srpskinacionalisti.com

Српски манастири

Форумска правила
  • Овај форум је за дискусије о Православљу; одлазак у цркву, исповест, значење Литургије, свети Оци и њихова учења, славски обичаји итд.
  • Овај форум је за размену мишљења о екуменизму, приоритетима Цркве, улози Цркве у друштву итд.
  • Овај форум НИЈЕ за обелодањивање појединачних преступа црквених лица, нити за опште пљување по Цркви.
  • Учесници су обавезни да се пристојно изражавају и културно односе према другима. Сваки преступ, независно од теме, биће санкционисан.

Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
Аватар
RAMMSTEIN
Војвода
Војвода
 
Порука: 5311
Приступио: мај 2006
Место: Wolfsburg-Neusatz

Порука RAMMSTEIN 13.7.2007. 1:05

Krušedol

Ova svetinja je s početka XVI veka , građena između 1509. i 1514. godine , a zadužbina je Angeline Branković i sina joj , Đorđa Brankovića (duhovno ime Maksim , vladika). U toj zadužbini su živeli , a i umrli i sahranjeni i vladika Maksim 1516.god. i Angelina 1520.godine. Ubrzo zatim po prestavljenju proglašeni su svetim , a mošti im čuvane u Krušedolu. Za vreme Velike seobe Srba pod patrijarhom Arseijem III Čarnojevićem , krušedolski kaluđeri su sa manastirskim dragocenostima pobegli u Sentandreju. Vratili su se 1697.god. a 1710. godine su prenete iz Beča i mošti patrijarha Arsenija Čarnojevića u Krušedol. Crkva manastira Krušedol je i mauzolej srpskih crkvenih i drugih znamenitih ličnosti , u kome se čuvaju zemni ostaci grofa Đorđa Brankovića , patrijarha Arsenija IV Šakabente i mitropolita Jovana Georgijevića. U manastiru su sahranjeni i Jovan Rašković , vojvoda Stefan Šupljikac , kneginja Ljubica (žena knjaza Miloša Obrenovića) , mitropolit Petar Jovanović i kralj Milan Obrenović.


Слика
Да ме чуваш само хтјела сам, остало знам
Да ме водиш тамо гдје срећна сам
Друго не требам

Чувај се ријечи од њих све креће
и крв и мед

Немој да журиш, каснити нећеш, ја знам возни ред...

Емина
Аватар
RAMMSTEIN
Војвода
Војвода
 
Порука: 5311
Приступио: мај 2006
Место: Wolfsburg-Neusatz

Порука RAMMSTEIN 13.7.2007. 6:13

Манастир Грачаницу је саградио Св. Краљ Милутин 1310. године и посветио је Успењу Пресвете Богородице. Манастир се налази у селу Грачаница, 5 км. удаљен од Приштине.
Време XIV и XV века био је период велике духовне славе манастира. У Грачаници је живело стотине монаха који су били развили веома интензивну духовну и уметничку делатност. У другој четвртини XVI века ту је било и средиште новобрдског митрополита који је у манастир донео и прву штампарију. Касније, услед великих турских зулума, манастир је напуштен и црква је служила за парохијске потребе. После Другог светског рата, манастир су обновиле монахиње и од тада он служи као женски манастир. Данас у њему живи 20-так сестара које се баве иконописањем, везом, пољопривредом и другим монашким послушањима.
Након рата на Косову и Метохији 1999. године у манастир Грачаницу је пренето седиште епископа рашко-призренског који је морао да напусти Призрен. Манастир је постао не само духовно већ и национално и политичко средиште српског народа овог краја. У њему се свакодневно организују бројни скупови и састанци са међународним представницима са циљем да се обезбеди опстанак и живот српског народа на Косову и Метохији.
Црква манастира Грачаница је грађевина са пет кубета са основом уписаног крста, те као таква припада групи првокласних архитектонских остварења свога времена. Спољна припрата је саграђена у крајем XIV века у време Св. Кнеза Лазара. У XVI веку припрата је осликана фрескама. Михајло и Евтихије, познати сликари из Солуна завршили су фреске у главној цркви до 1321. Небеска литургија, пророци и еванђелисти су насликани на главној куполи испод фреске Христа Пантократора док се на зидовима наоса могу видети циклуси Великих Празника, Христовог страдања, чуда, прича, Христовог Роджества и Васкрсења, призори из живота Богородице, Св. Николе и Календар светих. Призори који приказују Евхаристију као и старозаветни мотиви налазе се у олтару. Св. Краљ Милутин и његова супруга краљица Симонида, византијска принцеза, приказани су у централном луку као владари којима сам Господ даје власт преко анђела који на њихове главе спуштају круне. Немањићко стабло порекла и Страшни суд су насликани у предњем делу наоса док су и ван припрате сачувани фрагменти фресака из XIV века. Поред осталих фресака значајни су циклуси Васељенских сабора, Акатиста Пресвете Богородице и Рођења Господњег. На зидовима ове цркве такође се могу наћи и портрети српских архиепископа и патријараха као и погребна сцена грачаничког митрополита Дионисија. Грачаничка ризница је уништена у пожарима 1379 и 1383. У манастиру се и данас чува збирка старих икона, међу којима је значајна икона Христа Милостивог из XIV века која је јединствена по својим димензијама (269 cm x 139 cm). На манастиру је до сада урађено више градитељских и сликарских радова.

