srpskinacionalisti.com

Хуманитарна организација Срби за Србе

Форумска правила
Обавезно прочитајте Правилник о понашању на Форуму и форумски бонтон пре учешћа у дискусијама!
Otocac187
Војвода
Војвода
 
Порука: 2175
Приступио: окт 2005
Место: Otočac

Re: Humanitarna organizacija Srbi za srbe

Порука Otocac187 13.7.2006. 5:45

OVERLOAD ::- И овог мјесеца, још једна успијешно остварена акција хуманитарне организације Срби За Србе -

Желимо да обавјестимо ширу јавност да је хуманитарна организација Срби за Србе у оквиру мјесечне акције уручила новчану помоћ од 300€ породици Поповић. Десеточлана породица Поповић живи у тешким и неадекватним условима у близини Добоја. Нажалост, у септембру 2005-е године, породицу Поповић је задесила трагедија немјерљива са тешком економско-материјалном ситуацијом и неадекватним условима живота - Зорица Поповић, мајка деветоро дјеце, преминула је од рака.


Ova zena je heroj i iskreni srpski patriota, u takvi uslovima je brinula za statistiku....
Аватар
S verom u SRS
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 152
Приступио: авг 2005
Место: Beograd

Re: Humanitarna organizacija Srbi za srbe

Порука S verom u SRS 20.7.2006. 23:19

Pomozite porodici Milošević iz Mladenovca
Molimo vas da pomognete porodici Milošević iz sela Drlupa kod Mladenovca koja se nalazi u vrlo teškoj materijalnoj situaciji. Deca nemaju ni mleko, a male bebe moraju da koriste alternativnu hranu (griz). Ukoliko ste u mogućnosti da im izađete u susret, molimo vas da hranu ili odeću uputite na adresu:

Dejan Milošević
Institut za Botaniku i Botanička Bašta "Jevremovac"
Takovska 43
11000 Beograd

Ukoliko ste u mogućnosti da i novčano pomognete, takođe se novac može poslati na ovu adresu, jer Institut nema svoj poseban račun.

U nadi da ćete pomoći ovoj porodici, srdačno vas pozdravljaju saradnici ovog Instituta.
____
Пренето са http://www.child.org.yu (презентација за помоћ деци)
Мислим да је једноставније отићи до села и однети помоћ, видети и шта им од одеће треба
Samo ce nam SRS omoguciti zivot dostojan coveka
Аватар
Камени
Војвода
Војвода
 
Порука: 3946
Приступио: сеп 2004

Re: Humanitarna organizacija Srbi za srbe

Порука Камени 21.10.2006. 21:46

PRIČA IZ NAJZABAČENIJEG SELA NA KOSOVU

Jedva dočekali veš mašinu

Da Ljiljana nije došla u Beograd da se porodi, sa devetim detetom, niko ne bi ni znao kako živi ova mnogočlana porodica, u planinskoj zabiti, okružena šumom, nebom i komšijama Albancima s kojima se sreću, ali bez dobar dan.

Stanojkovići su velika porodica. Imaih tačno desetoro. Otac Radovan, četrdeset sedam godina mu je, majka Ljiljana trideset dve, i osmoro dece. Od četrnaestogodišnje Anice do osamnaestomesečnog Darka.

Grupni portret porodice Stanojković

Stanojkovići su iz Sušića. Najzabačenijeg srpskog sela na obroncima Šar-planine, sa kosovske strane. Od sela Štrpci, pa još deset kilometara uzbrdo. Do samog vrha Jezerskih planina, kako taj predeo gorštaci zovu.

Sada su svi u Beogradu. Došli su sa Ljiljanom, koja ovih dana treba da se porodi. Seoski doktor, koji navraća jednom nedeljno u selo, rekao im je da misli da će biti muško.

- Videćemo - kaže mirno Ljiljana. - Samo da bude živo i zdravo.

Kako se živi u najzabačenijem selu na Šar-planini?

- Bilo bi mnogo lepo, da se ne živi na stra’- priča Ljiljana, dok mali Darko ne izlazi iz njenog krila.

Radovan ćutke potvrđuje glavom.

- Loš je put do nas - objašnjava. - Strmina, kamenje, rupe. A i prolazi se kroz albanska sela. Kad dolaziš, stalno ideš uzbrdo.

Selo je, pričaju Stanojkovići, ipak, lepo i nikada ga, kažu, neće ostaviti. Zbog pogleda, zbog čistog vazduha, zbog navike, uspomena, uopšte svega što ih tamo veže.

