Српски родољуб ::https://youtu.be/hF5vvXGSdjc
Жилко :: наместили смо им се сами ко кец на десет. А наравно, они нису пропустили такав зихер
Жилко ::ПК
Зорад ::Можда, али шта год да се дешавало око и у Вуковару, он је на крају ипак пао у наше руке, а Дубровник није.
И суштински цео план је врло климав, ако је уопште и постојао. Једна је ствар била заузимати Вуковар, који имао неку релативну, танку, али опет српску већину, са низом српских села около, а друга Дубровник, са готово 100% хрватским становништвом, једно од најфанатичнијих усташких упоришта у Хрватској (пошто смо мудром националном политиком Александра "ујединитеља" за само деценију или две од искрених Срба католика успели да направимо фанатизоване Хрвате). Надати се да ће један такав град са околином да припадне српству, мислим да је било тотално нереално.
Пао је после пар месеци на један потпуно идиотски начин, где је срушен цео град, где је нација деморализована, а само уништавање града искоришћено да се убрза међународно признање Словеније и Хрватске.
Да је било мозга тај град би се држао у опсади до предаје... овако су у стварности Хрвати добили битку за Вуковар, само што то многима није данас јасно.
Далеко је лакше било заузети Дубровник. Цела територија до Неретве је имала око 80.000 људи... а српско залеђе у источној Херцеговини. Иначе Дубровник није био никакво фанатично усташко упориште.
И источна Босна је била већински муслиманска па је данас део РС..Просто у рату је приоритет морало бити која се територија може касније чувати... Книн и целу ту крајишку потковицу је било немогуће одбранити... Била би извршена размена становништва као у БиХ и на крају би то сви морали прихватити.
Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 11 гостију