Молитве

[Patriota86]

ОЧЕ НАШ, Који си на небесима, да се свети име Твоје; да

дође Царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;

хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као

што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у

искушење, но избави нас од злога.



Ако зажелиш да сажмеш у једну молитву све молитве Цркве и сво Богослужење, све вапаје и све жеље - која би то била молитва? Та свеобухватна молитва јесте Молитва Господу Исусу. Њом и ми треба да се молимо, по могућности без престанка. Та света чудотворна молитва гласи:

Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога (грешну)




Царе Небески, Утешитељу,
Душе истине,
који си свуда и све испуњаваш,
ризницо добара и даваоче живота,
дођи и усели се у нас,
и очисти нас од сваке нечистоте,
и спаси, Благи, душе наше.





радуј се Благодатна Маријо, Господ је с Тобом:

благословена си Ти међу женама,

и благословен је Плод утробе Твоје,

јер си родила Спаситеља душа наших.




ВЕРУЈЕМ у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог; рођеног, а не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало;
Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао са небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човек;
И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен;
И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;
И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца;
И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом царству неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.
У једну свету, саборну и Апостолску Цркву.
Исповедам једно крштење за опроштење грехова.
Чекам васкрсење мртвих.
И живот будућег века. Амин!




Прими свеблагомоћна, Пречиста Владичице Богородитељко, часне дарове. И теби јединој прикладне, од нас недостојних слугу Твојих; од свих покољења изабрана, која си се од свих створења небеских и земаљских узвишенија јавила, светија од херувима, и од серафима славнија, од памтивијека скривена тајна, и анђелима непозната, која си од анђела радост примила!
Коју похвалу да ти принесемо, Пречиста? Како да те назовемо, Богородице?
Јер Пророчких ријечи сагласје слушали смо ми о Теби, анђелско стајање пред Тобом [гледали] са страхом и трепетом, чедно [родивши (зачелом)], јер носиш тијело човјечје [примившега] и оног који носи све и сва, и који је проповиједи свих светих о теби испунио. Владичице, не презри мало мољење моје, сагријешисмо, да не погинемо.

Ти си заступница роду човјечијем, јер си родом милостива и која си милостивога родила. Пречисте усне отвори и милостивом молитвом умоли Га за нас.

Ти која си чистија од сунца и која си засијала да нас огријеш, нас који сједимо у тами, Твоје најмилостивије заступништво пред Њега стављамо, да нас пречистим Твојим молитвама избави оне грозне и страшне муке у Дан његовог [другог] Доласка.

МОЛИТВА МАЈЦИ БОЖИЈОЈ

(Старца Никона Јерусалимца, Горички зборника XV вијек)




Спаси, Господе, народ свој, и спаси мене.

Ако не спасеш народ Твој и мој, а спасеш мене, ја ћу се у Рају осећати у туђини.

Услиши, Господе, молитву праведника Твојих Саве и Немање, те грешни народ спаси Твој, иако је грешан.

Како си спасавао Јерусалим од незнабожаца и кривоклетника, тако спаси и Београд од безверника, да се гласи спасење од Тебе, а не од људи.

Изнеможе народ Твој од чекања, не кушај до краја стрпљење његово, Господе. Господе, изнеможе народ Твој од чекања.

Сва се земља покри труповима верних Твојих, не можемо да копамо, а да мотика не звекне о кости сродника наших и не одјекне болно у душама нашим.

Нема њиве која није гробље, нити дрвета које није надгробни споменик. Сва је српска земља гробље.

Смилуј се, Господе и спаси народ свој, са мном или без мене.

Амин.

Владика Николај Велимировић



Анђеле Христов, чувару мој Свети и заштитниче душе и тела мога, опрости ми све што Ти сагреших у данашњи дан и избави ме од свакога зла непријатељског ми противника, да не бих никаквим грехом разгневио Бога мог, но моли се за мене грешног и недостојног слугу, да ме покажеш достојна доброте и милости Свесвете Тројице и Матере Господа мога Исуса Христа и свих Светих. Амин.



У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин
Слава Теби, Боже наш, слава Теби.

Царе Небесни, Утешитељу, Душе Истине, Који си свуда и све испуњаваш; Ризницо добара и Животодавче, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте, и спаси, Благи, душе наше.

Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас. (трипут)
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе очисти грехе наше; Владико, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.
Господе помилуј. (трипут)
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Оче наш, који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја, и на земљи као и на небу; хлеб наш насушни дај нам данас, и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.



ОСПОДЕ Исусе Христе, учитељу мудрости, молим Ти се, отвори очи срца мог, да бих слушао реч Твоју и разумео је, и творио свету вољу Твоју која је у њој откривена нама грешним и безумним људима. Господе Боже Спаситељу мој, пошто си дошао на земљу да тражиш и спасеш пропале, не скривај од мене заповести Своје, јер и ја пропадам у тами незнања закона Твога: него отвори очи ума мога да бих разумео чудеса учења Твога, и кажи ми непознатости и тајне мудрости Твоје. У Тебе се уздам, Боже мој, да Ти светлошћу знања Свога просветиш ум мој и разум, да бих не само читао написано него га и вршио. Молим ти се, и са сузама припадајући вапијем Ти: Господе, просвети ме, научи ме, уразуми ме, да свету реч Твоју и житија Светаца Твојих читам не на грех, него на обновљење и просвећење, на освећење и спасење душе моје, и на наслеђе вечнога живота. Амин.



ГОСПОДЕ дај да мирно примим све што ми донесе данашњи дан, и да се потпуно предам Твојој светој вољи.
Упућуј ме и помажи сваког часа у току овога дана. Било какве вести да добијем, научи ме да их примим мирно и с чврстим уверењем да све бива по Твојој светој вољи. Управљај мојим мислима и осећањима и у свим делима и речима.
Не допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе. Научи ме да се правилно односим према својим родитељима и својим ближњима, да никог не разгневим и ожалостим. Господе дај ми снаге да поднесем замор данашњега дана и све што се у току дана догоди. Управљај мојом вољом и научи ме да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, да праштам и волим. Амин.

[Patriota86]

Достојно је ваистину да блаженом зовемо Тебе, Богородицу, увек блажену и све беспрекорну и Матер Бога нашега. Часнију од Херувима и неупоредиво славнију од Серафима, Тебе што Бога реч непорочно роди ваистину Богородицу ми Те величамо





Пренувши се од сна, устани одмах, и сабравши ум, реци ово са побожношћу и страхом Божјим, крстећи се:

У име Оца, и Сина, и Светога Духа.Амин.

Затим

Уставши од сна, благодарим Ти, Света Тројице, што се због своје велике доброте и дуготрпељивости ниси разљутила на мене ленога и грешнога, нити ме погубила због безакоња мојих, него си показала Своје уобичајено човекољубље и подигла мене који сам лежао несвесно, да Ти јутрењујем и славим моћ Твоју. И сада просвети моје духовне очи, отвори моја уста да се поучавам речима твојим и разумем заповести Твоје и творим вољу Твоју и певам Теби у срдачном исповедању и славим пресвето име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.




Боже вечни и Царе сваког створења који си ме удостојио да доживим до овога часа, опрости ми грехе које учиних овога дана делом, речју и мислима. И очисти Господе, смирену душу моју од сваке прљавштине тела и духа. И дај ми, Господе, да ми сан ове ноћи прође у миру да бих уставши са скромне постеље, угађао пресветом имену Твом, у све дане живота мога, и победио све телесне и бестелесне непријатеље који војују на мене. И избави ме, Господе, од сујетних помисли и рђавих жеља које ме прљају. Јер је Твоје царство, и сила, и слава Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек у векове векова. Амин.



ПОЛУНОЋНИЦА, ЈУТАРЊЕ МОЛИТВЕ, ЧАСОВИ, ПОВЕЧЕРЈЕ, МОЛИТВЕ ПРЕД СПАВАЊЕ И КЕЛЕЈНО (МОЛИТВЕНО) ПРАВИЛО ВРШЕ СЕ ПО ОВОМ ПРАВИЛУ:

Благословен Бог наш..

Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уншити, и свима у гробовима живот дарова. (трипут)

Видевши Васкрсење Христово, поклонимо се светоме Господу Исусу, јединоме безгрешноме. Крсту Твоме клањамо се Христе и свето Васкрсење Твоје певамо и славимо; јер си Ти Бог наш, осим Тебе другога не знамо, име Твоје именујемо. Ходите сви верни, поклонимо се светом Васкрсењу Христовом. Јер, гле, кроз Крст дође радост целоме свету. Увек благосилљајући Господа, певајмо Васкрсење Његово; јер ради нас претрпевши Крст, смрћу смрт разруши. (трипут)

Ипакој, глас 4:

Претекавши јутро Мироносице с Маријом, и нашавши камен одваљен од гроба, слушаху од Анђела: Што с мртвима као човека тражите, Онога који је у вечној светлости? Видите погребне повоје, трчите и свету проповедајте: да је васкрсао Господ, умртвивши смрт, јер је Он Син Бога, који спасава род човечански.

Кондак, глас 8:

Ако си и у гроб сишао, Бесмртни, но адову си силу разорио, и васкрсао си као Победитељ, Христе Боже. Женама Мироносицама рекавши: Радујте се! и Твојим Апостолима мир дарујући, палима дајући васкрсење. У гробу телесно, у аду с душом као Бог, у Рају с разбојником, и на Престолу био си, Христе, са Оцем и Духом, све испуњујући, Неограничени.

Слава: Гроб Твој - извор васкрсења нашега, Христе, показа се као живоносан, као лепши од Раја, ваистину светлији од сваке царске одаје.

И сада: Вишњега си освећено Божанско насеље, радуј се, Богородице, јер се Тобом даде радост онима који кличу: Благословена си Ти међу женама, Свебеспрекорна Владичице.

Господе помилуј. (40 пута)

Слава: и сада: Часнију од Херувима...

Именом Господњим благослови...

Христос васкрсе из мртвих. (трипут)




Христе Боже, коме се у свако време и сваког часа клањају и кога славе на небу и на земљи, дуготрпељиви, многомилостиви, многосажаљиви, који преведнике љубиш, а грешнике милујеш и све зовеш спасењу обећањем будућих добара. Ти Господе, прими и наше у овај час молитве и управи живот наш заповестима Твојим, душе наше освети, тела очисти, расуђивања исправи, мисли разбистри и избави нас од сваке жалости, зла и бола; огради нас светим Твојим анђелима, да њиховим мноштвом чувани и вођени стигнемо до јединства вере и познања неприступне Твоје славе, јер си благословен у векове векова . Амин.





Светог Николаја Жичког

Кајемо се прво за себе у свему што згрешисмо и Реч Божју прекршисмо и образ окаљасмо, било лагањем или крадењем, било злобом и пакошћу, било развратом или отимањем, било пијанством и ждерањем или варањем и коцкањем, било псовањем и хуљењем светиње или клеветањем и оговарањем ближњих својих, било маловерством или саблажњавањем својих ближњих! Кајемо се за безбројне грехове своје, знане и незнане, вољне и безвољне, било словом или делом или помишљу, било јавне или тајне, кајемо се и молимо Бога, да нам опрости и да богнас не казни сав народ наш и сву државу нашу. Скрушено се кајемо, опрости нам, Господе!
Потом, кајемо се за све грехе оних духовникаи свештеника који у чему год згрешише пред Господом Богом и Светим Савом, било да малаксаше у вери или у страху Божјем; било да небрижљиви бише у делу Господњем или да ослабише у љубави братској. Уколико с еони не кају, кајемо се ми за све што је зло пред Богом у срцу, на језику или у владању њиховом. Скрушено се кајемо, опрости им, Господе!
Кајемо се за грехе оних наших народних првака и вођа, који заборавише да су свеци српски основали ову државу и да је ово света земља, и који заборавише да су истакнути за прваке ивође једног светог и мученичког народа, па без страха Божјег и љубави према народу злоупотребљаваше своју власт на народну привремену несрећу, а на вечну пропаст и проклетство себе и свога порода. Скрушено се кајемо, опрости им, Господе!
Кајемо се за грехе оних учитеља и књигописаца и књигопреводилаца, који омладини југословенској показаше клизав пут разних белосветских фантазера и фразера, пут безбожан и неморалан, који води народе у крв и злочин и уништење, на радост сатане и његових паклених сила. Скрушено се кајемо, опрости им, Господе!
Кајемо се за грехе свих оних српских синова и кћери, који презреше дух и искуство и памет и веру и светињу и поштење и доброту свога народа и примише туђинску лудост и непоштење и сваку јефтину робу, да тиме замене чисто злато народно, у стотинама ватри опробано. Скрушено се кајемо, опрости им, Господе!
Кајемо се и за све неправде свих неправедних судија и кметова, и порезника и шумара, и закупаца и прекупаца, увозника и извозника! Кајемо се за злобу свих злотвора, за пороке порочних, за страсти страсних, за убиства убица, за насиљенасилника, за увреде деце према родитељима; кајемо се за свађе и деобе међу браћом, за све суровости јачега над слабијим и за све немилости имућних наспрам сиромашних, и за све баналности и вулгарности које се могу чути и видети по кафанама, по позориштима и разним игралиштима широм свете земље наше, под чијом се кором скривају тела многих милиона војника и мученика за Крст Часни и Слободу Златну. Скрушено се кајемо, опрости им, господе!
Кајемо се и за све оне чија је душа подељена и чији је карактер неутврђен, те Свеце славе, а Свеце псују, Крсту се клањају, а Крст псују, пост држе, а пост псују, Богу се моле, а Бога руже, Црквом се хвале, а у Цркву не иду, Српство величају, а Србе цепају, државом се поносе, а државу штете. Ај, Боже велики, за све њих ми Ти приносимо скрушено и плачно покајање. Ако Ти није довољно покајање наше за браћу нашу, покај и њих, Господе благи. И не допусти, Царе и Творче Неба и земље, да се бич гнева Твога праведнога, којим у ове дане бијеш охоле и безбожне, спусти на народ слуге Твога Светога Саве и мученика Твога Кнеза Лазара. Слава Ти Творче и Спаситељу наш на век века. Амин.




