Косово и Метохија

[vemavuk]

Откуд педерима право да расправљају о Светој Српској Земљи КиМ. Идите оперите чмарове и примајте развијотке и не скрнавите Свету Српску Земљу. Шта вас боли чмар кад сте пи.чке издајничке и нећете сигурно да се одазовете мобилизацији, побећи ћете код шиптарских пријатеља по свету.

[ЕКОНОМИСТА]

Ове његове изјаве треба да уђу у анале српске историје:

ЦАР ЛАЗАР ЈЕ ИЗГУБИО БИТКУ НА КОСОВУ И САД САМ ЈА КРИВ ШТО МОРАМ ДА ПРИЗНАМ КОСОВО?! Председник Вучић никад отвореније о најболнијој српској рани

Председник Србије Александар Вучић у интервјуу за рођендански број Курира говори о положају Србије у међународној заједници, притисцима којима је изложена због питања Косова и Метохије, односима у региону, посебно кад је реч о Хрватској. Вучић открива да ће реконструкције Владе бити, али да је сада приоритет решавање косовског чвора. Најављује повећање од 10 одсто плата у јавном сектору до краја године, говори о односима с председником Турске Ергоданом, које турски медији упоређују са оним које су имали Ататурк и краљ Александар. Потврдио је да ће за десетак дана бити одржано заседање Председништва странке на ком ће упутити јасну поруку свима да премијерка Ана Брнабић има његову пуну подршку.

Да ли Турска може да промени однос према Косову?

- Не мислим да ће било која велика сила лако променити одлуку коју је донела, одлуку о независности Косова, али мислим да ће боље разумети интересе Србије, што је за нас веома важно. За нас није у питању само економски интерес већ и политички. Ако ви мислите да ми као мала земља можемо да опстајемо и постојимо, а да будемо у сукобу са свим моћним земљама света, да не видимо и да не умемо да пребројимо сопствене и туђе снаге као што је било деведесетих и 2008. или 2010. и 2011. пред Међународним судом правде, то значи да смо водили неозбиљну и неодговорну политику. За нас су ти људи у тим земљама од огромног значаја. Ево, упућујем вас да видите какав је дочек Путин имао у Анкари, такав дочек ће имати Србија. То је нешто што говори о томе колико у будућности можемо да будемо значајни уколико будемо доносили паметне и одговорне одлуке и понашали се одговорно према својој земљи.

У оквиру ваше дипломатске офанзиве изјавили сте да ће бити много тешких и важних разговора?

- Немам никакву дипломатску офанзиву, радим свој посао. Најежим се сваки пут кад неко помене дипломатску офанзиву јер су неки наређивали коришћење те синтагме, као и чувена српска дипломатија на стероидима, па нас је то коштало. Године 1999. сломили су нам руку и ногу, а ви морате да наставите борбу. А онда смо имали 2004. и сломили су нам и другу ногу и руку протерујући Србе из енклава, палећи наше цркве и манастире. Изубијали су нас поштено. А 2010. смо сами донели одлуку идиотском политиком коју смо водили. Не постоји могућност да не платите цену за такву политику. Само Срби мисле да је могуће да се не плати цена за погрешну политику. Кад уђете у рат, триста пута размислите можете ли, смете ли, имате ли право да губите људе, мостове и све друге, без обзира на то да ли је кривица на другој страни. А овде је нешто друго, ви сте сами поднели иницијативу којом сте ставили и печат и црвени восак на коверат косовске независности. И при томе сте се све време хвалили тиме, а онда сте били шокирани, а то је била тема једна дан у новинама - пресуда Међународног суда правде. А седам месеци нам је тема била дипломатија на стероидима, док је Јеремић мењао најскупље хотеле и летове на свету. Је ли то била истина? Србима ни данас о томе не сме да се говори. Да ли Срби неће да чују истину? За то се плаћа цена.

А која је цена?

