Философија-правци, школе, расправе, цитати.

[Трећи]

[sale nacionale]

Da znas da me cudi to pitanje...pitas u cemu je velicina i znacaj jednog od najpoznatijih i najboljih filozofa-umetnika koje je istorija dala.Ako bih krenuo opsirno,o tome bi trebalo da se pise mnooooogo strana...Sve u svemu,sam nacin pisanja i stil je jedan od najlepsih koje je dala nemacka filozofija-to priznaju i oni koji su protivnici njegove misli.On po stilu svoga pisanja predstavlja posebnu pojavu u filozofiji...nije se raspravljao sa drugim filozofima nego sa usvojenim, uobičajenim "duhom vremena".Sva njegova dela teraju coveka na razmisljanje i na preispitivanje postojecih vrednosti,budi glad za znanjem i istinom,budi nas iz ucmalosti,tera nas na prevazilazenje sebe i samousavrsavanje...
Nice je jedan od najiskrenijih pisaca i najvecih kriticara drustva svoga vremena.
Njegova analiza i kritika ukorenjenih vrednosti koji predstavljaju temelje zapadne religije, morala i filozofije uticala je na brojne generacije teologa, filozofa, psihologa, pesnika, romanopisaca,dramaturga...
Zar sve to nije dovoljno da ukaze na velicinu i znacaj njegove pojave u evropskoj filozofiji???

[Трећи]

[sale nacionale]

Mozda gresim,ali meni se ipak cini da ti nisi citao Nicea.Ove citate koje sam nasao ipak su malo istrgnuti iz konteksta i drugacije zvuce,potrebno je procitati celu knjigu da bi se razumelo koji je smisao svega ovoga;inace ovo su citati iz knjige "Volja za moc".

Sto se tice ovog citata o humanosti,on je tu pre svega podrazumevao svestenstvo koje nastoji da koristeci Boga dodje do vlasti,svestenstvo koje istice sebe kao privilegovan sloj ljudi koji jedini ima pravo da posreduje izmedju Boga i ljudi a uz to siri strah medju ljudima da ce ukoliko ne postuju crkvu goreti u paklu.Crkva je sve suprotno od onoga sto je propovedao Isus.

Nemoral moralista se vidi u tome sto pobeda jednog moralnog ideala se zadobija isto onakvim nemoralnim sredstvima kakvima se zadobija svaka druga pobeda:lazima,nasiljem,klevetama itd.Sve ono sto se danas smatra moralnim Nice smatra "nemoralnim" i dekadentnim,istice da je hriscanstvo unistilo onaj duh koji je postojao u staroj Grckoj i da predstavlja njegovu suprotnost.

Pa zar nije jedino pobeda vazna...ja mislim da cilj opravdava sredstvo ukoliko je u pitanju neki visi cilj,ukoliko je neko opste dobro.Na tom putu do pobede su sva sredstva dozvoljena.

[Трећи]

[sale nacionale]

[Трећи]

[sale nacionale]

[Трећи]

[sale nacionale]

Fridrih Nice o Nemcima:

U Nemačkoj se rđavo pisanje smatra nacionalnom povlasticom

Nemac je sposoban za velike stvari, ali je malo verovatno da će ih postići jer se pokorava kad god može kao što i dolikuje prirodno lenjom duhu

Nemački intelekt je slabo varenje

Nekoliko primeraka više kulture na koje sam naišao u Nemačkoj bili su francuskog porekla

Nemci raspolažu velikim znanjem o kulturi, ali sami nisu kulturni

Gde god Nemačka rasprostre svoj uticaj tu kultura biva uništena

Svaki veliki zločin protiv kulture u poslednja četiri veka leži na savesti Nemaca

Iz jednog njegovog pisma: Osećam srodnost samo sa najkultivisanijim Francuzima i Rusima, a nimalo sa pripadnicima takozvane elite među mojim sunarodnicima koji o svemu sude na osnovu načela: “Nemačka iznad svih”

Kako je malo potrebno za sreću! Zvuk gajda. – Bez muzike bi život bio zabluda. Nemac zamišlja sebi čak boga kako peva pesme.

