srpskinacionalisti.com

проверка связи

МАНАСТИР ЦРНА РЕКА













Овај манастир је за мене нешто посебно, у њему се лече наркомани и остали оболели људи..главна личност овог манстира је управо свети отац чудотворац Петар Коришки... Манстир се иначе налази на граници са косовом...

Ево нешто више о њему...

Манастир Цран Река је споменик од великог значаја, смештен у стенама Јужне Србије, у клисури Црне реке. Манастирски комплекс потиче из 13-ог века, а развио се из једне мале цркве која је била изграђена у пећини изнад корита реке. По подизању ове мале цркве, монаси су сазидали за себе келије и подигли дрвени мост преко корита Црне реке. Природа и Бог су направили да река понире испод манастира, и поново израња из земље после свог кратког подводног тока. Манастир се налази у селу Рибарићи, општина Тутин, а као комплекс у пећини представља феноменалну и јединствену целину у нашој земљи, па и ширем окружењу. Свеж ваздух, и чиста планинска вода у окружењу манастира засењују посетиоце, па се овде радо и често долази. Поузданијих података о ктитору ове светиње нема, као ни о тачним времену када је изграђен. Али предања и одређени списи, који дотичу манастир Црну Реку, говоре о периоду тринаестог века, и највероватнијем ктиторству Немањићког државотворног духа, који је градио светиње по рашкој земљи.


А ево шта о томе каже епископ Артемије:

Велико интересовање за монашки живот баш на Косову и Метохији, односно у његовој Епархији рашко-призренској, епископ Артемије овако објашњава: “То је, нема сумње, једно од чуда које Бог пројављује у нашем народу у ово време страдања. Уједно као испуњење речи Светога писма, да тамо где се умножава безакоње, тамо изобилује благодат Божија. Очигледно је да се у последње време безакоње ( а самим тим и страдање српског народа ) умножава управо на подручју Епархије рашко-призренске, како на Косову и Метохији, тако и у Рашкој области.”

http://www.manastiri.rs/

Прегледао сам овај сајт и чини ми се врло сажет и прегледан.
Дате су мапе за сваку епархију и кратки прегледи 104 манастира са фотографијама у прилогу.

Препоручујем.

Обновимо Храм, обновимо Мостар..
http://www.youtube.com/watch?v=DJg5RMhP-5I

МАНАСТИР ТРЕСИЈЕ - у Космају , ПРОСЛАВЉА 700 година постојања 1309 - 1709 - 2009
Прослава се обележава 13. септембра

Добродошли

У северозападном делу врхова Космаја, изнад стрмо усеченог корита потока Мале Тресије, сместио се манастир посвећен Сабору Светих Архангела, у народу познат под именом Тресије. Камени надгробник из трећег века и оловне цеви водовода причају да је још у римском времену овај простор човек настањивао.

Подељена су мишљења о времену настанка овог православног манастира, а благу превагу односи крај 13. и почетак 14. столећа, односно доба краља Драгутина над временом Деспота Стефана. Тада, наиме, Срби први пут улазе у посед, између осталог, до Саве и Дунава. Један век касније Деспот Стефан гради Павловац и уз постојеће манастире Кастаљан, Тресије и Велику Иванчу врхове Космаја ставља под заштиту светог Крста.

Средином 16. века турски пописивачи су забележили да је ово братством најбројнији и имовином најбогатији манастир у Београдском пашалуку. Крајем наредног столећа турски освајачи су Тресијама, као и многобројним другим светњама, наменили заборав. Народ се иселио у великој сеоби Срба (1690) и са ових простора, а манастир је опљачкан, попаљен и разрушен.

Међутим, запис у камену поред јужних црквених врата сведочи да је већ 1709. године ово свето здање обновљено. Урадио је то игман Хаџи Висарион са братством манастира Раковица, а свакако уз помоћ новопридошлих Космајаца и ређих повратника. Нажалост, не задуго. Бездушни силници и освајачи после само три деценије опет нападоше манастир и оставише га у рушевинама.

Дуго је ова светиња чекала обнову. Тек тридесетих година 20. века иста је започета, али је Други велики рат прекинуо. После рата се постепено прикупља братство које, у неповољним условима и уз велике напоре и немаштину, започиње обнављање манастирских здања. Обнова и изградња још увек трају.