- Цена је да смо ми данас у паклу. У том рингу смо Србији везали руке, још смо и себи запушили уста. Не можемо да дишемо.

Како ће да се разреши тај чвор?

- Веома тешко, у ужасно смо тешкој ситуацији. Кад од света добијемо понуду која ће бити за нијансу боља него до сада, то ће бити успех. А ми ћемо и даље да будемо незадовољни. Зато што Косово свако носи у свом срцу. Бићемо сви незадовољни, али треба да будемо реални колико смо допринели својим поразима. И морамо то добро да разумемо и да разумемо да неће бити срећни ни са једним решењем. И с најбољим могућим решењем о којем можемо да сањамо бићемо незадовољни јер смо нереални и зато што нисмо научили наш народ да схвати у којој смо позицији добили Србију.

А шта је реалност?

- Реалност је да у Ђаковици, Урошевцу, Пећи, Приштини, Клини... немате Срба, да у Призрену имате Срба онолико колико их је везаних за српску цркву. У Гњилану 40-50 породица. То су чињенице.

Шта покушавате да нам кажете - шта ће нам територија кад немамо људе?

- Па ми тамо не контролишемо ни територију. Морамо да разумемо какво је стање. Нећу да причам о свим неправдама које нам је свет нанео, зато што хоћу да разговарам с нашим народом. Нећу да разговарам о свим двоструким стандардима и лажима које су нам из света долазиле и које нам и данас долазе. Да за Албанце важи све оно што за Србе не важи. И то је све тачно. Нажалост, лоша слика о Србима у свету још један је од резултата наше лоше политике и 2004. и 2008. и посебно оно што ничим није изнуђено сем ароганцијом и бахатошћу. Те 1999. били смо поражени од најмоћнијих сила света, али чиме смо били натерани 2010. и 2011? Зашто сам све ово рекао? Зашто ме турски председник прима на овакав начин. У турским медијима говори се о односима између Ердогана и мене као оним између Ататурка и краља Александра, када су ти односи били најбољи. Пуне су им новине тих паралела. И сада ја вас питам што то нисмо имали пре десет година?

Шта ви радите сада што нису радили Борис Тадић или Војислав Коштуница...

- Имамо рационалну политику. Штитим независну политику Србију.

А они нису?

- Сами размислите.

Јесте ли ви о томе разговарали са Борисом Тадићем?

- Причали смо. Говорио је да су неки други из његове странке криви, попут Јеремића. Није то нека велика тајна.

Вук Јеремић говори да је Тадић из фотеље гледао одлуку Међународног суда правде.

- Нећу да критикујем ни једног ни другог. Само вам кажем како је међународна заједница лукаво поступила. Чекали су 2008. годину, прави моменат. Била је политика "стандарди пре статуса". А онда се догодило "идемо на статус пре стандарда". Зашто? Зато што је њима тако одговарало и зато што су видели да је Србија слаба, подељена на два дела, део власти припадао је Коштуници, део Борису Тадићу, који се морили, свађали и тукли међусобно, онда је међународна заједница стала на Тадићеву страну - немој да се мешаш око Косова, ти остајеш на власти. Данас је Србија снажнија и јача.

Рекли сте за Гардијан да ће за шест месеци до годину дана бити потписан правно обавезујући споразум.

- Надам се. Мислим да је политика хватања укоштац једина политика. У томе је разлика. Године 2014. имали смо најстрашније поплаве, уништен и урушен енергетски сектор. У најтежим условима, када је било јасно да ћемо имати негативни раст БДП. У тим тренуцима доносимо одлуку да идемо са новим законом о раду, смањујемо плате и пензије. Ко нормалан би смањивао плате и пензије осим оног ко размишља о будућности своје земље, а не политичком рејтингу. Не доносите те одлуке зато што мрзите свој народ, већ зато што га волите. И зато вам данас кажем, ове године очекујемо још једно повећање плата у јавном сектору од десет одсто до краја године. То значи да ће полицајци и војници имати повећање од 20 одсто, здравствени радници такође 20 одсто више него пре тог смањења. Па како сте до тога дошли ако и даље имате суфицит у буџету. Па радом! Е тако вам је и са Косовом. Ми, дакле, већ 2008. имамо независно Косово. Сами стављамо печат и восак на независност КиМ 2011. И правимо се да се ништа није догодило? Ми смо сада снажнијом политиком успели да се изборимо да се вратимо на терен који је био закључан за нас. Није био затворен, већ закључан.

