Православље у 21 веку ?

[НенадЦ]

http://www.mondo.rs/s178681/ex-YU/Miras ... d_SPC.html

Истина јесте на нашој страни, али је правда и даље далеко...

[ддушко]

Не знам што нападају овог Мираша толико кад је и владика Амфилохије ожењен сестром Војислава Коштунице,бар тако кажу.
Вероватно зато што мисле да је агент Ватикана...

[Руссианспаце]

Grupisanje ljudi u sekte vidim kao bespotreno trošenja vremena za neke grupe koji novac stiču na takva način , od držaave ili članova golaća, masona, .. itd.Nešto što po meni ima svrhu u takvim nazovi organizacijama jeste to da se razdruže ili oslabe vjekovima sukobljene jake vjerske organizacije.U savremenom društvu i na ovim prostorima u vremenu pluralizacije i postkomunizma političko i ekonomsko grupisanje ljudi odvijalo se prema tim da tako kažem tradicionalno velikim grupama.Lično se nikad nebih priklonio nekoj sekti ili grupi zbog nekog vjerovanja . To što pripadam po rodjenju, krštenju, kulturi i načinu života srpskom narodu ne znači je moj odnos prema srpskoj zajednici isti kao i vaš prema vašoj vjerskoj grupaciji ili zajednici.Nešto što sam primjetio a po čemu se razlikujem od drugih i zbog čega i nastaju sukobi jeste to , da retko ko se kritički odnosi preme vjerskoj(a samim tim i političkoj)grupaciji kojoj pripada.

Neki se pobraćuju sektama ili sl. ,nema potrebe da se takvi ljudi u nevolji obraćaju raznim vračarama, ljekarima.. itd.Samo morate uvijek znati šta u kom trenutku treba da razmišljate,dok radite,ili dok večerate (dali ispred vas ima jedno ili pravilno okrenete i gledate u dvoje djece.)
Zdrav život se zasniva na pravilnoj ishrani,fizičkoj aktivnosti ,samokontroli (na primer emocija .. ni bez emocija ni posesivan)

[Kraljević Marko]

ПРАВОСЛАВЉУ СА ЗАПАДА
ОПЕТ СТИЖУ МУТНЕ КИШЕ
ХРИСТОЛИКОСТ НАПАДА СЕ
СВАКОГ ДАНМА И СВЕ ВИШЕ

ЛИТУРГИЈУ ХРИСТОЛИКУ
НАПАДАЈУ ПАПСКЕ ЗВЕРИ
МНОГО ЖЕШЋЕ НЕГО ШТО СУ
ДРУГА МАРКСА ПРОЛЕТЕРИ

ОД ИСТОКА БОГ ПЛАНЕТУ
КА ЗАПАДУ ПОКРЕНУО
АЛИ ПАПА БЕСТИЈАЛНО
СВЕ БИ НАЗАД ОКРЕНУО

СВЕТЛОСТ СУНЦА ОБАСЈАВА
БОЖЈИМ ПУТЕМ И СВЕ ВИШЕ
А СОТОНА ПАПА РИМСКИ
СТАЛНО ШАЉЕ МУТНЕ КИШЕ

ПРАВОСЛАВЉЕ СВЕТЛОСТ НОСИ
КОЈА ПАПСКУ ТАМУ БРИШЕ
ДА ЛАЈОЛИН ПАПСКИ ВОЈНИК
НЕ ДОЂЕ НАМ НИКАД ВИШЕ

ПИРОМАНИ ПАПСКЕ ЗВЕРИ
БАРТЛОМЕЈСКЕ СТРАШНЕ НОЋИ
НЕСТАЛИ СУ СА ЛАЈОЛОМ
НИКАД ВИШЕ НЕЋЕ ДОЋИ

ЧУВАЈМО СЕ ЕКУМЕНЕ
ШТО ЈЕ ПАПА НУДИ СВИМА
НЕК СЕ ПАПА ВРАТИ ОПЕТ
ХРИШЋАНСКИЈЕМ САБОРИМА

НЕКА ПРИЗНА ОН ОДЛУКЕ
СЕДАМ ПРОШЛИХ ВАСЕЉЕЊА
ПРАВОСЛАВНУ ЛИТУРГИЈУ
И ХРИШЋАНСКА ОСТВАРЕЊА

НЕК ЗЛОЧИНЕ ПАПСКЕ ПРИЗНА
ШИРОМ СВЕТСКЕ ВАСЕЉЕЊЕ
ПА НЕК ОНДА С ПРАВОСЛАВЉЕМ
КРЕНЕ ПУТЕМ ЕКУМЕНЕ

ПРАВОСЛАВНИ НЕ ПРИМАЈТЕ
ТОГА ПАПУ ЛАЖНОГ БОГА
МИ ИМАМО ПАТРИЈАРХА И
И СРПСКОГА И РУСКОГА

НЕПОГРЕШНОСТ ЊЕМУ ТРЕБА
ДА ОН БУДЕ БОГ БЕЗ НЕБА
ДА СЕ СВАКО ЊЕМУ КЛАЊА
А "ШИЗИКЕ" ДА ОН ГАЊА

КОНСТАНТИНОПОЉ И БЕЗИЈЕ
ОСТАШЕ КО ОПОМЕНЕ
ЗАДАР,КИСТАЊ И КАТАРИ
ПАПИНЕ СУ УСПОМЕНЕ

МУСОЛИНИ КАДА ДОЂЕ
ОН ФАШИЗАМ ПАПИ ДАДЕ
ЗА ПЕТ ЧИСТИХ МИЛИЈАРДИ
НАПРАВИШЕ ГРДНЕ ЈАДЕ

ТАД ДРЖАВА ПАПСКА СИЈА
У ПО РИМА ПАПЕ ПИЈА
ПАЦОВИ СЕ У ЊОЈ МНОЖЕ
САЧУВАЈ НАС ДРАГИ БОЖЕ

ГАРИБАЛДИ ИТАЛИЈАН
БЕШЕ ДАО ПАПИ МЕРУ
ОДРЕДИВШИ КАКО ПАПА
ИСПОВЕДАТ МОЖЕ ВЕРУ

ИНДУЛГЕНЦЕ САД СУ НОВЕ
НА ПОТПИС НАС ОПЕТ ЗОВЕ
САМО ДА ГА СВИ ПРИЗНАМО
И БЛАГОСЛОВ ЊЕМУ ДАМО

О ХРИШЋАНИ ШИРОМ СВЕТА
ПАПСКА СМУТЊА ОПЕТ ШЕТА
ОТМИМО СЕ ВАТИКАНУ
УНИШТИМО ТОГ САТАНУ !!!