Слика
Да ме чуваш само хтјела сам, остало знам
Да ме водиш тамо гдје срећна сам
Друго не требам

Чувај се ријечи од њих све креће
и крв и мед

Немој да журиш, каснити нећеш, ја знам возни ред...

Емина
Аватар
RAMMSTEIN
Војвода
Војвода
 
Порука: 5311
Приступио: мај 2006
Место: Wolfsburg-Neusatz

Порука RAMMSTEIN 13.7.2007. 6:23

Манастир Острог је смештен уз скоро вертикалну литицу, високо на планини Острошка греда у Црној Гори. Посвећен је Светом Василију Острошком.

Налази се надомак Никшића и смештен је у окомитој стени, са које се пружа поглед на равницу Бјелопавлића. Основао га је херцеговачки митрополит Василије у 17. веку. Он је ту и сахрањен и проглашен свецем чудотворцем. Тело му почива у ћивоту у пећинској цркви. Сам манастир је обновљен 1923-1926. године, после пожара, којег су биле поштеђене пећинске црквице. Оне представљају главну споменичку вредност.

Црква Св. Ваведења (у доњем манастирском нивоу) је осликана фрескама крајем 17. века. Црква Св. Крста се налази у горњем манастирском нивоу и њу је живописао мајстор Радул прилагођавајући фреске природном облику стена. Око цркве су конаци и заједно чине објекат складно сједињеним са природним амбијентом. Mанастир Острог спада међу најпосјећеније на Балкану. У њега долазе верници свих религија из свих крајева света.

Слика
Да ме чуваш само хтјела сам, остало знам
Да ме водиш тамо гдје срећна сам
Друго не требам

Чувај се ријечи од њих све креће
и крв и мед

Немој да журиш, каснити нећеш, ја знам возни ред...

Емина
Аватар
RAMMSTEIN
Војвода
Војвода
 
Порука: 5311
Приступио: мај 2006
Место: Wolfsburg-Neusatz

Порука RAMMSTEIN 13.7.2007. 6:33

Слика


Задужбина је краља Стефана III Дечанског и цара Душана. Градња је завршена 1335. године, а фреске су завршене око 1350. године. Манастир је посвећен Христу Пантократору и Вазнесењу Господњем - Спасовдану. Главни неимар био је мајстор Вито Которанин.

Манастир Високи Дечани налази се у једној удолини поред речице Бистрице, испод планинског масива Проклетије. Изградња цркве Христа Пантократора (Сведржитеља) почела је 1327. године ктиторством српског краља Стефана Уроша Трећег Дечанског. Главни мајстор био је фра Вита из Котора, а радове је надгледао архиепископ Данило Други који се трудио о "саздању и утврђењу" цркве скупивши "велико мноштво уметничких и вештих мајстора". Краљ Стефан Дечански издао је још 1330. године ктиторску повељу којом је богато обдарио своју задужбину. После смрти краља Стефана, његово дело наставио је његов син Стефан Урош Четврти Душан и окончао градњу Дечана 1335. године. У време турског робовања ова царска лавра је опстала, али у врло тешким околностима.

