Aртур Шопенхауер-Максиме које се тичу нашег држања према нама самима:
Свако уживање и свака срећа је негативне а само бол позитивне природе.
Под изразом живети срећно треба подразумевати живети мање несрећно.
Будала јури за уживањима живота и после види да се преварио;мудрац избегава зла.
Ми бисмо садашњост боље ценили и уживали,када бисмо се у добрим и здравим данима увек сећали тога како нам у данима болести и жалости,сваки тренутак који смо провели без бола и муке изгледа бескрајно завидан,као неки изгубљени рај.
Бити сам себи довољан,бити сам себи све и сва,и моћи казати:све што имам носим са собом,сигурно је за нашу срећу најкориснија особина.
Бити само свој,може сваки само дотле док је сам:ко дакле не воли самоћу,тај не воли ни слободу,јер смо слободни само онда када смо сами.
Оно што чини да великим умовима омрзне друштво,то је једнакост права.Добро друштво даје дарове и добра сваке врсте,само не дарове умне;они се чак сматрају као нешто што је прокријумчарено."Добро" друштво захтева од нас умних да се згрчимо или унаказимо ради хармоније са другима.
Као што је љубав ка животу,у основи узевши,само страх од смрти,тако се ни дружевни нагон не заснива на љубави према друштву већ на страху од самоће.
Дружевност сваког човека стоји отприлике у обрнутој сразмери са његовим интелектуалним вредностима и кад се каже за некога да је врло "недружеван",то готово значи "он је човек великих способности".
Дружевност спада можда у најубитачније склоности,пошто нас доводи у додир са људима од којих је већина морално рђава а интелектуално тупа или изопачена.
Друштво се може упоредити и са ватром код које се разуман човек греје на пристојном растојању,али не меће руку унутра као будала,који пошто се опекао,бежи у хладноћу усамљености и јауче што ватра пече.
Сваки дан је један мали живот,свако буђење и устајање-мало рођење,свако свеже јутро-мала младост,а свако легање и спавање-мала смрт.
Добро је да велике несрећне случајеве који нас могу снаћи,каткад изнесемо себи пред очи ;то ће нам помоћи да оне много мање који нас снађу,лакше сносимо,јер ћемо се тада утешити тиме што ћемо се сетити оних великих који нам се нису догодили.
Спокојство које би дошло од сталног уживања и потпуног задовољства,животу би било несношљиво.Савлађивање препрека је потуно уживање живота.