- Al’ se živi na stra’ - opet će Ljiljana. - Samo mi to smeta. Kad bi sve bilo k’o pre, ništa nam ne bi falilo, mada, takoreći, ništa ni nemamo, sem jedni druge.

U velikoj polumračnoj sobi neokrečene kuće u Meljaku, gde su Stanojkovići odseli kod Radovanove sestre, čekajući majku da se porodi, nasta tišina. Samo dopire tutnjava kamiona sa Ibarske magistrale.

I Radovanova sestra je izbeglica sa Kosova. Stigli su ovamo pre sedam godina, kupili parče zemlje i podigli kuću. Oni više ne žive na stra’. Ali dobro razumeju ono što Ljiljana kaže.

Svima se u oku jasno vidi selo Sušići.

- A ono je malo - priča Radovan. - Svega dvadeset osam domaćinstava. Kad smo sad došli u Beograd, ostalo je poluprazno. Jedna škola, jedna prodavnica i ambulanta. I to je selo. Dve učiteljice i medicinska sestra u ambulanti. Doktor navrati jednom nedeljno. Ako može. Leti je to redovno, ali je zimi teško. Zna opasno da zaveje. Onda nema ni puta, ni doktora.

A život u selu s toliko dece?

Četvorogodišnja Natalija će kad poraste biti doktor

- Težak - jednostavno kaže Ljiljana. - Ja sam domaćica, Radovan zemljoradnik. Posla nema. Primamo socijalnu pomoć. U dve sobe spavamo i živimo. Sve se dešava u trideset kvadrata. Ali neka. Samo da bude mir. Drugo ne tražimo. Zimi je najteže. Jer struje nema svakoga dana, po sedam-osam sati. I onda je svuda oko tebe mrak. Zato nas i brine zima. U šumu po drva ne smemo. Jer naša kuća je, takoreći, na obodu šume. A iza je albansko selo. Čim se smrkne, deca ne izlaze. A i kad su napolju, to je do je dvesta metara oko kuće. Dalje se ne ide.

- Al’ šta ćeš - osmehuje se Radovan, kao da se nešto izvinjava. - Tu sam rođen i tu me nešto vuče da ostanem. Kosovo je moj dom i moj život. I tako će da bude.

Ljiljana kaže da petoro dece ide u školu. Troje starijih u, četiri kilometra udaljeno, Gornje Bitinje, a dvoje uče tu, u selu.

- Idemo peške - priča četrnaestogodišnja Anica o svom školovanju. - Treba nam sat i po do škole i toliko natrag. Srećemo se usput sa albanskom decom. Mi prođemo, oni prođu. I to je sve. Ćutimo. Ne javljamo se jedni drugima. I gledamo se. Oni nas ne diraju. Samo gledaju mrko. I mi njih isto. Za sada nema druženja kao ranije. Sad svi živimo bez dobar dan.

Ljiljana priča da joj deca mnogo pomažu. Najviše Anica. Znaju i da spremaju, i da čiste, i da kuvaju, da mese, peru, sve umeju da rade.

Radovan objašnjava zašto su on i Ljiljana u ovoj zabiti rešili da stvore toliku porodicu, i da se zbog toga nimalo ne kaju. Naprotiv, Radovan kaže da će terati do desetog deteta.

- Ja sam rano ostao bez oca - priča otvoreno. - Dva meseca sam imao kad je umro. Bili smo siromašni i mnogo smo se mučili. Majka je imala nas šestoro. Četiri ćerke i dva sina. I ja sam još kao mladić rešio da imam mnogo dece, koja će imati i oca i majku. To sam i ostvario. Ljiljanu sam upoznao u Vitini, i ona je pristala da zajedno ostvarimo taj moj san sa mnogo dece. I bili smo u pravu. Deca su nam danas sve što imamo.

Radovan kaže da su u Beograd došli svi zajedno na poziv FK “Partizan”, da budu gosti na proslavi 61. godišnjice kluba. Ljudi iz “Partizana” su gledali televizijsku emisiju o njima, pa su rešili da ih pozovu u goste.

- Lepo su nas dočekali - priča Ljiljana. - Dobili smo poklone, deca dresove, školski pribor, rančeve, majice, vodali su nas svuda. Ali sam se najviše obradovala kada nam je posle te emisije o nama, stigla u selo mašina za pranje veša, koju nam je poslao Dušan Grujić iz teniskog kluba “Partizan”. On me je bukvalno spasao! I dok sam živa, biću mu zahvalna. On se jedini setio šta ženi sa toliko dece najviše treba.

