Српски сабор Двери

[dverisrpske]

Драги пријатељи,

У договору са домаћинима овог посећеног националног сајта отварам тему на којој ћете бити обавештавани о акцијама и догађајима нашег удружења у наредном периоду. Како је простор на нашем медијском небу потпуно блокиран за аутентичну националну мисао, то интернет представља преосталу медијску оазу коју трипартитна НАТО, ЕУ и домаћа политичко - тајкунска комисија још не могу у потпуности контролисати.

Зато је овај вид међусобног повезивања потенцијално врло значајан и може у врло блиској будућности прерарсти у озбиљну друштвену снагу против свих оних који Србију и српски народ пошто пото желе видети потпуно на коленима.

Националном сајту и форуму "Српски националнисти",
Данило Тврдишић, управни одбор Српског сабора Двери
18. април, 2010.

[dverisrpske]

Српски сабор Двери позива Вас на академију

СРПСКО-РУСКЕ ДВЕРИ

-Нови облици српско-руске сарадње
-Додела Повеље слободе за 2009.

Учествују:
-др Елена Гускова,
-Оливера Милетовић и
-Владан Глишић

Среда, 21. април 2010. године у 19 часова
Парохијски дом храма Светог Александра Невског у Београду

Улаз је слободан!
Добро дошли!

[dverisrpske]

НАТО ИМА АЛТЕРНАТИВУ: За активну неутралност у оквирима европске безбедности




Српски сабор Двери сматра да је неутралност Србије смешна и бескорисна ако у себи не садржи елементе активне војне и политичке неутралности, а те елементе никада неће моћи да оствари ако не постане потписница Споразума о европској безбедности који је иницирао председник Руске Федерације г. Медведев!

Свет у коме живимо је глобализован у свим сегментима друштвеног живота.
Безбедност је услов опстанка сваког народа и целог човечанства и када је она угрожена сви остали елементи квалитета људског живота постају бесмислени. Нуклерна опасност, тероризам, војни и сви други облици агресије великих сила на мале народе и личност сваког човека, чине потпуно излишним разматрање економских, еколошких, културних и других проблема ако је безбедност доведена у питање. Данас је немогуће било за народ, било за сваког човека појединачно, опстајати изоловано у свету међусобно премрежених интереса и комуникација. Зато, у тренутку када се одвија самит о нуклеарној безбедности и када су Русија и САД показали спремност да и ту област високог ризика уреде на међусобно прихватљив начин, и када све светске владе то покушавају да учине на планетарном нивоу, поставља се питање где Србија себе види у новој архитектури светске и европске безбедности.

Српски сабор Двери је једна од ретких друштвених организација у Србији која активно и у континуитету више година уназад баштини изразит анти-НАТО став. То што смо једна од ретких организација спремна да оштро изрази општенародни став против уласка Србије у НАТО-пакт, даје нам морално право да изразимо свој став и у погледу других питања безбедности нашег народа и државе. То није само право већ и обавеза пошто одговоран приступ питању уласка Србије у НАТО-пакт не може бити само одбијање да се у НАТО уђе, без спремности да се српском народу и држави понуди алтернатива довољно добра да заштити наше интересе у веку великих изазова и на простору великих геополитичких игара.

НАТО има алтернативу


Сагласно потреби да се избегне по нама погубно и неморално учлањење Србије у НАТО, Српски сабор Двери је кроз своју друштвену акцију подржавао неутралност Србије проглашену од стране највише политичке установе – Скупштине Србије.

Ипак, свесни да тако прокламована неутралност (без озбиљне међународне гаранције и без претакања исте у све стратегије друштвеног и безбедносног развоја) не представља ваљану алтернативу амбицијама про-НАТО снага да Србију на превару и против воље народа у НАТО увуку, Двери су о Савиндану 2010. предложиле да се прокламована неутралност Србије надогради принципима активне неутралности. Принципи активне неутралности би омогућили да се садашња прокламована неутралност Србије не претвори само у декларативан став или у самоизолацију, што је једнако погубно за питање безбедности нашег народа и државе. Тако смо под принципима активне неутралности предвидели:


