Republikanac ::Eно и Вучко виче да Резолуција 1244 не ваља и да је "иста ко Рамбује", можете заједно с њим да кретенишете...
Вучић је Злободанов бивши министар информисања, део је Злободановог режима, тако да ја са њим немам ништа.
А чињенице су чињенице, без обзира ко их изговарао. Да је резолуција 1244 садржавала све тачке споразума из Рамбујеа, а у неким чак и горе, то је чињеница.
То никако ниси успео овде да порекнеш.
У сврху убеђивања Срба да треба да батале Косово, сва су средства дозвољена, је ли тако? Маму ли вам издајничку...
Без лупетања молим. Само онај ко никада није читао ту резолуцију може да тврди како је она гарант нашег останка на Косову. Она је последица капитулације и није нимало чудно што су се Шиптари, у декларацији о независности, позвали управо на ту резолуцију и њене одредбе.
Самоуправа Косова У ОКВИРУ наше државе
Сама резолуција каже да је то стање ПРИВРЕМЕНО и траје ,,до коначног решења статуса Косова". Био би ред кад се толико позивате на ту резолуцију да је цитирате у целини, а не само да извлачите из контекста делове који вам одговарају.
повратак једног броја наших војно-полицијских снага на КиМ.
Резолуција 1244 нигде не спомиње повратак ,,наших снага", она говори о неком полицијском особљу, поприлично недефинисано. Али повратак српских војних и пчолицијских снага се не спом,иње.
Споразум у Рамбујеу је предвиђао останак одређеног дела војних и полицијских снага СРЈ на Косову. Резолуција 1244 помиње нешто особље, али поприличнонедефинисано, вероватно пар канцеларија.
Резолуција (за разлику од Рамбујеа) не намеће коначно решење статуса наше јужне покрајине.
Ни Рамбује није то наметао. То је јасно. Ако ти мислиш на реферењндум, ево аутор текста који је Зорад поставио је то одлично описао, тако да ћу само поновити:
Ključna problematična norma koja se navodi u javnim raspravama o ovoj temi jeste da je predloženi sporazum kosovskim Albancima pružao pravo na plebiscit. Osnov za ovu tvrdnju leži u navođenju „volje naroda“ kao jednog od kriterijuma po kome će biti doneta odluka o konačnom rešenju za Kosovo i Metohiju, nakon prelaznog perioda od tri godine.
Imajući u vidu da je, prema svedočenjima aktera, ova odredba naknadno ubačena u sporazum i da je nije bilo u prvim verzijama, te da je to bio dodatni ustupak kosovskim Albancima, jasno je da ovakva formulacija ne bi odgovarala Srbiji i da bi se mogla tumačiti kao pretnja za njen teritorijalni integritet u perspektivi.
Međutim, nije tačno da je ova odredba eksplicitno garantovala pravo na plebiscit. Odredba je, naprotiv, veoma neprecizna. Prvo, nigde se eksplicitno ne pominje čija volja – naroda Kosova i Metohije ili naroda Srbije/SRJ? Drugo, nigde ne piše da će prema ovom kriterijumu biti doneta odluka, već da će na međunarodnoj konferenciji za tri godine da se dogovori mehanizam za postizanje konačnog rešenja, gde će volja naroda biti jedna od stvari koja će biti uzeta u obzir. Treće, kao još jedan kriterijum koji će biti uzet u obzir navodi se Helsinški završni akt iz 1975. godine, koji garantuje nepromenjivost granica i teritorijalni integritet evropskim državama, što eksplicitno ide u prilog Srbiji.
Na drugim mestima u tekstu sporazuma precizno se jamče suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i SRJ na Kosovu i Metohiji u prelaznom periodu. Dakle, svakako da sama činjenica da se govori o konačnom rešenju nakon prelaznog perioda i o volji naroda u tom kontekstu nije dobra i da bi nosila određene opasnosti. Međutim, ona nikako ne garantuje eksplicitno pravo na samoopredeljenje Albanaca, kao što se to povremeno moglo čuti.
То је то.
Нико не каже да је споразум у Рамбујеу био сјајан, наравно да није, али била је тотална лудост и неодговорност према сопственом народу ући у рат са највећом светском силом у датом тренутку, да би на крају прихватио, кроз резолуцију 1244, све одредбе (а неке и још горе) тог истог споразума. И после то још представио као ,,највећу победу".
И још нешто: нисмо ми Раде ушли у сукоб са највећом војном силом света него је она ушла у сукоб са нама.
Јесте, Милошевић је својом идиотском политиком, директно ушао у сукоб са највећом војном силом у том тренмутку Америком. Не само те 1999. него од почетка деведесетих, он је констатно терао контру и супростављао се западним решењима, без обзира да ли су они били у сагласју или против србских интереса. Дакле, констатно се инатио, избацивао америчке представнике, отворено подржавао стаљинистичке пучисте у Москви, замерио се са свима, одбијао свако западно решење.
Идиот Злободан не само што је успео да се замери са ЕУ и САД, он се замерио чак и са Русијом и са Јељцином. Човек је био тотални идиот, нажалост цену тог безумља плаћао је србски народ пошто је он говорио да све ради у име Срба. А заправо, радио је у корист своју личну и у корист својих идиотских идеолошких и политичких комбинација.
Кажеш Раде „не треба се поносити са Резолуцијом 1244“. А зашто не? Србија је ратовала са највећом војном силом света и на крају тог рата та највећа војна сила света је у УН оверила документ у коме стоје оне три ставке које сам поменуо у свом претходном посту.
Највећа сила је усвојила тај документ не би ли оправдала своју агресију на СРЈ. То и јесте поента те резолуције, јер у њој стоји да је СРЈ крива за рат и да је ,,интервењнција НАТО" била сасвим у складу са међународним правом.
И ти се са тим поносиш? Ви слобисти фурате неку анти-НАТО причу а поносите се резолуцијом која каже да је НАТО био у праву што нас је бомбардовао.
Стварно тешка шизофренија.
Иза Милошевића остају Резолуција 1244 и Дејтонски мировни споразум а шта је остало након досманлија?
Ни једно, а ни друго нису производ неке Милошевићеве ,,државничке мудрости", него је Запад хтео такво решење у БиХ, зато што им није одговарала чиста муслиманска држава.
Слично су и у Хрватској хтели да Крајина сачува аутономију и то је био план З-4 који је Милошевић, преко својих послушника у Книну, одбио. Хвала Богу да и у Дејтону није поступио исто, јер вероватно ни Републике Србске не би било и све србске жртве које су пале за њу, биле би обесмишљене.
Једино паметно што је урадио је било то у Дејтону. Све остало је била чиста катастрофа.