Walter 24.5.2003. 19:21
Данас је освануо прелеп дан. Након јучерашње провале облака, сунце је загрејало Београд, у једном од најважнијих датума у његовој историји. Данас је један премудри Србин и формално постао светиња, његове речи и дела су постале светионик целој нашој светој цркви, као националној институцији српског народа, па тако и целом народу. Пошто живим близу Храма Светог Саве, отпешачио сам до њега и већ на прилазима видео велики број аутомобила, аутобуса, из свих српских земаља, у којима су стигли верници да присуствују овом свечаном чину. Храм је био лепо уређен, са црвеним тепихом, великим крстом и многим иконама Светог Николаја Српског, Жичког и Охридског, како од данас носи име Владика Николај Велимировић. Након службе, коју је служио партијарх(барем мислим да је био његов глас, био сам далеко да га видим), преко звучника су пуштане беседе Владике Николаја, снимљене на адекватан медиј. Много се света окупило, првих неколико сати се нисам могао ни примаћи одру нашег свеца, па сам одустао од стајања у реду, препустио сам место онима који су дошли из далека. Гледајући народ који је присуствовао догађају, видео сам себе – и све нас! Људи Срби, наш народ, озареног лица, без мучнине, журбе, свакодневице Београдске која тишти сваког слободољубивог човека. Заиста сам био срећан што присуствујем овако значајном догађају, што сам савременик Канонизације једног Србина. Јер, поставља се питање, колико ће времена проћи да у овом грешном свету се посвети опет један Србин, да поред свих греха у које Срби падоше, један од нас се вазнесе на небо, одмах поред Светог Саве и осталих светитеља. Боже мили, опет Српкиње рађају свеце, помислио сам, док сам целивао Свечеву икону и примио благослов, крај одра Светог Николаја, пре неких сат и по времена, након што је више хиљада Срба тај благослов примило пре мене. Верници и даље пристижу, једни одлазе а други долазе, ко није био у храму да прими благослов, било би добро да оде, јер се овакав догађај често дешава само једном у животу. Шта да вам кажем, ваљда оно што повикнем кад сам најсрећнији.
ЖИВЕЛА СРБИЈА!!!
Тропар Светом Николају Жичком и Охридском
Златоусти проповедниче Васкрслога Христа,
Путовођо рода Српског крстоносног у векове,
Распевана лиро Духа Светога,
Поносе и љубави монаха,
Радовање и похвало свештеника,
Учитељу покајања, свенародни Владико,
Человођо богомољне војске Христове,
Свети Николаје Српски и Свеправославни,
Са свима светима Небеске Србије
Моли јединога Човекољупца:
Да подари мир и слогу роду нашему.
"Ево тајна бесмртника! даде Србу сталне груди;
Од витештва одвикнута, у њим` лафска срца буди!
Фараона источнога пред Ђорђем се мрзну силе!
Ђорђем су се српске мишце са витештвом опојиле."