[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 483: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 112: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 112: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 112: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 112: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/bbcode.php on line 112: preg_replace(): The /e modifier is no longer supported, use preg_replace_callback instead
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/functions.php on line 4586: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /includes/functions.php:3765)
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/functions.php on line 4588: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /includes/functions.php:3765)
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/functions.php on line 4589: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /includes/functions.php:3765)
[phpBB Debug] PHP Warning: in file /includes/functions.php on line 4590: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /includes/functions.php:3765)
srpskinacionalisti.com • Тема - Алтернативе неолиберализму
srpskinacionalisti.com

Алтернативе неолиберализму

Форумска правила
Обавезно прочитајте и пре учешћа у дискусијама!
Republikanac
Војвода
Војвода
 
Порука: 2873
Приступио: феб 2014

Re: Алтернативе неолиберализму

Порука Republikanac 28.10.2015. 12:25

Pohvala efikasnoj državi

„Vašingtonski konsenzus – stabilizuj, privatizuj i liberalizuj –mrtav je”. Ovim rečima počinje redakcijski uvodnik uglednog „Fajnenšl tajmsa” od 22. maja ove godine, u kome su sažeti najvažniji zaključci upravo objavljenog Izveštaja Komisije za rast i razvoj.

Vašingtonski konsenzus je kovanica koja se koristi kao sinonim za neoliberalnu doktrinu i ekonomsku politiku kakvu su godinama zajednički promovisale Svetska banka, Međunarodni monetarni fond i Ministarstvo finansija SAD, svi sa sedištem u Vašingtonu.

Kako je stvarnost tvrdoglavo odbijala da se prilagodi neoliberalnoj doktrini, od nje se na kraju moralo odustati. Trebalo je da prođe gotovo dvadeset godina da bi se priznalo nešto što je odavno bilo jasno – nijedan uspešan ekonomski model nije počivao na neoliberalnim idejama.

Komisija za rast i razvoj je formirana 2006. godine, s ciljem da liderima zemalja u razvoju ponudi preporuke u vezi sa optimalnom i održivom strategijom razvoja. Njen rad je sponzorisalo nekoliko zapadnih vlada, jedna fondacija i Svetska banka. Komisiji je predsedavao nobelovac Majkl Spens, a u njenom radu je pored 21 stalnog člana iz 18 zemalja, učestvovalo još oko 300 uglednih stručnjaka.

Komisija je proučila iskustva i razvojne modele 13 ekonomski najuspešnijih država u poslednjih šest decenija. S izuzetkom Bocvane, Brazila, Malte i Omana, sve ostale zemlje su iz jugoistočne Azije, uz Japan i Kinu. Na bazi njihovih iskustava, formulisane su i preporuke u izveštaju. Analiza je obuhvatila period od 1950. do 2005. godine. Svaka od pomenutih 13 država je uspela da u nekom kontinuiranom periodu od najmanje 25 godina, ostvari prosečnu godišnju stopu rasta od 7 odsto. Kako se čuda ne dešavaju 13 puta, ova stopa rasta se danas smatra realističnim ciljem. S takvom stopom država može udvostručiti svoj bruto domaći proizvod svakih deset godina.

Komisija je zaključila da nema jedinstvenog recepta za razvoj, ali da uprkos tome postoji najmanji zajednički sadržitelj ekonomskog uspeha. Svi uspešni modeli baziraju se na integrisanosti sa svetskom ekonomijom, imaju veliku pokretljivost radne snage, visoku stopu štednje i investicija i sposobne vlade koje su posvećene ekonomskom rastu.

U izveštaju se naglašava da aktivna i pragmatična vlada, koja je spremna da hrabro ali razumno eksperimentiše, ima ključnu ulogu u razvoju ekonomije. Ovakvim naglašavanjem uloge države načinjeno je radikalno odstupanje od ekonomskih doktrina koje su vladale poslednjih decenija. Iako ne daje gotove recepte, izveštaj se distancira od neoliberalnih mantri koje su do juče prolazile kao recept „zdrave” ekonomske politike. Utisak je da se nalazi Komisije ponajviše oslanjaju na praksu azijskih zemalja i na model kojim je Japan započeo svoju ekonomsku ekspanziju.

Konstatuje se da zemlje – šampioni – nisu previše naklonjene slobodnom tržištu. U sprovođenju razvojne politike, one su često pribegavale potcenjivanju vrednosti domaće valute, selektivnoj kontroli priliva kapitala i politici akumuliranja visokih deviznih rezervi. Jedinstvenog stava u vezi sa vrlinama ovog segmena ekonomske politike nema, ali to možda i nije previše važno – takva politika je dala odlične rezultate.