Ради потсећања какви треба да будемо и благослова Божијег, ове молитве могу читати:
- они који желе да ступе у свету тајну брака, као и
- они који се већ налазе у браку.

Молитва прва:

Благословен си Господе Боже отаца наших, који си нам даровао живот. Ти си Господе створио човека по лику своме и подобију, од душе разумне и тела благоликог, тако да тело служи разумној души. Ти си нас Господе сачувао од оних који лове душе наше, од многих замки лукавога и спасао си нас од многих искушења и опасности до данашњег дана. Зато, не дозволи Господе Боже наш, да будемо на спотицање и саблазан ближњима својим, већ да се покажемо слуге Твоје, да нам не буде узалуд благодат Твоја.
Наоружај нас оружјем праведности, у речи, делу и истини, подари нам силу кроз дуготрпљење у невољи. Да будемо широког срца: ако смо ожалошћени да будемо увек радосни; ако смо сиромашни да можемо обогатити друге, као они који ништа немају а све поседују у Теби Творцу и Оцу нашем.
Да се не упрежемо у исти јарам са незнабошцима, јер шта има праведност са безакоњем, какав је део верних са невернима и какво је слагање храма Божијег са идолима? А Ти си за слуге своје Господе рекао: Уселићу се у њих, живећу са њима, Бићу им Бог и они ће бити мој народ. Бићу вам Отац и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ, који је богат у милости.
Ради велике љубави којом си нас заволео, подари нам Господе да будемо достојни звања у које смо позвани, са сваком смиреношћу, кротошћу и дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави, чувајући јединство у свези мира. Да не размишљамо телесно умом својим, и не будемо деца коју заноси сваки ветар људске обмане, већ да узрастамо истинито у љубави Онога који је Глава - Христос. Да не живимо као незнабошци у празноумљу, помрачених мисли и осећања, окамењеног срца и отуђени од Живота због незнања. Да не дајемо места ђаволу, као они који отупевши предадоше себе разузданости да чине сваку нечистоту са похлепом. Него да одбацимо старога човека који се распада у жељама варљивим и обучемо се у новога, који се обнавља по лику Онога који га је саздао. Да будемо међу собом благи, милостиви, праштајући један другом као што је Бог у Христу опростио нама. Да мислимо оно што је истинито и праведно, чисто и достојно љубави, што је на добром гласу и у врлини, што примисмо и научисмо од Отаца наших. Сети се, Господе Боже наш, родитеља наших који су нас одгајили, јер молитве родитеља учвршћују темеље домова. Амин.

Молитва друга:

Благословен си Господе Боже наш, Свештеноделатељу тајног и чистог брака и Законодавче телеснога, Чувару непропадљивости и добри Стројитељу свега животног. Ти си Господару у почетку створио човека и поставио га да влада творевином, и тада си рекао: Није добро да човек буде сам на земљи, да му створимо помоћника према њему; и узевши једно од ребара његових тада си створио жену, коју видевши Адам рече: ево сада кост од мојих костију, и тело од мога тела, она ће се звати жена, јер је узета од мужа свог. Ради тога оставиће човека оца свог и мајку, и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело; и оне које је Бог саставио, човек да не раставља. Јер си Ти Господе, Боже Вечни, растављене довео до јединства и установио њихову међусобну нераскидиву везу. Од Тебе се жена сједињује са мужем ради помоћи и продужења људског рода. Ти сам Господе Спаситељу на свети начин вршиш тајанствени и чисти брак. Зато даруј и мени Господе да разликујем љубав од страсти и похотљивости, да једно друго не оставимо сиромашне и упропаштене, већ као супружници да будемо сложни, душом и телом, да живећи у истини и љубави Твојој међусобно обогаћујемо живот свој.
Избави нас Господе Боже наш, од лажног мудровања телесног и сваког мрачног и тамног сладострашћа. Умири побуне тела нашег, укроти насртаје страсти и угаси распаљене стреле лукавога које на нас подмукло лете. Сачувај нас благодаћу својом од тога, као што си од огња сачувао света три младића, пославши им росу с неба. Нека дође на нас она радост коју је имала блажена царица Јелена када је пронашла Часни Крст. Сачувај нас Господе Боже наш, као што си сачувао Ноја у ковчегу, као што си сачувао Јону у утроби морске немани. Сети се и нас Господе Боже наш, као што си се сетио Еноха, Сима, Илије, као што си се опоменуо четрдесеторице својих светих Мученика, пославши им венце с неба, подари и нама венац твоје свете тајне брака.
Још Те молим, Преславни Господе, да нам дарујеш мир Твој, да унесемо радост у живот наш и да нађемо непролазну љубав којом си нас Ти сам заволео. Да сложни будемо на корист и помоћ другима, и да се радујемо здравој и доброј деци. Амин!

Молитва трећа:

Господе који си се настанио међу нама, који си преко апостола Павла рекао: Духа не гасите, све испитујте, добра се држите, склањајте се од зла у сваком облику, да се исцели душа ваша и тело. Боже мира, сачувај нас без порока за свету тајну брака, за цео живот наш и за долазак Господа нашег Исуса Христа.
Да се украшавамо врлинама и добрим делима, што је драгоценије и скупље од бисера, злата и сребра. Да се чистога срца обучемо у правду, да останемо у вери, љубави и светињи, са сваким достојанством и честитошћу. Да живећи целомудрено поштујемо један другог, радујемо се свагда и кроз молитву без престанка захваљујемо Богу мира који је веран своме обећању и изабранима својим. Јер смо на слободу позвани, не само на угађање телу, већ да из љубави служимо један другоме.
Да се утеше срца наша, да се сјединимо у љубави и богатству разумевања, у познању тајне Бога и Оца и Господа нашег Исуса Христа, у коме су скривена сва блага премудрости и знања, у свакој побожности и љубави. Да као синови и кћери дана будемо трезвени, обучени у оклоп вере и љубави, са кацигом наде спасења. Јер, Господ нам није дао духа плашљивости и збуњености, него Духа силе у љубави и свакој чистоти. Да се Утешитељ, Дух Истине, настани у нама, да се кроз ревност показује искреност у љубави. Јер си Ти Господе рекао да ће нас по томе познати да смо ученици Твоји ако будемо имали љубави међу собом. А ми смо слуге Твоје Господе, синови и кћери слугу Твојих.
Боже наш, oпрости нам грехе младости наше и не остављај нас ни убудуће. Буди нам покровитељ и помоћник, целог живота нашег. Подај нам Боже љубав нелицемерну, научи нас да истрајемо у добру, да праштамо и волимо. Амин

Свештеник Србољуб Милетић



Молитва пре учења

Свеблаги Господе, пошаљи нам благодат Твог Светог Духа да оснажи наше духовне силе, да би пазећи на учење које нам се предаје порасли Теби, нашем Творцу на славу, родитељима на радост, а Цркви и отаџбини нашој на корист.

Молитва после учења

Благодаримо Ти, Творче, што си нас удостојио Твоје благодати те смо примили учење. Благослови наше старешине, родитеље и учитеље који нас воде поѕнању добра, и дај нам силу и моћ да продужимо ово учење.

[Patriota86]

Господе Исусе Христе, Боже наш, Који у Својој превеликој милости и човекољубљу слушаш молитве оних који Теби припадају свим срцем својим, приклони ухо Своје и чуј молитву моју коју Ти смерно узносим:

Сачувај, Господе, Цркву Твоју Свету, Васељенску и Апостолску, утврди је и укрепи, умножи је и у миру сохрани, и учини је непобедивом у све векове.

Спаси Господе и помилуј Патријарха нашега (име), високопреосвећене и преосвећене Архиепископе, Митрополите и Епископе Православне, јереје и ђаконе и сав клир црквени, које си поставио да пасу словесно Твоје стадо и молитвама њиховим помилуј и спаси мене грешнога.

Спаси, Господе, и помилуј оца мога духовнога (име) са свом братијом његовом и молитвама њиховим мене сиротог помилуј.

Спаси, Господе, и помилуј монахе и монахиње Православне у свим местима њиховог подвизавања и служења Теби и молитвама њиховим помилуј ме.

Спаси, Господе, и помилуј старе, којима нема ко да помогне, и младе, ниште и сироте, удовице, болесне и уцвељене, оне у невољама и у ропству, и у тамницама заточене и особито оне које прогоне Тебе и вере Православне ради језици безбожни, одступници и јеретици, њих који су слуге Твоје, и помени их, посети, укрепи, утеши и брзо им силом Својом олакшање, слободу и избављење подај.

Спаси, Господе, и помилуј оне који нам добро творе, воле нас и хране, указујући нам милост, и који нам заповедише недостојнима и који нас успокојавају и учини милост Своју на њима, дарујући им испуњење свих мољења која су им на спасење и вечних добара примање.

Спаси, Господе, и помилуј оне које ја безумљем својим саблазних и од пута спасоноснога одвратих, на дела зла и неприлична наведох. Божанственим промислом Својим на пут их спасења опет врати.

Спаси, Господе, и помилуј оне који ми пакосте и вређају ме и искушења ми праве, и не остави их да погину због мене грешнога.

Оне који одступише од вере Православне и погибељним јересима заслепљене светлошћу познања Твога просветли и Светој Твојој Апостолској Цркви присаједини.

Спаси, Господе, и помилуј и даруј земаљска и надземаљска добра Твоја деци мојој и супрузи (супругу) моме, родитељима, браћи и сестрама мојим, сродницима по телу и духу.

(Затим са молитвеном пажњом читај ниже уписана имена живих на земљи, за које се молиш).




Господе Исусе Христе, Сине Божји, огради ме светим Твојим Ангелима и молитвама Свепречисте Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије, силом Часног и Животворног Крста, Светог Архистратига Божјег Михаила и осталих Небеских сила бесплотних, Светог Пророка и Претече, Крститеља Господњег Јована, Светог Апостола и Јеванђелисте Јована Богослова, Свештеномученика Кипријана и мученице Јустине, Светитеља Николаја, архиепископа Мирликијског чудотворца, Светитеља Лава, епископа Катанског, Светитеља Јосифа Белгородског, Светитеља Митрофана Вороњешког, преподобног Сергија, игумана Радоњешког, преподобног Серафима, Саровског Чудотворца, Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мајке њихове Софије, светих и праведних богоотаца Јоакима и Ане и свих светих Твојих, и помози мени, недостојном рабу Твојему (име оног који се моли), да ме избави од свих насртаја непријатељских, од сваке мађије, чаролије, врачања и од лукавих људи, да не узмогну учинити мени зла никаквога.
Господе, светлошћу Твојег блистања сачувај ме ујутру, преко дана, навече и када сан долази, и силом благодати Твоје одврати и удаљи зла свака нечиста која дејствују по наговору ђавола. Ко је тако мислио и чинио - врати њихово зло назад у пакао, јер Твоје је Царство и Сила, и Слава, Оца и Сина и Светога Духа. Амин.





Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу.
И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје.
Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу.
Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узашиљемо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова.
Амин.





Господе, који си заповест нову дао ученицима Твојим да љубе друг друга, обнови исту и упечати у душе и срца наша благодаћу пресветога Духа Твојега, како би се бринули: не како ћемо себи угодити, но Теби, и послужити ближњем на корист и спасење: молимо Ти се, Благодатељу милостиви, услиши и милостивно погледај.



Да будемо савршени у љубави Твојој, Боже наш, да имамо нелицемерну љубав ка ближњем, принуди нас, Господе, благодаћу Твојега Духа. Ко мисли да има љубав према Теби, а брата својега мрзи, лажа је, и у тами ходи. Зато, Милостиви, разгори душе и срца наша на љубав према Теби и према браћи – молимо Ти се, као милостив услиши и као преблаг помилуј.





Господе Исусе Христе, Који си Сам био Дете, и Који си децу волео и благосиљао, помилуј и спаси децу нашег времена, да се некрштена крсте, а крштена дасе вером у Тебе и љубављу према Теби утврде. Спаси, Господе, ону децу коју њихови неверујући или зловерни родитељи кваре безбожјем или зловерјем и одвлаче их од Тебе, Који си једини Спас и Избавитељ њихов. Спаси, Господе, и ону децу коју бездушни зли учитељи, безбожни или зловерни, удаљују од Тебе Творца њиховог, и уводе у друштво душом огубаних. Спаси, Господе, ону децу чије чисте душе оскрвњује сваки неморална улици и разврат у позоришту, на телевизији и у биоскопу. Спаси их од ових нечистота. Спаси, Милостиви, и ону дечицу без родитеља која су пала под руку сурових старатеља, злих очуха и маћеха спаси их од слушања хулних речи и гледањазлих дела. Помози, Свемогући, да деца узрасту и сазру за синовство Божије и грађанство Небеског Града на вечно спасење, а у Твоју славу и хвалу. Амин.

Богородице Дјево, радуј се, благодатна Марија! Господ с Тобом, Благословена си Ти међу женама и благословен плод утробеТвоје, јер си Спаса родила душа наших!






( ОСОБИТО НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ )

Молитвама Светих Отаца наших Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас. Амин.

Царе небески, Утешитељу, Душе Истине, који си свуда присутан и све испуњаваш, Ризнице добара и Даваоче живота, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.

Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас (три пута).

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владико, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше имена твога ради.