Ljiljana strpljivo čeka svoj termin da se porodi, u drugoj polovini oktobra. Čekaju i muž i deca. Niko od njih se ne žuri da se vrati kući. Ide zima. Hoće li ona Stanojkovićima sa bebom, kad se vrate, doneti neki bolji život ili će im, kad padne mrak, na svaki šušanj, oči opet biti na prozoru.

To ni oni sami ne znaju. Ali veruju u bolji život.

Ljiljana to i dokazuje sa devetim detetom.

-----------------------------------------------------------

Pomozimo Stanojkoviće

Ako neko ko ovo pročita ima višak para ili, pak, nešto što veruje da bi Stanojkovićima dobro došlo, nek im pošalje.

Na ime Radovana Stamenkovića otvoren je račun u Komercijalnoj banci a. d. Beograd.

Broj računa je: 205-1001549161546-58
"А оне непријатеље моје који нису хтели да ја царујем њима, доведите овамо и исеците их преда мном" Лк.19, 27

"Камен који одбацише зидари, онај постаде угаони камен. Сваки који падне на тај камен разбиће се, а на кога он падне сатрће га." Лк. 20, 17-18
Аватар
101%_Srbin
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 658
Приступио: авг 2005
Место: Небеска Србија

Re: Humanitarna organizacija Srbi za srbe

Порука 101%_Srbin 20.11.2006. 3:23

Да дигнемо ову тему из заборава као што смо решили одлучно да дигнемо из летаргије целу организацију Срби за Србе,јер у последње време су се људи доста опустили и цела организација као да је постала мало запуштена.Сваког месеца се скупи све мање и мање пара,и уместо да се стално повећава број породица на нашој листи за донације,ми не можемо људски да покријемо ни једну једину породицу у последње време.Тако да овим путем позивам све који имају воље и жеље да се укључе у наш рад,да помогну или новчаним донацијама или барем неком врстом маркетинга.Поготово би нам добро дошли људи са наших простора,јер већину људи који се цимају око свега чине људи из дијаспоре.Такође ако би могла ова тема да се стави као лепљива или кад би се нашло места за банер сајта то би било веома лепо.Треба људе стално подсећати на рад ове организације,јер није у питању сакупљање једнократне помоћи,која се заврши за месец дана већ су константне донације неопходне.Толико о томе.Поздрав.

http://www.srbizasrbe.org/
Слика
Аватар
101%_Srbin
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 658
Приступио: авг 2005
Место: Небеска Србија

Re: Humanitarna organizacija Srbi za srbe

Порука 101%_Srbin 20.11.2006. 3:25

Нисам приметио да је тема већ постављена као лепљива илити актуелна,извињење.
Слика
Аватар
Nenad
Војвода
Војвода
 
Порука: 10518
Приступио: мар 2003

Порука Nenad 27.11.2006. 2:12

Поставили смо линк ка сајту Срби за Србе на нашој насловној страни.
La soberanía de un pueblo no se discute, se defiende con el arma en la mano.
Аватар
101%_Srbin
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 658
Приступио: авг 2005
Место: Небеска Србија

Re: Humanitarna organizacija Srbi za srbe

Порука 101%_Srbin 28.11.2006. 2:42

Хвала!
Слика
Аватар
101%_Srbin
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 658
Приступио: авг 2005
Место: Небеска Србија

Re: Humanitarna organizacija Srbi za srbe

Порука 101%_Srbin 8.12.2006. 21:25

Za mesec novembar je sakupljeno svega 405 eura,nadam se iskreno vecem broju donacija u decembru,jer ipak treba kupiti i neke paketice deci za bozicne i novogodisnje praznike.
Слика
Pdim
Млади националиста
Млади националиста
 
Порука: 123
Приступио: дец 2006

Порука Pdim 15.12.2006. 17:33

Zanima me !, koliko ce para dati-donirati :Miskovic,Hamovic,Beko, Lazarevic, Karic itd,i onako su te pare bile narodske ...
Dođi da ostarimo zajedno
Аватар
ЛУКАШЕНКО
Војвода
Војвода
 
Порука: 5960
Приступио: јан 2005

Порука ЛУКАШЕНКО 17.12.2006. 1:28

Pdim ::Zanima me !, koliko ce para dati-donirati :Miskovic,Hamovic,Beko, Lazarevic, Karic itd,i onako su te pare bile narodske ...