Јесмо ли га откључали?

- Негде смо у терену. Позиција нам је врло лоша. Резултат на семафору је лош. Али смо на терену, вратили смо се некако.

Да ли је довољно тих шест месеци или годину дана да поправимо позицију?

- Ма није. Није. И неће бити знатно поправљена. Али оно мало што имамо, оно мало парче као у америчком фудбалу, то мало парче терена које држимо да задржимо за себе. Да просто имамо нешто чиме бисмо гарантовали безбедност и сигурност Србима на КиМ, да бринемо о државно-правним интересима Србије, што многи заборављају да кажу јер се увек додворавају странцима.

Шта значи то државно-правни интереси Србије? Да ли то значи да не дамо Косову столицу у УН?

- Па то шта значи, то је питање. Постоје разне варијанте. Да видимо шта је то што ће Србија и Срби да добију. То је ствар разговора.

Шта је оно што би за вас било прихватљиво?

- О томе не желим да говорим јавно, јер онда не бих преговарао ни са ким. Мислио сам да говорим, јер се тога не стидим, и то бих лако објаснио српском народу и свако паметан и нормалан би то добро разумео, али не могу да излазим са тим зато што бих тиме ослабио међународно-правну позицију Србије пред разговоре и преговоре. И то људи треба да разумеју.

А зашто мислите да људи то не разумеју?

- Постоји код свих нас један лицемеран однос. То вам је попут приче дошли су гости у кафану, напили се, најели, дошли други гости, поразбијали све по кафани, дошли трећи и направили још неку штету, а онда ушао неко четврти ни крив ни дужан пред поноћ, наручио да нешто попије и онда му стигао рачун и фактура за све пијанце и разбојнике који су били пре њега. И шта да радите, морате да платите. А боље је да тај рачун платите него да себе доводите у ситуацију да будете у затвору, да будете изловани од међународне заједнице и, оно што је Душко Ковачевић прецизно рекао - Србија себи не сме и не може да дозволи било какав ратни сукоб. Дакле, ми морамо да урадимо све да било какав сукоб избегнемо, апсолутно све. Јер Србија то не би преживела.

Али зар није довољно из искуства деведесетих да ми ту реч више не помињемо? А ми је стално помињемо.

- Ја је не помињем никада сем по питању потребе да се то по сваку цену избегне. И увек говорим о миру и стабилности на сваком месту и на сваком кораку. Када је реч о решењу за Косово, надам се решењу. Знам, какво год решење да буде, то је мој крај у политици.

Како мислите да је крај? Када се буде нешто потписало, или шта?

- Срби су такви. Срби ми никада неће опростити своју бољу будућност и мир. Дакле, у Србији се славе само порази и ратови.

Зашто мислите да неће да вам опросте?

- Зато што знам Србе. Ево већ вам трећи пут говорим да сам ја човек који је показао да најбоље познаје Србе. Мислим да то нико није показао као ја. А ког смо ми то славили ко нам је обезбедио и сачувао мир? А ког смо то славили ко нам је обезбедио музеје, позоришта... Ево, отворићу 28. јуна и Народни музеј, између осталог. Ког смо ми то поштовали? Не, поштовали смо само оне који су били ратне војсковође и никога више. Сасвим сам сигуран да за било какву одлуку о Косову нећу имати ни разумевања нити већинску подршку нашег народа, али сигуран сам да ћу за то имати другачије сагледавање у будућности и другачије сагледавање кроз историју - моје улоге и онога што је могло и требало да се уради. И ако мислите да сам спреман сутра да им кажем: „Ево вам независно Косово низашта“, нисам спреман.