[Kraljević Marko]

S R B I J I

KO TO TAMO SRBIJOM TUMARA
RAZBOJNICI ILI JE UTVARA
ILI NEKO KO S ĐAVOLOM SNUJE
TAM U PAKLU GDJE BRAVAR CARUJE

SRBIJA ZEMLJO SVETOSAVSKOG RODA
SRBIJA ZEMLJO KO PO TEBI HODA
SRBIJA ČUJEŠ KAKO NAROD PLAČE
SRBIJA ZEMLJO POTRESI SE JAČE

KO TO TAMO BELIM DVOROM ŠETA
DAL HIMERA IL KIRKA PROKLETA
ILI NEKO KO S PROKRUSTROM ŽIVI
KOM IZ PAKLA JOSIP BROZ SE DIVI

SRBIJA ZEMLJO ŠIPTARI SE NADAJU
SRBIJA ZEMLJO PRAVOSLAVNI STRADAJU
SRBIJO ČUJEŠ HRIŠĆANSKE LOMOVE
SRBIJA ZEMLJO POZOVI GROMOVE

KO TO TAMO LOMI CRNU GORU
KO ZATVARA SVE PUTEVE MORU
DAL LUCIFER IL PERIFEKT GRČKI
IL DELJEVIĆ SA ZMIJOM OD ZVRČKI

TO JE (M)KIRA PROSTAKUŠA STARA
ŠTO IMAŠE KOMUNJARSKOG DARA
DA ZAVEDE CRNOGORSKOG SINA
ŠTO JE SRBIN BIO OD DAVNINA

SRBIJO NE DAJ SESTRU CRNU GORU
OTVORITE SVE PUTEVE MORU
CRNA GORO ZAGRLI SRBIJU
SJEDINJENE ZGAZITE ŽGADIJU

SAČUVAJTE SRPSKO PRAVOSLAVLJE
SVETO PISMO NEK BUDE UZGLAVLJE
NEK BADNJACI ZAJEDNO NAM GORE
NA OPLENCU I UZ PLAVO MORE

KLIČE VILA IZ CRKVE OPLENCA
ZOVE PETRA CETINJSKOGA SVECA
DA SRBIJU ODBRANE OD JADI
PREOSTALE BROZA KOPILADI

A DA BUDE SRBIJICA NAŠA
TREBA ZGAZIT ČEDU MAFIJAŠA
ŠTO JE SRPSKU POGAZIO VERU
S NJIM IZ PAKLA ĐAVOLI SE DERU.

C R N O J G O R I

CRNA GORO ZEMLJO NEMANJINA
CRNA GORO BOŽJA OD DAVNINA
CRNA GORO ŠTO TI NAROD PLAČE
CRNA GORO POTRESI SE JAČE

KO TO ŠETA PODGORICOM GRADOM
KO OPASA CRNU GORU JADOM
DA LI KALIN VATIKANSKI DRUGI
BUŠATLIJA ILI RIZA GUGI

CRNA GORO SPARTO SRBINOVA
CRNA GORO TVRĐAVO HEROJSTVA
CRNA GORO POZOVI BIBLIJU
GROMOVNIKA SVETOGA ILIJU

CRNA GORO ZEMLJO OD VISINA
OTRESI SE NIKŠIĆKOG FAKINA
CRNA GORO STAVI MU NA ZNANJE
ŠTA JE OBRAZ A ŠTA JE LAGANJE

PRISJETI SE ĐENERALA BLAŽA
KOM SRBIJA BIJAŠE NAJDRAŽA
I SA NJIME CRNOGORSKOG PTIĆA
PUKOVNIKA HRABROG STANIŠIĆA

BLAŽ SA BAJOM JOŠ ZETOM MARŠIRA
DA POGAZE NIKŠIĆKOGA ŽBIRA
I NJEGOVA GLAVNOG KOMARATA
KRIVOKAPIĆ CRVENOGA BRATA

RAŠKA ZETA GDJE BOSILJE CVJETA
ZETA RAŠKA ZEMLJA KARAVLAŠKA
OBJE ZEMLJE JEDNOGA SU RODA
OBJE ZNAJU POŠTO JE SLOBODA

CRNA GORO TI OTRESI JADE
SRBIJICO TI PROTJERAJ GADE
UČINITE OBJE KAKO VALJA
DOVEDITE NA PRESTOLJE KRALJA

KLIČE VILA S OSTROŠKIJE GREDA
CRNU GORU DA DUŠMANU NEDA
ONA ZOVE PRAVOSLAVNE VILE
DA UDAVE BROZOVO ******.

DA NAM BUDE CRNA GORA NAŠA
TREBA ZGAZIT RIMSKOGA MIRAŠA
KOJI NOVU PROPOVJEDA VJERU
GDJE IZ PAKLA ĐAVOLI SE DERU

[SORCERER]

Европски суд - пресудио ! У Европи су Распећа у школама легитимна ! >>>
... Доообро - де . Србија није у Европи а што се ,, Европских вреднота тиче ... Како које ... Како које ......
педери напред - остали - стоп !

