Као прво све се одвија на фази добре воље,слободног времена итд.Првенствено јер сви ми чланови скупштине као и остали донатори и помагачи имамо своје приватне животе.Већина људи ради,има породице о којима треба да брине,неки од нас су још на факултетима,а поврх свега као и све остале људе и нас из организације муче свакодневни приватни проблеми од којих су неки били доста компликовани и због којих је пар стандардних чланова скупштине морало да напусти цео пројекат.
Значи не може се очекивати ни од кога да посвећује пажњу првенствено организацији па тек онда свом послу,школи,фамилији.Сви смо ту ради неког унутрашњег задовољства и осећаја среће и испуњености када се некоме помогне.Нико није плаћен за ово што ради и кад ко има времена он припомогне или одради одређен задатак који му је постављен без икакве временске пресије.Сва срећа па имамо тренутно пар људи који могу да изједначе потребе рада у организацији са својим осталим приватним пословима.
Конкретно организацији су тренутно најнеопходније финансије (а коме па нису
) да би се посао разгранао.Са овим људством којим располажемо,успевамо да одрадимо оне најбитније задатке.Ту се подразумева одржавање у уређивање веб странице која нам је малтене као канцеларија,поред тога слање банковних извештаја о уплатама,приходима,расходима,стању на крају месеца/године,контактирању породица путем телефона,писама итд.Значи то све успевамо да обавимо сами нас могу рећи десетак,који чинимо то неко тврдо језгро целог пројекта.
Поред прикупљања финансија,под радом подразумевамо константну рекламу на све стране и даноноћно.Путем интернета,новина,усмених препорука својим пријатељима,познаницима...Гранање организације и финансије су тренутно приоритети.Потребно нам је доста људи који би донирали а и ширили позитивну (надам се) причу о нама другим људима.
Нажалост породица којима је неопходна помоћ има безброј.Тренутно имамо базу података од преко 100 породица које су потенцијални кандидати за нашу помоћ.Кажем потенцијални јер да имамо донације у висини од неколико милиона евра,могли би лагано да испуњавамо потребе свих породица и да их лагано "прецртавамо" из програма и убацујемо нове.СИтуација је таква каква је,да би се породице којима је неопходна помоћ смењивале у програму као на фабричкој траци.Тренутно финансије дозвољавају назименичне једнократне месечне помоћи једној до две породица у вр' главе.Стога и напомињем још једном да су финансије неизбежне да би се могло конкретно помагати већем броју породица,а да би се дошло до финансија треба људи да сазнају за наш рад,да дођу на сајт,упознају се,питају шта није јасно,а да им ми својим поштеним радом отклонимо све недоумице.
Умало да заборавим још једну важну ствар што се тиче посла у организацији.Фали нам доста људи на терену који би могли да обиђу породице,да им однесу лично помоћ,направе фоторепортажу и што је најбитније да оставе својом појавом утисак код те породице да неко мисли на њих а не само да им се пошаљу паре на невиђено и да тиме само испуниш своју неку моралну дужност.
Као што је то у питању са људима са Космета.Кад чујемо много пута из разних извора информација да им је драже кад неко лично дође из Србије да их обиђе па макар и без икаквог поклона,него да им се само шаљу тоне и тоне помоћи а да нема никога да их посети.
Мало сам се расписао,али сам морао да објасним јер је мало тешко дефинисати појам посао у оваквој једној организацији,поготово кад посао није плаћен.