А „ево вам независно Косово за нешто“?

- Е, па да видимо шта је у питању, да видимо колико је то и да видимо и територијално и у погледу свега другог.

Косово није готово али само хоћу да знате тежину ситуације. Неки ми спочитавају како сам изгубио Косово. Нисам. Кнез Лазар је изгубио Косово у битци у којој је српска војска нестала. Оно што су моји политички претходници направили само је забетонирало нашу ствар - казао је он у интервјуу за пинк

[imenijevazno]

Несхватљиво је да тај Вучић може да буде оволико покварен, лицемеран, зао и србождерски настројен.

Еј, бре, он сад глуми неког Месију, неког разумног, одговорног и реалног, а хтео је да веша Тадића кад се он само руковао са Тачијем.
Крао и отимао од државе стан у Црвенкапи, док су убијали Ћурувију.
Хтео да стреља Тадића због ССП, а он сам потписао Бриселски споразум.

Он је туђу децу хушкао и пујда да иду у рат док су његова деца била на сигурном. Туђу децу је потурао да гину, а не своју. Сад се сетио. Ма нје него, нек' иде то да каже протераним, погинулим...
Сећате се оне његове посете Крајини пре десетак година, 'ниског политичког интензитета' да га цитирам.

Он се понаша као човек који је силовао, убио и појео нечију седмогодишњу ћерку и сина, и сад после десет година глуми (јер ја њему и данас ништа не верујем) да му је жао и да схвата да је погрешио. И сад очекује да му ми опростимо. Глуми неко урбано лудило, прихватање реалности, пи.чке материне . . .
Питао бих ја њега да л' би био тако благоглагољив, тако препун речника зена, мира и мудрости, да је његовој деци неко урадио оно што је он туђој? Он, бре, чим опозиција пређе 2% на изборима, баца атомске бомбе да их побије, толико о његовој мирољубивости.

Е ко може, нек' му опрашта. Два милиона срба може. Ја не могу. И никад и нећу.

[ЕКОНОМИСТА]

Порука Светог Архијерејског Сабора о Косову и Метохији
10. Мај 2018 - 16:52

Ми, епископи Српске Православне Цркве, древне и славне Пећке Патријаршије, благодаћу Светога Духа сабрани на редовно заседање Светог Архијерејског Сабора у историјском седишту српских архиепископа и патријараха, манастиру Пећкој Патријаршији, и првопрестоном Београду, у години припремâ за обележавање 800-годишњице стицања аутокефалије, односно самосталности наше Светосавске Цркве (1219-2019), у бризи за опстанак и добробит српског народа и његових светиња на Косову и Метохији, упућујемо, на челу са Његовом Светошћу нашим Патријархом, ову поруку верним синовима и кћерима наше свете Цркве, као и домаћој и светској јавности.

Питање Косова и Метохије представља српско црквено, национално и државно питање првог реда. Наша Црква као духовна мати нашега народа у целини и Србија као држава највећег дела српског народа, којој територија Косова и Метохије и припада, носе највеће бреме одговорности за очување те наше историјске покрајине у границама Србије и за будућност српског народа у њој.

Косово и Метохија, са својих хиљаду и петсто српских православних хришћанских манастира, цркава, задужбина и споменика српске културе, представља неотуђиви средишњи део Србије, о чему убедљиво сведочи традиционална духовна свест наше Цркве, у којој Косовски Завет означава израз централне поруке Новога Завета, конкретно доживљене у историјском искуству српског народа, као и свест српског народа о свом идентитету, духовним и етичким вредностима и историјском путу. Косово и Метохија, са нашег становишта, није питање ни националне идеологије или митологије нити, штавише, само територије већ представља саму срж нашег црквено-народног бића и постојања, без које се губимо у процесу опште глобализације и секуларизације. Просперитет Србије се не може градити на дезинтеграцији онога што представља камен темељац њеног идентитета и њене историје и државности.