Препусти то Србима, а ти "Прдиме", можеш да станеш у ред
са свим припадницима секретаријата хашког теибунала.. :wink:

Слика
Священная война- Svyaschennaya voina
Ако нам неко дође главе, биће то мангупи у сопственим редовима !
Аватар
Камени
Војвода
Војвода
 
Порука: 3946
Приступио: сеп 2004

Re: Humanitarna organizacija Srbi za srbe

Порука Камени 1.1.2007. 13:43

Нема беле куге код српских фудбалера.
БЛИЦ

Srpski fudbaleri se diče i brojnim porodicama
Klinci su najveće bogatstvo

Srpski fudbaleri, bivši i sadašnji, imaju veliko sportsko znanje, ugled i bankovne račune, ali to za njih nije bogatstvo, već to što ih u porodičnom domu čeka iskreni dečji zagrljaj.

Život profesionalca je surov i stresan, to smo od sportista mnogo puta čuli, kao i da im posle napornog treninga ili utakmica najviše prija plač beba (?!), a u tom zadovoljstvu najviše je uživao Siniša Mihajlović. Pomoćnik Roberta Manćinija u Interu oženjen je bivšom italijanskom voditeljkom Arijanom sa kojom iz desetogodišnjeg braka ima četvoro dece, u uskoro će dobiti još jedno, dok Miha iz ranije veze ima vanbračnog sina Marka.

Glasanje oko imena

- Supruga najviše vremena provodi sa decom, jer sam ja stalno na putu. Od sedam samo četiri dana nedeljno sam kući i zato se trudim da što bolje iskoristimo zajedničke trenutke, kada im se potpuno posvećujem. Meni je bitno kako ćemo provesti to vreme, a ne koliko ćemo biti zajedno. Oblačim ih, vozim u školu, pomažem oko domaćih zadataka, to mi ne predstavlja nikakav problem, uživam u tome i zato smo se odlučili na još jedno dete. Znamo pol, biće sin, a rodiće se u aprilu - ponosno govori Siniša.

Rekorder po broju izvođenja slobodnih udaraca u Italiji priznaje da će oko novog člana porodice biti poteškoća oko izbora imena. Viktorija, Virdžinija, Miroslav i Dušan imaju svoje favorite.

- Imamo problem sa glasanjem, jedan mali hoće da ga nazovemo Adriano. Naravno, po igraču Intera, ali do porođaja ćemo se nekako usaglasiti. Svi klinci su dobijali imena po mojim prijateljima i Dušan i Miroslav, po kumu Tanjgi, koji je, takođe, sina nazvao Siniša. Marko koji je nazvan po mom drugu koji živi u Australiji - kaže Mihajlović kojeg sa kapitenom Srbije Dejanom Stankovićem i jednim od najboljih igrača Intera veže blisko prijateljstvo, ali i duplo kumstvo. Deki je krstio Sinišinog sina Dušana, a on njegova sva tri!

U izboru FSS najbolji fudbaler Srbije u 2006. u braku je sa Anom (sestra Mileta Aćimovića, bivšeg fudbalera Crvene zvezde) sa kojom ima Stefana (šest godina), Filipa (četiri i po) i Aleksandra (16 meseci).

Stanković u odličnim odnosima i sa Matejom Kežmanom (komšije na Vračaru), a napadač Fenerbahčea ima ćerku, njih dvojica se šale kako će u budućnosti postati prijatelji.

Kežman i Emilija su srednjoškolsku ljubav krunisali brakom, a za sada imaju troje dece, Lazara (četiri), Aleksandru (tri) i Jakova (11 meseci), koji su Mateji ispunili san.

- Deca su smisao života. Kada smo se venčavali, poželeo sam da imam troje. Želja mi je ispunjena i mislim da nećemo proširivati porodicu, mada, nikad se ne zna. Takve stvari se ne planiraju, dogode se. Posle puta, odmah odlazim u dečje sobe, posmatram klince sa dvojakim osećanjima, jednako snažnim, zadovoljan sam što su srećni i zdravi i nezadovoljan što ih ne viđam češće, što propuštam deo njihovog detinjstva - rekao je Kežman, po kojem Mladen Krstajić nazvao najmlađe dete.

Reprezentativni štoper Srbije i Šalkea, u braku je sa Ljubicom koja, dok je on zauzet u klubu, brine o njihovo troje dece, desetogodišnjoj Svetlani, trogodišnjoj Eleni i dvogodišnjem Mateji. Znači, sin iz trećeg pokušaja. - Supruga mi je oslonac bez koga, siguran sam, ne bih postigao ništa u životu.

