Тражи се опозиција

[Republikanac]

Дакле, тражи се опозиција.

Али не било каква опозиција. Патриотска (рационално патриотска, турбо-патриоте са великим причама не долазе у обзир. Србија ни биолошки ни економски није више у стању да ратује), евроскептична, анти-натовска и одлучни противник признања Косова и увођења санкција Русији. По могућству и анти-неолиберална, са колико-толико развојним економским програмом и прихватањем активне улоге државе у привреди (по успешном моделу азијских земаља). „Тачеристи“ и они који би неразвијеној вукојебини Србији да намећу „либерални тржишни капитализам“ нису баш најбољи кандидати...

Ко би то могао да буде?

Жутаћи и њихови деривати (50 нијанси жутог што би рекао Коста) не долазе у обзир.

Љотићевац је оставио солидан утисак у оном дуелу са Шешком али га је онда ус.ро са хистеричним кмечањем у „Упитнику“ и поготово са покушајем „инвазије“ Марићеве телевизије. Пуко је дакле. Можда на следећим изборима и дође до целзијуса али тешко да он може да буде тај који ће да предводи неку нову патриотску опозицију Вучковом режиму.

Шешко? Изгубљен у времену и простору. Покушао је по доласку из Хага да примени исту тактику као и против Слобе тамо негде 1996-97 (онда „Ми желимо да срушимо социјалисте али тако да ми дођемо на власт а не издајничка опозиција“, сада „Ми желимо да срушимо напредњаке али тако да ми дођемо на власт а не жути“) не схватајући да су се времена променила. Онда је примењивао тактику (у том периоду 96-97) „ја пљујем по социјалистима али не дирам превише Слобу“ и то му је донело одличне резултате, толико добре да је победио на изборима 1997. По доласку из Хага држао се исте стратегије: ту и тамо оплете по неком напредњаку али Вучка штеди. Но за разлику од оних година резултати су очајни. А зашто? Па као прво, ко што већ рекох, времена су се променила. Није исто политички деловати у 1996/97 или данас. Као друго народ је онда и поред периодичних великих свађа Слобу и Шешеља доживљавао као људе „на истом задатку“ али са другачијим методама. Шешељ је за многе био „Слоба на стероидима“. Данас наравно то није случај: нико више не мисли да су Шешељ и Вучко „на истом задатку“, разлике између њих двојице су суштинске. Шешко је против ЕУ а Вучко за. Шешко би да утопи Србију у Русију и ОДКБ а Вучко, иако жели добре односе са Русима, не баш. Шешко би да се питање Косова „замрзне“ а Вучко би „унутрашњи дијалог“. Итд, итд. Онда народ то све гледа и ништа му није јасно: ако је онда доживљавао Шешка као „Слобу на стероидима“ данас никако не може да га доживи као „Вучка на стероидима“. И зато, и с правом, не капира то Шешково врлудање. Стога он пред собом има само три избора: да поднесе оставку и оде у пензију што очигледно неће, да се пришљамчи Дачићу и Палми и тако пређе целзијус (мало вероватно јер не верујем да би га Дачић хтео за партнера на националном нивоу, Запад би му .ебао матер) или да престане са глуматањем опозиције, удари жестоко по Вучку па шта Бог да.

Заветнике и сличне покрете и партијице не узимам за озбиљно и њих не вреди ни анализирати.

Дакле, тражи се опозиција....

[Зорад]

[SMUK]

[Делија са Севера]

Не капирају то ови ботови. Рекао газда да се оплете по Бошкићу. А ови не знају шта да му прилепе. Па, ето као Љотићевац.

[promaja]

Pa dobro, covek jeste Ljoticevac, to i ne krije, to sto je fasista ne znaci da je apriori neprihvatljiv svima. U mnogim zemljama profasisticke stranke igraju izuzetno bitnu ulogu poput Italije.

[Коста]

- О.К., рецимо да смо iе направили. Странку над Странкама (скраћеница: СнС, згодно, можемо у старту да рачунамо и на нешто збуњених гласача СНС-а, скоро исто али ипак различито...)

- дакле, Странка испуњава све "почетне услове" - успешно iе попунила чек-листу, од Русиiе до Косова и назад - и креће у кампању.

- и онда се поiави неки успаљени идиот, активиста СнС, и дрекне: "комунисти су упропастили ову земљу! Октобра `44-те iедна окупациiа iе замењена другом!"

- ма, пуши ку*рац, маiмуне - кажем iа - еве ти га што ћу гласам за СнС. Гласаћу боље за СНС, они не хистеришу као ти.

- а можеш да заборавиш и на подршку Русиiе - па Шешељев проблем iе управо у томе што не схвата, херцеговачка кљусина, да са четничком реториком и том количином ревизионизма - не може да добиiе безрезервну руску подршку. Не може, и - тачка. Рускима iе пун ку*рац ревизиониста по питању WW2. Оправдано.

- дакле: поштен однос према прошлости! А не потуљени четници, недићевци, љотићевци.

- поука: не можеш да кренеш из средине - мораш од почетка, иначе седиш на дрвету слабог корена. Први ветар те руши...

[Раде Дерикоња]

Ко год да је та будућа права опозиција - неће у својим изјавама и делима моћи угодити свима, чак у почетку неће угодити огромној већини народа али ће ипак победити ако је Бог са њим, односно хришћанске врлине и вредности (тј. правда, поштење, итд.).

[imenijevazno]

Пасивна је та идеја. Што ти, рецимо, не покренеш читаву ствар, не оснујеш странку/покрет или шта већ?
Овако ми некако личи на кибицовање из удобне фотеље... Оно, ај' нек неко други уради цео посао, а ја само евентуално да гласам, а при том ћу онако професорски са висине да им тражим сто и једну ману . . .
Салонски гласач тражи салонску опозицију...