Господе помилуј (три пута).

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје, да дође царство твоје, да буде воља твоја и на земљи као што је на небу; хлеб наш насушни дај нам данас и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од нечастивог.

Псалам 3: Господе, како је много непријатеља мојих! Многи устају на мене. Многи говоре за душу моју: нема му помоћи од Бога. Али Ти си, Господе, штит који ме заклања, слава моја; Ти подижеш главу моју. Гласом мојим вичем ка Господу, и чује ме са свете горе своје. Ја лежем, спавам и устајем, јер ме Господ чува. Не бојим се много хиљада народа што наваљују на мене. Устани Господе! Помози ми, Боже мој! Јер Ти бијеш по образу све непријатеље моје; Ти разбијаш зубе безбожницима. Од Господа је спасење. Нека буде на народу твом благослов твој.

Псалам 69: Боже, похитај да ме избавиш; Господе, да ми помогнеш! Нека се постиде и посраме који траже душу моју! Нека уступе натраг и осрамоте се они који ми зло желе! Са стидом нека се врате натраг и осрамоте они који ми говоре: тако, тако! Нека се узрадују и узвеселе Тобом сви који траже Тебе, Боже, и који воле спасење твоје; нека стално говоре: велики је Господ. А ја сам сиромах и бедан, Боже, помози ми! Ти си помоћ моја и избавитељ мој, Господе, не закасни!

Псалам 141: Гласом својим ка Господу вичем, Гласом својим Господу се молим. Изливам пред њим мољење своје, тугу своју пред њим казујем, кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу којим ходам, сакрише ми замку. Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју. Вичем к теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих. Чуј јадиковку моју, јер се мучим веома.Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене. Изведи из тамнице душу моју, да славим име твоје. Око мене ће се окупити праведници када ми учиниш добро.

Теби, Богородице, Војвоткињи која се бори за нас, ми, слуге твоје, узносимо победне захвалне песме јер смо се избавили од зала; но и сада, пошто имаш моћ непобедиву, ослободи нас од свих опасности, да ти кличемо: радуј се, Невесто неневестна!

Тропар Св. кнезу Лазару (глас 3): Красоту зажелев славе Божје, у земаљском Њему благоугодио си, и уручени ти талант, добрим трудом удвостручио јеси. Њега ради и боривши се до крви, и отуд плату за муке своје, као мученик примио си од Христа Бога. Њега моли да спасе прослављаче твоје, Лазаре.

Тропар св. српским мученицима (глас : Због верности Богу и Божијој правди, пострадасте телом, земља се растужи, ал’ спасосте душе, небо се весели; а преци се ваши распеваше небом, на капији раја сретоше вас с песмом: «Имена су ваша у књизи вечности, улазите у рај децо бесмртности». Ми на земљи род ваш кличемо вам углас: мученици нови молите се за нас.

Молитва Богородици:

О Пресвета Госпођо, Владарко Богородице! Ти си узвишенија од свих Анђела и Арханђела, и драгоценија од свеколике творевине; ти си помоћница онима којима је неправда учињена; ти си нада безнадежнима; ти си заступница убогих, утеха ожалошћених, хранитељка гладних, одећа нагих, исцељење болних, спасење грешних. Ти си помоћ и заштита свим хришћанима! О, свемилостива Госпођо, Дјево Богородице, Владарко, милошћу својом спаси и помилуј благоверни православни род наш; спаси, Госпођо и помилуј слуге твоје: најсветијег патријарха нашег Павла, високопреосвећене митрополите, архиепископе и епископе, и сав свештенички и монашки чин; благоверне чланове управе, војеначалнике, градоначалнике, христољубиву војску и све православне хришћане. Заштити их часном ризом својом и умоли, Госпођо, Христа Бога нашег, који се из тебе оваплотио без семена, да нас својом вишњом силом наоружа против невидљивих и видљивих непријатеља наших. О, свемилостива Госпођо, Владарко Богородице, подигни нас из дубине греховне и избави нас од глади, погибије, земљотреса, помора и потопа, од огња и мача, од најезде туђинаца и међусобног рата и распри, од напада вражјих и шкодљивих ветрова, од смртоносне ране и сваког зла. Подај, Госпођо, мир и здравље слугама твојим, свим православним хришћанима, и просвети им ум и очи срца на спасење. И удостој нас, грешне слуге твоје, царства Сина твог, Христа Бога нашег. Јер је моћ његова благословена и свепрослављена, са Беспочетним Оцем његовим и са Пресветим, Благим и Животворним Духом његовим, сада и увек и у векове векова. Амин.

Молитва Господу Исусу Христу

Господе, Боже силa, Боже спасења нашег, Боже који сам чиниш чудеса, погледај милостиво и снисходљиво на своје смирене слуге и чуј нас човекољубиво и помилуј. Ево, наши се непријатељи скупише против нас, да нас униште и да разоре светиње наше. И Ти, који све знаш, знаш да су неправедно устали на нас, и да се не можемо одупрети њиховом мноштву ако нам ти не помогнеш. И овако грешни и недостојни, кајући се, са сузама Ти се молимо: помози нам, Боже Спаситељу наш, и избави нас ради славе имена твог, да не би рекли непријатељи наши: «Гле, оставио их је Бог, и нема Онога ко их избавља и спасава», него да познају сви народи да си Ти Бог наш, а ми деца твоја, увек заштићавана твојом влашћу. Покажи нам, Господе, милост твоју, да би се и на нас примениле речи које је Мојсије рекао Израиљу: «Будите одважни, стојте, и видећете спасење Господње, јер ће се Господ борити за вас». Дај нам добро знамење, да виде сви који мрзе православну веру нашу и нас, да се посраме и смире. О Господе Боже наш, Спаситељу, Снаго, Надо и Заступништво наше, не помени безакоња и неправду народа твог, и не окрени се од нас у гневу своме, него милостиво и снисходљиво посети своје смирене слуге. Дођи нам у помоћ и разруши лукаве намере оних који нам зло мисле; суди онима који нас вређају, и покори оне који се против нас боре; обрати њихову нечисту дрскост у страх и бекство. Опрости грехе онима којима си доделио да у борби положе животе своје за Веру и Отаџбину, и дај им нераспадљиве венце у дан праведног Суда твог. Јер си Ти Заступник, Победа и Спасење свих оних који се надају у Тебе, и Тебе славимо Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.

/ Ко хоће више од овога, може, по сопственом нахођењу, укључити у ово правило и неке друге псалме (на пример:33,34,43,63,73,82), или неки акатист (рецимо:“Свемогућем Богу при најезди искушења”) или се молити на бројанице – “Господе Исусе Христе, Сине Божји, (или: Пресвета Богородице) спаси српски народ и земље од сваког зла”/.




Добри Боже, стопама Твојим дај да ходим!
Дух Твој Свети да ми је вођа!
Зрачи моју душу вечним зрацима љубави!
Пусти доброту Твоју да загреје душу моју!
Правда Твоја нека завлада душама својих људи!
Твоје Царство нека је наш дом!
Слава Твоја нека засија човечанству да упозна Тебе и љубав вечну!
Песма Твоје радости вечно нека буји у нашим срцима!
Молим Ти се , Боже Велики, услиши моје жеље!
Амин.

Отац Јустин (на Богочовечанском путу)





Песма Св. Амросија, епископа Медиоланског:

Тебе Бога хвалимо, Тебе Господа исповедамо, Тебе превечнога Оца сва земља велича. Теби сви анђели, Теби небеса и све силе, Теби херувими и серафими непресталним гласовима кличу: Свет, свет, свет је Господ Бог Саваот, пуни су небо и земља величанства славе Твоје. Тебе преславни збор апостола, Тебе хваљени број пророка, Тебе хвали пресветла војска мученика. Тебе по свој васељени исповеда Света Црква, Оца недостижнога величанства, Твога истинитога и јединороднога Сина Коме се поклањамо, и Светога Утешитеља Духа. Ти, Царе славе Христе, Ти јеси Очев вечни Син. Ти, узимајући на се спасење човека, ниси се згнушао Девојачке утробе. Ти си, одолевши жалцу смрти, отворио вернима Царство небеско. Ти који седиш с десна Богу у слави Очевој, верујемо да си Судија који ће доћи. Тебе, стога молимо: Помози слугама Твојим, које си искупио часном Својом крвљу. Удостој нас да са светим Твојима у вечној слави Твојој царујемо. Спаси народ Свој, Господе, и благослови наслеђе своје, усправљај га, и узноси га у векове. У све дане ћемо Тебе благосиљати, и хвалићемо име Твоје у векове, и у векове векова. Удостој нас Господе, да се у овом дану сачувамо од греха. Помилуј нас, Господе, помилуј нас. Да буде милост Твоја, Господе, на нама, како се уздасмо у Тебе. У Тебе се, Господе, поуздамо, да се не постидимо до века. Амин.



Господе сила, буди с нама, јер другога помоћника у тузи немамо, изван Тебе, Господе сила, помилуј нас.

Суди, Господе, онима који нам чине зло, обори оне који хоће да нас оборе.
Узми оружје и штит и устани у помођ нашу.

Пресвета Богородице, за време живота мога не остави мене, не повери ме суду људскоме, већ сама заступи и помилуј ме.

Сву наду моју полажем на Тебе, Мати Божја, сачувај ме под окриљем Твојим.
Да васкрсне Бог и да се расточе непријатељи Његови и да побегну од лица Његовог мрзитељи Његови.

Господе, Боже сила, Боже спасења нашег, Боже Који сам чиниш чудеса, погледај милостиво и снисходљиво на Своје смирене слуге, и чуј нас човекољубиво, и помилуј. Ево, наши се непријатељи скупише против нас, да нас униште и да разоре светиње наше. И Ти, који све знаш, знаш да су неправедно устали на нас и да се не можемо одупрети Њиховом мноштву ако нам Ти не помогнеш. И овако грешни и недостојни, кајући се, са сузама Ти се молимо: помози нам Боже, Спаситељу наш, и избави нас ради салеве Имена Твог, да не би рекли непријатељи наши: гле, оставио их је Бог, и нема онога ко их избавља и спасава, већ да познају сви народи да си Ти Бог наш, а ми деца Твоја, увек заштићавана Твојом влашћу. Покажи нам, Господе, Твоју милост, да би се примениле на нас речи које је Мојсије рекао Израиљу: “Будите одважни, стојте и видећете спасење Господње, јер ће се Господ борити зѕ вас.” Дај нам добро знамење, да виде сви који мрзе Православну веру нашу и нас, да се посраме и смире. О Господе, Боже, Спаситељу, Снаго и Надо и Заступништво наше, не помени безакоња и неправду народа Твог и не окрени се од нас у гневу Своме, него милостиво и снисходљиво посети Своје смирене слуге. Дођи нам у помоћ и разруши лукаве савете оних што нам зло мисле;суди онима који нас вређају и покори оне који се против нас боре; обрати њихову нечисту дрскост у страх и бекство. Опрости грехе онима којјима си доделио да у борби положе своје животе зѕ веру и отаџбину и дај им нераспадљиве венце у дан Праведног Суда Твог. Јер си Ти Заступник, Победа и Спасење свих оних који се надају у Тебе, и Тебе славимо, Оца, Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.




К вама, свети бесребреници и чудотворци Козмо и Дамјане, као брзим помоћницима и топлим молитвеницима за спасење наше, колена преклонивши, притичемо и, клањајући се, усрдно вапимо: не презрите мољења нас грешних и немоћних, који смо у многа безакоња запали и свакога дана и часа сагрешујемо. Умолите Господа да нама, недостојним слугама Својим, подари велика и обилна милосрђа Своја. Избавите нас од сваке патње и болести, јер сте од Господа и Спаса нашега Исуса Христа примили изобилну благодат исцељења, ради чврсте вере, бесплатног лечења и мученичке кончине ваше. Услишите нас који се молимо и богоугодним посредништвом вашим измолите код Христа Бога православним управитељима здравље, благостање, спасење, победу над непријатељима и благослов Божји. Опет се клањајући, усрдно молимо да нам од Господа испросите све што је од користи у овом привременом животу, а посебно што је потребно за вечно спасење, да се удостојимо да молитвама вашим добијемо хришћански крај, без болести, непостидан, миран, и да се избавимо од превара ђаволских и вечних мука, да наследници безграничног и блаженог Царства Небеског будемо. А ви, угодници Божји, не престајте да се молите за оне који вам са вером приступају; чак и ако, по мноштву грехова својих, нисмо достојни милосрђа вашег, будући истински подражаваоци човекољубља Божјег, учините да донесемо род достојан покајања и у вечни покој стигнемо, хвалећи и благосиљајући дивног у светима Својим Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Пречисту Мајку Његову, и вашу топлу заштиту, сада и увек и у векове векова. Амин.






Таласи страсти смућују ме, велика туга и тегоба испуњава душу моју. О Пресвета, умири душу моју миром Сина Твога и душевну сумњу и тугу одагнај благодаћу Његовом. Буру мојих грехова који ме као ватрени црв пеку утишај и пламен његов угаси. Испуни, Пречиста, радошћу срце моје и разагнај маглу прегрешења мојих испред мене, јер ме она смућује. Просвети ме светлошћу Сина Твога. Изнеможе душа моја, све ми је тешко, па чак и молитва. Ево, хладан сам као стена, усне шапћу молитву, али срце је непокретно, покрила га је тегоба. Открави лед око душе моје и загреј срце моје љубављу Твојом.

Не уздам се у заштиту људску, но припадам Теби, пречиста Владичице, не одбаци ме, но прими молитву слуге Твога. Туга ме обузела, не могу више да трпим навалу демонску; заштите немам, нити имам где да се заклоним јадан, и увек бивам у тој борби погођен, а утехе нигде немам, сем у Теби, Владичице света. О, надо и заштито свих који верују, не одбаци молитву моју. Амин.