У време обнове Пећке патријаршије, у другој половини 16. века, настају боља времена. У то време, па и кроз цео 17. век, манастирска ризница, библиотека и остала манастирска здања су обогаћена вредним драгоценостима. Посебно је значајан рад манастирске скрипторије где су преписиване богослужбене и богословске књиге. У време Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем, манастир су опљачкали Турци. Поново су настала тешка времена за манастир Дечане и његово братство које се тих година једва одржало. Кнез Милош подиже 1836. године један конак, а кнез Александар 1849. године поклања ћивот за мошти светог краља Стефана Дечанског. Током 19. века обновљена су манастирска здања.

Дечанска црква Христа Пантократора спада међу највеће грађевине средњовековне Србије. Црква манастира Дечана грађена је од мермерних квадара у две боје. По својој градитељској сложености црква представља складно прожимање елемената западног - романике и готике, и источног - византијског стила са већ постојећим традицијама српске уметности. Сликање дечанског храма трајало је од завршетка градње 1335. па све до 1350. године и радило је неколико група најбољих сликара Душановог царства. По броју ликова и сцена, као и укупној осликаној поврсини, дечанске фреске предњаче у српском сликарству средњег века.

УНЕСКО је прогласио манастир Дечани за место светске културне баштине 2004, наводећи да су његове фреске "једно од највреднијих примера тзв. ренесансе Палеолога у Византијском сликарству" и "драгоцен запис о животу у 14. веку"
Последњи пут изменио RAMMSTEIN дана 13.7.2007. 6:38, измењено укупно 3 пута.
Да ме чуваш само хтјела сам, остало знам
Да ме водиш тамо гдје срећна сам
Друго не требам

Чувај се ријечи од њих све креће
и крв и мед

Немој да журиш, каснити нећеш, ја знам возни ред...

Емина
Аватар
RAMMSTEIN
Војвода
Војвода
 
Порука: 5311
Приступио: мај 2006
Место: Wolfsburg-Neusatz

Порука RAMMSTEIN 13.7.2007. 6:35

Nenade, mislim da bi bilo pametno da ovu temu okačiš kao aktuelnu. Šteta bi bila da sav trud propadne i tema padne na dno. Svaki srpsk sajt mora imati ovakvu temu, neka ovo bude naš mali doprinos očuvanju kulture, tradicije i vere ovog naroda.

Takodje bih zamolio i ostale forumaše da se uključe i obogate temu korisnim postovima.
Да ме чуваш само хтјела сам, остало знам
Да ме водиш тамо гдје срећна сам
Друго не требам

Чувај се ријечи од њих све креће
и крв и мед

Немој да журиш, каснити нећеш, ја знам возни ред...

Емина
Аватар
Марија
Војвода
Војвода
 
Порука: 6298
Приступио: мар 2006
Место: Земун

Re: Srpski manastiri

Порука Марија 20.7.2007. 8:33

Баш лепа идеја!
:)
ЕУ је за малена царство а КиМ увек и довека!
Србкиња
Војвода
Војвода
 
Порука: 1212
Приступио: јун 2007
Место: Требиње

Re: Srpski manastiri

Порука Србкиња 25.7.2007. 15:00

МАНАСТИР ФЕНЕК

Налази се у доњем Срему, југозападно од Земуна, крај села Јакова. фенек је по свом настанку и историјској судбини био увијек тијасно повезан са фрушкогорским манастирима. Оснивање манастира се везује за доба деспота Стефана Лазаревића. Претпоставља се да је прва црква на овом мјесту подигнута у XV в. најранији помен о Фенеку се налази у једном запису из 1563. г. када је то већ био развијен манастир у коме су преписиване књиге.