-неутралност никако не може бити пасивна већ мора садржати активну компоненту која се огледа у одржавању већ успостављених односа поготово са ОУН и ОЕБС;

-немешање у сукобе водећих сила у свету што значи избегавање учествовања у било којој спорној мисији у којој су укрштени интереси најмање две светске силе или где би ова мисија изазивала противљење већег броја других земаља;

-активно учешће у међународним војним мисијама у којима постоји сагласност међународне заједнице и у којима нема сукобљавања интереса светских сила;

-не снабдевати оружјем стране у сукобу било где у свету ако то изазива противљење неке велике силе или значајно противљење већег броја других држава;

-одбацивање принципа спољне политике која нема алтернативу и проширење сарадње са земљама БРИК-а, АСЕАНА, УНАСУР-а, Афричке уније (свега онога што није обухваћено евроатлантским интеграцијама);

-наставити са активностима у оквирима Партнерства за мир, али само онима која не подразумевају учлањење у НАТО;

-затражити статус посматрача у Шангајској организацији за сарадњу;

-посебно развијати јединице за цивилну заштиту и реаговање у кризним ситуацијама, пружању прве помоћи и борби против елементарних непогода. Овакве јединице стављати на располагање у угроженим регионима и државама у свету чиме би наша позиција активне неутралности подигла међународни углед Србије;

-прихватати улоге у међународним мисијама које нису спорне кроз учешће инжињерских, логистичких, техничких и медицинских служби наше војске;

-подићи систем школовања домаћих и страних стручњака у области реаговања на кризне ситуације;

-активно учешће у борби против тероризма, уз избегавање да се под тероризам подведу и оправдани и легитимни видови борбе за слободу против империјалне доминације;

-принцип активне војне неутралности проширити на принцип активне неутралности као основе за целокупну спољну политику Србије.


Последње начело активне неутралности представљало би основ да Србија постане део ширег безбедоносног оквира који би могао у међувремену да се успостави у региону или на европским просторима а који би био такав да би промовисао сва горенаведена начела. Такав оквир се у међувремену појавио – то је предлог Председника Руске Федерација г. Медведева о Споразуму о Европској безбедности објављен крајем 2009. године.


Међународни значај Споразума о европској безбедности


Двери сматрају да Србија треба да приступи предложеном Споразуму о европској безбедности јер је то једини политички реалан и остварљив начин да сачувамо прокламовану неутралност и да од пасивног и декларативног става пређемо у позицију активне војне неутралности која нашој држави омогућава глобално повезивање сагласно начелима неутралности.

Иницијатива председника Медведева има посебан значај пошто цео евроатлантски, као и евроазијски простор, посматра као недељив у безбедносном смислу. Тако се излази из тешког хладноратовског наслеђа.

Овом иницијативом Москва пружа још једном руку Вашингтону и Бриселу и на тај начни даје могућност да се оно што је крајем прошлог века извршено као „продор на исток“ од стране НАТО-пакта, а лицемерно приказивано као „крај Хладног рата“, „крај историје“, „почетак мирољубивог партнерства између Русије и НАТО“ - сада стварно и искрено постане окончање хладноратовског наслеђа. У овој новој безбедоносној архитектури нема могућности да ико буде у позицији губитника те су самим тим сви добитници.

Иницијатива председника Медведева међународне односе у области безбедности поново враћа на позиције међународног права - уводећи принцип недељивости безбедности. То је принцип по коме је безбедност свих на европском простору јединствена и једнака. То значи да ниједна држава или међународна организација не може своју безбедност јачати на рачун других држава или међународних организација . На овај начин се спречава оно што је НАТО-пакт најчешће спроводио на просторима Балкана – стратегију дуплих стандарда по којима је његовим савезницима допуштено све оно због чега су други били кажњавани (од економских санкција до бомбардовања).

Сам предлог Споразума о европској безбедности садржи упућивање на континуитет добрих међународно-правних извора који су потпуно сагласни са жељом Србије да задржи неутралност а да се не изолује од глобалне заједнице.