Пресвета Мајко Христова, Пречиста, Преблагословена Богородице, ево сотона удара на мене као вали морски о лађу и гони ме дању и мучи ме ноћу. Немам мира, усколеба се душа моја – устрепта дух мој. Похитај Пресветла и помози ми. Умоли милога Господа да ми се смилује и да ми учињене грехе опрости. О, Пресвета Мајко Исусова, милосрђе Твоје је велико и оно је највећи противник сили пакленој. И најтежи грешник, када падне у гротло паклено, гурнут нечастивом силом, ако завапи Теби, кадра си да га избавиш. Избави и мене, ево сотона хоће да ме спотакне и уништи веру моју, но ја се у Господа уздам. Слава нека је Теби, светија од Херувима и Серафима довека. Амин.




Молитва Часноме Крсту - Слава Господе Крсту Твоме Часноме! Нека Васкрсне Бог, и нека се развеју непријатељи Његови, и нека беже од лица Његова они Га мрзе. Нека исчезну као што исчезава дим, као што се топи восак на домаку огња; тако нека изгину ђаволи пред лицем оних који љубе Бога и осењују се Крсним знаком и који радосно говоре: Радуј се, пречасни и животворни Крсте Господњи , који прогониш ђаволе силом распетог на теби Господа нашег Исуса Христа, који је сишао у пакао и сатро силу ђаволску и који нам је даровао Тебе, Крст Свој часни, за прогнање сваког противника. Пречасни и животворни Крсте Господњи, помажи мо увек са Светом Владарком, Дјевом Богородицом, и са свима Светима занавек! Амин

[Patriota86]

1. Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, свом мисли својом и свом снагом својом.

2. Љуби ближњега својега као самога себе. (Мт 22, 37. и 39; ср. Мк 12, 30 и 31)





1. Ја сам Господ Бог Твој, немој имати других богова осим мене.

2. Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити.

3. Не узимај узалуд имена Господа Бога својега.

4. Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твојему.

5. Поштуј оца својега и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.

6. Не убиј.

7. Не чини прељубе.

8. Не кради.

9. Не сведочи лажно на ближњега својега.

10. Не пожели ништа туђе. (2. Мој 20, 2-17)




1. Молити се Богу и слушати службу Божију сваке недеље и празника.

2. Држати пост пред Рођењем и Васкрсењем Христовим, пред празником св. ап. Петра и Павла, пред Успењем Пресвете Богородице, и сваке среде и петка.

3. Свештена лица треба поштовати.

4. Исповедати грехе своје и причешћивати се у споменуте велике постове.

5. Молити се Богу за оне који су на власти.

6. Држати постове и молитве које заповеди епископ у време какве невоље.

7. Црквене ствари не употребљавати.

8. Свадбе не чинити за време поста.

9. Јеретичке књиге не читати.

[Patriota86]

1.

Ускликнимо с љубављу

Светитељу Сави

Српске цркве и школе

Светитељској глави.

Тамо венци тамо слава

Где наш српски пастир Сава.

Појте му Срби,

Песму и утројте!
2.

Благодарна Србијо,

Пуна си љубави

Према своме пастиру

Светитељу Сави.

Цело Српство слави славу

Свога оца Светог Саву.

Појте му Срби,

Песму и утројте!
3.

С неба шаље благослов

Свети отац Сава

Са свих страна сви Срби

С мора и Дунава.

К небу главе подигните

Саву тамо угледајте.

Саву српску славу,

пред престолом Творца!
4.

Да се српска сва срца

С тобом уједине,

Сунце мира, љубави,

Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,

Свети Саво, ти помози,

Почуј глас свог рода,

српскога народа!
5.

Пет векова Србин је

У ропству чамио

Светитеља Саве

Име је славио.

Свети Сава Србе воли

И за њих се Богу моли.

Појте му Срби,

Песму и утројте!

[Patriota86]

Патријарх ПавлеСрпска Православна Црква је аутокефална, тј, црквено независна чланица породице Православних Цркава и највећим делом покрива подручје Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске. Пошто се број Срба који живе у иностранству последњих година нагло повећао, данас имамо српске православне парохије на свим континентима. Рукоположењем Св. Саве за првог аутокефалног Архиепископа Србије 1219. године разне србске области сједињене су у једну црквену целину под ду ховним окриљем Православне Цркве Цариградске. Пошто је србска средњовековна краљевина расла у величини и утицају, Стефан Душан, србски краљ од 1331. г. узео је титулу цара 1346. и као први србски цар владао до 1355. године. Следствено том развоју догађаја и Пећка Архиепископија подигнута је на ранг Патријаршије. Период до доласка Турака био је време великог успона и процвата Српске Православне Цркве. Након коначног пада Деспотовине 1459. под турску власт већи део србских земаља постао је турски пашалук. После смрти патријарха Арсенија II 1463. године, његов наследник није био изабран, те је тако Српска Патријаршија укинута и Српска Црква потпала под јурисдикцију Васељенске Патријаршије. На велико залагање србских епископа Патријаршија је поново обновљена 1557. г. у време султана Сулејмана Величанственог. За патријарха у Пећи постасвљен је брат познатог Мехмед Паше Соколовића - Макарије.

Oбнова Патријаршије била је од великог значаја за Србе јер је помогла духовно обједињавање свих Срба у Турској Царевини. Након низа србских устанака против Турака, у чему је Црква имала водећу улогу, Турци су поново укинули Патријаршију 1766. г. Од тада је Српска Црква поново враћена под јурисдикцију Васељенске Патријаршије у Цариграду. Овај период тзв "фанариота" био је време велике духовне кризе јер су грчки епископи имали врло мало разумевања за своју србску паству. У том периоду је и највећи број Срба Хришћана прешао на ислам како би избегао тешке порезе и зулум који су им били наметнули Турци као одмазду за устанке и отпор. Многи Срби су са својим владикама и свештенством у то време избегли у јужну Угарску где је Српска Црква уживала аутономију. Седиште архиепископа било је премештено из Пећи у Карловце. Коначно, 1879. године, Српска Православна Црква поново је постала аутокефална, у исто време када је Србија била призната за независну државу. Након Првог светског рата сви Срби су били уједињени под једном духовном влашћу и Патријаршија је обновљена коначно 1920 г. под патријархом Димитријем. Пуна титула новог Патријарха била је: "Архиепископ Пећки, Митрополит Београдско-Карловачки и Патријарх Српски".

У II Светском рату Црква је прошла голготско страдање, посебно у западним крајевима где су многи епископи, свештеници и преко 700.000 Православних Хришћана Срба пострадали као жртве хрватског и муслиманског фашистичког терора. Стотине цркава су сравњене са земљом и оскрнављене. након рата Српска Црква пролази тешка искушења комунистичке диктатуре. Атеистичке власти су забраниле веронауку, конфисковале већи део црквене имовине и вршиле разне притиске како би умањиле утицај Цркве у народу. Тек од 1989. г. положај Цркве постао је сношљивији, мада црквена имања, одузета после рата, још нису враћена својим законским власницима.

Највише тело Српске Православне Цркве, Свети Архијерејски Сабор, чине сви епископи који се састају једном годишње, у мају месецу. Такође постоји и стални Синод који чине четворица архијереја и који се за време свог мандата баве свакодневним питањима живота Цркве, која по процени броји око девет милиона верника. Српска Православна Црква има 32 епархије, укључујући четири епархије у Северној Америци и две у Аустралији, 4 Богословије и један Теолошки факултет у којима се образују кандидати за свештенички позив.

[Patriota86]

- Свети Сава је у праксу увео обред крсне славе на литургијској основи. Од светога Саве се тај обред, као и обичаји који га прате, поступно формирао, док се није развио до данашњег облика. Данашњу форму тог обреда у прошлом веку (1862) коначно је уобличио митрополит Србије Михаило. Од бројних имена која је имала ова појава некад, а има их и данас, најраспрострањенија су: крсна слава и свечари.

СВЕЋЕЊЕ ВОДИЦЕ

У неким крајевима (Војводина, Београд...), обичај је да свештеник пре славе дође у дом да освети водицу. Домаћица припреми чинију са водом, босиљак, свећу, кадионицу, тамјан и упали кандило испред иконе. Тада свештеник освети воду којом ће домаћица умесити славски колач. За ту прилику потребно је припремити: кадионицу, ватру (или брикет специјалног угља) и тамјан, затим свећу и свећњак (чирак), киту босиљка и посуду чисте воде - и све то да буде на столу, окренуто према икони крсне славе, која се иначе налази на источном зиду собе.
Освећену водицу домаћица третира као светињу: пажљиво њоме рукује, чувајући је на одређеном месту. Па кад, уочи самога дана славе, приведе крају све своје припреме за сутрашњи дан, онда том водом и брашном меси славски колач; томе се дода и потребна количина соли и квасца. У неким крајевима, слава већ почиње уочи дана вечером, јер је то, литургијски гледано, већ нови дан - дан славе: служено је вечерње, односно бденије сутрашњем празнику. Ипак, врло је ретка појава да се већ тада реже колач то се чини на сам дан славе.

ОДЛАЗАК У ЦРКВУ

Кад осване дан крсне славе, у цркву се носи колач, жито и црно вино. У храму се врши заједничко освећење жита и благосиљање хлеба и вина, а онда свештеник свако жито посебно прелије и сваки колач посебно реже. Том приликом свечар преда свештенику, пре свете литургије, читуљу (списак живих и преминулих чланова породице) ради помена и вађења честица на проскомидији - живих за здравље, а упокојених за покој душе.

Домаћин приложи цркви своје дарове: тамјан, зејтин, вино - приложи чега може и колико може. У новије време је све чешћа појава да се прилаже новац па да га црква троши сходно потребама.

РЕЗАЊЕ КОЛАЧА У КУЋИ

Тамо где је наслеђена породична пракса или се заводи нова пракса, да се чин резања колача врши у кући, треба урадити овако.

Још увече или рано изјутра ставити на сто све што је потребно за обред, а сто је окренут икони, односно истоку.

На столу треба да су колач, жито, чаша црног вина; затим свећа у чираку, списак живих чланова породице ради молитвеног спомена, затим ручна кадионица са брикетом и шибицом; поред вина и жита налази се кашичица, а поред колача нож. Свећа се пали пред сам почетак обреда, а може и раније - док је кандило упаљено још увече и горело је у току ноћи.
Кад свештеник дође у свечарску кућу, на столу је све што је потребно. После уобичајеног поздрава, домаћин приђе свећи, прекрсти се и припали је. После почетног возгласа, молитве Господње Оче наш и тропара славе, свештеник чита молитву за освећење жита. За време овога обреда окаде се: икона, свећа, колач, жито, вино, просторија у којој се слави, као и присутни чланови породице и гости. Непосредно после тог обреда, не прекидајући ток свештеник прелази на резање славског колача. За то време почињу да се певају тропари.

ОСВЕЋЕЊЕ И РЕЗАЊЕ КОЛАЧА

Све важније обредне радње и обредни материјал о слави воде непосредно порекло из Свете литургије, шире узето - односно из Цркве: у томе се огледа црквени карактер славе. Обред славе, као и сви други обреди у Цркви представљају облик комуникације или општења човека са Богом - зато је свака молитва лично интонирана, и све - осим оних које се односе на индивидуална лица - имају облик множине, што изражава саборни карактер молитве: баш као и у самој Божанској литургији у којој се молимо за све, за цео свет.

У тој саборности није брисан ниједан појединац, ма како био мали и незнатан пред људима, а граматичка множина не представља накнадни збир, него укупност, саборност - заједницу.

Свештеник прво молитвено призива Господа Исуса Христа да благослови предложени хлеб и вино, изговарајући три пута речи: "Господе Исусе Христе Боже наш, благослови овај хлеб и ово вино Духом твојим Светим свагда, сада и увек и у све векове векова. Амин." Затим обема рукама узима хлеб и подиже га, окренут икони, односно истоку: "Господе Боже, приносимо Ти ово у славу и част светог...; његовим молитвама прими, Премилостиви, ову жртву у свој наднебесни жртвеник."

Затим спушта колач и реже га по доњој кори у виду крста и прелива га вином чинећи знак крста.
Колач окрећу свештеник, домаћин и сви присутни - кружно, у десно, док се певају тропари. Исти тропари се певају и на венчању, као и приликом рукоположења у чин ђакона, презвитера и епископа. Окретање колача у круг означава вечност. Круг је симбол вечности.

После овога колач се ломи на пола и стављају се његове половине доњом кором једна према другој, тако да прорезана мекота једне и друге половине буде окренута горе: њу целивају свештеник и домаћин три пута. Свештеник говори: "Христос међу нама." Домаћин одговара: "И јесте и биће." За време певања тропара колач су окретали сви присутни - домаћи и гости; ако их је било много, онда они ближи непосредно су окретали колач, а они даље њиховим посредовањем били су у вези са колачем, држећи сваки руку на рамену онога ко стоји испред њега. Ту појаву имамо ређе у кући, али је зато имамо често, готово редовно кад је у питању храмовна слава, школска слава, еснафска и сл. јер се и тамо реже колач а присуствује велики број верника.

Пошто је завршено целивање славског колача, певају се тропари који су у овај обред ушли из празничкога бденија, односно јутрења.
Иза тога дође јектенија у којој се моли за народ, архијереја, Православне Хришћане и на крају за укућане - по имену. На крају, као и обично, мали отпуст. Тада дође честитање.