Зна се да је манастир био паљен и пљачкан у XVIII вијеку. Припреме за обнову су почеле 1775. г., а нова садашња црква изграђена је у раздобљу 1793-1797. г. За игумана Фенека1796. дошао је Вићентије Ракић, учени калуђер и један од најчитанијих српских писаца тог доба, који је 1799. написао прву монографију овог манастира штампану у будиму исте године.

Црква Св. Петке по архитектури припада барокном типу цркви, какве су се градиле у Подунављу у XVIII вијеку. има три портала - западни, сјеверни и јужни, који су рађени у ружичастом мермеру. Иконстас је израдио 1798. Аксентије Марковић. Иконе које данас красе иконостас израдио је 1818-1820. г. Петар Радосављевић, сликар из Панчева. Зидне слике из 1859. г. дјело су Димитрија Петровића.

У разарањима и пљачкањима, посебно у току два свјетска рата, скоро у цјелини су уништене богата манастирска ризница и библиотека. Конаке који обухватају цркву са три стране, подигнуте 1785, спалила је аустроугарска војска 1914. г., заједно са библиотеком, архивом и ризницом, тако да су остали само зидови. знатно је оштећена и црква.

У западном дијелу наоса су гробови игумана Софронија Стефановића преминулог 1795. г. и игумана Вићентија Ракића (1750-1818).

У манастирском комплексу је и мала капела Св. Петке саграђена прво крајем XVIII в. Садашња грађевина је подигнута 1800. г.

Са десне стране садашњег пута који води од Јакове према Бољевцима налази се камени споменик правоугаоног облика, заобљен при врху, висине 2 м. Тај камен-међаш, постављен 1747, народно предање назива "Златни крст", а означен је на многим картама с краја XVIII в., као и оним насталим у XIX и XX в. За вријеме борби против Турака Срби су бјежали преко Саве у Хабзбуршку империју журећи да се домогну управо овог камена гдје су били безбиједни.

За вријеме аустро-турског рата 1788. у Фенеку су се састали цар Јосиф и српски кнез Алекса Ненадовић, један од организатора Првог српског устанка и његова прва жртва 1804. г. Важну улогу је одиграо и фенечки игуман ВићентијеРакић који је за вријеме Првог српског устанкапрешао у Београд. послије пораза 1813. г. он је са Карађорђем прешао у Фенек који је постао важно сједиште српске политичке емиграције.

[img]http://www.uputstva.co.yu/manastiri/eparhije/sremska/fenek/m2.jpg
[img]
Слика[/img]
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
"Отаџбина је ово Србина!"
Србкиња
Војвода
Војвода
 
Порука: 1212
Приступио: јун 2007
Место: Требиње

Re: Srpski manastiri

Порука Србкиња 26.7.2007. 10:15

МАНАСТИР РАКОВИЦА

Манастир се налази у непосредној близини Београда и подигнут је по некима у вријеме краљева Драгутина и Милутина, а по некима у вријеме кнеза Лазара. Први писани помен упућује на 1502. г. Првобитни манастир је био поред насеља, близу тадашње саобраћајнице, али како су га Турци често пљачкали, манастир је пресељен у шуму, тада густу и велику, ради заштите.

Манастирска црква, посвећена Св. арханђелима, подигнута је највјероватније почетком XVI в. У унутрашњости цркве је иконостас из 1862. г., који је наручио кнез Михаило Обреновић. У почетку су патрони манастира били кнез Милош и кнегиња Љубица (по којој се и један манастирски конак зове "Љубичин конак"), а касније Јеврем и Томанија Обреновић, као и кнез Михаило. Томанија Обреновић је подигла и нов конак који се данас зове "Томанијин конак".