[Đorđo Napolitano]

СНС се може победити само његовим оружјем, треба ископирати све што ради СНС од дељења уља и шећера до помагања бабама и дедама да пређу улицу и до капиларних гласова, другачије се не могу победити, то је тренутно најјачи систем који постоји и који се не може победити

[Зорад]

[Sistem]

Одакле новци за дељење пакета и превоз цигана са гомилом аутобуса и мини-бусева?

Републиканац, гласаћеш ти Бошка, видећеш.

[Đorđo Napolitano]

[Зорад]

Ни ја не мислим да без пара може да се победи власт, али ајде кажи где наћи паре?

[Zola]

Није ствар у парама него у ствари која се зове систем који је много сложенији и кад он одлучи онда ће Вучић да одступи са власти,само што ће следећа власт бити више левље орјентисана јер широке масе траже баналне ствари као што су хлеб,јефтиније комуналије и сличне ''безвезне''ствари.Неке партиотске опције које причају причице о Дражи,комунистима и сл су у тешком нок дауну сви заједно би једва скупили за цнзус. Једноставно кад је падао комунизам те бајке су се лепиле на широке масе сећамо се тад је могло на томе да се скупиу по 100 хиљада људи на улицама без сендвича , сви ћемо бити капиталисти живећемо у капиталистичком Дизниленду а на крају смо све развалили том кренетнском причом која не постоји нигде ни у Западној Европи ни САД-у који су то продавали преко разних Шешеља,Драшковића, Ћинђића и сада Двери,Радула,Заветника и сличних групација.

[Kolya]

"MENE SVE RANE MOG NARODA BOLE!"

Sta bi sa time?

Pa nista, jer rana ili mema ili nikoga za to nije briga. O hvatanju na zvaku "svi cemo mi biti kapitalisti" nemam reci. U stvari imam, jer je nas, srpski seljak, uvek i mislio o sebi da je kao neki mali kapitalista. Sa privatizacijom su cak neki mislili da ce se i oni dohvatiti komada kolaca, a mozda i pecenja, a narocito kada je pocelo sa privatizacijom stanova.

O kako se jeftino prodade radnicka klasa.

A mozda mi nikada i nismo imali radnicku klasu? Imali smo one plutane, sto su jednom nogom, ili sa pola guza, bili na selu. Kada se samo setim Mladenovca i "Petra Drapsina". Mnogo mi je drago sto je propao, i svi oni ni radnici ni seljaci sa njime.

Ima toga koliko hoces. Cela Rakovica i Resnik pored nje,

A o Nisu i da ne priicam, pa onda Krusevac, pa Kragujevac....i tako redom.

I onda dodju neki novi klinci, tu is '90 i oni bi nesto novo, a ucili ih polovnjaci, oni profesori koji nisu mogli ni da vide neko inostransvo jer ih tamo niko nije hteo kao prevarante ili zagrizene komunjare. I sada ti "novi klinci" bi da vode drzavu, a na celo im se stavio jedan naduvanko, koji je uspeo da prevasla jednog polupismenog djilkosa iz Kragujevca.

Da ne mislite da njima treba neka opozicija?

Ono gledaju ili da se uclane ili da zapale odatle. Oni koji zapale, nikada se nece vratiti, i na njih zaboravite, oni koji su se uclanili prvo mora da najebu, ali iz sve snage, da bi se imalo osetili kao njihovi roditelji, koji se mozda jos i secaju da su bili neki ponosni ljudi.

Ono polutana, sto je preostalo , nisu vazni, ali bas ni malo, jer oni ce se i onako odati picu, i ima da tuku zene, i da pune stubce ( columne- da se covek upisa od smeha) ovih petparackih, pod nemackom kontrolom novina Srbije.

Znaci ste vi oni koji ste, kao nacionalno svesni, a to mora da znaci i proleterijat, jer koliko god to vi negirali radnicko pitanje je i nacionalno, onda morate poceti iz baze. A baza je sindikat!

Koliko je stvarno sindikata organizovano u Srbiji?

0!

Kapirate valjda da je to ostalo od pre, i da niko ne zna kakoo to da pokrene, ni cemu sluzi, sem nozda ovom 8. Martu.

Ima jos toga.

PS: Sitna buržoazija (franc. petite bourgeoisie) je izraz koji se u 18. vijeku i početkom 19. vijeka koristio za označavanje siromašnijih slojeva građanske klase. Kasnije se, pod utjecajem marksističke teorije, taj izraz počeo primjenjivati na pojedince i društvene grupe koje u kapitalističkim društvima za život zarađuju pomoću sopstvenih sredstava za proizvodnju. Klasična definicija je obuhvatala trgovce i male privrednike.

Marksistička teorija je sitnu buržoaziju razlikovala od prave buržoazije (franc. haute bourgeoisie) po tome što je ona zbog relativnog siromaštva bila u podređenom položaju prema vladajućoj klasi, a samim tim i čest saveznik radničkoj klasi u klasnoj borbi. Stoga su neki marksistički teoretičari bili spremni da sitnu buržoaziju uključe u proletarijat.

Međutim, pripadnici sitne buržoazije su isto tako pokazivali sklonost da se, prema mišljenju marksista, stavljaju na stranu kapitalista, odnosno da ljubomorno čuvaju svoj po pravilu superiorni društveno-ekonomski položaj u odnosu na radnike. Za razliku od radničke klase, koja je bila prijemčivija za radikalne i revolucionarne socijalističke i komunističke, pripadnici sitne buržoazije su pokazivali veću sklonost prema reformi, a ponekad stajali i na stranu kontrarevolucije i reakcije.

Sitna buržoazija se obično povezuje sa konceptom srednje klase ili niže srednje klase.