СЛАВСКИ РУЧАК

Славски ручак, као и све обредне понуде, није јело ради јела, него је то заједничко обредно једење и пијење (со-јастије и со-питије). Зато о слави домаћинова кућа није само гостољубиви дом него истовремено и нека светионица: и кућа и породица су црква (заједница) где се приносе Богу на дар побожне мисли, жеље, захвалност, дочекују се и примају гости, по узору на библијскога праоца Аврама који је угостио три непозната тајанствена путника.

ВИДОВИ СЛАВЉЕЊА СЛАВЕ

Евхаристијски огранак није урастао само у породицу, па зато не постоје само породичне славе, него постоје и други видови слава. Пре свега, видели смо да је кућна или породична слава израсла из црквенога обреда. Поред храмовне славе постоји градска и сеоска слава, код нас заветина што значи дан и обред завета. Обичајна страна, односно рухо тих свечаности разликује се зависно од места и времена; али обредна страна је иста.
У старом Дубровнику су постојала братства и њихове славе. По угледу на то, а са ослонцем на заветине и храмовне славе - домаћа слава се развила у још један облик, односно више видова славе. Тако, на пример, зна се да је Светог Саву увео као школску славу кнез Милош тек 1841. године, али се исто тако зна да су у Сремским Карловцима још у претходном веку на Дан светога Саве ђаци били слободни од школе и "имали су рекреацију".
У овим славама обред је исти као и код породичних, односно црквено-храмовних. У јектенији се помињу имена чланова породице: оних који су домаћини славе за ту годину и оних који прихватају припрему славе за идућу годину, а помену се уопштено и сви учесници славе. Стари домаћин предаје кумство своме наследнику - домаћину за идућу годину тако што му предаје половину, негде четвртину, славског колача.
Исто тако отац предаје сину славу, а то бива онда кад се син издваја у посебно домаћинство, било да ће живети у другом граду било да ће живети у том истом месту. Потпуно је погрешна пракса која се понегде код нас усталила после Другог светског рата, да синови не славе док им је отац жив, или пак да славу преузима само најстарији син. Дужност је оца да свом сину преда славу, тако да и он слави. Ако то отац не жели да учини, из ко зна којих разлога, потребно је обратити се свом надлежном свештенику и са њим се договорити о преузимању крсне славе. Син тада никакав преступ није учинио против свог родитеља и крсне славе.
Када је Аустро-Угарска окупирала Босну и Херцеговину 1878. године, забрањена је употреба ћирилице, певање уз гусле... чак је забрањено и слављење крсне славе. Пошто се Срби нису славе одрицали, влада је донела одлуку по којој је дозвољена слава, али се претходно морало добити одобрење, за шта се морао платити порез на славу. Дозвола гласи: "Дозвољава се да Н. Н. може светог Ивана славити 24 часа." Под светим Иваном подразумева се свети Јован Крститељ.
Једна заједница обично почиње да слави те године кад се оснива, а некад и нешто касније. Храм почиње да слави кад се заврше радови и изврши његово освећење - али има и друга праксе: да слава новога храма почиње да се прославља још у изградњи - спомен храм Светога Саве у Београду на пример слави своју славу, а још није завршен.
Крсна слава, гледана и схваћена изнутра и квалитативно, представља појаву у којој се види да је српско Православље, светосавље, правилно и дубоко појмило смисао и биће Цркве и најадекватније изразило своје схватање и свој доживљај Цркве као вечне необухвативе заједнице Бога и људи.
Тако се о крсној слави дом - породица показује као минијатурна слика Цркве, пуна стварне животности: њена материјална присутност у одређеном простору је евидентна и она је само символ духовне стварности која даје смисао. То у ствари чини душу целога поретка ритуала крсне славе.
После Другог светског рата, све је чињено да се крсна слава укине, забрани, искорени, а кад то није пошло за руком, онда се ишло на то да се она што више испрофанише, обесвети. Кренуло се од тога да није потребан колач, жито и свећа. Него би се спремио богатији ручак. Није се водило рачуна о посту.
Има и оваквих примера, када домаћину објасните шта је крсна слава, онда он покушава да се брани, па каже: "Ја сам овако наследио, а кажу ми да није добро да мењам досадашњи обичај." Са овим су се срели и оци Првог васељенског сабора 325. године у Никеји, па су 15. каноном прописали: "Уништити обичај који се противу апостолскога правила у појединим местима укоренио..." Српском народу је свети Сава оставио како се слави. Због тога смо ми дужни, на основу горе наведеног канона, искоренити ружне, лицемерне и неХришћанске обичаје, који су се на штету Цркве уобичајили. Да ли смо се запитали, да ли су светитељи Божји, од којих је велики број био испосника, задовољни са нашим начином слављења њиховог имена. Да ли ће они нама оваквима бити заштитници пред Богом или не? Крсна слава није јело и пиће. Још је свети Петар Цетињски чудотворац проклео сваког оног у Црној Гори ко дуже слави славу од једног дана. Разлог је тај да би сачувао храну сиротињи, јер су још тада многи славу претварали у јело и пиће.
Увукла се понегде и још једна крајње погрешна пракса. Догоди се да у породици неко умре или погине у току године. Долази свештеник за славску водицу, онда домаћин каже: "Ја ове године нећу славити славу, имао сам смртни случај у породици. Дођите идуће године." Ово је парадоксално. Када је 1934. године погинуо краљ Александар у Марсељу, многи су у знак жалости за краљем отказивали славу. Због тога је Свети архијерејски синод Српске Православне цркве изашао у јавност са једним саопштењем, којег се морамо присетити и по њему владати. Крсна слава се никада не прекида. Позвани су тада верници, да удвоструче своје молитве за покој душа упокојених, с посебним позивом да се за крсну славу помогну они којима је помоћ потребна. Да се уместо богатих гозби, исте смање, а разлика у новцу да сиротињи. То је Хришћанско схватање крсне славе. У неким српским крајевима ако се догоди да се у породици неко упокоји, колач се не шара, већ се само на средини направи печат са знаком крста. То је свештенику и свим присутнима у храму знак да се у том домаћинству неко у току године упокојио.

[Срб]

Свака част Патриота.... тема је за издвајање,

[Марија]

[Patriota86]

[Patriota86]

АКАТИСТ - црквена песма у славу светитеља. У српском средњовековном сликарству често је илустрован акатист Пресветој Богородици.
АМВОН - кружни, уздигнути простор, најчешће испред иконостаса, на којем се врше богослужбене радње.
АНАХОРЕТИ - ранохришћански пустињаци.
АПСИДА - део храма, полукружни простор надсвођен полукуполом; поред олтарске, источне апсиде, постоје и певничке апсиде.
АРКАДЕ - низ лукова на стубовима, повезаних у једну целину.
АРХИВОЛТА - спољња, чеона, декоративно обрађена површина једног лука.
АРХИЂАКОН - први међу ђаконима.
АРХИЕПИСКОП - први међу епископима.
АРХИЈЕРЕЈ - првосвештеник, црквени старешина, највиши степен свештенства, епископ, владика.
АРХИМАНДРИТ - највиши степен црквеног одликовања у презвитерском чину монашког реда.
АРХИТРАВ - хоризонтална камена греда која лежи изнад неког отвора на зиду или изнад стубова.
БАЗИЛИКА - црквена грађевина правоугаоне основе, најчешће подељена на бродове.
БИФОРА - дводелни прозор.
БОГУМИЛИ - хришћанска секта у средњем веку.
БОРДУРА - трака, обично црвене боје, која раздваја композицију, односно сцене, у фреско-писаним храмовима.
ДАСКАЛ - учитељ у манастиру.
ДЕИЗИС - иконографски мотив који приказује Исуса Христа са Богородицом и светим Јованом Крститељем, који стоје са страна у молитвеном ставу, окренути лицем према Исусу Христу.
ДЕФТЕР - турска пописна књига.
ДУХОВНИК - угледни монах, старац који води духовни надзор над осталим манастирским братством.
ЂАКОН - први и најнижи свештенички чин.
ЂАКОНИК - јужни део олтарског простора у коме се чувају одређени црквени предмети.
ЕВХАРИСТИЈА - причешће светом тајном, део Свете литургије.
ЕГЗОНАРТЕКС - спољна припрата.
ЕПИСКОП - црквени поглавар једне веће области, архијереј, владика.
ЕПИСКОПИЈА - духовно и административно подручје епископа.
ЖИВОПИСАЦ - црквени сликар.
ЗОГРАФ - живописац, црквени сликар.
ИГУМАН - свештеномонашки чин, старешина манастира.
ИКОНОПИСАЦ - сликар икона
ИКОНОСТАС - преграда у храму између олтара и простора за вернике. Првобитни иконостаси били су у облику ниске олтарске преграде; темпло.
ЈЕРОМОНАХ - свештеномонах, монах свештеник.
КАЛОТА - горњи део кубета, односно његов засведени део.
КАПИТЕЛ - врх стуба уобличен и украшен на различите начине, зависно од стилског схватања и времена кад је стуб рађен.
КАТАПЕТАЗМА - завеса на царским дверима.
КИР - господин.
КОЛОНАДА - низ стубова који у горњем делу могу бити повезани луковима.
КОЛОНЕТА - стубић између делова двојних прозора на порталима, на ивицама тамбура кубета и апсиде.
КОНЗЕРВАЦИЈА - заштита грађевине, иконе или друге уметничке творевине у затеченом стању.
КОНЗОЛА - камени испуст на фасади грађевине који подухвата и носи горњи део; најчешће ослонац лука или фигуре.
КОРДОНСКИ ВЕНАЦ - венац различитог профила који водоравно дели фасаду.
КРИПТА - подземна засведена просторија испод цркве или капеле у којој се сахрањују заслужне личности.
КТИТОР - оснивач, утемељивач, задужбинар; човек који издржава манастир или му да велик прилог.
КУЈУНЏИЈА - мајстор за израду црквених и других уметничких предмета од сребра.
КУПОЛА - свод од камена или опеке у облику полулопте. Може да буде саграђен изнад кружне или квадратне основе, што диктира и различит конструктивни склоп. Има тамбуре, кубично постоље и полукалоту, у зависности од концепције грађевине; кубе.
ЛАВРА - велик, знаменит манастир, царска задужбина.
ЛУНЕТА - полукружно поље или окно изнад портала и прозора, често украшено разним фигурама.
МЕЛОД-песник.
МЕТОХ - мала црква са оскудним поседом; сваки манастир или црква што су их дародавци приложили већем манастиру; удаљено црквено или манастирско имање; филијални манастир.
МИТРОПОЛИТ - високи црквени великодостојник епископског чина.
МОЛЕР - један од назива за иконописце и живописце.
МОНАХ - човек који припада црквеном реду и живи у манастиру; калуђер.
НАЛОЊ - специјално постоље на коме стоје Богослужбене књиге приликом читања, или иконе.
НАОС - главни, централни део унутрашњости храма.
НАРТЕКС - предњи део цркве, предворје; узано, четвртасто предворје; припрата.
ПАЛИМПСЕСТ - пергамент (стара рукописна књига) са кога је првобитни текст избрисан или оструган па написан нови.
ПАНДАНТИФ - сферни троугао изнад четири угла квадратног простора, служи да би се омогућио прелаз у кружну основу кубета.
ПАРАКЛИС - капелица прислоњена на црквену зграду или уклопљена у њу; има посебну намену (нпр. служи као крстионица).
ПАТРИЈАРХ - духовни поглавар једног народа, највиши епископски чин.
ПАТРОН - заштитник храма, односно светац коме је храм посвећен; оснивач цркве.
ПИЛАСТАР - стуб који стоји уза сам зид или је једним делом своје дебљине уграђен у зид; полустуб.
ПИРГ - кула, торањ, тврђава.
ПОДВИЗАВАЊЕ - начин живота монаха који се одликује молитвом, духовним бдењем, постом и самоћом.
ПОЛИЈЕЛЕЈ - украшен прстен од дрвета или бронзе који виси на ланцима испод кубета и служи за свеће и кандила.
ПОРТАЛ - архитектонски обрађен улаз на црквама и другим грађевинама. На српским средњовековним црквама главни улаз је украшен пластичним представама са биљним, геометријским, зооморфним и антропоморфним мотивима.
ПОСТРИГ - примање монашког завета, замонашење.
ПРЕПОДОБНИ - свети, пресвети, честити, праведни; угодник који се ван света подвизава.
ПРИПРАТА - предворје цркве.
ПРОНАОС - предворје, трем храма; припрата.
ПРОСКОМИДИЈА - посебан, најчешће удубљен простор у северном делу олтара, који служи за припремање светих дарова, хлеба и вина за причест; жртвеник, протезис.
ПРОТОПРЕЗВИТЕР - старији свештеник, претпостављени, први међу једнакима.
ПРОТОСИНЂЕЛ - први међу синђелима.
ПСАЛТИР - богослужбена књига која садржи псалме.
ПУСТИНОЖИТЕЉ - монашко лице које се подви-зава у пустињи или на неком другом неприступачном месту.
РЕСТАУРАЦИЈА - поступак у заштити грађевине који се огледа у настојању да се васпостави њен првобитни облик.
РИЗА - црквена одећа.
РИЗНИЦА - посебан простор при цркви, манастиру или епископском седишту где су похрањене црквено-уметничке драгоцености.
РОЗЕТА - округли орнаменти у облику руже, кружни простор са декоративним испустом од изрезане камене плоче, округао прозор са различитим украсима.
РОТОНДА - мала грађевина (црква) кружне основе, са куполом.
СВОД - конструктивни део озидан по кривој линији изнад једне просторије а са ослонцем на њене зидове; може бити полубочаст, бачваст, крстаст итд.
СЕРАФИМИ - анђели највишег реда по чину (са три пара крила).
СИНЂЕЛ - монах са вишом богословском спремом, додељен епископу.
СИНЂЕЛИЈА- нарочита врста свечане потврде коју издаје архијереј приликом рукоположења или постављења црквеног лица.
СИОН - брдо код Јерусалима где је некада постојао Соломонов храм. У преносном значењу представља цркву Христову.
СКИТ- манастир у коме живе испосници.
СОЛЕА - средишњи простор храма испод централног кубета.
СТАВРОПИГИЈА - манастир, црква или неко добро на територији једне епархије, искључиво у надлежности патријарха.
ТАМБУР - цилиндрични зид кубета који се умеће између пандантифа и калота да би кубе споља постало више и да би се (на том тамбуру) могли отворити про-зори за осветљавање унутрашњости храма.
ТЕМПЛО - види иконостас.
ТИМПАНОН - удубљено или само уоквирено полукружно поље изнад врата и прозора (олтара), које је обично украшено рељефом, мозаиком или сликаном представом.
ТИПИК - књига црквених правила.
ТРАВЕЈ - основна просторна јединица цркве правоугаоног или квадратног облика која је од суседних аналогних јединица одвојена ступцима. То је назив за сводно поље омеђено лонгитудиналним и трансверзалним куполама.
ТРАНСЕПТ - попречни брод цркве положен под правим углом на уздужни брод, који основи храма даје изглед такозваног латинског крста.
ТРИ ЈЕРАРХА - три света оца и литурга: Василије Велики, Јован Златоусти и Григорије Богослов.
ТРИКОНХОС - назив за црквену грађевину са основом у облику тролиста, коју чине три полукружне апсиде са полукалотама.
ТРИФОРА - прозор подељен са два стубића на три дела. Најчешће је прављен у време романике и готике.
ЋЕЛИЈА - монашка одаја.
ЋИВОТ - ковчег за мошти; кивот.
УСПЕЊЕ - уснуће, смрт.
ФАНТАСТИЧНЕ ПРЕДСТАВЕ - ликовни и други украси произишли из маште (аждаја, грифон, кентаур и друго).
ФЛОРАЛНИ УКРАСИ - декорација са мотивима преплетених биљака.
ФРЕСКА - живопис изведен на свежем малтеру.
ХРАМ - црква.
ХУДОЖЕСТВЕН - уметнички.
ЧЕТРДЕСЕТ МУЧЕНИКА - мученици који су у IV веку у Севастији страдали због своје Хришћанске вере.