Споразум председника Медведева се темељи на: Повељи Уједињених Нација, Декларацији о принципима међународног права који се тичу пријатељских односа и сарадње међу државама у складу са Повељом Уједињених Нација из 1970. године, Завршном Хелсиншком акту донетом на Саветовању о безбедности и сарадњи у Европи 1975. године, закључцима Декларације из Маниле о мирном решавању међународних спорова из 1982. године, као и Повељи о европској безбедности из 1999. године.

Споразум о европској безбедности ни једног тренутка не доводи у питање овлашћења Савета Безбедности ОУН као најодговорнијег за међународни мир и безбедност и то изричито наглашава. На овај начин се Споразумом потцртава потреба да се у глобалним односима прекине пракса САД и НАТО којом се заобилазећи Савет Безбедности и друге органе ОУН спроводи униполарна глобална доминација. Насупрот овој идеји о подељеној безбедности у којој једни безбедносни и међународни стандарди важе за привилеговане (САД и НАТО) а други за остатак света, председник Медведев принципом недељиве безбедности враћа достојанство међународном праву, институцијама ОУН и на тај начин подсећа Вашингтон да је свет у међувремену од униполарног постао мултиполаран.


Значај Споразума о европској безбедности за Србију


Свака влада Србије која стварно жели добро свом народу анализом појединих чланова Споразума о европској безбедности установиће да се ту налази мноштво разлога за приступање овом Споразуму. Двери су ту анализу учиниле и закључиле да овај Споразум јесте потребан Србији.

Члан 1. уводи принцип јединствене и једнаке безбедности за све потписнике Споразума.

Члан 2. разјашњава наведени принцип обзнањујући да потписник Споразума не може учествовати у угрожавању безбедности других те да не може бити члан ни међународних организација које то чине.

Члан 3. до члана 6. предвиђају механизме за неагресивно решавање могућих спорова.

Члан 7. и чл. 8 имају посебан значај за Србију:

Члан 8. предвиђа начине и могућности активирања ванредних механизама за спречавање оружаних сукоба у случају да нека од чланица изврши агресију на другу државу. Ванредни механизми су, наравно, претежно дипломатски и мирољубили, међутим, не искуључују и оно што је предвиђено у члану 7.

Члан 7. предвиђа могућности да свака држава солидарно реагује на оружани напад на другу државу-чланицу тако што ће га третирати као напад на себе саму.

Шта ово за Србију значи потребно је само замислити како би изгледала НАТО-агресија на Србију 1999. године да су тада Русија и Србија биле потписнице овог Споразума – једноставно, Русија би убудуће сваки оружани напад на Србију (па и територијално цепање Србије) могла да (поштујући правила Споразума) доживи као напад на себе. И да примерено реагује.

Члан 9. овлашћује државе-чланице да одбију све међународне обавезе које нису сагласне овом Споразуму и принципима неподељене безбедности, док све остале обавезе које су сагласне овом Споразуму (а тиме и духу међународног права) остају на снази.

Овде је за Србију битно што Споразум у овом члану изричито наглашава да неће угрозити неутралност ниједне државе потписнице.

Члан 10. је такође значајан јер дефинише простор деловања при чему се наводи да је отворен за приступање свим државама од Ванкувера до Владивостока и да обухвата како евроатлантски тако и евроазијски простор. Још значајније је то што набраја и међународне организације којима је понуђена могућност приступа. То су: Заједница независних држава, Европска унија, Организација за европску безбедност и сарадњу, и – НАТО пакт.

Значи, потписивањем овог Споразума Србија добија и могућност да на нов начин сарађује са НАТО и да са њим буде чак део истог међународно-правног савеза, а да притом НАТО-пакт нема могућност да даље угрожава суверенитет Србије, што је апсолутна новост и доказ да НАТО има алтернативу!!!

Двери, дакле, сматрају да је неутралност Србије смешна и бескорисна ако у себи не садржи елементе активне војне и политичке неутралности, а те елементе никада неће моћи да оствари ако не постане потписница Споразума о европској безбедности коју је иницирао председник Руске Федерације г. Медведев!


У Београду, априла 2010.

