srpskinacionalisti.com

Празници наше Свете Цркве

Форумска правила
  • Овај форум је за дискусије о Православљу; одлазак у цркву, исповест, значење Литургије, свети Оци и њихова учења, славски обичаји итд.
  • Овај форум је за размену мишљења о екуменизму, приоритетима Цркве, улози Цркве у друштву итд.
  • Овај форум НИЈЕ за обелодањивање појединачних преступа црквених лица, нити за опште пљување по Цркви.
  • Учесници су обавезни да се пристојно изражавају и културно односе према другима. Сваки преступ, независно од теме, биће санкционисан.

Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
Аватар
НенадЦ
Војвода
Војвода
 
Порука: 2222
Приступио: феб 2004
Место: Нови Сад

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука НенадЦ 19.12.2008. 10:57

Срећна слава свети Никола свим Србима са овог форума и свим Србима уопште који је славе, а они Срби који данас иду на славе нек` не претерају у јелу и у пићу.
,,Од Будима, до Солуна,
И где Тимок златни стиже,
И где шуми бистра Уна,
И Ловћен се небу диже -
То су моје кршне горе,
Куда Срби српски зборе``.

Одломак из песме ,,Разговор мале србадије с отаџбином`` Војислава Илића из 1889.
Аватар
Брзи
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 660
Приступио: сеп 2008

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука Брзи 20.12.2008. 11:52

Хвала свима који су ми честитали Крсну Славу.
Приложени фајлови
1579.jpg
Аватар
РашовићЗ
Војвода
Војвода
 
Порука: 5624
Приступио: феб 2008
Место: Раванград

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука РашовићЗ 2.1.2009. 13:56

Слика

1. SVEST. MUC. IGNJATIJE BOGONOSAC

Bogonoscem nazvat je ovaj sveti muz zato sto je stalno u srcu i na jeziku nosio ime Boga zivoga. A jos, po predanju, nazvat je on Bogonoscem i zato sto je bio uzet rukama Boga vaplocenog Isusa Hrista. U one dane kada Gospod ucase ucenike svoje smernosti, uze jedno dete i stavivsi ga medju njih rece im: ko se ponizi kao dijete ovo onaj je najveci u carstvu nebeskome (Mat. 18,4). To dete bio je Ignjatije. Docnije Ignjatije bese ucenikom u sv. Jovana Bogoslova, zajedno s Polikarpom episkopom Smirnskim. Kao episkop u Antiohiji on upravljase crkvom Bozjom kao pastir dobri, i prvi uvede antifonski nacin pojanja u crkvi, tj. pojanja za dve pevnice tako da kad pojanje na jednoj strani prestane na drugoj pocinje. Takav nacin pojanja otkri se sv. Ignjatiju medju angelima na nebesi. Kada car Trajan prolazase kroz Antiohiju iduci u rat protiv Persijanaca, doznade za Ignjatija, prizva ga k sebi i poce savetovati, da prinese zrtvu idolima, pa ce mu on dati zvanje senatora. Kako uzaludni ostase i saveti i pretnje careve, Ignjatije sveti bi okovan u gvozdje i u pratnji deset nemilosrdnih vojnika poslat u Rim, da bude bacen pred zverove. Ignjatije se radovase stradanju za Gospoda svoga i samo se moljase Bogu, da zverovi budu grob njegovom telu, i da ga niko ne spreci u toj smrti. Posle dugog i teskog putovanja iz Azije preko Trakije, Makedonije i Epira, Ignjatije prispe u Rim, gde bi bacen pred lavove u cirkusu. Lavovi ga rastrgose i izedose, ostavivsi samo nekoliko vecih kostiju i srce. Postrada ovaj slavni ljubitelj Gospoda Hrista 106 god. u Rimu za vreme hristobornog cara Trajana. Javljao se vise puta iz onoga sveta i cinio cudesa pomazuci sve do danas svakome ko ga priziva u pomoc.