[Patriota86]

Живот сваког Православног Хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће се ослободити силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у Православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка у ниједној хришћанској врлини. У давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једне врсте хране која се назива „мрсном“, тј. оном која у себи садржи масноће животињског порекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама. Тако у чисто посну храну спадају: хлеб, поврће, воће и разни други плодови. Посебну врсту поста представља „сухоједење“, које подразумева употребу само некуване, дакле суве посне хране. На пост наилазимо у многим религијама, мада он једино у Православном Хришћанском предању добија свој пуни духовни смисао и не односи се само на телесно уздржање већ подразумева и труд душе у врлинама. Пост је постојао и у старозаветној Цркви и њиме се изражавало обраћење човека Богу, његова скрушеност и покајање. Постом се човек смирава пред својим Творцем. Телесни труд поста духовно припрема душу да молитвом затражи помоћ од Бога. Божја заповепст о посту дата је још праоцу Адаму у рају. Тек када је прекршио заповест поста, Адам је пао у сластољубље и гордост. Стога је заповест о посту саставни део Закона који је Господ преко пророка Мојсија предао јеврејском народу. Постило се у свакој невољи и тузи, при ратној опасности и страдању, увек када је требало измолити Божју милост. Још нас древни пророци уче да је Богу угодан само онај телесни пост који је праћен уздржавањем од сваког злог дела, речи и мисли. Много је примера богоугодног поста и у Новом Завету. Сам Господ Исус Христос пости 40 дана и ноћи пре почетка своје проповеди о доласку Царства Небескога. Господ нас учи да постимо тајно, без лицемерја, за разлику од фарисеја који су својим јавним постом желели да стекну људску славу.

СМИСАО ПОСТА
Основни циљ поста јесте очишћење душе и тела од телесних и душевних страсти, као и прослављење Бога и његових светих. Прави пост, дакле, има две стране, телесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свих еванђелских врлина. Стога свети Василије опомиње: „Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела.“ Пост обуздава сластољубље и стомакоугођање. Међутим, он истовремено ослобађа човека од тираније душевних страсти и рђавих помисли. Њиме се чисти човеков ум и узводи ка небесима. Немогућа је чиста и сабрана молитва и стицање било које хришћанске врлине без душевног и телесног поста. Ипак, најважнији циљ поста јесте да уз његову помоћ стекнемо заједницу са живим Богом. Без душевне чистоте која се између осталог постиже и редовним постом не можено да се приближимо Богу и задобијемо чисту молитву, те тако постанемо заједничари Божје благодати.
Ево како нас св. Јован Златоусти учи шта је истински поост: „Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измирисе са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега.
Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама исвим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што нећи ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра
других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво
очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и
сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала.
Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје
ближње.“
Свети Фотије патријарх цариградски каже:
„Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране
и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала,
празнословља и других зала. Оној који пости само телесно не трудећи се у врлини
личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи са змијама и скорпијама.“
Пост је нераскидиво повезан са милостињом и зато нас стари хришћански
писци уче да вишак новца који уштдимо на умереној исхрани у преиоду поста
можемо да уделимо као милостињу сиромашним и болесним те тако ускративш
и сувишно телу дарујемо потребно души.
У време поста потребно је да више хранимо своју душу молитвом ни речју
Божјом него ли своје тело храном и телесним уживањима. Господ нас учи у
Еванђељу да се зли духови изгоне једино постом и молитвом. Зато и Црква у
време постова подстиче своје вернике на усрднију молитву како у храмовима,
тако и у личним молитвама код куће. Није довољно постити само делима и
речју, већ и мислима. Каква нам је корист од нечистих дела када о њима
страсно маштамо и наслађујемо се. Малитва уз телесни пост најјаче је оружје
за борбу против страсних помисли и маштарија. У време поста верници би
требали да избеговају свако славље и забаву, а супружници и телесно
општење. У посту се не обављају венчања, а добро је у том периоду максимално
смањити и гледање телевизара и радија и то време искористити у
читању Светош Писма и других верских књига.

КАДА И КАКО ПОСТИМО?
Пост средом и петком
Среда и петак су се од најранијих дана сматрали данима посвећиним посту
и молитви. Ови се дани посте током целе године, осим у периодима тзв. трапавих
недеља о којима се говори у наставку текста. Пост средом је одређен у
знак сећања на Јудину издају Господа Христа, док петком постимо јер је Господ
тога дана разапет на крсту. Непоштовање ових посних дана се осуђује 69
каноном св. Апостола. Од старине ови посни дани се посте „на води“, дакле и
без употребе уља. Када у ове дане падне празник са црвеним словом или
светитељ чије је име у календару одштампано маснијом бојом, дозвољена је
употреба уља и вина. Ови дани се могу постити на уљу и у случају телесне
слабости. Што се тиче духовног поста, средом и петком треба се више и
усрдније молити, посебно читајући оне главе Св. Писма које се односе на
издају Христа, његово суђење и распеће.

ЧЕТИРИ ВЕЛИКА ГОДИШЊА ПОСТА
1. Велики пост:
Велики пост је најважнији посни период у току године. Његов основни
задатак јесте да нас телесно и душевно припреми за празник Васкрсења Христовог.
То је уједно и најстрожији пост Цркве и обавезан је за све хришћане. У
време овога поста уздржавамо се од меса, јаја, сира, млека, дакле хране са
животињским масноћама. Вино у уље дозвољени су само суботом и недељем,
али и на дан св. четрдесеторице мученика, док се риба може користити само на
Благовести и Цвети. Свим осталим данима пости се „на води“, а поготово
строго средом и петком. По слабости се у недељне дане осим среде и петка
може разрешити уље, али са посебним благословом духовника или парохијског
свештеника. Прва три дана прве недеље Великог поста од старине се
посте посебно строго. То исто вреди за последњу недељу поста коју постимо
„на води“, осим Велики Четвртак на који разрешавамо на уље и вино. На
Велики Петак се уздржавамо од јела и пића све до изношења плаштанице,
дакле до 3 сата поподне, после чега се узима лаган оброк „на води“. Такође
строго постимо и Велику Суботу као једину посну суботу у току године.
2. Божићни пост
Следећи дужи период поста у години је Божићни пост који такође траје
четрдесет дана, али није тако строг као Велики Пост. Почиње 15/28 новембра,
а завршава 24. децембра/6. јануара. У току целог овога поста не једемо месо,
бели мрс и јаја. Уље и вино су дозвољени свим данима осим среде и петка који
се посте „на води“. Риба се једе сваке суботе и недеље као и на Ваведење Пресвете
Богорадице, чак и ако празник падне у среду или петак. Последња недеља
Божићног поста пости се строжије, без употребе рибе, а по могућности „на
води“. На Бадњи дан се не употребљава ни уље ни вино, већ се обавезно пости
„на води“. Веома је важно да православни хришћани који живе у земљама у
којима се новогодишњи празници славе по новом календару и падају у време
Божићног поста, не прекидају пост, већ да Нову Годину прослављају када она
дође по православном календару, поштујући традицију својих предака и
црквена правила.
3. Пост св. Апостола
Пост светих Апостола траје од Недеље свих светих до празника св. апостола
Петра и Павла 28. јуна/12. јула. Његова дужина трајања зависи од пасхалног
и пентикосталног циклуса на који се надовезује почетак поста. Овај
пост сличан је Божићном, мада нешто блажи. За време његовог трајања не једе
се месо, бели мрс и јаја. Риба, вино и уље се једу сваки дан осим, наравно,
среде и петка који се посте „на води“. Дан уочи Петровдана се такође строго
пости, осим ако падне у суботу или недељу, када је дозвољена употреба уља.
На дан Рођења Св. Јована Крститеља једемо рибу, иако падне у среду или петак.
Уколико Петровдан падне у среду или петак, тога дана не мрсимо већ
једемо рибу, вино и уље.
4. Госпојински пост
Госпојински пост је најкраћи од четири велика годишња поста и траје само
15 дана, од 1/14 августа до 28/15 августа. Он је посвећен духовној припреми
уочи празника Успења Пресвете Богородице. Овај пост је строжији од
божићног и апостолског, те православни хришћани због великог поштовања
према Пресветој Богородици овај пост посте као и Велики пост, све дане „на
води“, осим суботе и недеље када је дозвољено уље и вино. Једино на Празник
Преображења Господњег једемо рибу без обзира у који дан недеље он пао. Ако
сам празник Успења падне у среду и петак, не мрсимо већ и тада једемо рибу,
вино и уље. У нашем народу постоји обичај да се младо грожђе не једе до
Преображења Господњег, јер се тога дана у црквама благосиља грожђе и дели
се народу.

ЈЕДНОДНЕВНИ ПОСТОВИ У ТОКУ ГОДИНЕ:
1. Крстовдан, 5/18. јануар, уочи Богојављења:
Овај дан строго постимо по могућности на „сухоједењу“, осим ако падне у
суботу или недељу, када разрешавамо „на уље“. Овим постом се припремамо
за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице.
2. Воздвиженије Часнога Крста, 14/27. септембра:
Пости се исто као и Крстовдан.
3. Усековање главе Св. Претече, 29. августа/11. септембра:
У част св. Јована Претече и његовог мученичког страдања; овај пост се
пости као и ова претходна два дана, осим ако празник падне у суботу или недељу,
када једемо уље и вино. У нашем народу постоји благочестиви обичај да
се на овај дан нашта не једе из тањира и да се избегава храна и плодови црвене
боје, у знак сећања на погубљење св. Претече коме је глава одрубљена и донесена
Иродијади на тањиру.
Пост се може држати у току године и у неким другим посебним приликама:
1. У случајевима рата, катаклизми и великог страдања епископ може да
наложи пост народу како би се тиме умилостивио Бог.
2. Духовник може да својој духовној деци наложи пост као епитимију из
разних разлога.
3. Свети оци саветују пост од пар дана пред крштење, јелеосвећење, свету
тајну брака или рукоположење свештеника.
4. У Православној цркви је уобичајен пост пре свете тајне евхаристије, тј.
светог причешћа. Обавезно је да се сваки хришћанин који се спрема за свето
причешће уздржава од хране, пића, употребе дувана и телесног општења од
поноћи претходног дана. Вече уочи св. причешћа треба провести молитвено и
у читању Св. Писма и других духовних књига, како бисмо се што потпуније
припремили за примање светих тајни. Што се тиче вишедневног поста пред
свето причешће, његова дужина и строгост зависе од благослова духовника
или парохијског свештеника. Онима који редовно посте све црквене постове
по типику и редовно се исповедају, духовници често не одређују дужи период
поста пред свето причешће као обавезу. Међутим, пошто највећи број верника
наше Цркве не држи редовно и правилно по типику црквене постове и редовно
се не исповеда, Црква одређује један строжији период поста „на води“, дакле
без употребе уља и алкохола, у трајању до 7 дана пред свето причешће као и
обавезну исповест.