Управни одбор Српског сабора Двери

[Neobavesteni]

Добра идеја да се преко овог форума обавештамо о свим активностима Двери. Међутим, чини ми се да сте мало редуковали те активности, нема више предавања на Машинцу...Велика акција против резолуције о Сребреници је вођена само на интернету, већина грађана за њу није ни знала, јер нема деловања на терену, односно на улици!И то је моја кључна замерка Дверима, некад морате организовати и уличне акције. Не мислим ту само на протесте, него и на штандове где ће се грађани упознати са вашим активностима, мање акције итд...

[__Сербон__]

Добра идеја да се преко овог форума обавештамо о свим активностима Двери. Међутим, чини ми се да сте мало редуковали те активности, нема више предавања на Машинцу...Велика акција против резолуције о Сребреници је вођена само на интернету, већина грађана за њу није ни знала, јер нема деловања на терену, односно на улици!И то је моја кључна замерка Дверима, некад морате организовати и уличне акције. Не мислим ту само на протесте, него и на штандове где ће се грађани упознати са вашим активностима, мање акције итд...

Слажем се са овом добронамерном критиком.

[dverisrpske]

Добра идеја да се преко овог форума обавештамо о свим активностима Двери. Међутим, чини ми се да сте мало редуковали те активности, нема више предавања на Машинцу...Велика акција против резолуције о Сребреници је вођена само на интернету, већина грађана за њу није ни знала, јер нема деловања на терену, односно на улици!И то је моја кључна замерка Дверима, некад морате организовати и уличне акције. Не мислим ту само на протесте, него и на штандове где ће се грађани упознати са вашим активностима, мање акције итд...

Критика јесте добронамерна.Тако сам је и ја разумео. Међутим, истина је да смо у последњих неколико месеци били разапети на неколико паралелних колосека: путовања по српској дијаспори у Аустралији, Канади, Амарици, српским општинама по Европи, раду на постављању концепта Српске мреже, овде у Србији смо радили апел против који је потписало преко 340 јавних личности и више хиљада других. То је само делић активности удружења. За више у овом тренутку нисмо имали снаге. Али долазе топлији дани, Ђурђевдан и време пролећног окупљања...

[dverisrpske]

Двери на међународној конференцији у Братислави






Представници Српског сабора „Двери“ и Удружења студената Правног факултета „Номоканон“, као једини представници из Србије, боравиће на међународној конференцији у Братислави поводом 65. годишњице од завршетка Другог светског рата.

Ова конференцији се одржава под покровитљеством Њ.Е. Роберта Фица - Премијера Словачке, Њ.Е. Дмитрија Медведева - Председника Руске Федерације и Њ.К.В. Хуана Карлоса I – Краља Шпаније.

На конференције ће узети учешћа преко 100 представника политичких, културних и научних елита, као и удружења ветерана из тридесетак држава света

Очекује се долазак великог броја садашњих и бивших председника држава и влада европских земаља.


Информативна служба Српског сабора Двери

[vemavuk]

Елито, ајде мало спустите се на земљу. Лагодно је шетати по свету, разговарати са Србима тамо далеко, ићи на те скупове (одакле вам само паре за путовања), тешко је окренути се овдашњој раји, засукати рукаве, изаћи на улицу и супроставити се Ботиној жандармерији.
Шта сте Ви господо дверјани допринели у организовању било каквог народног протеста и окупљања. Само теоришете и сами себи се дивите како пишете 'величанствене' текстове.

[N.S.]

Има ту истине, али нека свако ради шта зна и уме. Добро је и да има и овог што раде, боље него да нема.

[Трећи]

Водећи се таквом логиком, кроз три године би могло бити: боље и папа - него ништа...

[triatlon]

Све време протеста против резолуције о Сребрници две девојке из "Двери" су стајале преко пута скупштине са великим постерима Караџића и Младића и делиле памфлете. Тамо су остале још сат и по пошто је кордон отерао остале протестанте. Дале су одличан интервију немачкој телевизији. Биле су убедљиве и знале су о чему причају. Близу је било још неколико активиста који су као шетали около али су били спремни да интервенишу ако затреба. Није требало. Девојке су побрале симпатије код свих укључујући и милицију. Мени лично су повратиле део помало изгубљене наде у нашу омладину. Лепо је видети младог човека са идејама.