Ukazuje se i na opasnost od prebrzog otvaranja ekonomije spoljnoj konkurenciji. Daje se i primer zemalja koje su se najpre skoncentrisale na supstituciju uvozne robe, da bi se tek u sledećem koraku okrenule inotržištima. Ovo će biti zanimljivo onom delu domaće ekonomske javnosti koji ogroman deficit trgovinskog bilansa vezuje samo za slabost izvozne privrede, zanemarujući pri tome bujajući uvoz.

U izveštaju se naglašava i da je inostrano zaduživanje neadekvatna zamena za domaću štednju, koja je najvažniji izvor dinamičnog investiranja. Iza ovog stava skrivena je neprijatna istina – države koje žele brzi razvoj, moraju u dužem periodu žrtvovati ličnu potrošnju.

Snažno se naglašava i da nema održivog i dinamičnog razvoja bez ubrzanog investiranja u infrastrukturu, obrazovanje i zdravstvo. Ova vrsta državnog investiranja ne ugrožava privatne investicije time što apsorbuje slobodan kapital, kako tvrde pristalice privatizovanja svega postojećeg, naprotiv, ona privatno investiranje podstiče.

Izveštaj Komisije bi mogao dobro poslužiti budućoj vladi Srbije, ko god da je sastavi. U kontekstu srpske ekonomije, neki pravci delovanja su već danas kristalno jasni. Država mora ulagati u infrastrukturu: u puteve, proizvodnju energije, vodosnabdevanje, itd… Taj strateški segment se ne sme prepustiti volji stranih investitora, koncesionara ili njihovih banaka. Država takođe mora investirati u obrazovanje i zdravstvo, jer u tim oblastima tržište funkcioniše loše – obrazovana i zdrava nacija je odgovornost države, ali i adut u privlačenju kapitala.

Srbija će uvideti, bojim se veoma brzo, da nagomilani problemi srpske ekonomije moraju biti razrešavani ne samo tržišnim merama, već i osmišljenim administrativnim zahvatima države, kako su to već radile najuspešnije zemlje. Ovo se podjednako odnosi i na budžetsku i na monetarnu sferu. Nije svaki administrativni intervencionizam loš niti je „tržišnost” vrlina po sebi. Kvalitet ekonomske politika se vrednuje kroz rezultat, a ne kroz njenu doktrinarnu podlogu.

finansijski konsultant Nebojša Katić, maj 2008
Жилко, смрдиш.
Аватар
Контраш
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 622
Приступио: мар 2014

Re: Алтернативе неолиберализму

Порука Контраш 28.10.2015. 14:30

"Если кто погубит Россию, то это будут не коммунисты, не анархисты, а проклятые либералы"
Фёдор Михайлович Достоевский.
Republikanac
Војвода
Војвода
 
Порука: 2873
Приступио: феб 2014

Re: Алтернативе неолиберализму

Порука Republikanac 29.10.2015. 13:03

Уважени професор Јован Б. Душанић о српским неолибералима, улози државе и примеру Сингапура:

“Međutim, kolega Ljubomir Madžar smatra da za kolaps srpske privrede nisu krivi ni kreatori (svetska oligarhija na čelu sa MMF), ni realizatori (ekonomska nomenklatura – predvođena neoliberalima iz G 17 plus) te da je „Srbija osuđena – a i ostaće tako u dugoj, više nego doglednoj budućnosti (zbog velike etničke, verske, kulturne, istorijske, ekonomske, socijalne heterogenosti društvenog bića) – na glomazne, spore, neučinkovite, a po svoj prilici i korumpirane vlade“ (str. .22-23).
AMNESTIRANJE VLASTI Ovakvim stavovima amnestira se vladajuća garnitura za katastrofalne rezultate svoga rada, pošto je Srbija osuđena na glomazne, spore, neučinkovite i korumpirane vlade, te da je nemoguće imati uspešnu državu na čelu sa autentičnom domaćom efikasnom i časnom vladom jer ona, prema mišljenju kolege Ljubomira Madžara, „postoji samo u mašti utopijski zanesenih (i izgubljenih) antiliberala“. (str. 21)
Ono što više zabrinjava jeste da se ovakvim podaničkim diskursom širi defetizam u sopstvenom narodu, jer smo tobože (iz raznoraznih razloga) inferiorni kao država i narod u odnosu na druge civilizovana društva i osuđeni na neuspehe te da se u zemlji ništa dobro ne može da uradi bez spoljnih pritisaka i starateljstva bogatih i moćnih kolonizatora.
Mada kolonizator (koji sebe smatra uspešnim, civilizovanim i moralnim) svoje starateljstvo opravdava željom da kolonizovanog (koga tretira kao zaostalog, necivilizovanog i moralno problematičnog) uzdigne i približi nivou na kome se on nalazi, stvarnost pokazuje da kolonizovani (uprkos svestranoj „pomoći“ staratelja) sve više zaostaje za kolonizatorom, a napredak kolonizovanih je moguć tek kada se oslobode kolonijalnih okova.
Pored toga, ovakvim i sličnim tvrdnjama se građanima u Srbiji nameće slika o tome kako su nesposobni, lošim, zlim i zaostalim, a koju decenijama šire naši evroatlanski „prijatelji“. U tome su naši evroatlanski „prijatelji“ dobrano uspeli kada se radi o njihovim građanima, ali to još ne uspeva da postignu kod velike većine građana Srbije. Nažalost, znatan broj javnih ličnosti (koji su medijski dosta eksponirani) u Srbiji u tome im (svesno ili nesvesno) svojski pomaže.
I na kraju, istorijska iskustva drugih zemalja pokazuju da to nije ni tačno. Kao primer navešću Singapur (jednog od azijskih „tigrića“, koje je malopre spominjao i kolega Boris Begović), koji je, uprkos loših predispozicija (mala zemlja bez bilo kakvih resursa, okružena neprijateljski nastrojenim susedima, rastrzana međunacionalnim sukobima unutar zamlje…), za relativno kratko vreme postigao izuzetne rezultate u ekonomiji i u drugim sferama društvenog života, i to pre svega, zahvaljujući kompetentnoj, efikasnoj i odgovornoj vladi.
Podsetimo se da je Singapur (u kome većinu stanovnika čine Kinezi, a ostatak uglavnom Malajci i Indusi) za vreme Drugog svetskog rata bio pod okupacijom Japana, a posle toga britanska kolonija do 1959. godine. Posle krvavih etničkih sukoba (između Malajaca i Kineza) Singapur je 1964. godine izašao iz sastava Malezije.
Li Kuan Ju-a, koji je duže od tri decenije bio premijer Singapura, na početku svoje knjige „Iz trećeg sveta u prvi – Singapurska istorija: 1965-2000″ (Lee Kuan Yew, From Third World to First, The Singapore Story: 1965-2000; Singapore Press Holdings, 2000) piše: „Napisao sam ovu knjigu za mlade stanovnike Singapura, koji prihvataju društvenu stabilnost, ekonomski rast i procvat kao nešto što se samo od sebe podrazumeva. Želeo bih da oni znaju, kako društveni mir, lična bezbednost, ekonomski i socijalni progres i procvat ne dolaze sami od sebe nego su rezultat neprekidnih napora i stalnog interesovanja od strane, izabrane narodom, časne i efikasne vlade.“
Predgovor za ovu knjigu napisao je Henri Kisindžer. U njemu on, između ostalog, piše: „Lišen bilo kakvih prirodnih resursa, izgledalo je da je Singapur osuđen da zavisi od jačih suseda, ukoliko uopšte uspe da sačuva svoju nezavisnost. Li Kuan Ju je mislio drugačije. Svako veće dostignuće, pre nego što se ostvari – jeste mašta. A on je maštao o državi, koja neće samo opstati nego će i prestići druge. Nedostatak resursa mora biti kompenziran preimućstvom intelekta, discipline i kreativnosti. Li Kuan Ju je pozvao građane da učine ono što oni pre toga nisu smatrali svojom obavezom: prvo učiniti svoj grad čistim, a zatim prevazići iskonsku netrpeljivost prema susedima i međusobne etničke nesuglasice i svima pokazati preimućstvo rada.
Današnji Singapur je ostvarenje te mašte. Godišnji dohodak po stanovniku od nešto manje od 1.000 (u momentu sticanja nezavisnosti) dostigao je danas skoro 30.000 američkih dolara. Singapur je, u oblasti visokih tehnologija, lider u Jugoistočnoj Aziji – njegova komercijalna vrata i naučni centar.“
Usudih se da, na kraju, citiram i ovih nekoliko rečenica Henrija Kisindžera, mada kolegi Ljubomiru Madžaru, kako kaže, nije mnogo uzbudljiva niti zanimljiva argumentacija onih koji apeluju za efikasnom državom koja postoji samo u mašti utopijski zanesenih (i izgubljenih) antiliberala.“
Жилко, смрдиш.
Republikanac
Војвода
Војвода
 
Порука: 2873
Приступио: феб 2014

Re: Алтернативе неолиберализму

Порука Republikanac 15.11.2015. 14:28

Класична левица, као што сви знамо, воли да се бави критиком неолиберализма а једна од омиљених тема јој је „деиндустријализација“ коју је неолиберализам темељно спровео широм планете (с изузетком Азије где „Вашингтонски консензус“ никада није прихваћен, барем не у потпуности). Левица се дакле и срцем и душом залаже за „реиндустријализацију“ и тај њен став можете прочитати у скоро свим памфлетима левичарски оријентисаних политичких партија. Јасно: без индустрије нема ни радничке класе а без радничке класе нема ни неке преке потребе за левицом. Став о „реиндустријализацији“ је свакако позитиван и сви ми који се залажемо за „развојну економију“ га можемо само поздравити.