ПЕРИОДИ РАЗРЕШЕЊА ПОСТА — ТРАПАВЕ СЕДМИЦЕ
Трапаве седмице су периоди у које Црква разрешава употребу свих врста
хране, чак и средом и петком. На тај начин се изражава празнични карактер
ових перода који обавезно следе ведиким празницима.
1. Дванаестодневница је период између два велика непокретна празника,
Божића и Богојављења. У све дане овог периода, осим, свакако,
Крстовдана када се строго пости, дозвољена је употреба свих врста
хране.
2. Светла седмица је период који траје од Васкрса до Томине недеље. Цела
ова седмица је празничног карактера. У ове дане је строго забрањен
пост. Поред тога у целом периоду Педесетнице, дакле од Васкрса па до
Духова забрањен је строги пост „на води“. Ипак среда и петак се не мрсе
већ се у те дане може јести вино и уље, а у Среду Преполовљења и Среду
Оданија Пасхе и риба.
3. Духовска седмица која траје од празника Духова до Свих Светих и у те
дане је дозвољена употреба свих врста јестива, чак и средом и петком због
празничног духовданског карактера ове седмице.
У периоде разрешења поста можемо условно да убројимо и прве три седмице
Триода, дакле, три недеље пре почетко Великог Поста. У току ових седмица
се постепено припремамо за Велики пост.
а) Прве седмице, блуднога сина, имамо разрешење на сва јестива, чак и средом
и петком.
б) Друге, месопусне седмице, мрсимо свим данима осим среде и петка када
држимо пост „на води“. На крају ове друге недеље падају тзв. Месне покладе
када престајемо да једемо месо и не употребљавамо га више све до Васкрса.
в) Трећа, сиропусна недеља, је исто тако припремног карактера и у те дане
забрањено је једење меса. У току целе ове недеље можемо да једемо рибу, бели
мрс и јаја и на дан уочи почетка Великог поста имамо Беле покладе, после
чега почиње период поста.
Веома је важно да православни хришћани редовно посте своје славе које
падају у посне периоде, као што је нпр. Св. Никола и др. Спремање ових слава
на мрсној храни и уз недолично и разуздано весеље сматра се грехом и тиме
уместо да светитељу укажемо част и поштовање навлачимо на себе Божји гнев.
Зато, браћо хришћани редовно држимо свети пост. Он ће нам донети много
добра и привући ће Божји благослов на наше домове и породице. Бог ће
тешко услишити наше молитве уколико их не потпомогнемо својим властитим
трудом у посту, молитви и светим врлинама. Не заборавимо, Господу није потребан
наш пост и гладовање, већ нама самима како би наша срца омекшала,
скрушила се и смирила пред Богом и постала способна да приме Божју благодат
и помоћ. Постом изражавамо и своју љубав и веру у Господа, јер само
оној који поштује све Господње заповести има истинску љубав према своме
Творцу. А, заповест о посту једна је од најважнијих Господњих заповести. Не
обраћајмо пажњу на оне који доконо говоре да „грех не улази на уста“. Грех
непоштовања поста не лежи у самој храни коју са благодарношћу узимамо,
већ и у дрском гажењу заповести Господње о посту и црквених правила која су
по надахнућу Светог Духа прописали богоносни оци, светитељи Цркве Христове,
и оставили их нама као вечни аманет и незаблудиви пут духовног
усавршавања.

Братија манастира Високи Дечани

[Patriota86]

- Свештеничка служба у цркви је продужена апостолска служба. Суштина свештенства је, по речима светог апостола Павла "бити све свима", бити свакоме Христос. Свештеник, рукоположен на светој евхаристији, јесте онај ко чини Христа присутним, који "представља", али у врло реалном смислу, Христову бригу, Христову љубав и Христово учење.
Где год су оснивали нове црквене заједнице, апостоли су рукополагали епископе за своје наследнике, а ови касније за помоћнике себи свештенике и ђаконе. То је црквена јерархија. Она води порекло од самога Господа Христа и од Светог Духа који је на Педесетницу сишао на апостоле. Апостоли су предали својим наследницима оно што су примили од Господа: исту веру, исто крштење, исте Свете тајне, исти живот по Богу. Њихови наследници су то предавали кроз полагање руку (кроз Свету тајну свештенства) својим наследницима, а ови опет својим, и тако се непрекидно то апостолско наслеђе, апостолско прејемство, продужава до данас и продужаваће се до свршетка века. Свештенство проповеда, чува Православну веру и врши Свете тајне. Без њега не може бити Цркве, али апостолско проповедање Христа и њихово свето дело продужују и сви Хришћани. Црква у току богослужења заиста оличава главу и тело Христово, управо деловањем свештеника али не без учешћа верних.
Постоје три степена свештенства: ђаконски, презвитерски (свештеници) и епископски (владике), у које се уводи хиротонијом, а претходе им још два степена која су настала као плод црквене праксе и претходе ђаконату, а то су чтеци и ипођакони, који се подељују хиротесијом.





- Монаси (сам, јединствен) или калуђери (од грчког - добри старац) су људи који се одричу свега пролазног ради Христа и царства небескога и труде се да буду верни Христу до смрти. Растући у љубави према Богу, они врше и посебну службу сведочења реалности царства небеског и његове привлачне моћи.
Почеци монаштва повезани су са са почецима цркве али посебан узлет монаштво је добило у време прихватања хришћанске цркве као званичне државне цркве Римског царства. После уласка у Цркву најширих слојева становништва, првобитни жар хришћанских заједница у неколико је био умањен, па је процват монаштва у четвртом веку дошао као реакција на повлачење идеала савршенства.
Још од раније поједини испосници повлачили су се у египатске и сиријске пустиње на усамљенички живот и потпуну посвећеност Богу. Један од најпознатијих примера оваквог начина живљења био је свети Антоније. Пустињаци или отшелници, међутим, обично нису остајали сами, већ се око њих окупљао велики број оних који су желели њихово духовно вођство.
Некадашњи римски војник, свети Пахомије Велики (292-346) подигао је први манастир у данашњем смислу и уместо у разбацане отшелничке колибице, монахе сместио под један кров. Тај тип монашког живљења познат је у Православљу под именом општежиће (киновитско монаштво, за разлику од идиоритмичког - самачког начина живота) и убрзо се проширио по свим крајевима до којих је допрло хришћанство. Касније се развио и мешовити облик манастира са општежићем и издвојеним испосницама.
За коначно обликовање заједничарског живота велику заслугу имају списи светог Василија Великог . Тек он је увео посебни монашки завет и посебни обред монашења.
Монаси су од тада давали и данас при ступању у монашки чин дају завет послушности, безбрачности и сиромаштва. Манастири никад не могу бити мешовити већ искључиво мушки или женски, руковођени су од старешине који се бира између самих монаха (игумана, то јест игуманије).
Монаштво на Западу кренуло је путем "специјализације" ради учествовања у мисионарским, педагошким, научно-теолошким и црквено-политичким задацима, и тамо су се развили многи "редови". У Православљу је постојао и постоји само један "ред", једна врста монашке одеће; дуга црна раса или риза, цилиндрична камилавка као покривач главе, само један јединствени облик молитве.
Временом утицај монаштва је у оквиру Источног римског царства, Византије, растао до те мере да је негде од шестог века почела да се устаљује пракса да се епископи бирају искључиво из редова монаха.
Монаштво је много учинило на очувању чистоте Православне вере, на одбрани светих икона, на развијању Православне мистике. У време сутона Византије, али и српске немањићке државе, и у српским крајевима осетио се велики утицај мистичког монашког исихастичког покрета потеклог са Свете горе, који је обновио темеље Православне духовности и умногоме помогао опстанку Цркве у периоду турског ропства, а утицај исихазма се у Православљу и данас осећа.
Аскетска литература настала у монашким заједницама на основу подвижничког искуства небројених монаха пружа велике примере онима који крећу на крстоносни хришћански пут, а монаштво још увек живи у свим помесним Православним црквама, јарко сведочећи истине Православне вере.

[Patriota86]

Јер Бог који рече
да из таме засвијетли видјело,
засвијетли у срцима нашим
на свјетлост познања славе Божије
у лицу Исуса Христа (2 Кор 4, 6)


Православна Црква поштује Иконе Светитеља, односно њихове ликове.

Икона је грчка реч и значи слика. На иконама Црква представља: Господа Исуса Христа, Богородицу, Андђеле и Светитеље. Поштовањем икона ми прослављамо оне који су на њима и оживљавамо успомену на њих. Као што из љубави, поштовања, подсећања и успомене чувамо слике своје родбине и пријатеља, тако је слично и са иконама Светитеља. Иконе су споменици религиозних великана, споменици који нас подсећају на њих и њихов рад; врло јако средство за религиозно-морални живот, јер буде живу успомену на њих и њихова дела која загревају, одушевљавају, изазивају и вуку да их подржавамо. Гледајући иконе сећамо се побожног живота оних који су на њима представљени, и то нас побуђује да се угледамо на њих и да и ми испуњавамо Хришћанске врлине као и они, и нагоне на топлију и усрднију молитву. Истина је да се човек може молити и без икона, али оне боље задовољавају људску природу, јер је човек састављен из душе и тела, па му је потребно нешто видљиво да би у њему изазвало представу невидљивог и створило веће молитвено располозење. Свете иконе су као отворена књига из које се уче сви, а посебно неуки. Свети Јован Дамаскин каже: "Икона је као учитељ за просте, који не знају читати, а књига за писмене; она говори погледу, колико реч слуху. Икона је као књига ... која нам помаже да се сетимо дела Божијих и Светитеља Његових". Зато иконе треба поштовати. А поштујемо их ако их стављамо у Храмове, куће и друга места; ако им се клањамо; ако их целивамо; кадимо и свеће пред њима палимо. Употребу и поштовање Светих Икона потврђује Свето писмо. Сам је Бог заповедио Мојсију да начини ковчег завета, који је био видљива слика присутности невидљивог Бога, престо Његов, и да начини два златна Херувима на ковчегу и да извезе такође два Херувима на завеси која је делила Светињу од Светиње над Светињама. И Соломон када је подигао храм, поставио је два Херувима на ковчег завета и многе на завесама и зидовима. У Новом завету још јасније је потврђено поштовање Икона. У Хришћанству од почетка Иконе су у поштовању и у употреби. Ово потврђују многи споменици из првих векова Хришћанства. По предању, које је признао Седми васељенски сабор, сам Спаситељ је послао свој нерукотворени лик едеском цару Авгару. Иконе се налазе на зидовима у катакомбама, пећинама, мученицким гробницама и другим местима где су се скупљали Хришћани на молитву. О употреби и поштовању Икона сведоче многи свети оци и учитељи цркве. И поред толиких сведочанстава о поштовању Икона, било их је који су се противили томе. Из историје Цркве познато је да је борба против Икона трајала, са прекидом, више од сто година. Иницијатори борбе били су византијски цареви, а мотиви су били разни. Међу самим Богословима било је и таквих који нису били сагласни са употребом, а нарочито поштовањем Икона. И монофизити су били против поштовања Икона. Да се утврди ово мишљење утицали су мухамеданци и павликијани, који су у поштовању Икона видели идолопоклонство. Иконоборци су се позивали на другу заповест Божију и списе старих црквених писаца који су били непријатељи Икона. Борбу против Икона почео је цар Лав III Исавријанац издавањем едикта 726. године. Још жешћу борбу наставио је цар Константин В Копроним. Но, када је на престо дошла царица Ирина, она сазва 787. године у Никеји Седми васељенски сабор. Одлуком овог сабора не само да је дозвољено, него је и корисно и Богу угодно употребљавати Иконе и поштовати их. Поштовање се не односи на материју од које је Икона израдјена: дрво, злато, боја и др., већ на лик који је представљен на њој. После смрти царице Ирине почела је поново борба против Икона. Водили су је цареви Лав Јерменин, донекле Михаило II и Теофило. Када умре цар Теофило, на престо ступи његова жена Теодора, уместо малолетног сина Михаила. Она укиде борбу против Икона и сазва сабор у Цариграду 842. године. На овом сабору осуђени су иконоборци и свечано прокламовани закључци Седмог васељенског сабора. Прве недеље ускршњег поста Иконе су тријумфално унете у Цркве. Славећи победу над непријатељима Икона одлучено је да се, ради успомене, та недеља слави сваке године као Недеља Православља. Поред царица Ирине и Теодоре велика заслуга за ову победу припада Св. Герману, Патријарху цариградском, Св. Јовану Дамаскину, Никифору исповеднику, Патријарху цариградском и Св. Теодору Студиту, а нарочито Монасима који су били велики поборници поштовања икона.

(Преузето из: Догматика, Књига II, В. Ракић)

Свете Иконе јесу и уметничка дела и споменици културе и општечовечанско културно наслеђе, али и много више од тога: оне су документа Хришћанске вере, вере у тајни и непролазни смисао и боголикост лика људског, Христолике личности Светитеља као истинских људи. Први такав истински људски Лик пројавио је сам Христос. Достојан је наше љубави и поштовања уметнички лик на Светим Иконама, кроз који се видљиво испољава непролазна лепота и достојанство у личности човекољубивог Господа Христа као Богочовека и такође неприкосновена вредност и лепота непролазног Христолика у личности човека. Свете Иконе нам на видљив начин пројављују ту Боголикост и Христоликост, тј. оно што човека управо и чини човеком - дивном и Боголиком живом личношћу, вредном и способном за вечну лепоту, за вечни истински живот у љубави са Богом и са другим људима. Људско биће је по своме стварању и назначењу Боголико и Богоподобно и управо је зато Син Божији и постао човек, оваплотио се и очовечио, да би лично показао и у Себи пројавио Боголепоту човека као најмилијег створења Божијег, назначеног за вечног пријатеља и сина Божијег. Свете Иконе, у Храмовима и по домовима, стално нас видљиво подсећају на ту истину човекољубља Божијег и Боголикости људске. Као свети уметницки ликови, пред којима са љубављу и поштовањем стојимо, посматрамо их, молимо се, црквене иконе нас литургијски узводе ка светом Прволику и Првообрасцу - Христу и прослављеним на небу Светим људима, како је то рекао Св. Василије Велики.