2. SV. DANILO ARHIEP. SRPSKI

Sin bogatih i bogoljubivih roditelja. U mladosti dobro vaspitan. Kralj Milutin ga uzeo na svoj dvor, no on iz velike ljubavi prema Bogu odbegne i zamonasi se u Konculskom manastiru ukraj Ibra. Docnije bio iguman Hilendara i pretrpeo mnogo od pljackaskih latinskih krstonosaca. Bio episkop Banjski, potom Humski i najzad arhiepiskop Srpski. Od pocetka pa do kraja bio strogi podviznik. Imao narociti dar suza. Izmirio kralja Dragutina i Milutina, potom Milutina i Stevana Decanskog. Borio se krepko protiv latina kao i protiv bogumila. Pod njegovim nadzorom zidani manastiri Banja i Decani. Obnovio i sazidao mnoge crkve. Napisao Rodoslov srpskih kraljeva i svetitelja. Neumoran u sluzbi Bogu do kraja zivota on se upokojio mirno u vreme cara Dusana nocu izmedju 19 i 20 decembra 1338. god. Veliki jererh, veliki podviznik, veliki trudoljubac i veliki rodoljub.
1
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука Ruzica 3.1.2009. 13:10

Свим СРПСКИМ НАЦИОНАЛИСТИМА и СВИМ СРБИМА честитам Божић ( неколико дана раније, јер путујем...):
Stari mi je đedo rek´o:
"Kada budeš Badnjak sjek´o, ka istoku okreni se, sa tri prsta prekrsti se. Jer s istoka sunce sija, na istoku je i Rusija.
Badnjak sjeci, Boga moli i Srbiju majku voli.
Boga moli za Kosovo i za zdravlje Putinovo.
Ne daj gubi sa torine, srećan Badnjak, moj Srbine!"
"Da na ovom Božijem putu, pobijedimo bagru žutu, da nas pravi Srbin vodi, mir Božiji, Hristos se rodi!"
"Iz Haaga mi Šešelj reče da čestitam Badnjak veče, svim Srbima srpske krvi, među njima vi ste prvi. Nek krst časni kolo vodi, mir Božiji, Hristos se rodi."
"Badnjeg jutra Badnjak seci, ko što su i naši preci, pa zapucaj iz pušaka, rad dušmana i Turaka, nek prodane vide glave kako Srbi Božić slave"
"Dolazila sad mi vila, s Mladicem, veli, bila, u pećini Božić slavi, tako radi Srbin pravi. Čašu vina vazda ima, da popije kad je zima.
Badnjaci mi srpski plamte, slavim Božić i ja, brate."
"Ja sam sinoću u planini sa Mladićem vino pio, sve je Srbe u svome kraju po sto puta pozdravio, čestit´o nam Božić, brate!"

Da ostvarish svaki san
pomog'o Ti "BADNji DAN"!
Da u kuci novac tece
pomoglo Ti ''BADNjE VECE!“
Nek se sreca sa zdravljam srodi

"MIR BOZJI - HRISTOS SE RODI!"
Badnjak.jpg


Нек нас све чува Мајка Божја...

Majka Bozja.jpg
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Аватар
НенадЦ
Војвода
Војвода
 
Порука: 2222
Приступио: феб 2004
Место: Нови Сад

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука НенадЦ 6.1.2009. 9:40

Данас је Бадњи дан. Свим верницима желим да честитам овом приликом празнике и да подсетим на славну прошлост када су на данашњи дан гинули српски војници у првом светском рату у Мојковачкој бици. Нека им је вечна слава и хвала!
Мојковачка битка је вођена од 06.01. до 07.01. 1916.године у околини Мојковца и у њој је Санџачка војска краљевине Црне Горе успешно зауставила аустроугарску офанзиву,чиме је омогућено повлачење војске краљевине Србије преко делова краљевине Црне Горе ка Јадранском мору,а самим тим и њена каснија евакуација на Крф.Војском краљевине Црне Горе је командовао сердар Јанко Вукотић.
,,Од Будима, до Солуна,
И где Тимок златни стиже,
И где шуми бистра Уна,
И Ловћен се небу диже -
То су моје кршне горе,
Куда Срби српски зборе``.