Uvek mi pruža podršku, prolazila je zajedno sa mnom kroz sve uspone i padove, kojih u životu sportiste uvek ima. Ona je kičmeni stub porodice. Brine o deci, vaspitava ih, a pri tom ne zapostavlja kuću. Uopšte ne vodim računa o plaćanju računa, izmirivanju poreskih obaveza i tome slično, to ona radi, a ja uživam u našem srećnom porodičnom životu - iskren je Krstajić.

Savin naslednik

Bivši kapiten reprezentacije i fudbaler Osasune oženjen je bivšom manekenkom Vesnom Bovan sa kojom podiže troje dece. Najstariji Nikola ima devet godina, Isidora šest, a Boris, koji je dobio ime po predsedniku Srbije Tadiću, ima tek osam meseci. Savo se oprostio od reprezentacije, ali u Osasuni i dalje igra u odličnoj formi, na šta je njegova supruga kao najvatreniji navijač u porodici Milošević naročiti ponosna.

- Na utakmicama se suzdržavam od preteranog ispoljavanja emocija, naročito ako sedimo u loži. Nikola i ja ne propuštamo nijednu utakmicu španske i italijanske lige na televiziji. On već dve godine trenira fudbal i veoma je talentovan. Savo ga ne forsira previše jer je još mali, mislim da će tek oko 15. godine, kada bude morao da se odriče izlazaka i potpuno posveti treninzima, moći da se vidi da li je on zaista rešen time da se bavi - izjavila je Vesna, uz napomenu da se Savo posebno trudi da deca ne trpe zbog čestih selidbi i da nikad ne zaborave odakle potiču.
"А оне непријатеље моје који нису хтели да ја царујем њима, доведите овамо и исеците их преда мном" Лк.19, 27

"Камен који одбацише зидари, онај постаде угаони камен. Сваки који падне на тај камен разбиће се, а на кога он падне сатрће га." Лк. 20, 17-18
Аватар
Камени
Војвода
Војвода
 
Порука: 3946
Приступио: сеп 2004

Re: Humanitarna organizacija Srbi za srbe

Порука Камени 1.1.2007. 21:21

НОВОСТИ

Rastu novi Jugovići
Dragan Damjanović, 31. decembar 2006


Mirče sa najmlađom ćerkom
NA šest kilometara severno od Prištine je Obilić, a uz njega srpsko selo Plemetina, na koje se naslanja Prilužje. Preko Laba su još Babin Most i Grace, a preko Sitnice Crkvena Vodica i Janjina Voda.
Od pedeset hiljada Srba u ovoj opštini, opstalo samo desetak odsto. Mnogi su utočište našli u Srbiji, mnogi u svetu. Mnogi su zauvek otišli odavde. Mnogi dolaze povremeno. Jedino Jakovljevići ne idu nikuda. Oni su baš mnogobrojni, oni su baš sila. U tom uvek veselom domu je desetoro dece.
U porodici Mirčeta Jakovljevića desetoro dece, sedam sinova i tri kćeri.
- Kad je krenuo progon našeg naroda, pitam suprugu Sonju da l' hoćemo još dece. Oboje smo odlučili da nećemo ni po koju cenu sa ognjišta. I dobih odgovor da će da rađa dok god bude mogla. Da imamo bar devet sinova, kao nekada majka Jugovića.

SVI VREDNI
OVO nam, uz blagi smeh i uz sveću, priča Mirče Jakovljević, koordinator (predsednik) opštine Obilić, političar, uzoran domaćin i ratar. On i njegova Sonja, rođena pre tri i po decenije u Lapljem Selu, kod Gračanice, ne libe se nijednog posla. I decu su naučili da rade i privređuju. Svi koji idu u školu, a njih je petoro, odlični su đaci, ali u porodici imaju svoja zaduženja. Rade u dvorištu, po kući, u polju, oko stoke.
- Verujte, nikada otac i majka na nas nisu podigli glas. Mi imamo sva prava, podjednaka, u kući, kao naši roditelji. Ali i obaveze, zavisno od uzrasta. Pogledom se dogovaramo, a osmehom potvrđujemo da smo se razumeli. Kada treba poći u trgovinu, zna se da je to posao moje najstarije sestre Vesne - pojašnjava najstariji sin Dušan (16), odličan učenik trećeg razreda Ekonomske škole. - Ako treba da se opere veš, opet to ona radi, ali onda sa njom i Tamara. Radi ručno, iako iamo mašinu koju zbog čestih nestašica struje retko koristimo.
Mirče i Sonja Jakovljević često pojašnjavaju ostalim sunarodnicima da treba da imaju što više dece. Sa njima je, kažu, kuća veselija, bogatija, ali i mlađa, lepša, raspevanija, puna života, svetlosti, mašte i vere u lepšu budućnost.
- Decu treba samo dobro vaspitati. Mi pred decom ne psujemo, ne izgovaramo ružne reči, čak ni za neprijatelje, ne pušimo,šoljice se ne obrću za gatanje, dva puta jedni drugima ne ponavljamo iste reči obaveze, o najbližima kazujemo lepo, a ružno zaobiđemo. Jer, red, pažnja, mudrost, uvažavanje, moraju da postoje da ne bi bilo nereda i nepoštovanja. Zato, ne postoje razmažena, već bezobrazna deca, čiji je uzrok kuća, dobrim delom i okolina.

