Почетак краја СПЦ ван Србије

[Vranac]

[Republikanac]

[Зорад]

ПК

[Српски родољуб]

Републиканац, не ради се о никаквој наивности. Просто, нисмо имали људе који су били дорасли времену, нису имали слуха за преговоре. Да ли је тачно да је Милошевић организовао митинге широм Србије, где су се узвикивале пароле "Слобо Србине, Србија је уз тебе"? Стипе Шувар га је лепо упозоравао да такви поступци воде у катастрофу, и да ће дати ветар у леђа хрватским бнационалистима... Време показује да није погрешио... Онда митинзи у Книну 1989. године. Аве то се дешавало пре оснивања ХДЗ-а.

Овај предлог је био најмање зло у том тренутку. Требало га је прихватити. Па уколико савез не функционише, лепо се разиђемо, као људи, без иједног испаљеног метка.

Добар видео!

https://youtu.be/YcWCf4lK74Y

[ДејанНационалистa]

[Republikanac]

Родољубе, упорно причаш о некаквом „предлогу“ а ја ти упорно покушавам да објасним да то није био никакав озбиљан предлог већ најобичнија демагогија. Чуј конфедерација, па где је то још функционисало?

У најбољем случају то је био покушај да се Србија превари и да се примора да преко ноћи призна независност осталих југословенских република. А преко ноћи није могло. Замисли да смо испали мајмуни па пристали на то, Република Српска данас не би ни постојала.

Уосталом, ко теби гарантује да не би дошло до сукоба чак и да се пристало на ту, као бајаги, конфедерацију. Ја чисто сумњам да би Караџић и друштво то све то тек тако аминовали. Сасвим је могуће да би и поред „конфедерације“ и у Крајини и у БиХ дошло до устанка и да би Србија морала устанике да помаже као што је и чинила у периоду 1991-95.

Митинзи пробудили „успавани“ хрватски национализам? Немој то негде јавно да кажеш, испашћеш глуп, глупљи чак и од смрада Жилка што је иначе изузетно тешко. Јел' знаш како су се звали ти митинзи 1988? Митинзи солидарности са Србима и Црногорцима Косова. Ало, КОСОВА, Хрватску нико тада није ни спомињао. Србија је те 1988 искључиво била фокусирана на решавање косовског проблема. И сад ми ти причаш бајке да се хрватски национал-шовинизам „пробудио“ јер су Срби хтели да реше косовски проблем. Најобичније глупости.

Хрватски национализам драги мој пријатељу „пробудио се“ још 1971 у доба онога што ми зовемо маспок а они „хрватско прољеће“. А тада није било ни Милошевића ни митинга. И никада се није поново „успавао“ већ се само примирио јер су му Уставом из 1974 испуњени сви захтеви. Крајем осамдесетих се једноставно само реактивирао и то не због тамо некаквих митинга или угрожених шиптарских „права“ већ зато што су укапирали да Србија под Милошевићем одбија да буде република другог реда и да беспоговорно слуша њихове наредбе. Слично је било и са Словенцима. Док су могли да пишу уставе и економски експлоатишу Србију дотле је Југославија била ОК, оног тренутка када се Србија ,мош мислит, усудила да затражи равноправност Југа им више није ваљала.

И Хрвати и Словенци, запамти ово, могли су да толеришу (не да воле, већ само толеришу) Југославију само док је Србија у подређеном положају а они газде. Оног момента кад се Србија побунила против те подређености и затражила равноправност ту су се „пробудили“ и њихови национализми.

Да ли смо се могли у миру разићи? Можда и јесмо, мада тешко, 3 милиона Срба је погинуло стварајући обе Југославије, није то тек тако лако, преко ноћи ,могло да се разјебе као да никада није ни постојало. Како је говорио Живко Топаловић: „Југославија је у крви створена и само се у крви може и растурити“. Можда је солуција била у ономе што је Србија и предлагала: да се одрже савезни избори па да се онда у тако релегитимисаној савезној Скупштини поведе расправа о распаду Југославије. Уосталом, једино је и Савезна скупштина била меродавна за тако нешто. Неуставна и нелегална на врат- на нос отцепљења, блокада касарни, дављење војника, слање „специјалаца“ у српска села да „заведу ред“ сигурно нису била рецепт за мирно растурање државе.

ЗА ДЕЈАНА: Последњи српски државник је у време тих председничких избора био савезни председник а не црногорски. Председник Црне Горе био је тада Момир и ако је ико могао да „буџи“ резултате онда је то био он.

Шта је могао да уради последњи српски државник? Једино да као председник СРЈ и Врховни командант Оружаних снага прогласи ванредно стање на територији ЦГ и у најбољем латиноамеричком стилу заведе војну управу. Е сад остављам теби да процениш колико би то било паметно...

[Српски родољуб]

Ово за митинге нисам измислио ја. То је рекао Стипе Шувар. Да ли је он био хрватски националиста? Далеко од тога. Човек је испребијан од стране хрватских екстремиста у центру Загреба. Осудио је чак и НАТО бомбардовање 1999. године.

Ја сам јасно рекао да су ти митинзи схваћени код других народа као провокација. И да су такви поступци дали ветар у леђа хрватским националистима који су изгубили битку, али не и рат 1971. године. 1971. су смењени "прољећари", многи су послати на робију... Доведени су умерени људи попут Шувара, Бакарића... Захтеви МАСПОКОВАЦА су углавном испуњени. Вероватно се веровало да ће то трајно спречити сепаратизам, да неће имати разлога да се икада више побуне... Због тога је и усвојен нови Устав.

До 1988. године било је мање-више мирно. Наравно, због економског стања су постојале одређене трзавице међу републикама.

Још једном послушај Шувара. Премотај на 19:00 Све што је рекао се касније обистинило.

https://youtu.be/8qbdXvs6Yr8

[Republikanac]

Извини, али морам да те разочарам, Стипе Шувар ми није ауторитет.

А за то што је друге народе засврбела минџа кад је Србија (коначно) решила да буде равноправна са другим југо-републикама ме исто тако заболе.

[Зорад]

[Republikanac]

Ево Родољубе, издајничко-бабојебачки смрад Жилко ти је све објаснио: требали смо да пристанемо на Устав из 1974 FOREVER. Јербо, он ти је био нешто као и Свето Писмо. Ниси могао у њему ни зарез да мењаш. Свака помисао на неке суштинске промене изузетно је нервирала Жилкове пријатеље Хрвате и Словенце а богами и њему драге Шиптаре.

Значи требало је пристати и то за вјеки вјеков на статус Србије као неравноправне републике, на УЖАС (ужа Србија) и две покрајине-државе, на то да нас Словенци и Хрвати јебу како им се прохте а и на шиптарско дивљање на Косову. Приде, требало је наставити са причом о „историјској кривици српског народа“ због „великосрпске хегемоније“ коју је управо Жилков Немесис Милошевић послао на ђубриште историје а која је, док је трајала, прилично усрећивала не-српске народе, нарочито Хрвате.

Ето да се Жилко слушао и да се на све то пристало био би мир у кући. Јупииии!

[Зорад]

ПК

[ДејанНационалистa]

[Зорад]

Од тога да Мираш уз помоћ полиције и олоша преузме нпр. Цетињски манастир. Јер ту скоро да неће имати ко од домаћег становништва да се побуни, а долазак локалаца са стране би изазвао вероватно врло озбиљне инциденте.

[Republikanac]

[Зорад]

ПК