srpskinacionalisti.com

Свети Сава - школска слава

Форумска правила
  • Овај форум је за дискусије о Православљу; одлазак у цркву, исповест, значење Литургије, свети Оци и њихова учења, славски обичаји итд.
  • Овај форум је за размену мишљења о екуменизму, приоритетима Цркве, улози Цркве у друштву итд.
  • Овај форум НИЈЕ за обелодањивање појединачних преступа црквених лица, нити за опште пљување по Цркви.
  • Учесници су обавезни да се пристојно изражавају и културно односе према другима. Сваки преступ, независно од теме, биће санкционисан.

Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
Аватар
Боки_СРС
Војвода
Војвода
 
Порука: 1048
Приступио: авг 2008
Место: Царство Небеско

Свети Сава - школска слава

Порука Боки_СРС 27.1.2009. 12:55

Данас нам је слава (свима нама ђацима) а на неки начин и свим Србима па сам помислио, ваљало би да покренемо мало тему о Светом Сави. Да видимо ко је он био и ко је он за нас и наш народ, које заслуге има у нашој култури и традицији...
Ево шта каже Лажопедија:

Википедија ::Свети Сава

Слика

Свети Сава (по рођењу Растко Немањић; око 1169. - 14. јануар по јулијанском календару 1236.) је био најмлађи син великог жупана Стефана Немање и први српски архиепископ. Био је брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног. Изборио се за самосталност рашке архиепископије од Византије 1219. године и поставио темеље данашње Српске православне цркве.

Растко Немањић је у младости од оца добио Захумље на управу. Међутим, Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Свети Пантелејмон. Касније је са својим оцем, који се у међувремену замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини срспки манстир на Светој Гори.

У Србији ће убрзо доћи до борбе за власт између Савине браће. Због тога се Сава вратио у Србију, како би зауставио грађански рат. Истовремено Сава се бави просветитељским радом, настојећи својим сународницима приближити основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету Гору. Године 1219. Сава је од васељенског патријарха у Никеји изборио аутoкефалност српске цркве, а патријарх га је именовао за првог српског архиепископа. Сава је све до 1233. остао архиепископ, да би га потом заменио његов ученик Арсеније. Сава више пута путује у Палестину. На повратку са једног од ходочашћа из Свете земље 1236. смрт га је затекла у бугарској престоници Великом Трнову. Његове мошти је у манастир Милешева пренео његов нећак краљ Владислав.

Најзначајнија писана дела су: „Житије, спомен на покојног оца Стефана Немању (Симеона)“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“ као и „Номоканон“.

Савин култ у народу је био јак. После једног устанка Срба против Османлијског царства, турски заповедник Синан-паша је 1594. спалио Савине мошти на Врачару. На месту за које се верује да се то одиграло подигнут је Храм светог Саве. У Србији се дан његове смрти по грегоријанском календару (27. јануар) прославља као Дан просвете.

Младост

Растко Немањић је рођен у дежевачком крају на планини Голији, између 1169. и 1174/1175. године. Када је имао 15 година, његов отац, велики жупан Стефан Немања, му је доделио Захумље на управу.

Као млад побегао је у Свету Гору и замонашио се, тада је добио монашко име Сава. После неколико година, његов отац се одрекао престола и замонашио се. Њих двојица су заједно основали манастир Хиландар на Светој Гори.

Српска црква

У то време, српска црква није била самостална, већ је била подређена охридској архиепископији, и имала је само три епархије (Рас, Липљан и Призрен) у којима су владике били Грци. Сава одлази у Никеју (јер су Цариград тада држали Латини) код васељенског патријарха Манојла Сарантена и византијског цара Теодора Ласкариса, тражећи аутокефалност српске цркве. 6. децембра 1219. године рашка епископија постаје архиепископија, а Сава први српски архиепископ.

Сава потом у Солуну, у манастиру Филокал, преводи Фотијев Номоканон, зборник црквених и правних прописа, са грчког на старословенски језик и објављује га као Законоправило.[1] По повртаку у Рашку оснива осам нових епископија (зетску, хвостанску, хумску, топличку, будимљанску, дабарску, моравичку), међу којима и жичку, која постаје седиште нове српске архиепископије. Сви новопостављени епископи добијају по један препис Законоправила. Новоизграђени манастири су богато обдарени имањима, њивама, шумама, виноградима, пашњацима, воћњацима...[2] Убрзо по учвршћењу црквене власти, Сава предузима прогоне богумила и других хришћана који нису прихватали византијско православље.