Поред четири манастирске славе (Архангел Гаврило, Свети Илија, Свети Симеон и Архангел Михаило) овде се обележавају и други благдани. Манастирска порта је препуна и на Ивањдан (7.7) када се „Под липама манастира Тресије“ одржава Дан књиге, али и првог викенда септембра на такмичењу фрулаша Србије.

До Космаја и Тресија се са свих страна брзо долази, а сваки долазак са собом понесе, поред лепоте природе, и потребу поновног враћања и припадања овој вишевековној светињи.

Боро Шобот

Сјајно, свака вам част. Срамота ме је да признам, за неке од ових манастира никад нисам чула. Летимично сам погледала по порукама и нисам видела да је писано о Љубостињи. Ако је неко већ писао, надам се да неће бити наодмет и овај мали текст.

Манастир Љубостиња је задужбина кнегиње Милице и један је од најзначајнијих споменика Моравсе школе. Црква је посвећена Успењу Пресвете Богородице. Градња манастира је почела 1388/89, а црква је живописана између 1402. и 1405. Протомајстор Раде Боровић је чувени Раде Неимар из народних песама.
Према предању, манастир је саграђен на месту где је Милица први пут срела Лазара. То се десило на дан Светог архиђакона Стефана, заштитника свете лозе Немањића из које Милица потиче, коме је била посвећена капела на месту данашњег Љубостињског храма.

Овде се кнегиња Милица замонашила и добила име Евгенија, овде је око себе окупила удовице властеле изгинуле у боју на Косову (1389), предавши престо свом старијем сину Стефану. Овде је и умрла, и њене мошти се налазе у каменом ковчегу са леве стране од улаза. Ту се налази и гробница Стефана, сина Јефимије и деспота Угљеше; који је био у сродничким везама са Милицом и деспотом чији се гроб налази са десне стране од улаза. Јефимија, кћерка цесара Војихне, господара Драме, која се замонашила после мужевљеве погибије на Марици 1371, 1402 извезла је златом на свили Похвалу кнезу Лазару, која представља једно од наших најбољих књижевних дела тога времена.
У турским пописима 1476-1278 у манастиру је било девет монаха, иако их је раније било 30. Турски пописи бележе да 1516, затим у трећој, четвртој и петој деценији 16. века у њему обитавају два калуђера.

Од најранијих времена у Љубостињи је негована преписивачка делатност. Године 1581, трудом игумана Симеона, преписан је један Минеј. Већа обнова храма, пресликавање фресака и неки президи, била је 1661/62. Крајем 17. века манастир је запустео, али се већ у 1732. помиње духовник Арсеније који је водио једну врсту богословско-монашке школе. За време аустро-турског рата 1788-1791. љубостињски монаси имају значајну улогу, посебно игуман Вићентије Јовановић јер помаже Аустријанце у борбама против Турака.
Године 1788. у манастир долази и Коча Петровић позивајући народ на устанак. То је дало повода Турцима да ратерају и похватају калуђере, а манастир запале. Обновљена је 1799. у време игумана арсенија.

Црква је зидана притесаним каменом, док су фасаде премалтерисане и исликане тако да имитирају зидање каменом и опеком. Основа храма је у облику развијеног тролиста са једном куполом која се ослања на четири слободна ступца. На западној страни налази се припрата са надвишеном слепом калотом. Од првобитног сликарства очувано је данас само у пандантифима, доњој зони тамбура, а постоје и неки мањи делови. Што се тиче скулптуре, гасада је са свих страна украшена каменим богатим преплетима, розетама, бифорама...

Много добро урађен преглед српских манастира

http://forum.crveneberetke.com/viewforum.php?f=29

Ne znam koliko ce ovo odgovarati temi ali sam slucajno na netu naleteo na spisak svih crkvi u Beogradu

манастир Хиландар-Свете Гора Атонска

Манастир Рибњак, 8км од Бара.

Други дио слика из Манастира Рибњак.

Сликао сам телефоном, па се надам да ми нећете замјерити ако су мало лошије испале...