Алтернативе неолиберализму

[Republikanac]

Кад смо већ код Дарвина...

Дарвинову теорију Англо-Саксонци сажимају у једној реченици: „survival of the fittest“. Сви ми овде мање-више разумемо енглески па нема потребе за превођењем...

После су то разноразне будале преиначиле у „survival of the strongest“. Што је наравно било искривљено тумачење Дарвинових теорија...

У друштвеним односима Дарвинове теорије данас се сигурно не могу примењивати барем не у оном обиму у ком би то желели „социјални дарвинисти“ а у развијеном свету то никоме и не пада на памет. И поред свих заокрета ка неолиберализму у цивилизованим земљама још увек постоје какви-такви социјални програми, бесплатна медицинска нега, пензије, бесплатно школство итд. Није то оно што је било у периоду „златног доба капитализма“ (нити је такав ниво социјалне заштите више могућ) али није баш ни да преживљавају само они који су „способни да се прилагоде“.

Тамо где Дарвинова теорија најбоље долази до изражаја је економија. Компаније које нису „способне да се прилагоде“ новим условима, новим захтевима тржишта и новим технолошким пробојима пропадају. Оне које су способне преживљавају и (често пута) постају гиганти...

[origin]

[origin]

[Đorđo Napolitano]

Ви сте сви гомила идиота који немају појма ни о чему већ само лупетате, немате ви појма о Дарвину, нити сте уопште читали а још мање разумели о чему је писао. Немате појма, и глупи сте, књигу у шаке прво па се вратите да дискутујете. Сви одреда сте глупи.

Па управо судећи по Дарвиновим открићима тзв "бела раса" је пукла, изумире сама од себе а надолазе Азијати и Африканци као прилагођенији околини. Немате појма шта је природно одабирање, лупате квазинаучне глупости из таблоида које пропагирају конкуренцију а суштина природне селекције није у конкуренцији већ у прилагођености околини, али ви то немате појма јер немате образовања ни културе. Све су паметни људи записали само што нема ко да чита. Ајд воздра

[origin]

Па добро ако смо сви исти као су неки сиромашни за време комунизма завршили факултете а неки мало богатији од њих нису него су остали на средњим школама. Пошто је макар тада могао да иде на факултет ко год је хтео , чак су додатно стимулисани припадници из предратних доњих слојева није постојала протекција тако да једино што се могло манифестовати јесте генетска структура датих јединки.
И да је било природне селекције не би се ресурси трошили на оне на које не треба већ на оне способне на које треба.

[Србски ратник]

[SMUK]

У Паризу постоји споменик Ламарку на којем пише "Jean-Baptiste de Monet Lamarck оснивач теорије еволуције".

[origin]

Само једна реч: Задругарство.

[Контраш]

[vemavuk]

Контраш што се малтретираш. Не вреди њима објашњавати.
Када би поставио тезу следећег саджаја: Пошто сви грађани који раде и плаћају допринос за социјално и здравствено осигурање, они једини и имају право да врше расподелу трошења тих пара. Који је то облик самоуправе којим они који дају новац врше и његову прерасподелу?
Сви ови занесењаци антикомунисти (не знам само против којих су то комуниста и комунизма када све то не постоји у Србији, а нигде и у Свету) одмах гракћу ''еве комунисте, то је требало побити, лустрирати, кастрирати...''....

[origin]

[vemavuk]

овим кратким одговором си потврдио моју тезу, и ако је ниси уопште разумео.
Тврдим да комунизма нигде и никада није било, тако да то мантрање о комунистима сматрам глупошћу, а капитализам сатеран у ћоше неминовног пропадања јер је његова криза добила облик континутета дисконтинуитета тог друштвеног уређања. Нормално поступак мењања траје дуго у односу на просечан век човека али кратко у односу на време трајања света. тако ће неминовно капитализам све више добијати облик друштва највећих партиципација. да ли ће онда бивши капиталисти постати зли социјалисти или комунисти, што је неизбежно.

[origin]

[origin]

[Republikanac]

Економиста Небојша Катић о неолиберализму у Срба и алтернативи. Углавном се слаже са мном:

“Ključni elementi neoliberalizma su pre svega privatizacija svega postojećeg, liberalizacija robnih i kapitalnih tokova i nemešanje države u privredne procese. Srbija je radila upravo tako, ali ekonomija nije procvetala. Naprotiv, posle primene pomenutih recepata, država se suočila sa prezaduženom i gotovo uništenom privredom, praznim budžetom i armijom građana na ivici egzistencije. Kako bi se sačuvao kakav-takav socijalni mir, političari su posezali za najlakšim – preko problema su bacali budžetski novac, dok je novca bilo. To nije politika državnog intervencionizma kako se pokušava sugerisati – to je bezidejni politički oportunizam.
Državni intervencionizam i dirižizam počivaju na radikalno drugačijem pristupu. Kod takvog pristupa država identifikuje strateške razvojne pravce, usmerava i pomaže grane i preduzeća koja imaju perspektivu. Reč je o aktivnoj državi koja ume strateški da misli. Za takvu vrstu politike je potreban vrhunski kadar. Ovakav koncept je primenjen u Francuskoj posle rata, u Finskoj do ulaska u EU. On je u temelju uspeha država na dalekom Istoku, a prednosti tog koncepta danas jasno pokazuje i Kina. Ta politika ne ide protiv tržišta. Naprotiv, ona maksimalno podstiče tržište i konkurentnost, ali u okviru jasne razvojne politike i zaštite nacionalnih interesa.“