Сабор у Жичи

1221. године је одржан општи државно-црквени сабор, први након добијања аутокефалности, у манастиру Жичи, подигнутом као седиште нове архиепископије. На сабору је Сава папином круном (венцем) крунисао (овенчао) свог брата Стефана Немањића за краља, који постаје Стефан Првовенчани, а Србија постаје краљевина.
Манастир Жича

Сава је пред овим сабором одржао Жичку беседу о правој вери, у којој поучава краља, властелу и новоизабране епископе основним догмама православне вере, тврдећи да су без ње добра дела узалудна. „Јер нити користи исправност живота без праве и просвећене вере у Бога, нити нас право исповедање без добрих дела може извести пред Господа, него треба имати обоје, да савршен буде човек Божји“.[3] Том приликом, Синод православне цркве проклиње бабуне, односно богумиле, као и поглаваре босанске цркве која је примала верске прогнанике из Рашке. [4]

Након сабора је Сава лично испитивао и покрштавао оне који нису прихватали новоуспостављену црквену хијерархију: "А оне који су проповедали јерес задржа са собом код цркве и насамо их тачно испита. Некрштенима, уз претходно проклињање јереси коју имађаху, заповеди да држе дане оглашене у чувању чистоте, и тако заповедаше им да се крсте."[5] Племићима (благороднима) су Сава и Стефан Немањић нудили многе дарове и почасти ако прихвате православље, а оне које нису пристали - уз понижења су протерали из земље. [6]

Књижевни рад

Савин књижевни рад је веома обиман, и намењен је поглавито организацији манастира. Најпре је написао три типика (правилника): "Карејски типик", "Хиландарски типик" и "Студенички типик". На почетку "Студеничког типика" описао je живот ктитора тога манастира, свога оца Стефана Немање, у монаштву названог Симеон. "Житије св. Симеона", које се доцније издвојило из "Студеничког типика" и осамосталило, најважније је Савино дело. Световни живот Немањин описан је у њему кратко, а монашки са више детаља. Под утицајем ове биографије развио се потпуно самосталан књижевни род житија (биографија) српских владалаца и светаца. Остали Савини списи су: "Служба светом Симеону", "Посланица игуману Спиридону" (прво сачувано приватно писмо у српској књижевности), "Устав за држање `Псалтира`" и "Номоканон" или "Законоправило" (обиман зборник црквених и световних закона и прописа). По речима Милана Кашанина, "истинској књижевности и оригиналном стваралаштву од онога што је Сава написао припада у свему стотинак страница". "Житије светог Симеона" састоји се од једанаест поглавља, која се могу груписати у ове садржинске целине:

* Градња манастира Студенице
* Немањин силазак са престола
* Одлазак Св. Симеона у Свету Гору
* Смрт Св. Симеона
* Пренос Немањиних (Симеонових) моштију у Србију

Смрт и наслеђе

По повратку са ходочашћа у Јерусалим, пролазио је кроз Бугарску. Ту је преминуо 14. јануара 1236. и био сахрањен у бугарској престоници Трнову. Његов синовац, српски краљ Владислав, иначе зет бугарског цара Асена, је после годину дана пренео његове мошти из Трнова у манастир Милешеву. Стефан Вукчић Косача се 1448. по освајању манастира Милешева прогласио „херцегом од светог Саве“, а област којом је управљао је касније добила име Херцеговина.

Мошти Светог Саве су биле у Милешеви, све док их Синан-паша није одатле отео, однео у Београд и спалио их на брду Врачар 27. априла 1594. После ослобођења од Турака на Врачару је подигнут храм посвећен Светом Сави, у знак сећања и захвалности за све оно што је Свети Сава урадио за свој народ и Цркву. Место спаљивања, међутим, вероватно није било на данашњем Врачару, који је тада био далеко изван зидина града, већ на брду "Чупина умка" на месту између данашње цркве Светог Марка и спортског комплекса, а које се тада звало Врачар.[1] По народном предању, пре спаљивања мошти, спашена је рука Светог Саве и данас се налази у манастиру код Пљеваља[тражи се извор].

Српска православна црква празнује Саву као светитеља 27. јануара по грегоријанском, односно 14. јануара по јулијанском календару. Празник Светог Саве, Савиндан, се обележава као школска слава у свим школама у Србији. Такође се обележава и спаљивање моштију светог Саве.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0% ... 0%B2%D0%B0
"ОПАСНЕ СУ КОРЕ ОД БАНАНЕ"
Аватар
Боки_СРС
Војвода
Војвода
 
Порука: 1048
Приступио: авг 2008
Место: Царство Небеско

Re: Свети Сава - школска слава

Порука Боки_СРС 27.1.2009. 16:02

Какве су ово глупости?
Арханђел ::Свети Сава и вуци

Има једно веровање познато у многим српским крајевима, које Светога Саву доводи у везу са вуцима. Према том веровању, Свети Сава о своме дану сазива у планини све вукове што их има, и - у вези са једним старинским схватањем да вук има права да тражи и добије своју "нафаку" - одређује им храну ("тајин") за наредну годину, то јест шаље их у разне торове и даје упутство шта да ту закољу и поједу.