Тако, везано за горе написано, читам недавно чланак једног познатог левичарски оријентисаног новинара са простора екс-СФРЈ где човек фино критикује све политичке странке у својој земљи јер се ниједна не залаже за „реиндустријализацију“. И онда у следећем пасусу, разматрајући „алтернативе неолиберализму“ исти тај новинар каже како „капитал треба још више оптеретити“ јер наводно по њему садашње дажбине које плаћа „капитал“ нису довољне.

Е сад, како би он то у исто време вршио толико жељену „реиндустријализацију“ а у исто време „још више оптерећивао капитал“ то тај левичарски оријентисани новинар није успео да објасни. Вероватно на сличан начин као и идеолошки саборци у Венецуели који су исто тако годинама трубили о „реиндустријализацији“ али и о „што већем оптерећивању капитала“ па тако данас имају потпуно уништено и оно мало индустрије што су имали, годишњу инфлацију од 300 посто, несташице свега и свачега и редове пред продавницама које подсећају на некадашњи СССР...

Шта нам дакле говоре та два опречна става класичне левице? Па то да она у ствари нема појма о томе како се на прави начин супротставити неолиберализму и пошасти деиндустријализације. Као ни класична десница, уосталом.

Која је онда права алтернатива неолиберализму? Социјализам као у основи један непродуктиван систем то засигурно није. Јесте, било је великих успеха у ери индустријализације, нарочито у доба изградње тешке индустрије али чим се дошло до неког вишег степена развоја одмах је запело. Некакав повратак у социјализам данас би довео до економске хаварије сличне оној која се десила Венецуели. Вероватно још и већој јер мало ко попут Венецуеланаца има ту могућност да дневно извезе два милиона барела нафте...

Неки кажу да се треба вратити класичној социјалдемократији. Но, проблем је у томе што је класична социјалдемократија данас немогућа. Социјалдемократи су заједно са демохришћанима након Другог светског рата изградили државу благостања али је она била могућа само у периоду „златног доба капитализма“ (1948-1973) када је привредни раст капиталистичких земаља износио у просеку шест посто годишње. Чим је „златно доба“ престало и социјалдемократија се нашла у проблемима (што су зналачки истористили неолиберали). Да би се одржао систем високих бенефиција који је могућ само у ситуацији високог економског раста многе социјалдемократске владе посегнуле су за оним што им се тада чинило јединим могућим излазом – задуживањем. Тако смо данас дошли у ситуацију да и многе високоразвијене западне земље дугују и по 60 посто свога БДП-а а неке и више од тога што је наравно неодржив систем амен што не доприноси економском расту.

Дакле, класична социјалдемократија је мртва и она не може бити алтернатива неолиберализму. Нека нова још увек није измишљена (Блеров „трећи пут“ је био ништа друго него мало нашминкани тачеризам) што опет не значи да једног дана и неће. Но по свему судећи причекаћемо до тог дана...

Шта је онда алтернатива неолибералном систему који не доприноси економском развоју (поготово неразвијених и средње развијених земаља) и периодично доводи до великих криза?

Не-ортодоксни економисти (а нарочито они из још увек званично земаља „у развоју“) сматрају да то данас у неразвијеним и средње развијеним земљама може бити само азијски развојни модел. Постоје и ту наравно разне варијације јер је чињеница да је добрим делом послератни развој Азије био условљен тадашњим историјским околностима а долази и до неслагања у вези степена „социјалне осетљивости државе“ (тако у Јужноафричкој Републици имамо рецимо групу економиста која сматра да је „социјална неосетљивост“ раних азијских тигрова данас немогућа и контрапродуктивна те се залажу за „социјалдемократски оријентисану развојну државу“ која би била комбинација некакве умерене социјалдемократије са азијским развојним моделом. Али и њима је савршено јасно да је класична социјалдемократија мртва и због тога и нагласак на речи „умерена“). За нешто слично (спој левог центра и азијског модела) залаже се и родоначелник „нео-развојне економске теорије“ Бразилац Бресер Переира мада и он сам признаје да је пут до дотичне комбинације изузетно тежак те поплочан бројним проблемима и притивречностима...