***

[Дионис]

Сва дешавања данас указују да је наше доба почетак краја хришћанства-католичког,протестантског и православног.Вера будућности је Деизам-вера у Бога на основу разума;вера у Бога без институционализованих религија...

[Jovan-Vladimir]

"Вера" у Бога на основу "разума" није никаква вера него идеологија. То си сад лупио и остао жив. Деизам је једна неовејана масонска будалаштина рационалистичких магараца и као таква не да нема будућност, него је потпуно умрла са онима који су је и измислили. Они који посматрају свет рационалистички, то су они који га гледају кроз призму златног телета.

А да си уопште упознат са верском мишљу, знао би да је протестантизам, ислам и највећи део католицизма чист рационализам.

[Дионис]

Шта лупаш...па сад имаш у Србији велики број недекларисаних деиста,а о свету да не причам.То су људи који верују у Бога или неку вишу силу која је све стгворила око нас,формално се декларишу као хришћани али не посећују цркву,не моле се богу,славе божић и ускрс из чисто фолклорних разлога,да се мало једе и пије,сумњају у Исусово безгрешно зачеће итд..
Слажем се да деизам није нека вера у класичном смислу речи,више је неко филозофско становиште и поглед на свет.А видим да си повукао и ону авангардну изјаву "да су масони криви за све".Па шта и да су они дефинисали тај појам,не видим да се због тога нешто променило...
По твом проповедању испаде да католицизам и православље немају никаквих додирних тачака...као да је православље неко екстра хришћанство,разлике су у неким финесама,речима молитве,богослужењу и осталим глупостима које су измислили лоповске касте свештеника да би замајавали јадан народ.
За људе слободног духа,најразумнији и једини прави избор је Деизам.
http://www.deism.com/

[Jovan-Vladimir]

[Kraljević Marko]

Десни:
Степеновање у Масонерији


124 Свевидеће око Луцифера (Сатане)
101-123 Јерофанте
100 Стварни цар Јудејски


Левитско Братсво:
Златна Пирамида (Oд 67 do 99 тајних степеница посвећења)
Левити - Рабини


Jеврејско братство:
Од 33 до 66 (Јевреји)


+Овде је уједно и расна баријера где је онима који нису Јевреји (Гојима) онемогућено "напредовање".


Међународно братство:

33 Суверен Генерал Велики Инспектор
32 Принц Краљевске Тајне
31 Велики Инспектор Инквизитор Командор
30 Кадос (Кадош) или витез Кадос - заклињање на уништење Хришћанства
29 Велики витез св. Андреја Шкотског
28 Кнез Адепт и витез Сунца
27 Велики Командор Храма
26 Кнез Милости
25 Витез Бронзане Змије
24 Кнез Тебернакли (скиније завета)
23 Господар Тебернакли (скиније завета)
22 Витез Краљевске Секире
21 Патријарх Ној
20 Доживотни Мајстор Венерабл
19 Велики Понтифакс или Великолепни Шкотланђанин
18 Роценкројцер
17 Витез Истока и Запада
16 Принц Јерусалимски, Велики Кнез Јерусалимски
15 Витез Истока
14 Велики Превасходни Изабраник и Виши Масон
13 Степен Краљевског Свода
12 Велики Мајстор Архитекта
11 Виши Изабрани Витез и Достојни Изабраник
10 Мајстор, изабран међу девет
9 Светли, изабран међу осам
8 Надзорник Градњи
7 Поротник и Судија
6 Тајни Секретар
5 Превасходни Мајстор
4 Тајни Мајстор
3 Мајстор
2 Помоћник
1 Ученик
0 Јудео-Хришћанске и остале секте, светски савез цркава, кружиоци језика есперанто, итд.

Масонске групе:

1. 0 Бела Масонерија
2. 1-3 Јованово Масонство - Плава Масонерија
3. 1-7 Андрејево Масонство - Црвена Масонерија
4. 1-33 Шкотско Масонство - Црна и Бела Масонерија
5. 99 ступњева Златне Пирамиде, Јудејска Пирамида - Златна (Жута) Масонерија


1.Богоборна огреховљена људска природа (несвесни)
2.Атеизам, Секуларизам, Хедонизам (несвесни)
3.Масони без кецељице (кравате): сцијентисти, пагански националисти, либерални агностици, лоби хомосексуалаца
4.Бела Масонерија:Ротаријанци, Оптимисти, Lions, Светски савез цркава, Либералне цркве, Јудеохришћанске Јереси (Јеховини Сведоци, Мормони, Адвентисти), култови (зен, јога, харекришна и др.), астрологија, вештице и врачи, пророци и сатанисти.
5.Плаве Ложе, Црвене, Црне ложе
6.Политичка оружја светских банкара: левичарски либерализам, ционизам и јудејске организације, Рокфелер агенције (савет за спољне послеве, трилетаралне комисије), шпијунске организације (CIA, FBI, MI5), UN, Unesko, Европске економске организације, Светска банка и светски фондови.
7.Гранд Оријент - B'naj B'rit
8.Савет 300
9.Савет 33
10.Илуминати (просветљени - симбол Луциферовог ока)


http://www.pravoslavna-srbija.com/forum ... 147.5;wap2

[Kraljević Marko]

ДРУШТВЕНИ АНГАЖМАН

Познато је да је о. Јустин један од највећих православних теолога 20. века. Зна се да се ради и о једном од најаутентичнијих проповедника, сведока, исповедника и благовесника истине Божије у прошлом веку. Тек у наше време јасно је и о каквом се духовнику радило и колико је ученика и нових мисионара засејао широм света.