O zenama:

Da li si rob?Onda ne mozes biti prijatelj.Da li si tiranin?Onda ne mozes imati prijatelje.Odvec dugo se u zeni krio i rob i tiranin.Zbog toga zena jos nije sposobna za prijateljstvo;ona poznaje samo ljubav.

Muskarac treba da bude odgajan za rat,a zena za ratnikov odmor:sve drugo je budalastina.

Ides zenama?Ne zaboravi bic!!!

Među ženama. – „Istina?“ O, vi ne poznajte istinu! Zar ona nije zločin protiv čitavog našeg pudeurs?

Ženu smatraju dubokom – zašto? Zato što se u nje nikada ne može dosegnuti dno. Štaviše, žena nije ni plitka.

Kad žena ima muške vrline, onda od nje treba bežati; a kad nema muške vrline, onda ona beži sama.

[Дионис]

Браво за цитате највећег ума 19.века Фридриха Вилхелма Ничеа...
Да додам и ја нешто:

U svojoj divljoj prirodi čovek se najbolje odmara od svoje neprirodnosti, od svoje duhovnosti…

Iz ratne škole života. – Ono što me ne ubije, čini me jačim.

Pomozi sâm sebi: onda će ti pomoći i svako. Princip ljubavi prema bližnjem.

Kako? Izabrali ste vrlinu i uzvišena osećanja, a istovremeno krišom gledate na dobitke bezobzirnih ljudi? – Ali, izabravši vrlinu, čovek se odriče „dobitaka“…

Savršena žena se zanima literaturom kao što čini neki mali greh: radi pokušaja, uzgred, osvrćući se da li to neko primećuje, i da neko primeti…

Сrv, kog su nagazili, počinje da se izvija. To je razumno. On time smanjuje verovatnost da ga ponovo nagaze.Na jeziku morala: poniznost.

Šta je dobro? — Sve što u čoveku podstiče osećanje moći, volju za moć, moć samu.
Šta je rđavo? — Sve što potiče iz slabosti.
Šta je sreća? — Osećanje da moć raste — da je savladan neki otpor.
Ne zadovoljnost, nego više moći; ne mir uopšte, nego rat; ne vrlina, nego sposobnost (vrlina u stilu Renesanse, virtu, vrlina bez moralke).
Slabi i bezuspešni neka propadnu: prva načelo našeg milosrđa. I još im u tome treba pomoći.

Socijalizam — kao do kraja smišljena tiranija najnižih i najglupljih, to jest površnih, zavidljivaca i glumaca na tri četvrtine, u stvari je logički zaključak »modernih ideja« i njihove latentne anarhičnosti: ali u mlakoj atmosferi demokratskog blagostanja paralisana je sposobnost za donošenje odluka ili čak za dolaženje do kraja.Biće uvek odveć mnogo imućnih ljudi da bi socijalizam ikada mogao značiti što više od epidemije jedne bolesti: a ti imućni ljudi su kao jedna duša jedne vere »čovek mora imati nešto, da bi bio neko«. A to je najstariji i najzdraviji od svih instinkata: ja bih hteo da dodam »čovek mora želeti, da ima više nego što ima, da bi postao nešto više«. Jer tako glasi nauka koju sam život propoveda svemu živom: moral razvitka. Imati i želeti da se više ima, jednom rečju, porast — to je sâm život. U socijalističkom učenju skriva se »volja za odricanjem života«

[Дионис]

Сјајни су цитати о Немцима...Фридрих Ниче је дефинитивно највећи ум 19.века а може се слободно рећи и најбољи филозоф још од старе Грчке.Појавом Сократа античка мисао је умрла али ју је на маестралан начин поново оживео Ниче.
Него,да и ја додам нешто из "Сумрака идола":

I najhrabriji među nama retko ima hrabrosti za ono što zaista zna…

U svojoj divljoj prirodi čovek se najbolje odmara od svoje neprirodnosti, od svoje duhovnosti…

Iz ratne škole života. – Ono što me ne ubije, čini me jačim.

Pomozi sâm sebi: onda će ti pomoći svako. Princip ljubavi prema bližnjem.

Ne treba pokazivati malodušnost prema svojim postupcima! I ne valja odmah zatim bežati od njih! Griža savesti je nedolična.

