Желео бих да подсетим форумаше да се данас навршава две године од смрти Председника Милошевића.
Слободан Милошевић се родио 20. августа 1941. године у Пожаревцу. Као младић ступио је у редове комуниста и успешно завршио Правни факултет у Београду. 1966-83 радио је у фирми Техногас и био председник одбора Београдске банке. 1984. године постао је председник београдског градског комитета СКЈ, а 1986. председник председништва ЦК СКС. Већ тада је почео сагледавати неправедну политику сужавања права Србије, у корист Хрватске и неодрживу ситуацију на Косову и Метохији. 1987. изрекао је чувену реченицу "Вас нико не сме да бије". Његова национална струја је победила на чувеној 8. седници ЦК СКС, над анационалном струјом Ивана Стамболића.1989. говорио је на скупу поводом 600-те годишњице косовске битке, након чега је постао национални лидер Срба. Извршио је у међувремену и промену Устава Србије, којом су Србији враћене пуне надлежности на читавој територији.
Почетком 90-тих година када су се повампирили авети усташтва, а СКЈ није био способан да спречи сепаратистичке тежње Словенаца и Хрвата, Милошевић окупља све прогресивне снаге унутар СКС и формира Социјалистичку партију Србије. СПС се залагао за очување Југославије, независност и спречавање утицаја западног капитала. На тој платформи, Слободан Милошевић побеђује на првим вишестраначким изборима 1990. године. Не желећи да стави своју земљу под утицај Запада, морао је да прими на себе велике ударце. У Југославији се распламсао грађански рат, а Милошевић је бранио принципијелан став да Срби као конститутиван народ у Хрватској и БиХ, имају право да одлуче у којој ће држави живети. Паралелно са избијањем сукоба, Србији су уведене економске санкције од стране најпре ЕУ, а потом и УН. У условима блокаде и изолације, помагао је праведну борбу Срба у Хрватској и БиХ. Као најзначајнији резултат те борбе, настала је Република Српска, чиме је српски народ у БиХ, добио своју државу.
У међувремену неколико пута је поново биран за председника Србије, чиме се потврдио као неоспорни лидер. 1997. бива изабран за председника СРЈ.
Запад креће у још једну фазу разградње Србије и отвара косовско питање. Милошевић се супротставља тежњама шиптарских сепаратиста и њихових западних ментора. Одбија да потпише сраман споразум из Рамбујеа, што је било увод у бесомучно 78-дневно бомбардовање Србије. Агресија НАТО, окончана је доношењем Резолуције 1244 УН, чиме је потврђен суверенитет Србије на КиМ.
Кренуло се у обнову ратом разрушене земље и постигнути су значајни резултати, као последица политике владе националног једиства СПС-СРС-ЈУЛ. Међутим, како НАТО није успео војним путем да га уклони, разноразним притисцима и уценама на СРЈ и Србију, један део српског народа предвођен Војиславом Коштуницом и Зораном Ђинђићем, ставља се под команду западних сила на задатку растурања Србије.
Притисци су кулминирали 5. октобра 2000. године, када је дошло до пуча у ком су прозападне снаге у Србији на нелегалан начин преузеле власт. Спроводећи западне налоге Коштуница и Ђинђић, упркос датој речи да га неће испоручити хашком трибуналу, где би му се судило за одбрану српских националних интереса, на Видовдан, 28. јуна 2001. године, крше реч и спроводе га у Хаг.
Током хашког тамновања, Милошевић не бранећи себе првенствено, већ свој народ и државу, исписује најсветлије странице историје Србије. Он се понаша надмоћно и оповргава све тезе лажне оптужнице.
Како нису могли себи дозволити пораз, Запад и домаћи издајници га на мучки начин убијају 11. марта 2006. године.
ПРЕСТАЛО ЈЕ ДА КУЦА ЈУНАЧКО СРЦЕ ПРЕДСЕДНИКА МИЛОШЕВИЋА. ОСТАЋЕ УПАМЋЕН У СРЦИМА СВИХ РОДОЉУБА КАО БЕСКОМПРОМИСНИ БОРАЦ ЗА СЛОБОДУ, ПРАВДУ, ИСТИНУ. ЖИВЕЋЕ И ДАЉЕ КАО СИМБОЛ ОТПОРА НОВОМ СВЕТСКОМ ПОРЕТКУ И ИМПЕРИЈАЛНОМ ЗЛУ ЗАПАДА. ПОНОСНИ ШТО СМО ГА ИМАЛИ, НЕСРЕЋНИ ШТО ГА ИЗГУБИСМО.
"Благо оном ко довека живи, имао се рашта и родити"- Петар II Петровић Његош.
Почивај у миру поштовани председниче и нека ти је лака света српска земља. Нека ти је вечна слава и хвала.