Одломак из песме ,,Разговор мале србадије с отаџбином`` Војислава Илића из 1889.
Аватар
РашовићЗ
Војвода
Војвода
 
Порука: 5624
Приступио: феб 2008
Место: Раванград

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука РашовићЗ 9.1.2009. 8:37

СВЕТИ ПРВОМУЧEНИК И АРХИЂАКОН СТЕФАН

9. јануар по новом / 27. децембар по старом


Свети првомученик и архиђакон Стефан, био је Јеврејин и сродник апостола Павла. Први је од седам ђакона које су свети апостоли рукоположили и поставили у службу помагања сиротиње у јерусалиму. Зато је и прозван архиђаконом. Својом вером учинио је многа чуда међу људима, а својим противницима Јеврејима супротстављао се мудрошћу и силом Светог Духа. оптужен је да је хулио на Бога и на Мојсија, а уз помоћ лажних сведока и осуђен. Светитељ се, озарен својом вером, обратио народу говорио о многим доброчинствима која је Бог учинио народу Израиља и назвао их Издајницима и крвницима Христовим. Убрзо после тога извели су га из града и каменовали. међу мучитељима налазио се и његов сродник Савле, касније апостол Павле. Стефанову мученичку погибељ гледала је са неког удаљеног места и Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и усрдно се молила Богу за овог страдалника истине и вере.

Тело светог Стефана кришом је узео и сахранио на свом имању тајни хришћанин и кнез јеврејски Гамалил.
Слика
Срећна слава онима ко данас слави
Аватар
Марија
Војвода
Војвода
 
Порука: 6298
Приступио: мар 2006
Место: Земун

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука Марија 9.1.2009. 13:57

Свим свечарима и њиховим породицама срећна данашња слава :)
ЕУ је за малена царство а КиМ увек и довека!
Аватар
РашовићЗ
Војвода
Војвода
 
Порука: 5624
Приступио: феб 2008
Место: Раванград

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука РашовићЗ 14.1.2009. 15:06

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ
Василије из Цезареје (око 329–379), познат као Василије Велики (грч: Βασίλειος ὁ Μέγας) је био утицајни теолог и епископ Цезареје (Кесарије) у Кападокији (Мала Азија). Сматра се оснивачем општежитељне монашке традиције у источном хришћанству.
Слика
БЕСЕДА О ВЕРИ