У Раковици се 1905. г. почела радити монашка школа - прва ове врсте у Србији. За потребе ове школе саграђен је 1925. г. тзв. Платонов конак, по пројекту арх. В. Сташевског.
[right]http://thumb9.webshots.net/t/16/16/7/82/45/2790782450018207149GbOkyO_th.jpg[/right][left]http://thumb9.webshots.net/t/57/757/8/50/88/2906850880018207149DBLbaW_th.jpg[/left]
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
"Отаџбина је ово Србина!"
Србкиња
Војвода
Војвода
 
Порука: 1212
Приступио: јун 2007
Место: Требиње

Re: Srpski manastiri

Порука Србкиња 26.7.2007. 12:42

МАНАСТИР ТРЕСИЈЕ

Слика
Слика

Манастир се налази усјеверном подножју Космаја и посвећен је Св. арханђелима. Оснивање манастира се приписује Стефану Лазаревићу па се у том крају манастир некада зове и "Високи Стефан". У историјским изворима први се пут помиње 1560. г., када је у манастиру било 12 калуђера. Претпоставља се да су Турци опљачкали и порушили манастир средином XVII б., а калуђери су пребјегли у срем. Калуђери манастира Раковице, са игуманом Висарионом на челу, обновили су Тресије.

Манастирске рушевине стајале су све до 1940. г., када је црква темељно обновљена. У манастиру се чувају многе иконе: пријестона икона Богородица са дјететом из 1819. г., Царске двери и Распеће из 1827. г., икона Св. Николе из 1852. г., као и десетак икона Илије Петровића из 1852-1855.
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
"Отаџбина је ово Србина!"
Србкиња
Војвода
Војвода
 
Порука: 1212
Приступио: јун 2007
Место: Требиње

Re: Srpski manastiri

Порука Србкиња 27.7.2007. 14:59

МАНАСТИР РАЈИНОВАЦ

Манастир се налази близу Гроцке, у селу Бегаљице. Први пут се у писним документима појављује 1528. године као манастир Св. Рајко.

Манастирска црква, посвећена рођењу Богородице, наводи се и у попису Београдске митрополије из 1732. Црква је била од дрвета, а према неким изворима у XVIII вијеку постојале су још двије цркве брвнаре.

Манастир је први пут обновио у XVIII вијеку духовник раковички Висарион. Године 1778. се архимандрит Спиридон Витковић помиње као заједнички игуман манастира Раковице и Рајиновца (јер је Рајиновац тада вјероватно био опустошен). Манастир је темељито обновио кнез бегаљички Стеван Андрејић Палалија 1793. године, у вријеме када је студенички архимандрит Герасим враћао из Срема у Србију мошти Стефана Првовјенчаног, па су у Рајиновцу чуване извјесно вријеме од Турака. Кнеза Палалију су 1804. године погубиле дахије и он је у Рајиновцу сахрањен. У "Путешествију по Србији" Јоакима Вујића наводи се да су у вријеме његове посјете манастиру 1827. године ту чуване мошти Арсенија Великог и св. Јакова.

Иконостас у цркви је настао крајем XIX вијека, али највећа група икона је првобитно припадала капели некадашње Војне болнице у Београду, а шест великих пријестоних икона, рад руског иконописца А. Колчина из 1876. године, стајало је некада на иконостасу руске војничке капеле Св. Александра Невског (из времена боравка у Београду добровољачког руског корпуса генерала Черњајева). Међу појединачним иконама су и "Богородица са дететом" Аксентија Јанковића из 1816, "Распеће Христово" непознатог иконописца из око 1850, "Св. Димитрије и св. Теодор Тирон" такође дјело непознатог аутора из 1857, са записом дародавца (Господар Теодор С. Јанковић са мајком својом Златом из Београда, себи и својима за здравље и спасеније, 1857. г.).

Међу старим књигама је Јеванђеље, штампано у Москви 1767. године.
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
"Отаџбина је ово Србина!"
Аватар
Марија
Војвода
Војвода
 
Порука: 6298
Приступио: мар 2006
Место: Земун

Re: Srpski manastiri

Порука Марија 29.7.2007. 14:22

ППС презентација поводом 800 година манастира Жиче:

http://www.pravoslavlje.nl/foto%20crkva ... Film.pps#7
ЕУ је за малена царство а КиМ увек и довека!
Србкиња
Војвода
Војвода
 
Порука: 1212
Приступио: јун 2007
Место: Требиње

Re: Srpski manastiri

Порука Србкиња 31.7.2007. 15:01

МАНАСТИР ПАВЛОВАЦ

Манастир се налази близу Младеновца у селу Кораћница и састоји се од манастирске цркве и остатака манастирских конака, економских зграда и манастирске чесме. Манастир са црквом Св. Николе основао је почетком XV вијека деспот Стефан Лазаревић. Није утврђено када је манастир разорен, али се у историјским изворима с почетка XVIII вијека он више не помиње, што наводи на закључак да је тада већ био запуштен. Такав је био и 1827. године по писањима књижевника Јоакима Вујића.