Али оно што је остало недовољно примећено, под утиском његове повучености у манастир Ћелије након Другог светског рата, где га је заправо изоловао комунистички режим, јесте његова интелектуална и друштвена ангажованост између два светска рата. Наиме, о. Јустин је веома присутан у бројним медијским и културним ратовима тога времена, пише и сарађује са најважнијим црквеним, политичким и културним листовима тога доба у Србији, и увек када је потребно устаје у одбрану истине и правде, вере и нације. Такав је остао и у времену комунистичке диктатуре, не одступајући од исповедања вере и истинског националног идентитета. Тај Јустинов интелектуални и друштвено-ангажовани пример, који га нимало случајно приближава његовом иначе личном пријатељу и поштоваоцу Александру Солжењицину, јесте оно што нам је данас подједнако важно знати и следити.

ЈУСТИНОВ ЗАВЕТ

Друго питање је шта нам је о. Јустин оставио у аманет? За Младу Србију довољна је једна и то мала његова књига: „Светосавље као философија живота”. У њој се крију одговори која је то философија живота српског народа и како се она односи према кључним питањима света, човека, прогреса, просвете, културе, друштва... Та књига нам је открила програм нашег деловања данас и зато смо Јустиновци – јер је о. Јустин Светосавац, јер нам је открио Светосавље, реч која је иначе и настала у српском језику тек у његово време и у кругу сарадника истоименог часописа студената Богословског факултета СПЦ у Београду. Знајући колико је нових речи изобразио, а не знајући ко је аутор ове кованице, можемо се слободно понашати као да је њен аутор о. Јустин, који јој је дао суштинску садржину.

ПРОГРЕС У ВОДЕНИЦИ СМРТИ

Треће и завршно питање, ако се смемо усудити да на њега дамо одговор, јесте шта би о. Јустин рекао и поручио нама данас?

Пратећи његову мисао о цивилизацији која је протерала Бога из овога света и на његово место поставила човека, Човекобога, долазимо до нашег времена и питамо се где је завршила та цивилизација коју је о. Јустин још тада видео као „прогрес у воденици смрти”?

Сигурни смо да би се данас јавно запитао докле нас је одвео тај европски Човекобог? И отворено указао на све његове лажи: његова берза – лаж, његове банке – лаж, његове хартије од вредности – лаж, његово целокупно финансијско тржиште – лаж, његова демократија – лаж, његови медији – лаж! Све лаж до лажи, ето шта је савремени европски човек који је настао на идеји Човекобога.

И где је данас тај „непогрешиви” човек из Рима, па онај „непогрешиви” из Берлина, па онај „непогрешиви” из Лондона, и онај „најнепогрешивији” из Вашингтона?

Постхришћанска цивилизација која је пола века ратовала са људским заједницама брака, породице, парохије, нације и државе, и желела да их избаци из савременог света, данас, на рубу пропасти, нема другог излаза изузев друштвене солидарности која се једино може изнова остварити управо кроз протерани свет традиционалних заједница.

И шта нам данас остаје, када се та цивилизација човекоцентризма урушава на наше очи, изузев да се вратимо светосављу као философији живота и свету традиционалних вредности?

Ми пут свој знамо, пут Богочовека, по речима песника Алексе Шантића. Ми своје ауторитете имамо и знамо за ким треба да идемо, а то су Свети Сава и два највећа Србина после Њега - Свети Николај Жички и Свети Јустин Ћелијски. Ми све време заправо само следимо ону Јустинову срну, из његове најлепше песме у прози „Срна у изгубљеном рају”, са циљем да будемо скромни наследници најбољих особина Христових Срба, међу којима важно место у Календару Светих чека и Јустина Српског.

Шта је то ИСТИНА? – “ИСТИНА се налази у Господу Исусу Христу и Православној вери“

Пре скоро 2000 година, то је питање поставио Пилат Господу Исусу Христу. Нажалост, данас се то питање најчешће поставља у нашем народу, који је исто као Пилат заслепљен својим грехом и идолопоклонством.

Народ који је слеп код очији и глув код ушију, који не зна више где главом удара, још више је збуњен понашањем оних који воде брод Србскe Православне Цркве, њеним архијерејима. Они који су најпозванији да бране ИСТИНУ не показују да су на висини свога Небоземног позива. Свима је познато да већина архијера СПЦ сматра да постоји још “цркава“, чије је порекло исто као и Православне Цркве и да са њима треба да се уједине. То је такозвани екуменизам, где се у име лажне љубави, прави компромис између ИСТИНЕ и лажи, између Православља и јереси, између Бога и Сатане. То је исто као кад у чашу бистре воде додате кап муља, па добијате прљаву воду. Последњих деценија носилац тог екуменског зла је папа, а по речима проницатеља у дешавања будућих времена Св. Козме Етолског: “Папу да проклињете јер ће он бити кривац“. Само у прошлом веку, у име те папине екуменске љубави, на најсвирепији начин убијено је преко милион људи, зато што су Срби Православне вере. Подсетимо се речи нашег великог бранитеља ИСТИНЕ, Преподобног Јустина Ћелијског: “Екуменизам је скуп свих јереси. То је јерес над јересима“.

И уместо да сведочи и брани ИСТИНУ, народ србски ћути и као никада у својој историји, скоро да је дотакао дно, из кога нема повратака. Како каже Његош: ‘Племе моје сном мртвијем спава“. Данас када хоће да из наших душа ишчупају наше свето, чисто и спасоносно Православље, народ србски ћути. Ово је време где нема избора, или ћемо устати и борити се као људи или ћемо нестати као нељуди.

Ниједан истински верујући човек, којем је стало до себе, своје породице, својих ближњих, свога народа и своје земље, не би смео да гледа немо на оно што се догађа око њега. Да се понаша као да се то њега не тиче или да каже да он ништа не може променити. Такво размишљање и понашање није ништа друго него саучествовање са онима који се боре против Истине. Питаће нас Господ шта учинисмо са талантима које нам даде. Да ли их закопасмо у земљу, односно забисмо главу у земљу или те таланте умножисмо, односно устадосмо у одбрану Истине. Сваки човек може да допринесе борби за Истину. Прво не сме да се сложи са лажима; друго да мења себе на боље, живећи у Истини и за Истину; треће да завапи у молитви да Господ помогне народу своме у борби за Истину; да шири Истину; да се прикључи свакој Богом благословеној борби за Истину. То може свако да учини, без обзира на своје таланте које је од Господа добио. Господ зна колико смо се трудили и тако ће нас наградити. Све је могуће оном који верује.