Које су дакле основе „азијског развојног модела“? Као прво јака и ефикасна држава, пријатељски настројена према тржишту али и спремна да за рачун „националних интереса“ то тржиште наводи на „прави пут“. Таква држава мора бити аутономна и способна да доноси одлуке не обазирући се на притиске ни послодаваца ни радника. Као друго својеврсни савез државе, капиталиста и „умерених“ синдиката. Као треће политика „бирања победника“: с обзиром да је мало земаља као што је Кина које могу да истовремено подупиру разне индустријске гране мање и сиромашније државе треба да изаберу ону индустријску грану за коју мисле да је најперспективнија и да је потом заштите и уколико је могуће субвенционишу. Као четрто систем награђивања према резултатима: изабраној индустрији поставе се одређени циљеви (некад је то да у одређеном временском року постане извозно конкурентна а некад да се оспособи за снабдевање домаћег тржишта производима који се у том тренутку увозе). Заштита и субвенције постоје само док има резултата, не постоје безусловна заштита и безусловне субвенције као у социјализму. Као пето систем протекције индустрије у почетној фази развоја: нова индустрија се дакле заштити од стране конкуренције све док не постане извозно способна. Но чак и онда у многим случајевима протекција остаје на снази (у нешто измењеном облику). Као шесто планирање: држава индикативним плановима усмерава развој у жељеном правцу. Као шесто, подстицање штедње и развој из сопствених извора а не задуживањем (свуда где је то могуће, разуме се). Као седмо, трансфер технологије који се углавном постиже тако што се страним инвеститорима намеће домаћи патнер у свим оним индустријским гранама које држава жели да развије. Као осмо, способна бирократија заснована на стриктном професионализму а не на политичкој подобности. Као девето, „корпоративизација“ државних предузећа која морају бити организована на начин на који су то и приватне корпорације. И као десето, предузећа од стратешке важности треба да остану у већинском домаћем власништву јер би се у супротном могло десити да странци покушају да наметну свој план развоја.

То би дакле било топ тен „азијског развојног модела“ а ви сад сами процените шта би од тога могло да се искористи у једној економској вукојебини као што је Србија а шта не...
Жилко, смрдиш.
Аватар
vemavuk
Војвода
Војвода
 
Порука: 15972
Приступио: апр 2006
Место: београдски пашалук

Re: Алтернативе неолиберализму

Порука vemavuk 16.11.2015. 3:06

Ти мешаш бабе и жабе. Говориш о производњи, да ли индустрија иле не, и производњу сводиш као једини параметар свега и свачега. И ондак се бацаш флоскулама о левичарима.
Левичари не морају бити комунисти, не морају бити социјалисти, левичари могу бити људи који само расправљају о тезама расподеле оствареног профита, ко на колико може да рачуна и како да се троши.
А ово чему ти причаш, то не зависи од азијског, енглеског или марсовског примера. Ту је све јасно као дан.
Неки народи су имали или имају срећу, Бог их наградио, па у тренутку добили паметну и патриотску гарнитуру на власти. Тако је и оснивач и власник Панасоника, и ако капиталиста, по свом односу према својим радницима ЛЕВИЧАР. Има примера и ВЕЛИКИХ америчких компанија које радницима деле све што остваре преко бизнис плана за ту годину и ако радници нису акционари (никакви власници у компанији). И то је облик зачетка левичарског односа према профиту.
Значи Србији треба отаџбинска, патриотска, поштена власт, која ће прво да у потпуности реално сагледа све ресурсе које Србија има (за класичну индустријску производњу, рударску, туризам, водопривреду, енергетику, пољопривреду, занатство итд), па у складу са тржиштем проценити шта реално има и тржишну вредност, па ондак у тим капацитетима расподелити 8 милиона становника. И тако се дође до тога, реалне процене, колико чега треба. Па се то постепено гради, развија, дорађује, без обзира која будала, лоповчина или скотина дође на власт.
Код нас све иде стихијски. Сад иде малина, ајмо сви, иду печурке, ајмо сви, и тако лупетамо, лутамо и замајавамо се пропадајући.
пример: Србија има реално капацитет за толико мега вата. тренутно производимо толико, да би производили колико можемо да продамо треба изградити толико мега вата. пројектују се капацитети где се и који граде. па изволте капиталисти уложите, градите, добијајте профит али део добити иде држави, односно Народу преко Буџетских трошкова јер су сви ти потенцијални природни, народни, никоме их деда није оставио у власништво.
пример: можемо да производимо толико пољопривредних производа. Али не можемо да продамо колико можемо да производимо. па ондак правимо колико можемо да продамо, а не кампањски, стихијски, сву у свињогојство, па у покољ. и тако у круг.
Па кад се оствари профит ондак га делимо тако и тако. не може да се тражи деоба профита банке, али дужност је НБС да постави таква правила игре да банке имају слободу али не и слободу да пљачкају и пустоше једну државу, а онда се покупе и оду. То само код нас може да стране банке изнесу годишње преко 600 милиона евра чистог профита из Србије, а она џукела досманлијска на силу погасиле домаће банке које су ево још у сдтечају јер нису биле пропале, напротив млого им људи и фирми дужно. лако је зајебавати се са Смедеровом а занемарити да је железара била дужна домаћим банкама 1,5 милијарду долара. Која то страна банк хоће домаћу српску привреду да подржи са милијардама евра под нормалним, реалним условима. Мојега, нема такве.
А ти примери из Азију. Тамо су дошле патриотске владе, окренуле се својој држави и направиле то што данас видимо. Јужна Кореја, па по твојим погледима има већ 50 година комунистичку владу.....
До године у Приштини- придружите се СРПСКИ НАЦИОНАЛИСТИ
Аватар
origin
Војвода
Војвода
 
