ја и даље имам поверење у наше владике, односно у архијерејски Сабор. Не могу да замислим да сам ја већи Србин од њих, мада је сасвим извесно да су они и већи Грци од мене.
Како Грци и Руси буду рекли тако ће и бити. Непотребно усмеравамо бес ка нашем патријарху.
Он ради у складу са већином Сабора, а овај у складу са већином православних Цркава, а ови у складу са Богом.
Ја у то верујем.

[Трећи]

[Jovan-Vladimir]

Отприлике... некритички став према (самозваним) ауторитетима је оно што бије целу државу и цео српски народ већ годинама...

А огроман број католика је поред тога веровао вероватно и да је папа у праву када је римску патријаршију одвојио од остатка православља својом гордошћу.

[TargetX]

[Jovan-Vladimir]

Па они и нису црква него клуб љубитеља папе, свако ко их назове црквом треба то да исповеди.

[Трећи]

[TargetX]

[TargetX]