(Преузето из: Духовност Православља, јеромонах Атанасије)



Икона је света слика која има првенствено богослужбену функцију. Она јесте производ уметности, али је пре свега њена улога да повеже онострано, са нашим светом. Неки називају иконе и фреске прозорима кроз које становници царства небеског гледају наш свет, прозорима који нам помажу да се сретнемо са њима. Целивање освећених икона у црквама или у Хришћанским домовима не значи обожавање материјалних симбола, већ је упућено прволику који је на њима представљен, према коме су усмерене наше молитве. Иконе на тајанствени начин чине заиста присутним оне које представљају.
Поштовање икона у Православној цркви има основ у оваплоћењу Сина Божјег - рођењу у телу, животу међу људима у одређеном историјском тренутку, смрти и васкрсењу Господа Исуса Христа - што је омогућило и представљање његовог лика на светим сликама, лика Пресвете Богородице, а затим и представљање оних који су својим животом урасли у Христа и постали судеоници будућег царства небеског.
Иконом се пре свега представља свет и човек у Цркви онаквим каквим ће се они јавити у последњем догађају остварења царства Божијег на земљи, не занемарујући при том ни њихову историјску реалност. Ликови на иконама носе карактеристичне личне црте, али су лишени случајности и привремености као у обичном сликарству, осветљени су натприродном светлошћу која не оставља сенке. Икона често спаја различите тренутке истог догађаја, као и ликове из различитих историјских периода, види их у њиховом надисторијском и послеисторијском стању, у вечности.
Да би била прихваћена у својој богослужбеној улози, икона се у цркви освећује, али и сам чин сликања иконе већ је литургијски чин. Зато се од иконописца очекује да буде уроњен у живот Цркве, да се молитвом припрема за сликање свете слике и да уопште живи Хришћанским животом. Он треба да буде што чистији посредник који омогућава да се свети ликови сами објаве заједници и с њом се сједињују.
У историји Православне цркве, за очување иконопоштовања вођене је велика борба, нарочито у VIII и IX веку, и много је Хришћанских мученика у тој борби страдало. Коначну победу над иконоборцима, противницима светих слика, 842. године, Црква слави у Недељу Православља, то јест Чисту недељу - Прву недељу Васкршњег поста.



Орос вере Седмог васељенског сабора

...Ми се држимо неизмењиво свих црквених нама завестаних писаних и неписаних предања, од којих је једно и изображавање иконичког живописа, јер је сагласно историји јеванђелске проповеди, ради потврђивања истинитог и не привидног очовечења Бога Логоса ... Да се паралелно са знаком Часног и Животворног Крста постављају Часне и Свете Иконе, које су одговарајуће урађене од боја и мозаика и другог материјала, у светим Божијим Црквама, на свештеним сасудима и одеждама, на зидовима и даскама, у кућама и по путевима; и то: Икону Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, Пречисте Владичице наше Свете Богородице, Часних Анђела и свих Светих и Преподобних људи. Јер уколико се ове стално посматрају у ликовним изображењима, утолико се и они који их гледају покрећу ка жељењу и подражавању самих оригинала. И да се овима одаје целивање и почасно поклоњење, али не и истинско служење по вери нашој, које приличи само Божанској Природи, него да као што знаку Часног и Животворног Крста и Светим Јеванђелима и осталим свештеним посветама, тако и у част ових чинимо принос кађења и светлости, као што је то био побожан обичај и у древних Хришћана. Јер, част која се одаје Икони (лику) прелази на Оригинал (прволик), и ко се поклања Икони, поклања се личности онога који је на њој насликан...

Беседа о правој вери Светог Саве из 1221. године

"Клањамо се и поштујемо и са љубављу целивамо Свечасну Икону човечанског оваплоћења Бога Слова (Христа), помазаног Божанством и оставсег непромењеног, тако да онај који је помазан вером сматра да на Икони види самога Бога, Који се јавио у телу и са људима поживео. Клањамо се и част одајемо и Икони Пресвете Богородице, и Иконама Свечасних Божијих Светитеља, уздижући очи душе наше ка Првообразном Лику и узносећи ум наш на несхватљиво и неизрециво".

[Patriota86]

Молитва помоћу бројаница један је од најстаријих начина молитве, који нарочито негују Православни монаси. Саме бројанице имају символички карактер. Обично су црне боје и тиме нас упућују да водимо трезвен и озбиљан живот у непрестаном покајању. Бројанице су исплетене од чисте овчије вуне, што нас подсећа да смо ми словесне овце Доброг Пастира Господа Христа који је сам као Јагње Господње пострадао за нас и избавио нас од вечне смрти. Мале бројанице имају обично 33 чворића. Постоје и веће бројанице од по 50, 100 или 300 чворића. По једном старом предању био је један монах који је желео да начини вунену бројаницу да би одбројавао своје молитве, али ђаво му је стално развезивао чвориће које би исплео. Једном му се јавио анђео и научио га да плете чворић који се састоји од седам уплетених крстова. То је један од најкомпликованијих чворова на свету. Овакву бројаницу ђаво није могао да расплете.

КАКО СЕ МОЛИМО ПОМОЋУ БРОЈАНИЦА
Поред молитава које се налаже у молитвенику и редовно се читају у одређено доба дана, Црква Христова благосиља својим верницима да све своје молитве могу надопунити или заменити кратким молитвама које се више пута учестало и сабрано понављају. Оне нам омогућавају и помажу да се лакше саберемо умом на саме речи молитве како нам ум неби лутао.

Како, дакле да започнемо молитву? Сабравши мисли, узмемо левом руком куглицу бројанице (или крстић), држећи је лагано између палца и кажипрста. Осенимо се знаком часног крста десном руком и тихо почнемо молитву одбројавајући сваку поједину молитву једним чворићем.

Најуобичајенија молитва којом се молимо “на бројанице” је тзв. ИСУСОВА МОЛИТВА која гласи "ГОСПОДЕ, ИСУСЕ ХРИСТЕ, СИНЕ И ЛОГОСЕ БОЖИЈИ, БОГОРОДИЦЕ РАДИ, ПОМИЛУЈ МЕ ГРЕШНОГА" или у краћем облику "ГОСПОДЕ, ИСУСЕ ХРИСТЕ, СИНЕ БОЖИЈИ, ПОМИЛУЈ МЕ ГРЕШНОГА".

ИСУСОВА МОЛИТВА је најважнија молитва сваког Православног Хришћанина. Она по црквеним правилима може да замени све друге. Пошто је освећена самим именом Христа Бога, она у наше срце низводи Божанску благодат И уноси неисказани душевни мир када се учестало понавља. Многи Православни Хришћани толико су се на њу навикли да непрестано држе на уснама и у свом срцу име Исуса Христа, па чак и за време сна, јер када се навикнемо на њу честим изговарањем, она постаје механизам који се одвија као нпр. процес дисања. Највећа сила ове молитве лежи у самоме имену ИСУСА ХРИСТА, које изгони из нашег срца сваку смутњу и немир и уноси Божански мир.

Поред Исусове молитве Хришћани се редовно моле Пресветој Богородици и светитељима и то на следећи начин „ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦЕ СПАСИ МЕ ГРЕШНОГА.“ „СВЕТИ (име светитеља) МОЛИ БОГА ЗА МЕНЕ ГРЕШНОГА - пример - СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ МОЛИ БОГА ЗА МЕНЕ ГРЕШНОГА “.

Помоћу бројанице можемо да се молимо за своје ближње, свој народ и то тако што на првом чворићу бројанице изговоримо следеће речи „ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ ПОМИЛУЈ СЛУГУ (Слуге, Слушкињу, народ) СВОГА___(име или више имена са списка)“ , а на осталим чворићима не понављамо име онога за кога се молимо ако их има више, већ говоримо „ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ ПОМИЛУЈ ПОМЕНУТЕ СЛУГЕ СВОЈЕ“.

Такође, можемо да се молимо и жа упокојене сроднике „ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ УПОКОЈ ДУШЕ УСНУЛИХ СЛУГУ СВОЈИХ“.. (имена), а даље „ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ УПОКОЈ ДУШЕ ПОМЕНУТИХ СЛУГУ СВОЈИХ“.

Када смо сами добро је да изаберемо неко тихо место и да речи молитве говоримо тихо, шапатом. Православни Хришћани најчешће се моле стојећи пред иконама и упаљеним кандилом, али може да се моле и седећи или лежећи када смо телесно исцрпљени или болесни. Корисно је да се после сваке изговорене молитве прекрстимо. На тај начин се наша пажња лакше веже за речи молитве. Међутим, молитва “на бројанице” може да се практикује на сваком месту и у свокој ситуацији. У аутобусу, возу, чекаоницама, приликом активно не учествујемо. Многи Хришћани пред спавање осене крстом своју постељу и легну у кревет заједно са бројаницом тихо се молећи док не заспу. Ујутро када се пробуде одмах се лате бројанице и тако започну свој дан молитвом.

Веома је корисно одвојити увече пред спавање и ујутро по буђењу одређено време које ћемо посветити молитви “на бројанице”. Апостол Павле нас учи да се “молимо непрестано”. Свакако, када смо у друштву не можемо се молити на исти начин као када смо сами. У том случају не треба привлачити пажњу никаквим “чудноватим” понашањем, већ напросто ћутећи у себи изговарати молитву пратећи је неприметно окретањем бројанице. Молитва се у себи може сасвим лако вршити покретањем језика при затвореним устима и мисленим праћењем речи молитве. Укратко речено, можемо се молити увек и свугде, а да то нико други не зна осим Бога коме се молимо и нас самих. Свако намерно привлачење пажње других људи око нас приликом молитве страно је духу истинске молитве, коју морамо да вршимо у покајању и смирењу, скромно и тихо у “тајној одаји срца свога”.

Приликом молитве „на бројанице“ Свети Оци апсолутно забрањују било какво маштање и замишљање слика. Наша пажња мора искључиво бити сабрана на речи молитве. То се постиже упорним трудом и вежбањем пажње, али и полаганим произношењем речи молитве без журбе да што пре постигнемо одређени број. Бог чује и услишава само ону молитву која се сабрано врши. Ипак пажњу је тешко одмах постићи зато се саветује да се молитва и у тренуцима расејаности изговара, јер учесталим понављањем молитве наш ум се постепено навикава на њу и тако се стиче пажња у молитви. Заправо најбољи начин да се научимо молитви јесте да одлучимо да је понављамо без обзира да ли успевали да се саберемо или не. Као што кап по кап воде може да издуби и најтврђи камен тако и учесталост молитве без обзира колико нам она још била расејана, може да доведе до чисте и сабране молитве. Бројаница се може у тренуцима када је не користимо држати у џепу, или ако је мала око руке. Ипак није лепо привлачити пажњу својим бројаницама, а поготово не играти се њима прстима у доколици. Оне служе искључиво за молитву, а не за игру или за украс. Према бројаницама смо дужни да имамо долично поштовање. Монаси и монахиње који плету бројанице и сами се моле за време свог рада и зато су бројанице плод молитве и освећене су њоме

Зато, браћо и сестре прионимо на молитву Господу Исусу Христу И његовим светима за себе и за своје ближње, како бисмо за време овога краткога земаљскога живота задобили Божанску благодат СВЕТОГА ДУХА, у удостојили се вечне награде на небесима. Господ је увек са нама, на сваком месту, јер Он нас учи да је царство небеско у нама, у нашим срцима. Дакле потребно је само да ми увек будемо са Њим кроз МОЛИТВУ и друге свете врлине. Свакако, важно је да знамо да ће наша молитва заиста бити плодотворна само уколико је поткрепимо ДЕЛАТНИМ ПОДВИГОМ вере кроз свете постове, милостињу и друга дела. Веома је опасно бавити се молитвом без честог исповедања својих сагрешења духовнику или парохијском свештенику, као и без сваккодневног подвига смирења и трпељивости према својим укућанима и колегама на послу. Бог не прима и не слуша сваку молитву, посебно не молитву човека чија је савест обремењена злопамћењем или мржњом према ближњима. Господ нас учи дас се прво измиримо са братом својим, па да тек онда принесемо жртву Богу, тј. чисту молитву у смирењу И скрушености срца. Када нас неко разгневи или нам учини неку неправду добро је пре почетка читања својих редовних молитава „окренути” једну бројаницу са молитвом „ГОСПОДЕ ПОМИЛУЈ СЛУГУ СВОГА (име) И МЕНЕ ГРЕШНОГА ЊЕГОВИМ МОЛИТВАМА“. Заиста је немогуће задобити иједну хришћанску врлину без благодати Божје, а њу добијамо првенствено молитвом. Зато је МОЛИТВА - ЦАРИЦА ВРЛИНА која нас узводи ка самоме Богу и сједињује са њим.

Дечански монаси



Свети оци и духовници препоручују да је врло душекорисно да "окренемо" по једну бројаницу следећим молитвама:

Пресвета Владичице Наша Богородице спаси нас!
Пресвета Владичице моја Богородице, спаси ме грешног-ну!
Свети Ангеле Божији, чувару мој, моли Бога за мене грешног-ну!
Свети Саво, Србски учитељу, моли Бога за мене грешног-ну!
Сви Свети молите Бога за мене грешног-ну!
Свети Георгије моли Бога за мене грешног-ну!
Свети Јоване Крститељу Господњи, моли Бога за мене грешног-ну!
,... за умрле - на првом чворићу - Господе Исусе Христе, Сине и Логосе Божији, Богородице ради, упокој душе уснулих слугу својих (рећи имена), после тога на осталим чворићима - Господе Исусе Христе, Сине и Логосе Божији, Богородице ради, упокој душе поменутих слугу [/u][/i][/b]