Порука: 3862
Приступио: окт 2003
Место: Негде у равници

Re: Алтернативе неолиберализму

Порука origin 16.11.2015. 15:04

И обојца изузимате из вида најважнију ствар која је предуслов за било шта а то је одговарајући високо стручни кадар у различитим областима који би дате стратегије развио и спровео у дело који просто не постоји код нас (у потребној мери) захваљујући квалитету нашег високо образовног система.
Последњи пут изменио origin дана 16.11.2015. 15:28, измењено укупно 1 пут.
Аватар
M-91
Војвода
Војвода
 
Порука: 1427
Приступио: јул 2015

Re: Алтернативе неолиберализму

Порука M-91 16.11.2015. 15:24

За неко привредно чудо (наравно мислим на државни капитализам) треба следеће:

1. добра демографија - сви европски народи (поготово источна Европа попут Србије) имају пад наталитета, дакле стопу рађања мању од 2.1 (код нас свега 1.4) и полагано одумирање становништва

2. одговарајућа воља - нашим политичарима и нашој "елити" (Мишковићу на пример) су у интересу једино сопствени џепови, а не напредак нације. Још ако додамо зомбиран народ (најбитнији су им Фарма, Парови, старлете, Гранд....), онда ти тајкуни имају идеалне услове за искоришћавање народа.

3. недостатак предузетљивости - године комунизма (да се не лажемо) су уништиле предзетљивост код нашег народа.

4. лоше образовање - само 7% људи је завршило факултет у Србији, и то неки непродуктиван (економију, право, филозофирање) уместо природних, медицинских, техничких, пољопривредних....

5. страни фактор - буђава смрдљива америчка амбасада не дозвољава икакав напредак и можда би се опет поновиле 90-те када би нешто покренули. Иначе, скоро све банке у Србији су стране, стога ционистичка багра лако контролише Србију и односи паре у иностранство.
Србија нема алтернативу!
Аватар
origin
Војвода
Војвода
 
Порука: 3862
Приступио: окт 2003
Место: Негде у равници

Re: Алтернативе неолиберализму

Порука origin 16.11.2015. 17:17

Оно што се заборавља од стране русофила на овом форуму је да у Србији послују и две руске банке тако да оне могу да финансирају домаћу привреду ако запад неће и Америка подмеће клипове.
Republikanac
Војвода
Војвода
 
Порука: 2873
Приступио: феб 2014

Re: Алтернативе неолиберализму

Порука Republikanac 4.12.2015. 13:04

Да би економија једне земље како-тако функционисала државе су присиљене да праве „коалиције“.

Неолиберализам је нпр. „коалиција“ државе, непродуктивне рентијерске класе и страних интереса (због чега се инсистира на „слободној трговини“ и „неометаној глобалној конкуренцији“).

„Конзервативна развојна држава“ је „коалиција“ државне бирократије и индустријалаца са циљем индустријализације земље. Примера за то имамо доста (Бизмаркова Прусија, Америка Александра Хамилтона и Линколна, Јапан, Јужна Кореја итд.). У „конзервативној развојној држави“ привилегује се „продуктивни капитал“ док су непродуктивна рентијерска класа и радници искључени из коалиције.

„Прогресивна развојна држава“ је „коалиција“ државне бирократије, индустријалаца и радника. И тој „коалицији“ циљ су индустријализација и развој с тим што за разлику од „конзервативне развојне државе“ постоји и одређена редистрибуција према „доле“ (то се још назива и „индустријализација са редистрибуцијом“). Примери: Рузвелтов Њу Дил, европске државе након Другог светског рата и неке латиноамеричке земље шездесетих година прошлог века.