UČE UZ SVEĆU
MIRČE, dalje, razmišlja:
- Bela kuga je najpogubnija za srpski narod. Jedan Italijan mi onomad reče: "Blago tebi! Ja nemam dece, pa i ne znam šta je ljubav!" A vi procenite koliko je u pravu. Da li sam srećan zbog dece? Naravno. Još kako! Ja bih rekao, kao što to često kažem, do zvezda.
Mirče i Sonja ne odstupaju od svoje tvrdnje da dece i ljubavi nikada nije mnogo. Kažu, u ovim kosovskim okolnostima, za svako dete treba i posebna briga. Ovde se dešavaju mnoge ružne stvari.
Dok nas Sonja poslužuje posnim kolačima i kafom, pogleda kroz prozor, u tamu. Napolju se začu lavež pasa. Kao i svaka brižna majka, onako, više za sebe, reče: "Evo, dolaze!", i hitrim koracima izađe u dvorište. Pogled kroz prozor: vidimo kako pokušava da od vetra sačuva plamen sveće koju je držala u rukama. Tim plamičkom i ljubavlju je sačekala svoje osnovce: Tamaru, Stefana, Jovana i Predraga. Zbog skučenosti prostora u školama, deca ovde uče u nekoliko smena i pod svećama pišu domaće zadatke.
- Tako se, ovde, godinama živi. Navikli smo. Život je u stanju sve da pobedi - reče Mirče, ozaren kad je na vratima ugledao svoje četvoro dece.
Ostala, mlađa, potrčaše njemu i Sonji u zagrljaj...


JAKOVLjEVIĆI
MIRČE (44), supruga Sonja (35), sin Dušan (16), kći Vesna (15), Tamara (13), Stefan (11), Jovan (9), Predrag (8), Vojislav (5), blizanci Miljan i Miljana (2,5), Mladen (1).

NEDELjOM ZAJEDNO
SVA deca Jakovljevića su, odmah po rođenju, krštena. U crkvi su, redovno, nedeljom. Najčešće, bez obzira na udaljenost, odlaze u manastir Gračanicu. To im je, kažu, najdraže i jedino zajedničko moguće okupljanje tokom dana.
"А оне непријатеље моје који нису хтели да ја царујем њима, доведите овамо и исеците их преда мном" Лк.19, 27

"Камен који одбацише зидари, онај постаде угаони камен. Сваки који падне на тај камен разбиће се, а на кога он падне сатрће га." Лк. 20, 17-18
Аватар
Калигула
Војвода
Војвода
 
Порука: 1174
Приступио: окт 2006

Порука Калигула 28.1.2007. 15:16

Треба новчано помагати ратне војне инвалиде из задњих ратова. Видео сам неке да скоро просе, ако тако смем да кажем, али им понос не дозољава такво срозавање своје части! Пре ће да цркну, него да узму милостињу. Свака им част!
ПУСТИТЕ ИХ ДА НАС МРЗЕ ДОК ГОД НАС СЕ ПЛАШЕ!
-Калигула-
vucko
Четник-почетник
Четник-почетник
 
Порука: 20
Приступио: јул 2005

Re: Humanitarna organizacija Srbi za srbe

Порука vucko 7.2.2007. 16:06

DAJTE MALO I ROMIMA.
Аватар
101%_Srbin
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 658
Приступио: авг 2005
Место: Небеска Србија

Re: Humanitarna organizacija Srbi za srbe

Порука 101%_Srbin 12.2.2007. 16:24

Za mesec januar je bilo sakupljeno 380 eura.
Слика
ПретходнаСледећа

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 2 гостију