1. За богољубиву душу је благочастиво да се стално сећа на Бога. Она таквим сећањем не може да се насити. Међутим, у сваком случају је смело речима описивати оно што се тиче Бога, с обзиром да разум далеко заостаје за достојанством теме, а реч, опет, нејасно изражава мислене [ствари]. Кад већ и наш разум заостаје за величином теме и кад су речи ниже и од самог разума, није ли неопходније ћутање, како се не би помислило да чудесности богословља прети опасност због низости речи? У сва словесна [бића] је по природи посејана жеља да прослављају Бога, премда су сва подједнако немоћна да долично о Њему говоре. Премда се ми разликујемо једни од других у ревновању за благочашће, ипак нико није толико помрачен самообманом да би сматрао да је достигао сам врх схватања. Напротив, очигледно је да уколико [човек] напредује у познању, утолико више осећа своју немоћ. Такав је био Авраам, такав је био и Мојсије. Нашавши се у могућности да виде Бога (по мери човека), они су се у највећој мери унизили: Авраам се назвао прахом и пепелом (Пост.18,27), а Мојсије је говорио да је слабог гласа и мутав (Изл.4,10), будући да је видео немоћ свог језика и неспособног да служи величини поиманог. Међутим, пошто је сада сваки слух отворен за слушање богословља и пошто га се Црква не може наситити, што потврђује проповедник, који каже да се ухо не може наслушати (Проп.1, 8), неопходно је да и ми говоримо сразмерно својим силама. Ми, међутим, нећемо рећи колико би могло да се каже о Богу, него колико је нама могуће. Иако погледом не можемо да обухватимо васцело пространство између неба и земље, ми не одустајемо да гледамо оно што можемо. И ми ћемо сада скромним речима испунити дужност према побожности, док ћемо величини природе препустити победу над сваком речју. Ни анђелскијезици (ма какви били), ни арханђелски језици, чак и кад би се сјединили са васцелом словесном природом, не могу да изразе ни најмањи део [величине о којој говоримо], а камоли да се упореде с целином. И ти, уколико хоћеш да говориш или да слушаш нешто о Богу, одвоји се од свога тела, ОДВОЈИ се од телесних чула, напусти земљу, напусти море, учини да ваздух буде испод тебе, занемари годишња доба, поредак времена и украсе земље, уздигни се изнад етера, прођи поред звезда, поред њихових чудеса, њихове красоте, величине и користи коју чине васељени, поред њиховог благоустројства, светлости, положаја, кретања, поред њихових узајамних веза и растојања. Прошавши све словом, узвиси се над небом. Уздигавши се над њим, ти самим разумом проматрај тамошње лепоте: наднебеске војске, хорове анђела, старешинство арханђела, славу господства, превасходство престола, сила, начала и власти (уп. Кол.1,16; Еф.1,2). Прошавши све, уздигни се својим помислима изнад васцеле творевине, узнеси свој ум изван њених граница и замисли постојану, непокретну, непромењиву, бестрасну, просту, несложену, нераздељиву Божанствену природу, неприступну светлост (1.Тим.б,16), неизрециву силу, безграничну величину, лучезарну славу, жељену благост, неупоредиву лепоту која снажно пробада рањену душу, али се не може долично изразити речима.

2. Тамо су Отац, Син и Свети Дух, нестворена природа, владичанско достојанство, природна благост. Отац је начело свега, узрок постојања бића, корен живих, из кога је проистекао извор живота, мудрост, сила, непромењиви образ невидљивог Бога (Кол.1,15), од Оца рођени Син, живо Слово, сушти Бог и сушти у Бога (уп. Јн.1,2), сушти, а не присаједињени, који постоји пре свих векова и који није касније створен, Син, а не твар, Створитељ, а не творевина, који јесте све што је и Отац. Син, рекох, и Отац. Сачувај лична својства. Будући да је сушти Син, Он јесте све што је и Отац, сагласно речима самог Господа: Све што има Отац моје је (Јн16,15). И заиста, Образу припада све што постоји у Праобразу. Видесмо славу Његову, славу као Јединороднога од Оца, каже јеванђелист (Јн.1,14). Другим речима, чуда Њему не беху дата по дару и благодати, него по природном учешћу Сина, који има достојанство Очевог Божанства. Примање је заједничко обележје творевине, док је поседовање природно својство Рођенога. Он, дакле, као Син, природно поседује оно што је Очево. Као Јединородни, Он у самом себи има све у свеукупности, ништа не делећи са другим. И самим називом „Син" ми се учимо да учествује у Очевој природи. Он није саздан заповешћу, него је нераздељиво засијао из суштине. Он је ванвремено сједињен са Оцем. Он му је једнак по благости и сили и има с Њим заједничку славу. Шта је Он друго, ако не печат и образ који у себи показује васцелог Оца? Нека ти, пак, оно што касније казује кроз телесно устројство, узевши га у домостроју људског спасења (које је извршио након што нам се телесно показао), тј. даје послат (Јн.5,36), да ништа не може да чини сам од себе (Јн.5,30), даје примио заповест (Јн.10,18), и слично, не буде разлог да унижаваш [Његово] Божанство као Јединородног. Јер, снисхођење твојој слабости не значи умањење достојанства Силнога. Напротив, природу схвати богодолично, а смирене речи прихвати домостројитељски. Међутим, кад бисмо желели да исцрпно о свему беседимо, предмет би нас неприметно увео у велико, па чак и небројено мноштво речи.