Српска Православна Црква понавља и потврђује свој вековни став о Косову и Метохији, истоветан од епохе светородне лозе Немањића и од Косовског боја до дана данашњег, а у наше дане од Меморандума наше Цркве о Косову и Метохији из 2003. године па наовамо. Она никада није напустила Косово и Метохију нити ће икада са њега одступити. У свим условима и недаћама остаће са својим древним светињама и са својим верним народом.

Што се тиче државно-правног статуса наше државе на Косову и Метохији, односно њеног пуног суверенитета и интегритета, Сабор понавља јасан, више пута изречен став поглавара Српске Православне Цркве, Његове Светости патријарха Иринеја: „Апелујемо на наше државнике да не смеју никада дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се и врати, оно пак што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити“. Ми се искрено надамо, уз молитву Господу да ће се проблем, створен најпре оружаном побуном албанских сепаратиста, а потом окупацијом Покрајине, решити искључиво мирним путем на начелима правде и права. Мир је неопходан услов да би косовско-метохијски Срби могли да живе слободно, без страха за голи живот и да правда за њих истовремено буде и правично решење за тамошње Албанце и за све заједнице које живе на Косову и Метохији.

Очување Косова и Метохије као интегралног дела Србије, по свим међународним стандардима, а уједно у складу са Уставом Србије и са Резолуцијом 1244 Уједињених нација, не значи и конфронтацију са светом већ управо афирмацију става да се без основних права и слобода једног народа, његовог идентитета, духовности и културе, не може наћи стабилно дугорочно решење. Никада као сада нисмо имали већу обавезу да на сваком месту и у свакој прилици аргументовано сведочимо да се на Косову и Метохији не гради друштво људи једнаких права и слобода него друштво које је у свим аспектима противно основним вредностима на којима почивају демократска друштва.

Косовске албанске институције, од краја рата 1999. године, а посебно од проглашења такозване независности, 2008. године, показале су јасно и нескривено да желе да створе етнички чисту албанску државу на овом простору и да у њој нема места за Србе, па ни за остале не-Албанце. Очигледно кршење људских права Срба уз масовне прогоне после завршетка рата, заустављање процеса повратка прогнаних Срба, спречавање повратка узурпиране имовине и непоштовање правâ Српске Православне Цркве не улива наду да би се положај Цркве и народа могао побољшати на неком „независном Косову“, уз било чије и било какве гаранције, јер садашње косовске власти не поштују ни сопствене законе. Најбољи пример кршења правâ нашег народа и Цркве јесу спречавање формирања функционалне Заједнице српских општина, непоштовање одлуке Уставног суда Косова о земљи манастира Високих Дечана, што признају и кључни међународни фактори на Косову и Метохији, блокада регулисања правног положаја Српске Православне Цркве и српске културне баштине. Недавна одлука такозване владе Косова да гради магистрални пут поред манастира Високих Дечана директно је кршење елементарних правних норми. Иако су канцеларије ЕУ и ОЕБС-а, као водеће западне мисије на Косову и Метохији, јасно указале на то да је овакав пут противзаконит, косовска „влада“ не одустаје од пута који би дугорочно угрозио манастир Дечане, најзначајнији споменик УНЕСКО-а у Метохији. Ово су само иницијални наговештаји како би се „независна држава Косово“ понашала према нашој Цркви и њеном верном народу.