*

У нашој народној традицији вуци су, иначе, стални пратиоци Светога Саве, његови хртови или керови, као што су, у германској митологији, вуци хртови Воданови. Односи између Светога Саве и вука интимни су и пријатељски: Свети Сава назива вука другом, и још му даје благослов да увек може изабрати најбољу овцу. Очевидно је, дакле, да је веза између Светога Саве и вукова врло чврста, и да за њу морају постојати нарочити разлози.


Из: Веселин Чајкановић, О врховном богу у старој српској религији, Београд 1994.

Кад загрми на Савиндан

Многи посте за Светог Саву недељу или петнаест дана, а по народном веровању, на сам празник не треба јести месо од четвороножних животиња, да не би вукови клали стоку. По предању, ако загрми на Савиндан настаће промене и велики догађаји на земљи.

Грмело је и севало 27. јануара 1995. у Београду. Те године пала је западна Славонија, остатак Републике Српске Крајине, и склопљен је Дејтонски споразум. Муње и громови запарали су небо и на Савиндан 1999. на Косову и Метохији. Те године НАТО је бомбардовао СРЈ, а на Косово је ушао КФОР и УНМИК.


Гром загрми на Светога Саву;
Усред зиме, кад му време није,
Сину муња на часне вериге,
Потресе се земља од истока,
Да се Србљи на оружје дижу,

(Почетак буне против дахија)

http://www.vidovdan.org/article1427.html
Многи се сећају необичне грмљавине кад јој време није, тог 27. јануара 1995. године. Грмело је за Светога Саву, грмело је у јануару када грмљавини време није. Грмело је свуда: и у престоници, и у провинцији, и није било краја који за ту грмљавину није чуо. Два три дана о чуду се причало, а затим се све наставило: свако је отишао својим старим путем. А пута Божијег мало се ко сетио и мало је ко на њега стао. У Београду, громови су погодили САБОРНУ Цркву, (у којој је у том тренутку служена литургија), у САВЕЗНУ скупштину, у авалски ТВ и радио торањ. Знамо да од три поменута симбола два више не постоје: авалски торањ физички не постоји - срушен је у НАТО бомбардовању 1999 године, Савезна скупштина више не постоји као Савезна - одласком Црне Горе из заједничке државе. Остала је само - Саборна Црква.
"ОПАСНЕ СУ КОРЕ ОД БАНАНЕ"
ILIR
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 706
Приступио: авг 2008

Re: Свети Сава - школска слава

Порука ILIR 30.1.2009. 2:08

Боки_СРС јеси ли читао пјесмицу на приредби у школи? :lol: :D
Аватар
Мемнон
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 791
Приступио: авг 2008

Re: Свети Сава - школска слава

Порука Мемнон 30.1.2009. 10:56

Приредба у мојој гимназији је била катастрофална.
Кроз чудеса страшна,кроз паклене страве,
Он је наше оце довео до славе,
Стопу,све по стопу,кроз огањ и воду,
дариво им милост,снагу и слободу
Зато нико од њих не хте веру крити:
Наш је Творац са нама-све ће добро бити!
Аватар
Отелотворење
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 102
Приступио: дец 2008

Re: Свети Сава - школска слава

Порука Отелотворење 31.1.2009. 9:43

Српска Православна Црквена
Општина Берн
http://www.spcobern.ch/cp/

http://www.spcobern.ch/PagesStrane/Srps ... Glavna.htm

О Светом Сави постоје многе анегдоте и приче, али је народ испрео и праве легенде, у које је унео и елементе многих ранијих митова. Он је путујуће божанство, путује по српским земљама, заводи ред и благостање, учи народ како да оре, копа, кресањем огњила како да добије ватру, жене учи да кувају, месе хлеб, ткају, плету, праве сир и кисело млеко, коваче да кују гвожђе, како се сади лоза, како се добија вино...

По легендама он је одузео ђаволу Сунце, повратио слепом вид, оживљавао мртве, болесницима враћао здравље, претворио скоруп у камење а своје хртове у вукове, разговарао са животињама, проклињао свакога ко би му пркосио, а клетве би му се испуњавале.

Додиром његове штаке потекла би вода из камена, претварао је људе у животиње, отварао закључана врата, пресушивао воде, спасавао људе од ђавоље власти, покретао језера, градове претварао у језера, створио медведа, вука, веверицу.

Као заштитник вукова, на свој дан Сава се попне на крушку, позове све вукове, нахрани их и одреди чије торове има да посећују за годину дана.

Многи посте за Светог Саву недељу или петнаест дана и тога дана не једу месо четвороножних животиња, да не би вукови клали стоку.

Ако загрми на дан Светог Саве онда ће, по народном веровању, настати велики догађаји на земљи: "Гром загрме на Светога Саву, усред зиме кад му време није".

Има приличан број извора који се називају по Светом Сави и они су лековити, јер их је Сава отворио додиром своје штаке о камен.
"Od pamtiveka vuci kolju jaganjce, a nikada nijedno jagnje nije zaklalao vuka. Pa ipak je u svetu vise jaganjaca nego vukova." - Vladika Nikolaj Velimirovic

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 7 гостију