3. Међутим, вратимо се на предложену тему, тј. да разум који се очисти од вештаствених страсти и који напусти чак и сваку мислену твар (тј. који као риба из дубине изађе на горњу површину и доспе до [места које је] чисто и од твари), може да поред Сина и поред Оца угледа и Духа Светога, који суштински и по природи и сам има све, тј. и благост, и правост, и светињу и живот, с обзиром даје речено: Дух твој благи (Пс.142,10), и опет: Дух прав (Пс. 50,12) и опет: Духа Светога (Пс.50,13). И апостол говори: Закон Духа живота (Рим.8,2). Ништа од наведенога Он није задобио, нити је ишта касније проистекло. Од ватре се не може одвојити својство да греје, нити од светлости да светли. И од Духа је неодвојиво својство да освећује и оживотворује, те да је благост и правост. Дух, дакле, обитава у блаженој природи, не прибројавајући се мноштву, него сагледавајући се у Тројици. Он се не садржи у мноштву, него се јединично обзнањује. Као што је Отац један и Син један, тако је један и Свети Дух. Духови за служење у сваком чину представљају мноштво, које се тешко може избројати. Услед тога, немој у творевини тражити Онога ко је изнад творевине. Немој спуштати Оног ко освећује до оних који се освећују. Дух испуњава анђеле, испуњава арханђеле, освећује силе, оживотворава васељену. Он се раздељује васцелој твари и свако му на различите начине бива причестан. Па ипак, Он се не умањује због мноштва причесника. Иако свима даје своју благодат, Он ништа не губи због оних који примају: и они се испуњавају и Он не бива осиромашен. Озарујући тела која му на различите начине бивају причесна, сунце се не умањује због њих. Ни Дух се не умањује и не раздељује, премда свима даје од своје благодати. Он свакога просвећује за схватање Бога, надахњује пророке, умудрује законодавце, усавршава свештенике, укрепљује цареве, ствара праведнике, велича целомудрене, пружа исцељење, оживљује мртве, ослобађа заточене, усиновљује отуђене. Наведено чини кроз горње рођење. Уколико узме верујућег цариника, Он га показује јеванђелистом. Уколико се настани у рибару, чини га богословом (Мт. 4,1819). Уколико нађе покајаног прогонитеља, сачиња га апостолом незнабожаца, проповедником вере и изабраним сасудом (Дап.9,15). Њиме слаби постају јаки, убоги богати, а неуки мудрији од мудраца. Павле је био слаб, али су присуством Духа знојави убруси од његовог тела исцељивали оне који су их примали (Дап.19,12). И Петар је био обавијен слабим телом, алије благодат Духа, обитавајући у њему, чинила да сенка која је падала од њега прогони болест од страдалника (Дап.5,15). Убоги су били и Петар и Јован, будући да нису имали „ни сребра ни злата" (Дап.3, 6). Па ипак, они су даривали здравље које је драгоценије од златника. Иако је од многих добијао златнике, хроми је и даље остајао сиромашан. Међутим, када је од Петра примио благодат, престао је да проси. Скачући као јелен, он је прославио Бога (Дап.5,68). Јован није познавао световну мудрост, али је силом Духа изговорио речи у које никаква мудрост не може да проникне. Дух пребива на небу, али и земљу испуњава. Он је свуда присутан, али се ничим не може обухватити. Он васцело обитава у свакоме и васцело пребива са Богом. Он не предаје дарове као слуга, него власно раздељује благодат, с обзиром да је речено: Делећи свакоме понаособ како хоће(1.Кор.12,11). Иако се шаље по домостроју, Он дејствује самовласно. Помолимо се да обитава у нашим душама и да нас никада не напусти, благодаћу Господа нашега Исуса Христа, коме нека је слава и сила у векове векова. Амин.
Аватар
РашовићЗ
Војвода
Војвода
 
Порука: 5624
Приступио: феб 2008
Место: Раванград

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука РашовићЗ 19.1.2009. 11:28

Слика
Свети Јован Крститељ се у хришћанству сматра последњим од пророка који су најављивали долазак спаситеља, а и једини који га је видео.