Сабор посебно захтева неповредивост верских права и слобода српског народа и осталих народа на Косову и Метохији. Та права и слободе неодељиво су повезани са положајем и статусом наших светиња – манастира, цркава, грoбаља, споменика културе... Србија чини све, – а и у будућности ће чинити, – за заштиту, обнову, рестаурацију и очување тих светиња и споменика сакралне и културне баштине и у томе има неподељену подршку релевантних међународних установа, пре свега УНЕСКО-а. За бригу о њима непрекидно и неуморно се залажу и највиши представници наше Цркве јер то није дневнополитичко питање него суштинска историјска стварност и идентитетска вредност српског народа. Ми не можемо да пасивно ћутимо пред чињеницом да је значајан део тог црквено-духовног и културног наслеђа већ уништен, и то наочиглед читавом свету, а да преосталом наслеђу прети иста судбина. У вези са тим, питамо се и питамо: како ће они који су своју побуну почели паљењем конакâ Пећке Патријаршије (1981) њу и остале српске светиње и споменике културе штитити у будућности?

Подсећамо све на то да међународи правни поредак, успостављен у свету после Другог светског рата, у потпуности оправдава став Српске Православне Цркве, државе Србије и српског народа по овом болном питању. То важи и за јавно мњење у већини држава на свету, од којих многе, међу њима и највеће земље, укључујући и неке европске земље, па и земље чланице Европске уније, не признају нелегалну сецесију и једнострано проглашену „независност“. Не признају је ни најрелевантније међународне институције (Уједињене нације и Организација за европску безбедност и сарадњу пре свега).

Без сагласности Србије и Савета безбедности УН и без консензуса свих европских земаља (међу којима чак пет чланица ЕУ не признаје независност Косова) ова ситуација не може бити насилно промењена и поред свих политичких притисака са којима се суочавају како Србија тако и поједине друге земље које не прознају „независно“ Косово. После вишедеценијског прогона и дискриминације нашег народа и уништавања сто педесет наших светиња – нажалост, у присуству међународних снага – признавање незаконито проглашене независности наше јужне Покрајине, што се упорно настоји наметнути Србији, дугорочно би угрозило опстанак наше Цркве и народа и допринело проглашавању српских светиња за косовске или албанске споменике културе. Све би то убрзано довело до дезинтеграције православног хришћанског идентитета у целом српском народу и представљало би право „убијање сећања“ (memorycide) српског народа.

У јавности се и даље сусреће идеја о подели Косова и Метохије између Србије и самопроглашене „косовске државе“. Притом се, свесно или несвесно, пренебрегава чињеница да подела не би била ништа друго до признавање „независне државе Косово“ и поклањање највећег дела територије Покрајине. У светској историји нема примера да неки народ у миру, две деценије после оружаног сукоба, даје своје за своје. Поделом би народ великог дела Косова и Метохије аутоматски био остављен на милост и немилост режиму такозване државе Косово, изложен погрому сличном оном из марта 2004. године или, под притиском и тихим терором, био присиљен на егзодус.

Напомињемо да је тешка ситуација на Косову и Метохији последица систематског неиспуњавања и подривања Резолуције 1244 Савета безбедности, која гарантује повратак прогнаникâ и слободу свима, без обзира на порекло. Упорни покушаји појединих земаља да се на Косову и Метохији по сваку цену изгради грађевина на живом блату довели су свет у ситуацију да Косово и Метохија под влашћу некадашњих вођа ОВК данас, више него икада, представља црну рупу Европе и преседан који прети дезинтеграцији многих земаља широм Европе и света. Оно што је створено на безакоњу не доноси мир и перспективу ни самим косовским Албанцима.

Мотив за ову нашу пастирску поруку и овај очински апел није само напор да се заштите витални верски, национални и државни интереси српског народа већ и јеванђелска љубав према свима и свакоме, укључујући и косовско-
-метохијске Албанце, и молитвена жеља да Бог, Једини Чевекољубац, Који жели да се сви људи спасу (IТим. 2, 4), просвети све нас и све људе светлошћу богољубља и братољубља. Амин, Боже дај!

http://www.spc.rs/sr/poruka_svetog_arhi ... u_metohiji