Да би наша борба била Богом благословена, прво треба да себе променимо, да се вратимо Богу и себи (својим коренима), да се покајемо за своје грехе и грехе нашег народа и да завапимо Господу да нам опрости и да сви станемо под један Светосавски барјак. Тек тада ће молитвама Пресвете Богородице, Светога Саве и целе небеске Србије, Господ помоћи народу Србском да победи оне које хоће да га униште, и тек тада ће Србија поново васкрснути. Постоје многа пророчанства Светих отаца о Васкрнућу Царске Русије и Краљевине Србије, али да би то било испуњено треба да се удостојимо тога, или ћемо пропасти. Послушајмо речи нашег златоустог Св. Никалаја Србског: “Нека се свако врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе; да га не би поклопили језива тама туђинска са лепим именом и шареном одећом. Нека се свако ко је србски родољуб, труди да задобије Царство Небеско, којим се једино може одржати Царство земаљско на дуже време.“


Da bismo dobili nešto što nikada nismo imali, moramo učiniti nešto što nikada nismo učinili. Kada nam Bog uzima nešto što ne možemo shvatiti, on nas ne kažnjava, već nam otvara ruke da primimo nešto još bolje. Božja volja nikada nas neće odvesti negdje gdje nas Božja milost neće zaštititi.'

[Kraljević Marko]

Апостол Павле пише да ће у последња времена људи одступити од истина хришћанске вере и да ће водити неморалан живот (2 Сол. 2, 3). Један од основних задатака глобализације јесте рушење самосвојних култура и стварање јединствене масовне културе. Није случајно то што се последњих година у Русији, као и у многим другим земљама, преко информативних средстава и система образовања плански остварује пропаганда насиља, разврaта, цинизма, култа богатства и уживања. На тај начин, формира се грађанин "новог света" без части и савести. Људи оваквог типа не могу бити патриоти и браниоци своје Отаџбине.

Осамдесетих година 20. века је директор Светске здравствене организације при ОУН изјавио: "Да бисмо дошли до стварања јединствене светске владе неопходно је ослободити људе њихове индивидуалности, њихове везаности за породицу, националног патриотизма и религије коју исповедају". На тај начин, он предлаже да се разруше Богом установљени темељи људске цивилизације: религија, државност, породица и осећање патриотизма, и да се од човека направи космополит лишен корена и духовних вредности.

Један од истакнутих пропагатора глобализације, Жак Атали, лични саветник Франсоа Митерана, бившег председника Француске, у својој програмској књизи "Линија хоризонта" тврди да настаје трећа ера – "ера новца", када "новац буде одређивао закон", а човек се буде доживљавао као роба. Он слика следећу злокобну слику живота у планетарној држави: "Највиши облик новог живота биће 'номадство'." Под номадима Жак Атали подразумева друштво људи лишених осећања Отаџбине, тла, предачке вере, људи који живе за потрошњу, забаве и представе које им нуде телевизијски и видео екран. "Номади ће се регулисати кроз компјутерске мреже у глобалним размерама. Сваки номад имаће специјалну магнетну картицу са свим подацима о њему и, пре свега, о висини новца који поседује. И тешко ономе ко буде био без новца и ко прети светском поретку!" Притисак на човека ће бити такав да ће му преостати само један избор: "или да се уклопи у друштво, или да буде из њега избачен..." Пред нама је ужасна слика компјутерског концентрационог логора где је човек обезличен и немоћан пред системом.

A ево чиме Русији прети глобализација. Према изјави америчког теоретичара мондијализма С. Хантингтона, Русија је "земља која је предодређена за распад". То значи да су јој предодредили да постане арена најсуровијих сукоба и противречности који треба да доведу до комадања руског простора и до уласка његових различитих компонената у нове политичке блокове (Черемњаков, "Мондијализам - Путеви антихриста у савременом свету и међународним односима").

Бивши премијер Велике Британије Мејџор је цинично одредио судбину нашег народа: "Задатак Русије је... да обезбеди ресурсима успешне земље. Али за то јој је потребно свега 50–60 милиона људи." (Руска федерација данас, бр. 22, 2000, стр. 28). То јест, планира се да се остави свега једна трећина становништва наше земље која би служила интересима Запада.

Православни руски народ је свестан погубности глобализације чији је први корак додељивање личних бројева а затим и електронских докумената с јединственим личним бројем. Данас би било неопходно да Руска Православна Црква дигне свој глас у одбрану својих верника. Треба замолити владу Руске Федерације да се одрекне глобализационих програма, како оних опасних за Русију, тако и тоталитарних облика евиденције, који ограничавају слободу грађана и погађају религиозна осећања верника. Треба замолити органе државне власти Руске Федерације да по примеру Украјине и Белорусије пруже становништву Русије могућност да из религиозних убеђења не прихвати личне бројеве и електронске документе који садрже кодиране идентификаторе личности.


Архимандрит Алипије Кастаљски–Бороздин

Са руског: Зоран Буљугић

http://emanuil.serbianforum.info/t2-topic

[Kraljević Marko]

http://www.srpskaanalitika.com/2011/02/ ... -satanina/

“Pravoslavni” ekumenisti ne bi trebalo da se zavaravaju da će, kada kucne čas ujedinjenja, “Ekumenistički savet crkava” biti osobito pažljiv prema Pravoslavnoj Crkvi i da će uvažavati njene dogmate i kanone. Biće upravo obratno: Sve će biti relativizovano i prineto na žrtvu sveopštem ujedinjenju (otpadništvu)!