[tomidza]

Све време протеста против резолуције о Сребрници две девојке из "Двери" су стајале преко пута скупштине са великим постерима Караџића и Младића и делиле памфлете. Тамо су остале још сат и по пошто је кордон отерао остале протестанте. Дале су одличан интервију немачкој телевизији. Биле су убедљиве и знале су о чему причају. Близу је било још неколико активиста који су као шетали около али су били спремни да интервенишу ако затреба. Није требало. Девојке су побрале симпатије код свих укључујући и милицију. Мени лично су повратиле део помало изгубљене наде у нашу омладину. Лепо је видети младог човека са идејама.

Иако не волим Образ морам рећи да су девојке биле њихове. Једна од њих је чак вереница Младена Обрадовића. Носили су плакате Образа на којима је писало "Србin".

[__Сербон__]

Водећи се таквом логиком, кроз три године би могло бити: боље и папа - него ништа...

Ја ипак сматрам да то што Двери раде има сврхе и подржавам их што се тога тиче. Међутим, апсолутно се слажем да Двери треба да се одректну те реторике о елитама и бизнис моделима итд. и да постану свенародни покрет који може да заступа национални интерес акадамески и професионално, али и заједно са народом на улици када затреба.

[Bora]

Елито, ајде мало спустите се на земљу. Лагодно је шетати по свету, разговарати са Србима тамо далеко, ићи на те скупове (одакле вам само паре за путовања), тешко је окренути се овдашњој раји, засукати рукаве, изаћи на улицу и супроставити се Ботиној жандармерији.
Шта сте Ви господо дверјани допринели у организовању било каквог народног протеста и окупљања. Само теоришете и сами себи се дивите како пишете 'величанствене' текстове.

Док је Таса спонзор и његово чедо епископ у копачкама и председник инвестиционог фонда ман. Тврдош биће и путовања, и где си видео да салонски верници у папучама и браниоци вере са балкона протестују ... Нека су живи и здрави ...

[dverisrpske]

Српски сабор Двери свечано обележио 11 година постојања


У парохијском дому храма Светог Александра Невског у Београду, 21. априла 2010. године одржана је свечана академија под називом ”Српско-руске двери” поводом 11 година од оснивања часописа ДВЕРИ СРПСКЕ и са благословом о. Ваја Јовића, старешине овог београдског храма који симболише историјско јединство српског и руског народа. На академији су између осталих присуствовали представници руске амбасаде, Јадранка Шешељ, Гордана Поп Лазић, Коста Чавошки, Дејан Мировић и многе друге јавне личности.


Двери – највећа српска национална моба


Српски сабор Двери постао је препознатљив не само по издавачкој делатности и великом броју трибина, већ и по веома посећеној интернет презентацији и сопственој телевизијској продукцији са преко 100 емитованих ауторских емисија. Ове године ће се у организацији „Двери” одржати десети сабор српске омладине, чиме се наставља промоција три веома значајна пројекта: Светосавске школе, Покрета за живот и Српске мреже. У последњих годину дана је иза Двери остало више значајних кампања: обележавање годишњице НАТО геноцида над српским народом, циклус монографија о Св. Василију Острошком, протест против новог статута Војводине, летње духовне вечери у Чачку, први сабор светосавских школа у Европи, први сабор српске омладине у Канади, породична шетња, апел против доношења резолуције о Сребреници и мост српско-руског пријатељства одржан у сарадњи са Фондом Св. Андреја Првозваног из Москве.

Трећу годину за редом, поводом годишњице оснивања часописа Двери српске, Српски сабор Двери додељује признање Удружења под називом „Повеља слободе”, које је намењено онима који су се највише истакли у борби за слободу личности, народа и држава у савременом свету.

Добитници Повеље слободе за 2009.


Овогодишњи добитници су др Елена Гускова, руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука и академик САНУ, и Оливера Милетовић, новинар и публициста, аутор и водитељ емисије „Питања и одговори” на телевизији „Палма плус”. Повеље је доделио Радован Тврдишић, председавајући Српског сабора Двери.

