НАТО ИМА АЛТЕРНАТИВУ: За активну неутралност у оквирима европске безбедности
Српски сабор Двери сматра да је неутралност Србије смешна и бескорисна ако у себи не садржи елементе активне војне и политичке неутралности, а те елементе никада неће моћи да оствари ако не постане потписница Споразума о европској безбедности који је иницирао председник Руске Федерације г. Медведев!
Свет у коме живимо је глобализован у свим сегментима друштвеног живота.
Безбедност је услов опстанка сваког народа и целог човечанства и када је она угрожена сви остали елементи квалитета људског живота постају бесмислени. Нуклерна опасност, тероризам, војни и сви други облици агресије великих сила на мале народе и личност сваког човека, чине потпуно излишним разматрање економских, еколошких, културних и других проблема ако је безбедност доведена у питање. Данас је немогуће било за народ, било за сваког човека појединачно, опстајати изоловано у свету међусобно премрежених интереса и комуникација. Зато, у тренутку када се одвија самит о нуклеарној безбедности и када су Русија и САД показали спремност да и ту област високог ризика уреде на међусобно прихватљив начин, и када све светске владе то покушавају да учине на планетарном нивоу, поставља се питање где Србија себе види у новој архитектури светске и европске безбедности.
Српски сабор Двери је једна од ретких друштвених организација у Србији која активно и у континуитету више година уназад баштини изразит анти-НАТО став. То што смо једна од ретких организација спремна да оштро изрази општенародни став против уласка Србије у НАТО-пакт, даје нам морално право да изразимо свој став и у погледу других питања безбедности нашег народа и државе. То није само право већ и обавеза пошто одговоран приступ питању уласка Србије у НАТО-пакт не може бити само одбијање да се у НАТО уђе, без спремности да се српском народу и држави понуди алтернатива довољно добра да заштити наше интересе у веку великих изазова и на простору великих геополитичких игара.
НАТО има алтернативуСагласно потреби да се избегне по нама погубно и неморално учлањење Србије у НАТО, Српски сабор Двери је кроз своју друштвену акцију подржавао неутралност Србије проглашену од стране највише политичке установе – Скупштине Србије.
Ипак, свесни да тако прокламована неутралност (без озбиљне међународне гаранције и без претакања исте у све стратегије друштвеног и безбедносног развоја) не представља ваљану алтернативу амбицијама про-НАТО снага да Србију на превару и против воље народа у НАТО увуку, Двери су о Савиндану 2010. предложиле да се прокламована неутралност Србије надогради принципима активне неутралности. Принципи активне неутралности би омогућили да се садашња прокламована неутралност Србије не претвори само у декларативан став или у самоизолацију, што је једнако погубно за питање безбедности нашег народа и државе. Тако смо под принципима активне неутралности предвидели:
-неутралност никако не може бити пасивна већ мора садржати активну компоненту која се огледа у одржавању већ успостављених односа поготово са ОУН и ОЕБС;
-немешање у сукобе водећих сила у свету што значи избегавање учествовања у било којој спорној мисији у којој су укрштени интереси најмање две светске силе или где би ова мисија изазивала противљење већег броја других земаља;
-активно учешће у међународним војним мисијама у којима постоји сагласност међународне заједнице и у којима нема сукобљавања интереса светских сила;
-не снабдевати оружјем стране у сукобу било где у свету ако то изазива противљење неке велике силе или значајно противљење већег броја других држава;
-одбацивање принципа спољне политике која нема алтернативу и проширење сарадње са земљама БРИК-а, АСЕАНА, УНАСУР-а, Афричке уније (свега онога што није обухваћено евроатлантским интеграцијама);
-наставити са активностима у оквирима Партнерства за мир, али само онима која не подразумевају учлањење у НАТО;
-затражити статус посматрача у Шангајској организацији за сарадњу;
-посебно развијати јединице за цивилну заштиту и реаговање у кризним ситуацијама, пружању прве помоћи и борби против елементарних непогода. Овакве јединице стављати на располагање у угроженим регионима и државама у свету чиме би наша позиција активне неутралности подигла међународни углед Србије;
-прихватати улоге у међународним мисијама које нису спорне кроз учешће инжињерских, логистичких, техничких и медицинских служби наше војске;
-подићи систем школовања домаћих и страних стручњака у области реаговања на кризне ситуације;
-активно учешће у борби против тероризма, уз избегавање да се под тероризам подведу и оправдани и легитимни видови борбе за слободу против империјалне доминације;
-принцип активне војне неутралности проширити на принцип активне неутралности као основе за целокупну спољну политику Србије.
Последње начело активне неутралности представљало би основ да Србија постане део ширег безбедоносног оквира који би могао у међувремену да се успостави у региону или на европским просторима а који би био такав да би промовисао сва горенаведена начела. Такав оквир се у међувремену појавио – то је предлог Председника Руске Федерација г. Медведева о Споразуму о Европској безбедности објављен крајем 2009. године.
Међународни значај Споразума о европској безбедностиДвери сматрају да Србија треба да приступи предложеном Споразуму о европској безбедности јер је то једини политички реалан и остварљив начин да сачувамо прокламовану неутралност и да од пасивног и декларативног става пређемо у позицију активне војне неутралности која нашој држави омогућава глобално повезивање сагласно начелима неутралности.
Иницијатива председника Медведева има посебан значај пошто цео евроатлантски, као и евроазијски простор, посматра као недељив у безбедносном смислу. Тако се излази из тешког хладноратовског наслеђа.