С обзиром да неолиберализам у задњих тридесетак година није довео до задовољавајућег економског раста и с обзиром да извозно оријентисане земље Трећег света услед глобализације све више врше притисак на плате радника средње развијених и високоразвијених земаља (које или стагнирају или се смањују не би ли индустрија остала конкурентна на светском тржишту) за очекивати је да ће се у будућности све више земаља опредељивати за концепт „конзервативне развојне државе“. Што наравно није идеално решење али је ипак алтернатива неолиберализму...
Жилко, смрдиш.
Republikanac
Војвода
Војвода
 
Порука: 2873
Приступио: феб 2014

Re: Алтернативе неолиберализму

Порука Republikanac 7.1.2016. 17:24

Године 1841 немачки економиста Фридрих Лист написао је своје капитално дело „Систем националне економије“ што је тада његовог сународника Карла Маркса натерало да напише опсежну критику Листових идеја. Није Маркса мучило само то што се Лист није превише освртао на проблематику „радничке класе“ и „буржоаске државе“ већ и то што је схватио да је либерални капитализам поред социјализма добио још једну алтернативу – национализам. А Маркс наравно није желео да са никим дели ореол борца против догми либералног капитализма...

Лист је тако постао својеврсни родоначелник „економског национализма“, теорије која ће умногоме променити свет. Његове идеје подједнако су утицале и на десничаре (Бизмарк) и на левичаре (Денг Ксиаопинг). Основне његове тезе биле су ове: неразвијене земље уколико желе да буду истински слободне и независне треба да се индустријализују. Да би се индустријализовале потребна је јака држава која ће капиталистима обезбедити јефтине кредите (преко националне банке) и протекционизмом их заштити у почетној фази развоја. Индустријализованим земљама (тада Велика Британија) није у интересу индустријализација неразвијених и зато ће оне учинити све да до ње не дође. Тако ће рецимо проповедати врлине „слободне трговине“ иако су и оне саме у почетној фази индустријализације користиле протекционизам.

Можемо наравно сад табирити о томе колико су Листове идеје о протекционизму актуелне данас поготово за мале земље попут Србије али чињеница је да је у једном Лист био у праву: само индустријализацијом може се доћи до истинске слободе и независности. У противном си осуђен на вечни колонијални статус.

Већина националиста (и с лева и с десна и с центра) је то веома брзо укапирала па су сви, неки мање неки више успешно, покушали да индустријализују своје земље. Перон је рецимо у томе (због вишка популизма) био мање успешан од Бразилца Гетулија Варгаса. Лазаро Карденас у Мексику је постигао солидне успехе нарочито на пољу нафтне индустрије. Најуспешнији су наравно били азијски националисти – Чанг Каи Шек у Тајвану, генерал Парк у Јужној Кореји, Јапанци у периоду 1950-1980. Сви су на овај или онај начин, барем у једној фази развоја својих земаља, користили Листове рецепте.

Због тога се ја чудим када видим наше „националисте“ како се још од 1990 ватрено залажу за (нео)либерални капитализам (узгред буди речено код нас људи мисле да је „национализам“ то кад се хебе матер националним мањинама и куне у православље, то нема везе са национализмом). (Нео)либерални капитализам и економски национализам (чак и онај „умерени“) су две супротстављене идеологије. Националиста који то не схвата и није баш неки националиста...

Индустријализација (и сходно томе модернизација) је дакле један од кључних циљева сваког искреног националисте па био он мало више у лево или у десно. Код нас је рецимо за време СФРЈ извршена индустријализација (нарочито у периоду 1945-1960) и земља је прилично модернизована што је свакако било у нашем националном интересу. Ко је то урадио националистима уопште не би требало да буде битно оно што би требало да им буде битно је да је урађено. Да ли је могло боље, па вероватно јесте (али и горе). Да ли се радило о класичном примеру „лоше изведене“ индустријализације? У многим случајевима вероватно и јесте. Било је и промашаја и неефикасног коришћења средстава и политичких фабрика и овога и онога приде што је приватни капитал био забрањен што је био огроман зајеб. Али како једном рече један аргентински националиста „боље и лоше извршена индустријализација него никаква“. Или како је то једном рекао Норвежанин Ерик С. Рејнарт: „Боље је имати и неефикасну индустрију него немати никакву“.

Елем, сваки прави националиста жели индустријализацију и модернизацију своје земље јер то види као један од услова слободе и независности. Једино се код нас са носталгијом говори о почетку 20 века када је Србија у индустријском смислу била вукојебина, једино се код нас Љотић сматра за „националисту“ (а човек је био за то да Србија остане „пољопривредна земља“ за вјеки вјеков), једино код нас „националисти“ пљују људе који су по овој земљи градили путеве, хидроцентрале, тешку индустрију, прерађивачку индустрију, војну индустрију. Да те Бог сачува...