O tome svedoči i sadašnji nemaran i potcenjivački odnos koji zapadni ekumenisti imaju prema pravoslavnima, kada se ovi legitimišu kao jedini nosioci istine. Njih niko ne priznaje kao takve. Ekumenistički časopisi sve “crkve”, pa i Pravoslavnu Crkvu, posmatraju samo kao istorijske pojave i ništa više. Zajedno sa ostalim “crkvama” i Pravoslavna Crkva se posmatra kao relativna vrednost. Dr. Lukas Fišer, bivši predsednik komisije “Vera i ustrojstvo” u okviru ESC, predlaže svim crkvama (znači i Pravoslavnoj) da, radi ujedinjenja budu spremne stalno “umirati i vaskrsavati”…

Zapadni ekumenisti vide pravoslavne predstavnike u ESC (sa njihovim pretenzijama da je istina, samo u Pravoslavlju) kao veoma čudnu “sabraću” koja im “nešto novo” meću u uši (Del. 17,20). Još 1937. g., na sastanku hrišćanskih “crkava” u Edinburgu uočen je ovakav odnos zapadnih predstavnika prema istočnima. Ruski zagranični ekumenista, prof. Lav Zander pisao je o tome: “U današnje vreme ekumenistički pokret još uvek predstavlja pan-protestantsku organizaciju, u kojoj učestvuju i pravoslavni; ali za ostale oni su veoma neobični i egzotični”.

No, možda se to dešavalo samo 30-ih godina ovog veka? Možda je u međuvremenu uticaj pravoslavnih u ESC porastao? Ni govora! I danas je za ESC karakterističan protestantski ekumenski duh. To je priznao čak i takav pobornik ekumenizma kao što je mitropolit lenjingradski Nikodim: “Pravoslavnima je od samog početka bilo jasno da će saradnja u okviru ESC, a tim pre učešće u njemu neminovno značiti utapanje u stihiju protestantizma”.

U ESC pravoslavni se suočavaju sa potpunim nerazumevanjem od strane protestanata, kako to zapaža Edmund Šlink: “Nesumnjivo je da nepravoslavni hrišćani ne ulažu mnogo napora da razumeju Pravoslavnu Crkvu”. Šta više, oni je okrivljuju zbog toga što uporno odbija “neophodnost obnavljanja”.

Uz ovakav odnos ESC prema Pravoslavnoj Crkvi, “pravoslavni” ekumenisti nemaju razloga da veruju u nekakav svoj pozitivan uticaj. Njih drugi udostojavaju samo snishodivih osmeha i čekaju da se priopšte duhu protestantizma, što se već i zbiva.

Protestantima nije potrebno naše Pravoslavlje. Sam pojam “pravoslavlje” izgubio je za njih ono duboko dogmatsko značenje koje mu mi dajemo. Oni ne priznaju da je naše Pravoslavlje istovetno sa istinom, jer, po njihovom mišljenju, postoji mnoštvo “pravoslavlja”. Kar što smo već napomenuli, protestanti bez kolebanja monofizitske zajednice nazivaju istočno-pravoslavnim crkvama, vešto koristeći spoljašnju razliku između reči “orijentalni” i “istočni” (koje u suštini imaju isto značenje) kako bi jeres izjednačili sa Pravoslavljem. Filip Poter nedvosmisleno kaže: “Napori koji su činjeni poslednjih decenija imali su za cilj što čvršće povezivanje različitih “ortodoksija” (pravoslavlja) u ekumenističkom pokretu radi njihovog uzajamnog obogaćivanja i ispravljanja(!) … U težnji da svetu pružimo zajedničko svedočenje, mi otkrivam nove, zajedničke osobine naših vera, koje nam omogućavaju da uobličimo potpunije pravoslavlje, odn. ispovedanje naše vere”. Kao što se iz teksta vidi, za ekumeniste “Pravoslavlje” kao takvo uopšte ne postoji, nego se tek izgrađuje!

Po priznanju dr. Lukasa Fišera (bivšeg rukovodioca komisije “Vera i poredak”) protestanti ne samo da se ne mogu pomiriti sa pretenzijom pravoslavnih da je samo njihova Crkva jedina istinita, nego, kada to čuju, otvoreno negoduju. A negoduju zato što svoje protestantske zajednice smatraju istinitijim od Pravoslavne Crkve. Ali i pravoslavni na to negodovanje uzvraćaju ljutnjom, iako se stvar kreće u pravcu postepenog niveliranja različitih veroispovesti. U tom procesu “nivelisanja”, naša Pravoslavna Crkva postepeno će biti obezličena u društvu mnogobrojnih “Crkava” u ESC, koje će sve biti priznate kao podjednako istinite, jer “ekumenistički osećaj” uzajamnog uvažavanja i prihvatanja svakoga kao učenika Hristovog, sve više jača”. Tako će nastupiti era opštejeretičke “una sancta” nad – crkve o kojoj maštaju zapadni ekumenisti.

O njoj, nažalost, već počinju govoriti i uticajni “pravoslavni” ekumenisti. Naprimer, današnji švajcarski mitropolit Damaskin (predstavnik carigradskog patrijarha) izjavio je 1975. g. u Siciliji, povodom nedelje hrišćanskog jedinstva: “Nastupilo je vreme, da priznamo postojanje, u svoj njenoj punoti, “crkve izvan Crkve”, čije se jedinstvo nalazi u suštini vere, ali bez odbacivanja ili relativizovanja našeg sopstvenog eklisiološkog stanovišta”. Poslednje reči bi verovatno trebalo da umire pravoslavne hrišćane, pošto njihovo shvatanje Crkve ostaje, navodno, nedirnuto. U suštini, to je lukava dosetka, jer na drugom mestu, povodom dijaloga sa rimokatolicima, mitropolit Damaskin kaže: “U našim dvostranim i višestranim dijalozima ne treba očekivati da druga strana prestane da bude ono što jeste; nju treba prihvatiti kao datost”. Dakle, uporedo sa pravoslavnim eklisiološkim učenjem, mitropolit Damaskin kao ravnopravno priznaje i svkao drugo, pa i najjeretičkije shvatanje Crkve poput onog o “crkvi van Crkve”.