Након уручења признања, присутнима се обратила др Гускова истакавши да помно прати рад Српског сабора Двери и да у њима види будућност Србије и Српства. По њеним речима, Двери се пре свега обраћају породици, припремајући нову генерацију Срба који ће баштинити истинске вредности оличене кроз љубав, која ће ујединити Србију и Русију у борби за праведну ствар. Др Гускова је нагласила да наше две земље не чини сличним само језик и православна вера, већ и специфична одлика - брига за суседе. Руси и Срби су прошли век провели подређујући и усклађујући сопствене националне интересе интересима суседних мањих народа са којима су живели у заједничкој држави, што и данас чине у оквирима својих националних држава.

У наставку обраћања др Гускова је изразила забринутост због дубоких подела у савременом српском друштву и истакла потребу за националним јединством по питању многих судбоносних питања за српски народ, наводећи пре свега судбину Косова и Метохије и Републике Српске, стање на југу Србије и у Рашкој области и широку аутономију Војводине. „ Фактор НАТО” је нарочито опасан по Србију и Русију. Не престају покушаји прикључивања Србије овој алијанси и не треба да нас завара недавна изјава министра спољних послова Србије о штетности приступања НАТО пакту.

Др Гускова је завршила обраћање са жељом да српски народ истраје у борби за истину о свом страдању, која се води пред Хашким Трибуналом, надајући се потпуном рушењу мита о наводном геноциду у Сребреници.


Симбол независног српског новинарства


Оливера Милетовић је захваљујући се на урученом признању истакла да је у данашњем свету тешко бити независан и да сви ми осећамо да нам је слобода угрожена. То је отуда што мало верујемо, јер онај ко се боји Бога, не може да се боји људи. Данас су на превеликој цени властодршци. Питајући се шта уопште значи пролазна земаљска власт, госпођа Милетовић наводи да се не смемо плашити „скоројевићке силе”, која није ни духовна нити морална. Подсећајући присутне на НАТО агресију и прогон Срба са Косова и Метохије, Оливера Милетовић констатује да Срби као народ за Европу и Запад немају никакву вредност.

Госпођа Милетовић је своје излагање завршила са надом да ће Српски сабор Двери наставити успешан и плодоносан национални рад који их краси већ пуних једанаест година.

Свечана академија је окончана традиционалном беседом коју је овом приликом одржао Владан Глишић, члан Управног одбора Српског сабора Двери. На почетку обраћања Владан Глишић се позабавио самим називом Удружења Српски сабор Двери. Студенти србистике који су основали Удружење су желећи да покажу приврженост православним и литургијским вредностима, усвојили назив Двери, по царским дверима у православном храму. Нисмо се запитали зашто се каже царске двери а не царска врата, а управо је то термин којим се у руском и црквенословенском језику означавају врата, примећује Глишић. Враћајући православље у друштвени живот Србије, ми често нисмо ни свесни колико руског има у том православљу. Наиме Свети Јустин Поповић и Свети владика Николај Велимировић су Србима вратили Светосавље управо под утицајем руских мислилаца.


Српско-руске Двери


У наставку беседе Владан Глишић је истакао да политичка елита која води Србију не сме везивати судбину наше отаџбине за било коју велику силу. Осврћући се на српско-руске односе, Глишић наводи чињенице које се морају уважити када је реч о савременој Руској Федерацији. То је пре свега социјална доктрина Руске Православне Цркве и њен однос са државом. Затим пројекат гасовода „Јужни ток”, стављање крупног капитала у службу руског народа и државе, подршка Србији по питању очувања територијалног интегритета и признавање великог доприноса српског народа у борби против нацизма и фашизма. Од посебног значаја је и Споразум о европској безбедности, донет на иницијативу Дмитрија Медведева. Уколико би приступила поменутом споразуму, Србији би била омогућена истинска војна неутралност. Напослетку, не смемо занемарити да је доминантна политичка платформа у Русији, конзервативизам. Србија би требало и по овом питању да се угледа на Русију и усвоји модерну доктрину српског конзервативизма.





У Београду, 22. априла 2010.

Информативна служба Српског сабора Двери