Рођен је пола године пре Христа (24. јун/ 7. јул, Ивандан), живео је у јудејској пустињи, где је постио и Богу се молио. Позивао је људе да се покају, јер се приближило царство небеско. Много народа је долазило да га слуша, и када би чули шта он говори било би им жао што су Бога вређали и кајали су се. Покајнике би свети Јован крстио у реци Јордан. Видевши Исуса, Јован рече: “ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени?” (Матеј 3;14), тада му Исус одговори: “пусти сада, јер тако треба да испунимо сву праведност” (Матеј 3;15). После овога Јован пристаде да крсти Исуса. Он потопи Исуса у реку и крсти. Кроз тај чин се показа и мисија Христова у свету и пут нашега спасења, јер Господ узе грехе читавог човечанства и под њима умре (потапање) и оживе (излазак из воде).

Свети Јован Претеча завршио је свој овоземаљски живот тако што му је, на захтев зле царице Иродијаде, одсечена глава. Иродијада је била мајка од лепе плесачице Саломе, која је својим плесом зачарала Ирода а овај је за узврат морао да јој испуни сваку жељу (јер су се тако договорили), под мајчиним утицајем затражила је Саломе главу Јованову, због прекора који је он упућивао њеној мајци, јер се удала за цара Ирода, иначе брата њеног мужа Филипа, који још беше жив. Дан смрти Светог Јована обележава се празником Усековање (29. август/ 11. септембар), на тај празник хришћани посте без обзира у који дан пада.

Због тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан Бојогављења, Црква је од старине посветила дан по Богојављењу спомену његовом. За овај дан везује је још и догађај са руком Претечином. Јеванђелист Лука пожелео је да пренесе тело Јованово из Севастије, где је велики пророк и посечен био од Ирода, у Антиохију, своје родно место. Но успео је само да добије и пренесе једну руку која се у Антиохији чувала до десетог века, па је после пренета у Цариград, одакле је и нестала у време Турака. Свети Јован прославља се неколико пута у години, но највише свечара има 20. јануара. Међу личностима јеванђелским, које окружавају Спаситеља, личност Јована Крститеља заузима сасвим засебно место, како по начину свога доласка у свет, тако и по начину живота у свету, и по улози крштавања људи за покајање и крштења Месије, и тако најзад по своме трагичном изласку из овог живота. Он је био такве моралне чистоте да се, ваистину, пре могао назвати ангелом, како га Свето писмо и назива, него ли смртним човеком. Од свих осталих пророка свети Јован се разликује нарочито тиме што је он имао ту срећу да је могао и руком показати свету Онога кога је пророковао. За руку светог Јована прича се да ју је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала раширена, а понекад и згрчена. У првом случају означавала је родну и обилну годину, а у другом неродну и гладну.

Српска православна црква слави га 7. јануара по црквеном, а 20. јануара по грегоријанском календару. Црква такође слави и обретење главе светог Јована Крститеља.

Овај текст или један његов део је преузет из охридског пролога светог владике Николаја Велимировића.

свим члановима форума и њиховим породицама честитам св.Јована
Аватар
Марија
Војвода
Војвода
 
Порука: 6298
Приступио: мар 2006
Место: Земун

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука Марија 19.1.2009. 12:59

Пре Светог Јована, који је сутра, слави се Богојављење 19.1., што значи данас.
Данас су се јавила сва три лица Свете Тројице: чуо се глас Бога Оца, сишао је Свети Дух у виду голуба а Христос се крстио у Јордану (Свети Јован га је крстио).

Зато се данас православни поздрављају поздравом:
Бог се јави - Ваистину се јави!