Овом иницијативом Москва пружа још једном руку Вашингтону и Бриселу и на тај начни даје могућност да се оно што је крајем прошлог века извршено као „продор на исток“ од стране НАТО-пакта, а лицемерно приказивано као „крај Хладног рата“, „крај историје“, „почетак мирољубивог партнерства између Русије и НАТО“ - сада стварно и искрено постане окончање хладноратовског наслеђа. У овој новој безбедоносној архитектури нема могућности да ико буде у позицији губитника те су самим тим сви добитници.
Иницијатива председника Медведева међународне односе у области безбедности поново враћа на позиције међународног права - уводећи принцип недељивости безбедности. То је принцип по коме је безбедност свих на европском простору јединствена и једнака. То значи да ниједна држава или међународна организација не може своју безбедност јачати на рачун других држава или међународних организација . На овај начин се спречава оно што је НАТО-пакт најчешће спроводио на просторима Балкана – стратегију дуплих стандарда по којима је његовим савезницима допуштено све оно због чега су други били кажњавани (од економских санкција до бомбардовања).
Сам предлог Споразума о европској безбедности садржи упућивање на континуитет добрих међународно-правних извора који су потпуно сагласни са жељом Србије да задржи неутралност а да се не изолује од глобалне заједнице.
Споразум председника Медведева се темељи на: Повељи Уједињених Нација, Декларацији о принципима међународног права који се тичу пријатељских односа и сарадње међу државама у складу са Повељом Уједињених Нација из 1970. године, Завршном Хелсиншком акту донетом на Саветовању о безбедности и сарадњи у Европи 1975. године, закључцима Декларације из Маниле о мирном решавању међународних спорова из 1982. године, као и Повељи о европској безбедности из 1999. године.
Споразум о европској безбедности ни једног тренутка не доводи у питање овлашћења Савета Безбедности ОУН као најодговорнијег за међународни мир и безбедност и то изричито наглашава. На овај начин се Споразумом потцртава потреба да се у глобалним односима прекине пракса САД и НАТО којом се заобилазећи Савет Безбедности и друге органе ОУН спроводи униполарна глобална доминација. Насупрот овој идеји о подељеној безбедности у којој једни безбедносни и међународни стандарди важе за привилеговане (САД и НАТО) а други за остатак света, председник Медведев принципом недељиве безбедности враћа достојанство међународном праву, институцијама ОУН и на тај начин подсећа Вашингтон да је свет у међувремену од униполарног постао мултиполаран.
Значај Споразума о европској безбедности за СрбијуСвака влада Србије која стварно жели добро свом народу анализом појединих чланова Споразума о европској безбедности установиће да се ту налази мноштво разлога за приступање овом Споразуму. Двери су ту анализу учиниле и закључиле да овај Споразум јесте потребан Србији.
Члан 1. уводи принцип јединствене и једнаке безбедности за све потписнике Споразума.
Члан 2. разјашњава наведени принцип обзнањујући да потписник Споразума не може учествовати у угрожавању безбедности других те да не може бити члан ни међународних организација које то чине.
Члан 3. до члана 6. предвиђају механизме за неагресивно решавање могућих спорова.
Члан 7. и чл. 8 имају посебан значај за Србију:
Члан 8. предвиђа начине и могућности активирања ванредних механизама за спречавање оружаних сукоба у случају да нека од чланица изврши агресију на другу државу. Ванредни механизми су, наравно, претежно дипломатски и мирољубили, међутим, не искуључују и оно што је предвиђено у члану 7.
Члан 7. предвиђа могућности да свака држава солидарно реагује на оружани напад на другу државу-чланицу тако што ће га третирати као напад на себе саму.
Шта ово за Србију значи потребно је само замислити како би изгледала НАТО-агресија на Србију 1999. године да су тада Русија и Србија биле потписнице овог Споразума – једноставно, Русија би убудуће сваки оружани напад на Србију (па и територијално цепање Србије) могла да (поштујући правила Споразума) доживи као напад на себе. И да примерено реагује.
Члан 9. овлашћује државе-чланице да одбију све међународне обавезе које нису сагласне овом Споразуму и принципима неподељене безбедности, док све остале обавезе које су сагласне овом Споразуму (а тиме и духу међународног права) остају на снази.
Овде је за Србију битно што Споразум у овом члану изричито наглашава да неће угрозити неутралност ниједне државе потписнице.
Члан 10. је такође значајан јер дефинише простор деловања при чему се наводи да је отворен за приступање свим државама од Ванкувера до Владивостока и да обухвата како евроатлантски тако и евроазијски простор. Још значајније је то што набраја и међународне организације којима је понуђена могућност приступа. То су: Заједница независних држава, Европска унија, Организација за европску безбедност и сарадњу, и – НАТО пакт.
Значи, потписивањем овог Споразума Србија добија и могућност да на нов начин сарађује са НАТО и да са њим буде чак део истог међународно-правног савеза, а да притом НАТО-пакт нема могућност да даље угрожава суверенитет Србије, што је апсолутна новост и доказ да НАТО има алтернативу!!!
Двери, дакле, сматрају да је неутралност Србије смешна и бескорисна ако у себи не садржи елементе активне војне и политичке неутралности, а те елементе никада неће моћи да оствари ако не постане потписница Споразума о европској безбедности коју је иницирао председник Руске Федерације г. Медведев!
У Београду, априла 2010.
Управни одбор Српског сабора Двери