No ako ta nova, nepoznata u istoriji “crkva” nije Pravoslavna Crkva, a nalazi se van njenih granica, ona onda ne može biti ništa drugo do “satanina sinagoga” o kojoj se govori u Apokalipsi sv. Jovana Bogoslova (2,9; 3, 9). To i jeste “crkva zločastivih, zlovernih “(Ps. 25, 5) kojom đavo želi da zameni istinitu Crkvu Hristovu! O njoj čitamo u Protumačenom Psaltiru: “Bog se gnuša nečastivog zborišta svih jeretika i lišava ih pokoja Svoje blagodati zato što ne žele da se pokaju. Neka nas Gospod sačuva od učestvovanja u toj “crkvi zločestivih” i od mračnih ekumenističkih sila koje je pripremaju.

Ranije pominjani anglikanski, protestantski i rimokatolički bogoslovi, koji su objektivno priznali da jedino Pravoslavna Crkva nije izdala istinu, nego joj je ostala nepokolebivo verna, samo su usamljeni primeri nepristrasnih naučnika. Ma koliko se mi radovali zbog njihovih izjava, moramo shvatiti da oni ne mogu promeniti preovlađujuće, u suštini, antipravoslavno raspoloženje u ekumenističkim krugovima. Ni povećanje broja pravoslavnih predstavnika u ESC neće privesti inoslavne istini, ako ne bude bilo i dobre volje sa njihove strane. Veća brojnost pravoslavnih samo će doprineti da pogine još više pravoslavnih duša. U našoj antihristovskoj epohi satana je već razvezan i dopušteno mu je da zavodi celu vaselenu (Otkr. 12, 9; 20, 7). “Tajna bezakonja već dejstvuje” (2. Sol. 2,10,12).

Nerealne su pretpostavke da će se nekad, u budućnosti, sve jeretičke grupe prisajediniti jednoj istinitoj, neizmenjenoj od prvih dana do danas, Hristovoj Crkvi. Protestanti, za koje je Pravoslavlje, čudna i egzotična pojava, “žare i pale” u ESC, a pravoslavni učesnici moraju da im se dodvoravaju, žrtvujući danas kanone (koji zabranjuju zajedničku molitvu i opštenje sa jereticima) da bi sutra, kad stasa novo, u ekumenističkom duhu prevaspitano pokolenje, počeli da odstupaju i od pravoslavnih dogmata!

[Kraljević Marko]

http://www.srpskaanalitika.com/2011/02/ ... -satanina/

“Pravoslavni” ekumenisti ne bi trebalo da se zavaravaju da će, kada kucne čas ujedinjenja, “Ekumenistički savet crkava” biti osobito pažljiv prema Pravoslavnoj Crkvi i da će uvažavati njene dogmate i kanone. Biće upravo obratno: Sve će biti relativizovano i prineto na žrtvu sveopštem ujedinjenju (otpadništvu)!

O tome svedoči i sadašnji nemaran i potcenjivački odnos koji zapadni ekumenisti imaju prema pravoslavnima, kada se ovi legitimišu kao jedini nosioci istine. Njih niko ne priznaje kao takve. Ekumenistički časopisi sve “crkve”, pa i Pravoslavnu Crkvu, posmatraju samo kao istorijske pojave i ništa više. Zajedno sa ostalim “crkvama” i Pravoslavna Crkva se posmatra kao relativna vrednost. Dr. Lukas Fišer, bivši predsednik komisije “Vera i ustrojstvo” u okviru ESC, predlaže svim crkvama (znači i Pravoslavnoj) da, radi ujedinjenja budu spremne stalno “umirati i vaskrsavati”…

Zapadni ekumenisti vide pravoslavne predstavnike u ESC (sa njihovim pretenzijama da je istina, samo u Pravoslavlju) kao veoma čudnu “sabraću” koja im “nešto novo” meću u uši (Del. 17,20). Još 1937. g., na sastanku hrišćanskih “crkava” u Edinburgu uočen je ovakav odnos zapadnih predstavnika prema istočnima. Ruski zagranični ekumenista, prof. Lav Zander pisao je o tome: “U današnje vreme ekumenistički pokret još uvek predstavlja pan-protestantsku organizaciju, u kojoj učestvuju i pravoslavni; ali za ostale oni su veoma neobični i egzotični”.

No, možda se to dešavalo samo 30-ih godina ovog veka? Možda je u međuvremenu uticaj pravoslavnih u ESC porastao? Ni govora! I danas je za ESC karakterističan protestantski ekumenski duh. To je priznao čak i takav pobornik ekumenizma kao što je mitropolit lenjingradski Nikodim: “Pravoslavnima je od samog početka bilo jasno da će saradnja u okviru ESC, a tim pre učešće u njemu neminovno značiti utapanje u stihiju protestantizma”.

U ESC pravoslavni se suočavaju sa potpunim nerazumevanjem od strane protestanata, kako to zapaža Edmund Šlink: “Nesumnjivo je da nepravoslavni hrišćani ne ulažu mnogo napora da razumeju Pravoslavnu Crkvu”. Šta više, oni je okrivljuju zbog toga što uporno odbija “neophodnost obnavljanja”.

Uz ovakav odnos ESC prema Pravoslavnoj Crkvi, “pravoslavni” ekumenisti nemaju razloga da veruju u nekakav svoj pozitivan uticaj. Njih drugi udostojavaju samo snishodivih osmeha i čekaju da se priopšte duhu protestantizma, što se već i zbiva.