Слика
Последњи пут изменио Марија дана 19.1.2009. 14:25, измењено укупно 3 пута.
ЕУ је за малена царство а КиМ увек и довека!
Аватар
РашовићЗ
Војвода
Војвода
 
Порука: 5624
Приступио: феб 2008
Место: Раванград

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука РашовићЗ 19.1.2009. 13:18

Због тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан Бојогављења, Црква је од старине посветила дан по Богојављењу спомену његовом
.
У праву си Марија
Аватар
РашовићЗ
Војвода
Војвода
 
Порука: 5624
Приступио: феб 2008
Место: Раванград

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука РашовићЗ 26.1.2009. 20:11

27.јануар
Слика
Cвети Сава (по рођењу Растко Немањић; око 1169. - 14. јануар по јулијанском календару 1236.) је био најмлађи син великог жупана Стефана Немање и први српски архиепископ. Био је брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног. Изборио се за самосталност рашке архиепископије од Византије 1219. године и поставио темеље данашње Српске православне цркве.

Растко Немањић је у младости од оца добио Захумље на управу. Међутим, Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Свети Пантелејмон. Касније је са својим оцем, који се у међувремену замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини срспки манстир на Светој Гори.

У Србији ће убрзо доћи до борбе за власт између Савине браће. Због тога се Сава вратио у Србију, како би зауставио грађански рат. Истовремено Сава се бави просвјетитељским радом, настојећи својим сународницима приближити основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету Гору. Године 1219. Сава је од васељенског патријарха у Никеји изборио аутекефалност српске цркве, а патријарх га је именовао првог српског архиепископа. Сава је све до 1233. остао архиепископ, да би га потом замијенио његов ученик Арсеније. Сава више пута путује у Палестину. На повратку са једног од ходочашћа из Свете земље 1236. смрт га је затекла у бугарској престоници Великом Трнову. Његове мошти је у манастир Милешево пренео његов нећак краљ Владислав.

Најзначајнија писана дела су: „Житије, спомен на покојног оца Стефана Немању (Симеона)“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“ као и „Номоканон“.

Савин култ у народу је био јак. После једног устанка Срба против Османлијског царства, турски заповедник Синан-паша је 1594. спалио Савине мошти на Врачару. На месту за које се верује да се то одиграло подигнут је Храм светог Саве. У Србији се дан његове смрти по грегоријанском календару (27. јануар) прославља као Дан просвете.
Аватар
Ruzica
Војвода
Војвода
 
Порука: 4541
Приступио: јан 2008
Место: Београд

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука Ruzica 26.1.2009. 20:42

Sveti Sava.jpg
sveti  sava mir ibracu.jpg
Свети Сава мири браћу
-Заклињем се са три прста са овога Светог Крста, живот дајем за спас српства!
Аватар
Марија
Војвода
Војвода
 
Порука: 6298
Приступио: мар 2006
Место: Земун

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука Марија 27.1.2009. 11:02

http://www.esnips.com/doc/90891a64-56c0 ... 6304e91b2/Стихира-3-Светом-Сави
http://www.esnips.com/doc/47fac55e-3a25 ... fdeacd798/Тропар-Светом-Сави
http://www.esnips.com/doc/a2074363-5d60 ... bfa9cee01/Кондак-Светом-Сави
http://www.esnips.com/doc/f2fc5a94-0c8b ... 1f72e4d09/Химна-Светом-Сави

Група Легенде: Химна СвСави
http://www.esnips.com/doc/6728b990-1807 ... 303028020/Легенде---Река-Православља-5
ЕУ је за малена царство а КиМ увек и довека!
Аватар
НенадЦ
Војвода
Војвода
 
Порука: 2222
Приступио: феб 2004
Место: Нови Сад

Re: Празници наше Свете Цркве

Порука НенадЦ 27.1.2009. 11:26

Свим ђацима српске крви, свима који славе крсну славу и свим осталим верницима, желим срећну славу светог Саву!
,,Од Будима, до Солуна,
И где Тимок златни стиже,
И где шуми бистра Уна,
И Ловћен се небу диже -
То су моје кршне горе,
Куда Срби српски зборе``.

Одломак из песме ,,Разговор мале србадије с отаџбином`` Војислава Илића из 1889.
ПретходнаСледећа

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 5 гостију