У току конзерваторско-рестаураторских радова на манастирском комплексу, који су почели 1963-1973. г. обновљена је црква и конзервирани су откривени стари конаци.

Слика
Слика
Последњи пут изменио Србкиња дана 2.8.2007. 12:20, измењено укупно 1 пут.
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
"Отаџбина је ово Србина!"
Србкиња
Војвода
Војвода
 
Порука: 1212
Приступио: јун 2007
Место: Требиње

Re: Srpski manastiri

Порука Србкиња 1.8.2007. 14:03

МАНАСТИР КОПОРИН

Манастир са црквом Св. Стефана се налази у истоименом селу западно од Велике Плане и смјештен је у шумовитом амбијенту. Прошлост му је слабо позната (вријеме оснивања, оснивач). Како се на западном зиду налази портрет деспота Стефана Лазаревића, традиција и манастир веже за њега. По забиљеженој деспотској титули се закључује да је манастир настао након што је Стефан добио титулу, дакле, послије 1402. Тачна година страдања манастира се на зна, али се зна да је обновљен 1880.

Дијелом очуване фреске указују на сродност са сликарством угледног зографа митрополита Јована. Живопис је дјело сликара монаха школованих у радионици митрополита Јована и његовог брата јеромонаха Макарија у манастиру Зрзе код Прилепа.


[left]http://www.uputstva.co.yu/manastiri/eparhije/branicevska/koporin/31.jpg[/left]
[right]http://www.uputstva.co.yu/manastiri/eparhije/branicevska/koporin/21.jpg[/right]
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
"Отаџбина је ово Србина!"
Србкиња
Војвода
Војвода
 
Порука: 1212
Приступио: јун 2007
Место: Требиње

Re: Srpski manastiri

Порука Србкиња 2.8.2007. 12:35

Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
"Отаџбина је ово Србина!"
Србкиња
Војвода
Војвода
 
Порука: 1212
Приступио: јун 2007
Место: Требиње

Re: Srpski manastiri

Порука Србкиња 2.8.2007. 12:59

МАНАСТИР ЧОКЕШИНА

Манастир је смјештен у подножју планине Цер. Прво је у XV вијеку припадао Богдану Чокеши, по ком је и добио име, а и први писани подаци о манастиру потичу из тог времена. По неким изворима манастир је 1458. године прешао у власништво логотета Стјепана Ратковића. Манастир је страдао од Турака, али нема детаљнијих података о томе када и како. Посљедњу опсежну обнову манастир је доживјео између 1820. и 1823. године, када је црква добила садашњи изглед.

У близини манастира 1804. године се одиграла тешка битка српских устаника са Турцима који су хитали у помоћ опсједнутом Шапцу. Иако је у боју погинуо велики број Срба, па и браћа Глигорије и Димитрије Недић, који су их предводили, Турци су морали да се врате због великих губитака. Браћа Недићи, као и 300 чокешинских јунака, су сахрањени у манастиру.

Иконостас је урађен 1834. године и радили су га Михајло Константиновић и Никола Јанковић. У манастирској цркви је чудотворна икона Покров Пресвете Богородице Чокешинске.

Конаци су подигнути 1962. године.
[left]http://www.uputstva.co.yu/manastiri/eparhije/sabacka/cokesina/crkva2.jpg[/left][right]http://www.uputstva.co.yu/manastiri/eparhije/sabacka/cokesina/cudotvorna-ikona1.jpg[/right]
ПретходнаСледећа

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 1 гост