Недавно сам бај д веј читао расправу између једног нео-листовца и једног нео-марксисте. Нео-листовац је као „алтернативу непродуктивном неолиберализму“ понудио следеће: протекција стратешких индустрија да би се осигурао дугорочан раст, организационе реформе уместо приватизације „по сваку цену“, улагање у образовање које ће служити индустријализацији, везивање страних улагања за национални програм развоја (а не да странци улажу где им се ћефне), субординација финансијског сектора националним интересима (контрола капитала и националне валуте), државни кредити за потенцијално успешне индустрије (уз строго праћење резултата) и коришћење монетарне политике за развој а не само за контролу инфлације.

Нео-марксиста ко нео-марксиста није имао да понуди никакав алтернативни правац развоја и једино се питао „где је радничка класа у свему томе“. Добио је следеће објашњење: „У фази интензивног развоја плате не могу бити високе и морају бити под контролом јер је потребно извршити велику акумулацију капитала ради нових инвестиција. То је иначе био принцип не само у капиталистичким државама већ и у социјалистичким током њихових процеса индустријализације. То наравно никако не значи повратак у 19 век и на тадашњи ниво зарада (плате колико-толико могу да прате раст продуктивности али не могу да расту више од ње). Држава иначе остварује социјалну правду и путем прогресивног опорезивања те улагањем у образовање, здравство, инфраструктуру и неке социјалне службе“.

Нео-марксиста није био задовољан одговором. Он би велику плату и то одмах, боли њега стојко и за „национални план развоја“ и за „националне циљеве“...
Жилко, смрдиш.
Аватар
M-91
Војвода
Војвода
 
Порука: 1427
Приступио: јул 2015

Re: Алтернативе неолиберализму

Порука M-91 8.1.2016. 16:38

Србија нема алтернативу!
Republikanac
Војвода
Војвода
 
Порука: 2873
Приступио: феб 2014

Re: Алтернативе неолиберализму

Порука Republikanac 8.1.2016. 18:19

Жилко, смрдиш.
Аватар
Lurking
Војвода
Војвода
 
Порука: 1185
Приступио: феб 2008
Место: Страдија

Re: Алтернативе неолиберализму

Порука Lurking 11.1.2016. 16:22

Од Велике Србије до дај шта даш
Republikanac
Војвода
Војвода
 
Порука: 2873
Приступио: феб 2014

Re: Алтернативе неолиберализму

Порука Republikanac 12.1.2016. 12:47

Тако ти је то кад се ради са сировинама дечко, цене падну, па онда још више падну па онда наједном скоче. Ништа то не треба да те чуди...

Кад су цене ниске отпуштају се радници и смањују оперативни трошкови, смањује се производња. Кад су високе повећава се производња, долази до нових улагања. Већ виђено од кад је света и века.

Иначе, кад смо већ код дугова...Бразилски Петробрас дугује 170 милијарди долара, венецуеланска ПДВСА око 80, руски Газпром 23, мексички Пемекс око 100. И шта сад, треба спалити све те компаније или тако нешто?

ПС. Није ми иначе јасно какве везе имају РТБ Бор, цена бакра и тема о „алтернативама неолиберализму“ ал'ајде, није ни битно...
Жилко, смрдиш.
Аватар
Контраш
Ултранационалиста
Ултранационалиста
 
Порука: 622
Приступио: мар 2014

Re: Алтернативе неолиберализму

Порука Контраш 12.1.2016. 13:09

Нерентабилни рудник бакра? То постоји само у Србији.

Много се краде, то је проблем. А осим тога још од Ђинђића се свесно и намерно упропашћавају рудници да би их странци - пре свега Американци и Енглези, купили за ситне паре. Бацили су око на наша рудна богатства, поготово она на Космету, од лигнита до ретких метала. Да се они питају Србију би одавно прекопали и разровали као месечеву површину.

Иначе кад је бакар нерентабилан одакле га уопште онда има на светском тржишту? Па ваљда би сви позатварали руднике/смањили производу да се изједначи однос понуде и тражње.

Да не причамо да руду бакра увек прати и злато. Американци су сад технолошки усавршили производњу бакра толико да су почели куповати јаловину. Еј из јаловине производе бакар!
"Если кто погубит Россию, то это будут не коммунисты, не анархисты, а проклятые либералы"
Фёдор Михайлович Достоевский.
ПретходнаСледећа

Ко је тренутно на Форуму?

Корисници тренутно на Форуму: Нема регистрованих корисника и 3 гостију