Kako? Izabrali ste vrlinu i uzvišena osećanja, a istovremeno krišom gledate na dobitke bezobzirnih ljudi? – Ali, izabravši vrlinu, čovek se odriče „dobitaka“…

Savršena žena se zanima literaturom kao što čini neki mali greh: radi pokušaja, uzgred, osvrćući se da li to neko primećuje, i da neko primeti…

Crv, kog su nagazili, počinje da se izvija. To je razumno. On time smanjuje verovatnost da ga ponovo nagaze.Na jeziku morala: poniznost.

Postoji mržnja prema laži i licemerstvu, koja proističe iz osetljivosti na pitanja časti; postoji ista takva mržnja, koja proističe iz plašljivosti, jer je laž zabranjena božjom zapovešću. Suviše plašljiv da bi lagao…

Oduhovljenje čulnosti zove se ljubav: ona je veliki trijumf nad hrišćanstvom.. Drugi trijumf je naše oduhovljenje neprijateljsтva. Ono se sastoji u dubokom shvatanju vrednosti imati neprijatelje

Šta je dobro? — Sve što u čoveku podstiče osećanje moći, volju za moć, moć samu.
Šta je rđavo? — Sve što potiče iz slabosti.
Šta je sreća? — Osećanje da moć raste — da je savladan neki otpor.
Ne zadovoljnost, nego više moći; ne mir uopšte, nego rat; ne vrlina, nego sposobnost (vrlina u stilu Renesanse, virtu, vrlina bez moralke).
Slabi i bezuspešni neka propadnu: prva načelo našeg milosrđa. I još im u tome treba pomoći.

[Трећи]

[Дионис]

Ако сматрам да је Ниче један од највећих умова још од времена пресократовске Грчке то не значи да се слажем са сваком његовом идејом или афоризмом...али и кад се не слажеш са његовим мислима,он те ипак тера на размишљање и то је један од разлога што је он тако значајан.
Али приметио сам да све схваташ буквално па вероватно мислиш да се ово о пропадању слабих односи на нације...то се односи на његову жељу да се људи врате античком и дионизиском идеалу а да затим превазићу оно што се зове човек и створе нову врсту људи-Натчовека.

[Дионис]

О вишем човеку:

"Najzabrinutiji pitaju danas: »kako bi se mogao čovek održati?« Ali Zaratustra pita, jedini i prvi: »kako treba čoveka prevladati?« Natčovek leži meni na srcu, on je moj prvi i jedini, – a ne čovek: ne bližnji, ne najsiromašniji, ne najnapaćeniji, ne najbolji. – O braćo moja, što ja mogu da volim na čoveku, to je što je on prelazak i zalazak. A i na vama ima mnogošta što mi uliva ljubav i nade. Što ste prezirali, o vi viši ljudi, to mi uliva nade. Jer veliki su prezritelji veliki poštovatelji. Što ste očajavali, to je umnogom pogledu za poštovanje. Jer vi ne htedoste učiti kako da se podajete, ne htedoste se učiti sitnim mudrolijama. Danas su, na primer, mali ljudi postali gospodarem: oni svi propovedaju podavanje i uzdržavanje i uzimanje u pamet i vrednoću i obziranje na sve strane i jedno dugo i-tako-dalje sitnih vrlina. Što je god od roda ženskog, štogod vodi poreklo od roda služinačkog, i naročito ona mešavina – pűčina: To bi htelo sad da zagospodari nad svakolikom sudbinom čovekova – o gad! gad! gad! To zapitkuje jednako i neće da stane: »kako se održava čovek, najbolje, najduže najprijatnije?« I time – su oni danas gospodari. Te današnje gospodare prevladajte mi, o braćo moja, – te male ljude: oni su najveća opasnost za natčoveka! Savladajte mi, o vi viši ljudi, sitne vrline, sitne mudrolije, k’o zrno peska sitne obziriće, sav taj komešaj mravinjački, to bedno samouživanje, tu »sreću najviše njih«! – A bolje je da očajavate nego da se pokorite. Zaista vam kažem, ja vas stoga volim što ne umete da živite danas, vi viši ljudi! Jer na taj način vi živite – ponajbolje!"