Protestantima nije potrebno naše Pravoslavlje. Sam pojam “pravoslavlje” izgubio je za njih ono duboko dogmatsko značenje koje mu mi dajemo. Oni ne priznaju da je naše Pravoslavlje istovetno sa istinom, jer, po njihovom mišljenju, postoji mnoštvo “pravoslavlja”. Kar što smo već napomenuli, protestanti bez kolebanja monofizitske zajednice nazivaju istočno-pravoslavnim crkvama, vešto koristeći spoljašnju razliku između reči “orijentalni” i “istočni” (koje u suštini imaju isto značenje) kako bi jeres izjednačili sa Pravoslavljem. Filip Poter nedvosmisleno kaže: “Napori koji su činjeni poslednjih decenija imali su za cilj što čvršće povezivanje različitih “ortodoksija” (pravoslavlja) u ekumenističkom pokretu radi njihovog uzajamnog obogaćivanja i ispravljanja(!) … U težnji da svetu pružimo zajedničko svedočenje, mi otkrivam nove, zajedničke osobine naših vera, koje nam omogućavaju da uobličimo potpunije pravoslavlje, odn. ispovedanje naše vere”. Kao što se iz teksta vidi, za ekumeniste “Pravoslavlje” kao takvo uopšte ne postoji, nego se tek izgrađuje!

Po priznanju dr. Lukasa Fišera (bivšeg rukovodioca komisije “Vera i poredak”) protestanti ne samo da se ne mogu pomiriti sa pretenzijom pravoslavnih da je samo njihova Crkva jedina istinita, nego, kada to čuju, otvoreno negoduju. A negoduju zato što svoje protestantske zajednice smatraju istinitijim od Pravoslavne Crkve. Ali i pravoslavni na to negodovanje uzvraćaju ljutnjom, iako se stvar kreće u pravcu postepenog niveliranja različitih veroispovesti. U tom procesu “nivelisanja”, naša Pravoslavna Crkva postepeno će biti obezličena u društvu mnogobrojnih “Crkava” u ESC, koje će sve biti priznate kao podjednako istinite, jer “ekumenistički osećaj” uzajamnog uvažavanja i prihvatanja svakoga kao učenika Hristovog, sve više jača”. Tako će nastupiti era opštejeretičke “una sancta” nad – crkve o kojoj maštaju zapadni ekumenisti.

O njoj, nažalost, već počinju govoriti i uticajni “pravoslavni” ekumenisti. Naprimer, današnji švajcarski mitropolit Damaskin (predstavnik carigradskog patrijarha) izjavio je 1975. g. u Siciliji, povodom nedelje hrišćanskog jedinstva: “Nastupilo je vreme, da priznamo postojanje, u svoj njenoj punoti, “crkve izvan Crkve”, čije se jedinstvo nalazi u suštini vere, ali bez odbacivanja ili relativizovanja našeg sopstvenog eklisiološkog stanovišta”. Poslednje reči bi verovatno trebalo da umire pravoslavne hrišćane, pošto njihovo shvatanje Crkve ostaje, navodno, nedirnuto. U suštini, to je lukava dosetka, jer na drugom mestu, povodom dijaloga sa rimokatolicima, mitropolit Damaskin kaže: “U našim dvostranim i višestranim dijalozima ne treba očekivati da druga strana prestane da bude ono što jeste; nju treba prihvatiti kao datost”. Dakle, uporedo sa pravoslavnim eklisiološkim učenjem, mitropolit Damaskin kao ravnopravno priznaje i svkao drugo, pa i najjeretičkije shvatanje Crkve poput onog o “crkvi van Crkve”.

No ako ta nova, nepoznata u istoriji “crkva” nije Pravoslavna Crkva, a nalazi se van njenih granica, ona onda ne može biti ništa drugo do “satanina sinagoga” o kojoj se govori u Apokalipsi sv. Jovana Bogoslova (2,9; 3, 9). To i jeste “crkva zločastivih, zlovernih “(Ps. 25, 5) kojom đavo želi da zameni istinitu Crkvu Hristovu! O njoj čitamo u Protumačenom Psaltiru: “Bog se gnuša nečastivog zborišta svih jeretika i lišava ih pokoja Svoje blagodati zato što ne žele da se pokaju. Neka nas Gospod sačuva od učestvovanja u toj “crkvi zločestivih” i od mračnih ekumenističkih sila koje je pripremaju.

Ranije pominjani anglikanski, protestantski i rimokatolički bogoslovi, koji su objektivno priznali da jedino Pravoslavna Crkva nije izdala istinu, nego joj je ostala nepokolebivo verna, samo su usamljeni primeri nepristrasnih naučnika. Ma koliko se mi radovali zbog njihovih izjava, moramo shvatiti da oni ne mogu promeniti preovlađujuće, u suštini, antipravoslavno raspoloženje u ekumenističkim krugovima. Ni povećanje broja pravoslavnih predstavnika u ESC neće privesti inoslavne istini, ako ne bude bilo i dobre volje sa njihove strane. Veća brojnost pravoslavnih samo će doprineti da pogine još više pravoslavnih duša. U našoj antihristovskoj epohi satana je već razvezan i dopušteno mu je da zavodi celu vaselenu (Otkr. 12, 9; 20, 7). “Tajna bezakonja već dejstvuje” (2. Sol. 2,10,12).

Nerealne su pretpostavke da će se nekad, u budućnosti, sve jeretičke grupe prisajediniti jednoj istinitoj, neizmenjenoj od prvih dana do danas, Hristovoj Crkvi. Protestanti, za koje je Pravoslavlje, čudna i egzotična pojava, “žare i pale” u ESC, a pravoslavni učesnici moraju da im se dodvoravaju, žrtvujući danas kanone (koji zabranjuju zajedničku molitvu i opštenje sa jereticima) da bi sutra, kad stasa novo, u ekumenističkom duhu prevaspitano pokolenje, počeli da odstupaju i od pravoslavnih dogmata!